PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 2Ovo se svidja korisnicima: sremac983, Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ja ću dati (u nekim dijelovima ponoviti) moje viđenje razvoja, dosta se može naći na internetu podpisanog od Šipunova i Kuznjecova pa kada se tekst usporedi sa raznim slikama i filmovima ima to onda neke veze.

Prvo je bila Tunguska, tu nema dileme, tako piše u pravilu službe, raketa je upravljiva cijelo vrijeme, puca se po ''gorki'' da obiđe dim, baklja bustera i traser su izvori svijetlosnog signala za upravljanje.
Onda su Šipunov i Kuznjecov pisali da raketa većeg dometa traži jači raketni motor pa kažu da za domete 20-30km treba potiska od 5000-7000kg što je znatno više od 1000-2000kg za rakete dometa 10km što je Tunguska. To se više ne može lansirati samo tako posebno kada se lansiraju 2-3 rakete, pokidalo bi lanser pa su dodali motor (malog potiska, bezdimni barut) za izbacivanje iz lansera i postizanje dovoljne daljine da se bezbjedno može startati busterčina (15-30m, brzina 25-50m/s). To je to što se može vidjeti na starim filmovima.





Ideja je očito bila imati raketu u vizirnoj liniji, upravljiva je, dvije baklje i traser. Onda su, vjerovatno pucanjem nekih protutipova vidjeli da to nije baš dobro, morao se dodati izvor svijetla i u onom kratkom periodu između odvajanja izbacnog motora i startanja bustera. Dodali su ga u mlaznicu bustera. Sad su imali 2 baklje i dva trasera i puni kontinuitet.



Ono što nedostaje je opis kada i zašto su prvi puta odustali od ovakvog lansiranja i kada i zašto se prešlo na lansiranje rakete sa startanim moćnim busterom direktno iz lansera.
Ja i dalje stojim iza toga da se ti zadnji panciri lansiraju po ''gorki'' isto kao i Tunguska. Kako su rješili probleme udara, plamena, dima i svega što opandrči po lanseru ne znam. Ali vjerujem da je zadnji Pancir bliži Tunguski nego prvim Pancirima. Vjerovatno je u međuvremenu zaživjela raketa sa bezdimim gorivom koju su isto tako opisali, komora hladnim postupkom motana preko bloka goriva.

Inače Tunguska je djelo Kuznjecova, pa su onda Šipunov i Kuznjecov zajedno radili na početku Pancira, da bi (tako mi se čini) dalje nastavio Kuznjecov i po meni vratio se ''samom sebi'' i Tunguski. Ovo je naravno bez ikakvog pokrića, to samo naglas razmišljam.

Usput...Raketaš, ''prozorčići'' sa slike nisu impulsni mikromotori već komponente laserskog bezkontaktnog upaljača. Tunguskina 9M311 je u pitanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Ne znam jel bilo na temi, jos jedna analiza..

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Kubovac

Evo nešto iz malog mozga, mada nisam mnogo proučavao Pancir, jer već rekoh par puta, ne volim puno te hibridne sisteme...

Ова неочекивана реченица ми је много рекла, али поставила и многа питања, зато ћу их дефинисати овако:
Ево нас код питања свих питања када је реч о овом систему: да ли су хибридни системи компромис, изнуђено решење или уступак ратишту?
ПС
Зашто их (не)волети?
Да ли их плавци трпе или благосиљају?

Надам се (уствари, сасвим сам сигуран) да ви, специјалисти за ове теме, имате много више одговора него ја питања.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidi Lucije možda najbolji primer je na Osi za ove sisteme starijih generacija, imaš širokougaonu antenu koja poklapa startovanje i početni let jer tu najviše raketa beži a onda usku antenu do kraja vođenja.
Dakle formalno raketa mora biti u komunikacijskom snopu a ne i u samom snopu pratećeg radara no BAŠ KAO ŠTO SI ZAKLJUČIO smisao svega jeste da se poklopi neka pozicja rakete unutar radarskog snopa da li sa polupreticanjem da li sa punim preticanjem. Dakle četo na samom početku i nije u snopu ali brzo sigurno jeste. U današnje vreme se proba i sa promenljivim preticanjem ali to je van dostupa bilo kakve javnosti. Dakle ograničenja su samim tim i pristuna po preticanju a kvalitet preticanja direktno daje funkciju prvo pogađanja u smislu poklapanja tačaka trajektorija ali i funkciju stepena oštećenja koja zavisi od prethodne ali i od kinematske slike (ugla i brzina susreta) a u odnosu na bojevu glavu sa upaljačem.
Međutim rakete mogu da imaju sve veća opterećenja u bilo kojoj ravni, bojeve glave su dosegle ozbiljnu efikasnost na više načina a avion ostaje ograničen pilotom i jednom mnogo složenijom i osetljivijom avionskom konstrukcijom i tu da nema jednog faktora odavno bi ovakvim sistemima bilo sve jedno po kvalitetu preticanja.
E ali taj jedan faktor je nišanski radar i njegova elktromagnetska priroda i on je LIMITNA funkcija radikomandnog vođenja na radarskim snopom praćen cilj. Limit radara odnosno njegova osobina da sa povećanjem daljne pravi sve veću i veću grešku čini ovakve sisteme nepreciznim na velikim daljinama i to ne mnogo velikim sa današnje tačke, nekoliko desetina kilometarai to ti je, sve preko 32-35 km postaje jako sumnjivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovnik kaže ..... I onda se Kuznjecov vratio samom sebi ... u tunguziju ... a ja dodajem... da je pri tom povratku napravio dobar zaokret, na rubu da to bude salto mortale, ali se uspio ispetljati , ali je zato nas zapetljao , ma ne samo nas , zapatljao je i analitićare na zapadu koji sad trljaju glavu sa tim Pancirima.

