PARS Pantsir S1 (SA-22 Greyhound)

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E j.bi ga sad tko je mogao računati kod prvog hica da je Serjoža lak na okidaču, a da David nema muda i odmah podvije rep i beži.

Daj im koju sekundu da se malo druže da se upoznaju pa da vidimo komu obojci , a kom opanci, malo sam i ja bio zaveden onim reklamama o dometima od 20 km pa sam pomislio ajmo mi to malo prepoloviti pa da vidimo, a ono ispalo malo dalje od topova , ali zgodno F16 je prekinuo misiju... pođimo od toga da je to za prvi hitac izvanredni uspjeh.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Nebo_M, Kubovac, sremac983, bojank, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Baš sam imao volje i želje napraviti neki reprezentativni prikaz nekog leta rakete prema cilju, a da se pokaže nevezano uz metodu vođenja kakve su mogućnosti kada raketa leti pod preopterećenjem, ali ne ide. Koplje udara odozdo ili blago odozdo čak i ciljeve koji lete na relativno malim visinama, ovim o kojima mi divanimo.
I tu je problem, lučnu mjeru (duljinu balističke trajektorije) treba dijeliti po sve tri osi i odrediti slijedeću točku te jedne prostorne krivulje. Ako ćemo simulirati cilj koji radi manevar oštrog horizontalnog zaokreta i bijeg po perimetru, otklon rakete definira dopušteni radijus prema raspoloživom preopterećenju, plus što jedan dio ide na nabor visine, a preostala točka je treća koordinata. Prekomplicirano za crtanje kad svaka slijedeća točka traži dosta minuta računanja.

Bilo bi super imati takav crtež, možda neki softver to može sažvakati. Ovako jedino što mogu je sve prebaciti u dvije dimenzije, a to je duljina balistička trajektorije koja je u 20 sekundi leta gotovo pravac i postaviti lovca tako da mu nos ide u lanser. U nultoj sekundi je na 13000 metara, to je oko 12500 po daljini i 4000 po visini (sad sam ga malo previše približio jer 2,4 sekunde aktivnog vremena u odnosu na greškom 3,2 u prethodnom pokušaju daju raketi bolje karakteristike).
U nultoj sekundi poleće raketa, a F-16 izvodi 8G manevar i bijeg po perimetru (prostornom, ravnina na kojoj “leži” duljina trajektorije. Malo sam sad zakomplicirao.

Raketa prvih 5 sekundi leti pravolinijski (uvjetno) i od pete sekunde kreće u preticanje. Lako je kod aviona odrediti radijus kad je brzina konstantna, kod rakete je sve varijabilno.
Radijus zaokreta=brzina na kvadrat/umnožak raspoloživog preopterećenja i gravitacije
Samo je gravitacija konstantna, sve ostalo varijable kod rakete. Krivulja brzine i preopterećenja su funkcijski bliske, pad brzine pad peregruzke. Za Pancir se daje podatak o N=30-32 pri brzini 1300m/s i pad na N=9-10 pri 530m/s. Da bi pokazao šta raketa može izvući iz sebe, a znam samo brzine u funkciji vremena nešto moram uzeti kao konstantu za prikaz. Peregruzka se naravno nameće, neka bude 10 svih 15 sekundi manevra i neka ništa nejede od brzine. Puno pretpostavki, ali drugačije ne ide.

Svima nama je to koplje dosta nepoznato pa rezultati znaju iznenaditi, raketaš mi je rekao šta očekuje, i ja sam isto mislio da koplje može izvesti salto mortale u sekundi dvije, ali očito (ako nisam zblajzo račun, a sve je moguće) nije baš tako. Treba mu 12 sekundi da uđe u puni perimetar. Mogli bi kanari lomiti i više pa da guzica rakete počne plesati, ali tada brzina odlazi rapidno, ja raspoloživu peregruzku smatram bočnim preopterećenjem bez ili sa malim gubitkom brzine.

Nadrobi ja previše, ovako to nekako izgleda. Previše sam cilj približio, raketa ga ima bez po nečega, može ga ovako gledano i trotočkom samo tako.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, sremac983, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bravo puki ,,, blizu si prvog pogotka, sad vidimo putanju koplja sa maksimalno mogučom peregruskom i putanju F16 koji bježi i izaziva od rakete tu peregruzku .

