PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

• 1Ovo se svidja korisniku: zoran MKD
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

samkubm4 ::Neka neko, ako zna precizno, kako je prvog dana rata unisten RStON u 240.srp PVO, u okolini Novog Sada, kako se dejstvovalo i navede probleme i nedostatke sistema 2K12M?

Pozdrav potpukovniče i ratni druže!
Vidiš, ja nisam ni znao da je jedna baterija iz Novog Sada pogođena već prvu noć. Znam za slučaj od 28/03/99...bilo je i poginulih u RStON-u i ranjenih....stvarno su imali lošu sreću na početku.....
Mislim da i nisu lansirali pre 06/04?

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64, Sirius, amstel, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::samkubm4 ::Neka neko, ako zna precizno, kako je prvog dana rata unisten RStON u 240.srp PVO, u okolini Novog Sada, kako se dejstvovalo i navede probleme i nedostatke sistema 2K12M?

Pozdrav potpukovniče i ratni druže!
Vidiš, ja nisam ni znao da je jedna baterija iz Novog Sada pogođena već prvu noć. Znam za slučaj od 28/03/99...bilo je i poginulih u RStON-u i ranjenih....stvarno su imali lošu sreću na početku.....
Mislim da i nisu lansirali pre 06/04?

Pozdrav drugar. Morao sam da odsustvujem sa diskusija iz privatno objektivnih razloga, mada sam je letimicno pratio. Pregledao sam sadrzaje i mislim da si ti najrealnije i najstrucnije ucestvovao u temi. To popodne i vece kupovao sam klincu racunarsku opremu ia onda me zvao sef oko 19,00 casova da se hitno javim na posao (Ratnu Upravu RV i PVO). Sutradan mi je cimer koji je vodio VOJ, sa kolegom iz RZK koji su bili u Novom Sadu, rekli da je pogodjen moj RStOn i da ima zrtava. Moram da pogledam u moju beleznicu i nazovi moj ratni Dnevnik, pa cu ti javiti sa preciznim podacima. Cujemo se privatno.

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sta si ti Element otkrio toplu vodu? Gde vam je 60. i 149.ssr PVO KUB-M?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postao Banamen po ko zna koji put.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Molba-pitanje za poznavaoce sistema KUB: koliko je problematično zahvatiti cilj nišanskim radarom? Ako izuzmemo situaciju kada je cilj optički vidjiv, da li je jedini bačin predaja cilja od strane pukovskog akvizicionog radara ili se cilj može zahvatiti nišanskim radarom i na osnovu podataka koji se dobijaju od akvizicionih radara koji su više desetina kilometara daleko?

Ako se dobro sećam, kolega Samkub4 je pisao o tome da je prostorni ugao nišanskog radara uzan ali i da on može da skenira snopom u zadanom sektoru da bi pronašao cilj.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Hektor, Lucije Kvint, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint ::Molba-pitanje za poznavaoce sistema KUB: koliko je problematično zahvatiti cilj nišanskim radarom? Ako izuzmemo situaciju kada je cilj optički vidjiv, da li je jedini bačin predaja cilja od strane pukovskog akvizicionog radara ili se cilj može zahvatiti nišanskim radarom i na osnovu podataka koji se dobijaju od akvizicionih radara koji su više desetina kilometara daleko?

Ako se dobro sećam, kolega Samkub4 je pisao o tome da je prostorni ugao nišanskog radara uzan ali i da on može da skenira snopom u zadanom sektoru da bi pronašao cilj.

