PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Leonardo, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Dobar kandidat za jednu od najgorih maskirovki u bliskoj povijesti ratovanja. Čak i da ti neprijatelj nema podršku satelita već obično navođenje ubačenih izviđača, ovako postavljenog “na izvo’te” sa svim mogućim markerima bi ga i jazavac ćoravi našao.

Aerodrom sa jednom od vizualno najvrištećih površina...



Pa onda ako se malo izvrtiš i izgubiš kompas, kraj piste, “češalj” ...



I onda kod zadnje češljuge češlja, na cesti, kraj jedinog zidanog objekta...



Katastrofa živa od plana, pa čak i ako je tamo završio samo da se dopuni pa nazad na neki “normalni” položaj.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

На изволите...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mamac , pa ko voli nek izvoli

Oluj svaka ti čast na ekspertizi one tihe i mirne noći na nebu iznad Damaska .

Pukovniće sad gladam malo unatrag , mi smo rije par mjeseci raketljinu od Tunguske odnosno Pancira vrlo detaljno secirali na pogrešnoj temi , da smo to napravili ovdje onda bi svima bilo jasno da pol tih raketa što lete po filmovima nisu od sustava Pancir , a i od te polovinke veliki dio su neka ispitivanja i modeli koji nisu uvedeni u naoružanje odnosno nisu na prodaju.

Trebali bi na neki način to prebaciti ovdje i napraviti neki smisleni povjesni pregled jer je sve to zakuhao Šipunov sa vrlo jasnim stavovima koji se vide kroz cijelu plejadu topovskih raketa i protuoklopnih raketa ala Kornet pa preko Tunguske do ove mrcine od bustera .

Ja ču sa svoje strane kolikom stignem obraditi motor i samu raketu i tu koncepciju topovske cijevi dugačke kilometar kroz koju se puca podkalibarno koplje.

• 10Ovo se svidja korisnicima: voja64, Leonardo, zoran MKD, sasans23, sremac983, Lucije Kvint, amaterSRB, MB120mm, stalker, gavrilon
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedno prijavljeno uništeno sredstvo jeste bio lažni Pancir. Ali to ne menja žalosnu činjenicu da je i onaj pravi koji je stradao bio lošije postavljen i bez adekvatnog maskiranja i inženjerijskog obezbeđenja tj. bez barem nekoliko rezevrnih uređenih položaja. Kranje je vreme da se Iran uključi u PVO Damaska upravo po pitanju dronova.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zbog zujalica koje lete na radarske antene bilo bi idealno sklepati nesto na gumene pancire sto moze privremeno da emitira radarski snop, ali to je vjerovatno nemoguce.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, ok, sremac983, amaterSRB, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naprotiv takvo sredstvo odavno postoji recimo sa Osu Miroslav vam je postavio ovde na forumu njegovu fotku još previše od pola decenije, naravno lažnog emitera, gumenjak se svakako može napraviti.
Ide uz modernizovane Ose i po poslednjim događanjima ne mogu se oteti utisku da tu nešto ima, tj. da je to tamo možda.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, Kubovac, Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Nekoliko fotki pa da malo popričamo , te rakete vjerojatno ne rade u Siriji, ali eto nek budu pa možda i primjetimo na nekom filmu neke karakteristične detalje.


tu vidimo lijepo trenutak kad je izbacni motor izbacio iz lansera raketu i odvojio se od bustera koji se na nekih dvadeaetak metara od lansera pali , Lijepo i zgodno i dosta ekološki po posadu i onu silnu optolektroniku na lanseru koja samo tako gleda u mlaz vatre .

Vidimo na slici da je raketa već dosta oborila nos prema zemlji i kad se upali buster ona ne leti tamo gdi je bila usmjerena lanesrom več ode kud koji mili moji.

Taj tip rakete ima nešto kao o Oganj o kom smo pisali ovih dana korekciju putanje sa impulsnim mikromotorima i oni dobijaju komande iz INS uređaja koji je u samoj raketi , znaći ona je u fazi bustera upravljiva , odnosno moguča je korekcija putanje po programu odnosno zadržavanje pravca lansiranja , to još nije vođenje na cilj , več samo popravak .


Ja tu vidim te impulsne motoriće malo ispred kanara .

Kad buster odradi svoje onda se oslobađa rep rakete , drugog stupnja , i on gleda u lanser , a gleda preko jednog ovakvog oka



Sve je to u skladu sa Šipunovim i njegovom doktrinom vođenja raketa po snopu , i zato kažem da ja Pancira doživljavam kao top koji ima cijev dugačku kilometar , a ona iz te cijevi izletava podkalibarno koplje koje se može malo korigirati , malo lijevo malo gore , ali uvijek se moraju guzica rakete i radar vidjeti i biti u jednom koridoru , u jednoj cijevi .