Meni više ništa nije jasno , taman povežem impulsne motoriće sa Ognja sa pancirom, a onda me Pukovnik pokopa .. j bi ga kad je pukovnik .

Onda me Kubovac razoruža sa jahanjem na valovima , on misli na radio , a ja na laserske , ali dobro sve je to neko gibanje valova , na žalost iz ovih snimaka ja nisam vidio da lete tri rakete u istom trenutku na jedan ili tri cilja , iz Damaska vidimo da panciri lete jedan po jedan sa razmakom od 10 sekundi .

Na temi Kornet smo vidjeli kako je Šipunov riješio da rakete u salvi sa razmakom od 0,5 s lete na isti tenk ili helikopter , metoda poklapanja ili možda u tri točke sa beznačajno malim preticanjem .

Zašto smatrate da su se ruje kod Tunguske ili Pancira makli od te metode odnosno da su se u filozofiji borbe sa helićima makli od Korneta ili tenkovskih vođenih raketa.

U slučaju susreta helića i Korneta na daljini od 8 km helić ima 25-30 sekundi života ili vremena da se sakrije , koliko metara lijevo ili desno koliko metara prema dollje , prema gore ni ne oćekujem neki manevar.

Kornet leti ka cilju bezmalo pravocrtno , a tek raketa sustava Pancir, pa nisu helići digli brzinu leta 5 puta pa da se uspiju pomaknuti ili promijeniti pravac leta , kod brzina od 1300 m/s i više koliko lete ti podkalibarni projektili su svi njihovi ciljevi nepokretne mete, bilo da se radi o heliću ili nekom jurišniku , a pogotovo bespilotne letjelice sa propelerom .

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sad smo baš zapetljali. Ja nisam negirao da se Pancir ili Tunguska vodi po snopu, koplje leti tako da hvata liniju viziranja i to je meni vođenje po snopu kod ovakvih brzih raketa. Ali samo koplje, buster faza je gorka iznad linije s tim da se koplje dovodi na liniju sa otpajanjem bustera.
Lansiranja u Damasku su bila 2 plus 2 rakete.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, Lucije Kvint, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

K.ako kod kog Sirjuse. Kod Tunguske je iznuđeno rešenje po maksimalnom dometu, kod Pancira po minimalnom dometu zbog istovremnog ustupka TTZ, kod raznih drugih sistema sa topovima i pridodatim IC raketma je ustupak bojištu pretežno.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Dakle formalno raketa mora biti u komunikacijskom snopu a ne i u samom snopu pratećeg radara no BAŠ KAO ŠTO SI ZAKLJUČIO smisao svega jeste da se poklopi neka pozicja rakete unutar radarskog snopa da li sa polupreticanjem da li sa punim preticanjem. Dakle četo na samom početku i nije u snopu ali brzo sigurno jeste. U današnje vreme se proba i sa promenljivim preticanjem ali to je van dostupa bilo kakve javnosti. Dakle ograničenja su samim tim i pristuna po preticanju a kvalitet preticanja direktno daje funkciju prvo pogađanja u smislu poklapanja tačaka trajektorija ali i funkciju stepena oštećenja koja zavisi od prethodne ali i od kinematske slike (ugla i brzina susreta) a u odnosu na bojevu glavu sa upaljačem.
Međutim rakete mogu da imaju sve veća opterećenja u bilo kojoj ravni, bojeve glave su dosegle ozbiljnu efikasnost na više načina a avion ostaje ograničen pilotom i jednom mnogo složenijom i osetljivijom avionskom konstrukcijom i tu da nema jednog faktora odavno bi ovakvim sistemima bilo sve jedno po kvalitetu preticanja.
Hvala na odgovoru Vrabac. Da, usmerena radio veza za radiokomandno vođenje je jedna stvar, i ona mora biti usmerena na raketu koju vodi, a snop nišanskog radara mora biti usmeren na cilj. Zato Neva može da gađa i sa isključenim nišanskim radarom, ako cilj prati optički a daljinu mu određuje laserom, ali radiolink za vođenje mora da radi. Samo je pitanje da li se snop nišanskog radara može da razdvoji od snopa radiolinka za vođenje ili su uvek ta dva konusa koaksijalna (predpostavljam da su kod Neve uvek koaksijalni). To je pitanje konstrukcije, da li je predvidjeno da se antene kreću nezavisno po oba ugla ili se kreću zajedno.