Ukoliko RStON radi samostalno i osmatra VaP svojim osmatračkim radarom, zahvat cilja nišanskim nije problematičan, što ne znači da operator nišanskog radara ne mora biti vešt i stručno osposobljen da prihvati cilj i uspostavi stabilan zahvat.
Ukoliko se radi centralizovano preko sistema K-1M, podaci se na RStON-u primaju od UKUV-a (uređaja za komandovanje i upravljanje vatrom) koji poluautomatski skida podatke o 10 ciljeva sa radara koji su uvezani na njega (1RL128D Mečka i PRV-16), a preko baterijskog UPPC-a (uređaja za prenos podataka o cilju) koji je inače zasebno vozilo, točkaš.
Inače osnovna namena UPPC-a je da vrši ekstrapolaciju tj. pretvaranje pravouglih koordinata o položaju cilja (X,Y,H , Vx,Vy) u polarne (azimut, mesni ugao, daljina) i takve predaje na radarsku stanicu RStON koja može odmah izvršiti zahvat dodeljenog cilja i predati isti na samohodna lansirna oruđa (SLO), gde će analogni komandni računar SLO-a obraditi podatke i proslediti ih raketama i usmeriti lansirne usmerače u tačku susreta sa ciljem.
Da bi se usaglasio položaj raketne baterije sa položajem komandnog mesta puka mora se uvesti i paralax tj. razlika u stajnim tačkama i to se upravo radi na aparaturi ovog vozila.
Ipak, moram naglasiti da je potrebna stručnost i veština operatora nišanskog radara da prihvati cilj sa sistema K-1M. Dakle, nije "puka formalnost". Imali smo slučajeva na vežbama da se recimo od 6 ciljeva poslatih preko K-1M, 1 ili 2 ne prihvate. Obično je problem u visini, kada operator ne uspe da prihvati cilj i nišanac se "zalepi" za nebo... Ali to je sve uvežbavanje, pa je tada na nišancu radio operator osmatračkog radara, dakle uvežbavanje radi zamenjivosti funkcija 2 operatora (podoficira)....
Što se tiče pretraživanja nišanskim radarom, ono je moguće ako postoji precizno navođenje, ali nije baš pametno to tako raditi. Ako je moguće, to se radi preko TOV-a (televizijski optički vizir), kako si i sam naveo, i onda kada se cilj pronađe, uključuje se antena i nišanac prihvata cilj i kreće vrteška....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac,

Možeš li prostim jednostavnim rečnikom opisati faktičke radnje koje operator nišanskog radara izvrši u cilju ostvarivanja zahvata... Dakle ne teorijski (sa tim stojimo bolje) već faktički...
Npr primer takvog (skraćenog) objašnjenja na mestu pilota Mig-29:

Radar je u režimu skeniranja "pretraživanja", vazdušni cilj se pokaže na HUD-u i na MF displeju u vidu trougla (Displej) i tačkica u jednom redu (kružići odnosno tačkice u dva reda su prijateljski ciljevi). Broj tačkica opisuje radarsku veličinu cilja (RCS) (više tačkica veči cilj). Pilot na HUD-u ima pravouganik koji postavi oko tačkica i tada zahvati cilj nakon čega u levoj strani HUD-a dobija podatke o udaljenosti cilja, njegovoj visini itd, dok je na displeju pokazuje zahvat cilja. U desnoj strani HUDa vidi se izabrana raketa (npr R-27R) i zona u kojoj cilj dolazi u domet (vertikalna linija na kojoj postoje dve crtice, jedna pokazuje maksimalnu predloženu daljinu lansiranja a druga daljinu sa koje cilj čak i ako izvrši bilo koji manevar ostaje u dometu rakete ...

Budi drug, mislim da će mnoge zanimati kao i mene kako to funkcioniše u nišancu Kuba?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::...Ukoliko RStON radi samostalno i osmatra VaP svojim osmatračkim radarom, zahvat cilja nišanskim nije problematičan, što ne znači da operator nišanskog radara ne mora biti vešt i stručno osposobljen da prihvati cilj i uspostavi stabilan zahvat...
Kubovac, puno hvala na sadržajnom i konkretnom odgovoru. Na moju sramotu, tek sam sa tvojim postom shvatio da RStON nema samo nišanski radar nego i osmatrački! Kakav je odnos osmatračkog radara na RStON i pukovskog radara? Zapravo, pitanje je da li je jedna od funkcija osmatračkog radara RStONa da pomogne prihvatanje cilja, tj. da pomogne da se uzani snop nišanskog radara navuče na cilj, kako se može zaključiti iz slike dole? 1S11 je osmatrački a 1S31 nišanski radar sa RStOna.