Smanji peregruzku rakete i dobijaš f16 u petnajstoj sekundi , ako ovaj leti po periemetru.

Tu su sad igre bez granica , trebali bi pitati nekog pilota sa MIGa kakvo je pravilo službe za takav slučaj .. ,ono na primjer ... broji do pet nakon što čuješ u slušalicama upozorenje da si na putanji radiokomandno vođene rakete ... palica desno dolje... puni forsaž i lijeva noga naprijed ili potegni ručice katapulta.

kako smo počeli uskoro čemo imati recept za rušenje F16 . Slučajno smo napipali neko granično područje , a to je nekih 12,5 km daljine , nažalost nitko nije ovako detaljno do sada protabirio ovaj slučaj i objavio, a vjerojatno tisuču puta jača računala već danima malju podatke i traže izlaznu putanju za f16, a to je vjerojatno putanja da nakon 5 sekundi smanji preopterečenje na 4 G i počne bježati od koplja po dužem luku .

Vidjeli smo da puni zaokret ostavlja mogučnost koplju da bez neke velike frke leti i pogađa u čistom preklapanju , ako Serjoža ima dobre živce i čeka F 16 na 10 km daljine.

Ovaj let po perimetru od pete sekunde dalje je isuviše riskantan , do pete sekunde je F16 bio okrenut cijelom površinom trupa i krila ka nišanskom radaru , i tu bi ga slijepac napipao na ekranu, horizontalni let od pete sekunde dalje ga isto tako ne ćini nevidljivim , tim prije što su mu tada antene za ometanje uperene u pogrešnu stranu.

Aramis pomagaj , daj izvuci nekog asa iz rukava

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, ILGromovnik, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čitah kasno sinoć i nešto jutros još ove dokumentacije za Pancir i moram se malo korigovati ili bolje reći dopuniti.
U tekstu imamo opisan faktički rad radara sa faznom rešetkom i njegovu sposobnost brzog elektronskog skeniranja (formiranja snopova) sa veoma kratkim vremenskim intervalom praćenja ciljeva i raketa. Tako da je određeno da se snop premešta sa cilja na cilj u vremenskom intervalu od 6 ms, a sa rakete na raketu u vremenskom intervalu od 2 ms. Vremenski intervali premeštanja snopova obezbeđuju uparivanje raketa sa svojm ciljem. Dakle, ono što sam i ranije objašnjavao o opštim principima PESA radara, gde se snopovi emituju uz određena vremenska kašnjenja (vremenski intervali) za svaki cilj i korekcije za svaku raketu.
Objašnjava se o postojanju 4 koordinatna sistema u sistemu upravljanja vatrom (sistemu upravljanja snopovima) u kojima se određuju koordinate ciljeva i raketa i snopovi premeštaju u skladu sa novim podacima.
Ipak, za sada ne bih o tome jer je suvoparno i mislim i ne toliko zanimljivo, a koga zanima ima na temi o AESA radarima moja pisanja o opštim principima rada PESA radara, pa da se ovde ne ponavljam....

Opšti principi rada PESA radara

Dopunio bih onaj deo o akviziciji i vođenju raketa.

Dakle, cilj se uočava akvizicijskim radarom tj. Radarskim sistemom za otkrivanje ciljeva i onda se predaje Radarskom sistemu za praćenje ciljeva i raketa.

Radarski sistem za praćenje ciljeva i raketa se sastoji od Aparature za pelengaciju raketa APR i Antene za uvođenje raketa AVR, koje su širokopojasne i Osnovnog FAR-a (fazna antenska rešetka) za praćenje ciljeva i raketa u uskom snopu.

Sva ta aparatura Radarskog sistema za praćenje ciljeva i raketa, nalazi se spregnuta na istom obrtnom kompleksu.
Kada se cilj pronađe Radarskim sistemom za otkrivanje ciljeva (osmatračko akvizicijski radar sa dijagramom od 360 stepeni po azimutu), predaje se Radarskom sistemu za praćenje ciljeva i raketa i to Osnovnom FAR-u (širina snopa 0,35 stepeni). Cilj je pronađen i lansiranje rakete je spremno.