Ali, za tačno izračunavanje tačke susreta računaru trebaju i pozicije cilja i pozicije rakete u svakom momentu (jer cilj može da menja pravac i brzinu) i u tom slučaju su putanja rakete i vreme njenog leta do pogotka najkraći. Naravno, to podrazumeva da se ose nišanskog radara i linka za vođenje kreću nezavisno. Ako sistem ne može da pribavlja podatke o putanjama i cilja i rakete nezavisno, onda ima logike da stalno u snopu nišanskog radara drži i raketu i cilj, ali je u tom slučaju putanja do pogotka znatno duža.

U vezi onog što je pukovnik pomenuo u vezi optičkog goniometra kojim, ako sam dobro razumeo, sistem Pancir nezavisno prati raketu: nišanski radar prati cilj, a raketa se prati goniometrom na osnovu "optičke identifikacije" rakete, koaksijalno sa optičkim goniometrom ide radiolink za vođenje rakete? Ako je tako, onda Pancir ima mogućnost da bar u prvom delu putanje raketu vodi nezavisno od snopa nišanskog radara i tako optimizuje dužinu putanje do pogotka i skrati potrebno vreme? U drugom delu putanje, kada se snop radara dovoljno raširi a optička vidljivost rakete izgubi, raketa se može dovesti u konus nišanskog radara i u okviru tog konusa da se zauzimaju preticanja?

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, MB120mm, voja64, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 31 Jan 2019 23:00

*Naravno, to podrazumeva da se ose nišanskog radara i linka za vođenje kreću nezavisno.*

To bilo kada bi radio link bio takozvani *jahaći ili tunelski* baš kao recimo laserski snop ali u svim ovim slučajevima taj raido link je data link koji prenosi komandu koju na raketi izvršava autopilot tako da je nevažna relativna koaksijalnost radio linka i radarskog snopa bitno je samo da je radio snop na početku širi da uvede raketu u radarski snop a oni su i pre i posle praktično koaksijalni ali autopilot će odraditi preko komande neko relativno pomeranje rakete, naravno komandu će sračunati računar na stanici vođenja. Tako da to sve ne utiče mnogo na putanju, na nju će uticati širina radarskog snopa u ravni cilja, njegova preciznost i vrsta preticanja koja je izabrana.

Pancir jednokanalno po cilju radi potpuno bez upotrebe nišanskog radara.

Dopuna: 31 Jan 2019 23:19

*Ali, za tačno izračunavanje tačke susreta računaru trebaju i pozicije cilja i pozicije rakete u svakom momentu*

Sistem stalno zna gde je cilj preko radara a gde je raketa prema tomegdeje po uglu usmeravaautopilot (kojeje preticanjeizabrano) a daljinu do rakete ima u svakom trenutku.

Nezgodno je kada se pređe na ručno praćenje po uglovima gde i dalje imaš daljinu do cilja preko radara a daljinu do rakete preko linka ali u tom slučaju je čista trotačka nema polupreticanja ili punog preticanja pa je trajektorija najlošija u terminalnom prilasku cilju čak i kad ne manevriše a pogotovu ako manevriše.

Dopuna: 31 Jan 2019 23:46

*Ali to je opet radio-komandno vođenje i to ručni metod (najčešće). Ovde su potrebna najmanja naprezanja rakete.*
Hteo si da kažeš najveća naprezanja.

• 10Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, Sirius, Levi, zodiac94, voja64, bojank, djboj, stug, amir3045, Mlav
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da vas pohvalim, @ Oluj, Vrabac, Raketaš, Lucije Kvint, Kubovac, Drug Pukovnik...😊💪👍