Kubovac ::Ipak, moram naglasiti da je potrebna stručnost i veština operatora nišanskog radara da prihvati cilj sa sistema K-1M. Dakle, nije "puka formalnost".
Puno si mi stvari razjasnio ovim postom. Sam za sebe, nišanski radar ne znači mnogo, jer mu je snop jako uzan, izuzev ako cilj nije optički ili termovizijski vidljiv. Sve to navodi na zaključak da je nišancu za PVO sisteme namenjene dejstvu van optičke vidljivosti neophodan osmatrački radar, i to što bliže njemu!? Najbolje da su na istom mestu, tj. da su integrisani na istom vozilu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Lucije Kvint, babaroga, ILGromovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hektor ::Kubovac,

Možeš li prostim jednostavnim rečnikom opisati faktičke radnje koje operator nišanskog radara izvrši u cilju ostvarivanja zahvata... Dakle ne teorijski (sa tim stojimo bolje) već faktički...
Npr primer takvog (skraćenog) objašnjenja na mestu pilota Mig-29:

Budi drug, mislim da će mnoge zanimati kao i mene kako to funkcioniše u nišancu Kuba?

Ja se izvinjavam i tebi i ostalim članovima foruma, ali molim da me shvatite da nisam aktivan na sistemu već nekih 18 godina i detaljna znanja su izbledela, a nisam zadržao niti sačuvao literaturu, čak ni sa školovanja, pa da se mogu podsetiti. Dakle, ne mogu dovoljno precizno reći tačne postupke operatora nišanskog radara, a ne bih želeo da vas dovedem u neku zabludu, pa mi još na moje "tanko" objašnjenje uvaženi članovi foruma postave dodatna pitanja i onda da nemam odgovore.

• 1Ovo se svidja korisniku: Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lucije Kvint ::
Kubovac, puno hvala na sadržajnom i konkretnom odgovoru. Na moju sramotu, tek sam sa tvojim postom shvatio da RStON nema samo nišanski radar nego i osmatrački! Kakav je odnos osmatračkog radara na RStON i pukovskog radara? Zapravo, pitanje je da li je jedna od funkcija osmatračkog radara RStONa da pomogne prihvatanje cilja, tj. da pomogne da se uzani snop nišanskog radara navuče na cilj, kako se može zaključiti iz slike dole? 1S11 je osmatrački a 1S31 nišanski radar sa RStOna.

Odgovor: U centralizovanom sistemu K-1M, osmatrački radar RStON-a nema funkciju, on ne osmatra VaP. Podaci se sa UKUV-a radio ili žičnom vezom prenose na UPPC i odatle po gornjem opisu direktno na nišanski radar RStON-a. Ukoliko je sve odrađeno kako treba, a pre svega paralax (orijentacija stajnih tačaka UKUV- UPPC - RStON), zahvat na nišanskom radaru bi trebao biti relativno jednostavan, ali rekao sam da je ipak potrebno više znanja i umeća da se zahvati cilj nego u autonomnom radu, pogotovo imajući u vidu određeno kašnjenje u protoku informacija sa daljine (recimo 5 ili 10 ili 20 km). Ipak, dobro obučeni operator na nišancu će, ukoliko su preduslovi ispunjeni, prihvatiti cilj na zahvat i automatsko praćenje.

Lucije Kvint ::
Puno si mi stvari razjasnio ovim postom. Sam za sebe, nišanski radar ne znači mnogo, jer mu je snop jako uzan, izuzev ako cilj nije optički ili termovizijski vidljiv. Sve to navodi na zaključak da je nišancu za PVO sisteme namenjene dejstvu van optičke vidljivosti neophodan osmatrački radar, i to što bliže njemu!? Najbolje da su na istom mestu, tj. da su integrisani na istom vozilu.

Odgovor: Rekoh, moguće je pretraživanje VaP-a i nišanskim radarom, ali to je veoma retko, a danas i veoma opasno za posadu. Rad sa TOV-om je u stvari pretraživanje nišanskim radarom jer je TOV u stvari ekvivalent nišanskom radaru.
Najbolje je ako se može obezbediti da osmatrač i nišanac budu integrisani na isto vozilo jer je zahvat tako najlakši. Imamo primer sa Neve gde se osmatrač nalazi nekoliko desetina metara dalje od Stanice za vođenje raketa i nišanski radar se navodi na cilj tako što komandant diviziona određuje parametre za pretraživanje po uglovima, na osnovu prikaza na panoramskom pokazivaču u Stanici za vođenje raketa sa tog izdvojenog osmatrača (P-12 ili P-18 ).

Naravno, danas to ne mora biti tako. Savremeni komandno-informacioni sistemi i sistemi automatizacije omogućavaju, radi većeg koeficijenta preživljavanja, precizan, tačan i brz prenos podataka i navođenje nišanaca na ciljeve....