Znači one snimke gdi rakete prave neke manevre neke lupinge i jure avione i dime 5 -10 sekundi , to zaboravite , to su neke strele torovi bukovi i tako dalje , samo tamo gdi nešto bljesne i onda se više ništa ne vidi do pogotka na cilju su Panciri neke generacije samo pitanje koje .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Sve je to u skladu sa Šipunovim i njegovom doktrinom vođenja raketa po snopu , i zato kažem da ja Pancira doživljavam kao top koji ima cijev dugačku kilometar , a ona iz te cijevi izletava podkalibarno koplje koje se može malo korigirati , malo lijevo malo gore , ali uvijek se moraju guzica rakete i radar vidjeti i biti u jednom koridoru , u jednoj cijevi .

Da li to znači da je raketa sve vreme u snopu nišanskog radara? Šta je sa praćenjem cilja? Ili se raketa ne vodi u veliko (tj. optimalni) preticanje već se i raketa i cilj zajedno drže u snopu radarskog nišana, uz zauzimanja malih preticanja koliko prostorni ugao radarskog snopa dozvoljava? Da bi se raketa odvela u tačku susrteta sa ciljem potrebnje je kontinuirano imati podatke o daljini i uglovnim koordinatama i cilja i rakete. Hvala unapred!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel postoji neki drugi fizicki princip navodjenja rakete sem radarskog zracenja, mislim na sam rakete i naravno da nije ic , neki opticki ili laserski nacin

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::

Sve je to u skladu sa Šipunovim i njegovom doktrinom vođenja raketa po snopu , i zato kažem da ja Pancira doživljavam kao top koji ima cijev dugačku kilometar , a ona iz te cijevi izletava podkalibarno koplje koje se može malo korigirati , malo lijevo malo gore , ali uvijek se moraju guzica rakete i radar vidjeti i biti u jednom koridoru , u jednoj cijevi .

Znači one snimke gdi rakete prave neke manevre neke lupinge i jure avione i dime 5 -10 sekundi , to zaboravite , to su neke strele torovi bukovi i tako dalje , samo tamo gdi nešto bljesne i onda se više ništa ne vidi do pogotka na cilju su Panciri neke generacije samo pitanje koje .

Tvoja znanja o raketama i njihovim komponentama su nesporna i ne pada mi na pamet da ulazim u diskusiju o tome.
Ipak...malo bi o vođenju rakete. Vođenje rakete Pancir je radio-komandno. U tom smislu ne možemo govoriti o vođenju rakete po snopu, iako ima sličnosti na prvi pogled, jer je to drugačiji sistem vođenja gde se raketa svojim antenama koriguje na sredinu emitujućeg snopa sa zemaljskog radara. Ne verujem da bi ta metoda bila efikasna na daljinama od oko 20 km, jer kod "jahača snopa" dijagram snopa se širi od zemaljskog radara prema cilju kako je cilj udaljeniji i dolazi se do sve veće nepreciznosti.
Takođe, mislim da bi bio veliki problem izvesti gađanje više ciljeva istovremeno koristeći ovaj sistem.

Kod radio-komandnog vođenja imamo metod sa tri tačke gde bi radar-raketa-cilj trebali biti u jednoj ravni. To se naziva metod "sa preklapanjem". Ali to je opet radio-komandno vođenje i to ručni metod (najčešće). Ovde su potrebna najmanja naprezanja rakete.
Postoji i metod vođenja sa tri tačke - polupreticanje i puno preticanje. Ove metode su obično automatske metode praćenja. Tada radar-raketa-cilj nisu u jednoj ravni kao kod "prave trotačke" ili metoda preklapanja. Tu takođe raketa mora imati mogućnost značajnog manevrisanja, tako da izražavam blagi skepticizam da raketa samo malo može levo-desno-gore-dole....

Takođe i kod elektro-optičkog načina rada, opet imamo korekcije koje se rade ručno iz kabine (tako mi se čini verovatnijim nego da to ide automatikom) i opet se na osnovu okretanja elektro-optičkog senzora ka cilju formiraju komande radio-korekcije i šalju na raketu. Ovde je verovatno bliži metod 3 tačke sa preklapanjem, jer operator čini napor da krst končića dovede na cilj i tu drži i tako pravi liniju radar (senzor) - raketa - cilj....

Evo nešto iz malog mozga, mada nisam mnogo proučavao Pancir, jer već rekoh par puta, ne volim puno te hibridne sisteme...