Raketa se lansira i odmah preuzima od strane Aparature za pelengaciju raketa APR i Antene za uvođenje raketa AVR koja je širokopojasna. Zadatak je da se raketa navede u centar širokog snopa antene za uvođenje raketa AVR, a s obzirom da je ta antena spregnuta i da radi zajednički za Osnovnim FAR-om, tada će početi navođenje i u centar snopa uskopojasnog Osnovnog FAR-a.
Prema ovome što sam pronašao, to traje u početnoj fazi neposredno nakon lansiranja.
Sada se raketa nalazi u sredini snopa Osnovnog FAR-a u odnosu na njen cilj. FAR dalje meri koordinate cilja i rakete i onda se određuje popravka, odnosno formiraju komande upravljanja raketom koje se šalju na raketu. Radnja se ponavlja do pogotka cilja.

Znači, imamo početni metod uvođenja lansirane rakete u uski snop Osnovnog FAR-a, preko širokopojasne antene uvođenja rakete AVR, tako što se raketa prvo zahvata i smešta u centar širokog snopa AVR-a, a onda AVR vrši navođenje uskog snopa Osnovnog FAR-a tako da on zahvati raketu sredinom svog snopa i izvrši poravnavanje sredine snopa u kome se nalazi raketa sa sredinom snopa praćenog cilja. Sve dok se ne izvrši poravnanje osa raketnog i ciljnog snopa, AVR vrši merenje koordinata rakete, a FAR rakete i cilja i formiraju se komande upravljanja na raketu, koje imaju za cilj da se raketa vodi ka cilju, ali i istovremeno uvodi u sredinu snopa kojim FAR prati cilj. Kada se raketa konačno poravna sa sredinom ose snopa praćenja rakete i ose snopa praćenja cilja Osnovnog FAR-a, ostatak praćenja rakete i cilja i vođenja rakete preuzima samostalno FAR.

Metod po kome se ose poravnavaju i vrši vođenje rakete prema cilju je metod sa 3 tačke "čista trotačka sa preklapanjem".
Jedno vreme sam se opirao ovom metodu, ali nema šta. Dokumenti pokazuju da se snopovi praćenja rakete poravnavaju sa snopovima praćenja ciljeva i raketi se šalju korekcije da se održava u liniji sa ciljem i to je to, klasična "trotačka sa preklapanjem"....
Po ovome, ispada da je ipak glavni zadatak Pancira 1S gađanje dronova, krstarećih i raznih drugih projektila i krilatih raketa i helikoptera. Za njih je ovaj metod savršen.
Kod gađanja aviona sa visokim manevarskim mogućnostima, pretpostavljam da postoje problemi jer je ovaj metod najzahtevniji za raketu i kako se raketa približava cilju, tako je sve zahtevniji. Mislim da je jednovremeno gađanje 3 aviona-lovca u radarskom kanalu sa ovom metodom moguće, ali isto tako mislim da verovatnoća uništenja takvih aviona-lovaca u jednovremenom višekanalnom dejstvu nije baš visoka.


Evo da malo ovaj suvoparni tekst "razblažim" sa par slika sa objašnjenjima:

• 1Ovo se svidja korisniku: raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dijagram brzine, daljine i peregruzke zadnje u nizu bikalibarnih, Sosna R. Iz drugog je dvorišta, ova je iz Omska, pa je i princip drugačiji od tulskih zmajeva.
Interesantno ovi se drže dvobaznog goriva (primjena rakete je takva da i netreba tjerati neke domete) ali opet drže se nekih načela. Neće ni kompozite za komoru, metal je zakon.

• 4Ovo se svidja korisnicima: bojank, ILGromovnik, voja64, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš; drug pukovnik

Ajd kad smo već ustanovili da se kod Pancira koristi metod čiste trotačke i pošto pominjete "granična područja" za rušenje aviona (F-16 je naveden) ovom metodom ajde da navedemo parametre oborenih aviona 1999-te sa istom metodom kod Neve....možda pomogne? Doduše, jedan (F-117A) je leteća "cigla" ali to imamo od podataka....

F-16 - uočen na 16 km i 6 km visine. Lansirane rakete, druga nije ušla u vođenje. Cilj pogođen na 11 km daljine i 6 km visine. U poslednjoj trećini leta rakete, pilot vrši manevar kursom "ulevo", nastojeći da izbegne susret sa raketom i postavi mamac bliže raketi.

F-117A - uočen na 12 km daljine i 6 km visine. Lansirane rakete, druga nije ušla u vođenje. Cilj pogođen na 14 km daljine i 8 km visine. U momentu lansiranja raketa, cilj je već bio u odlasku.
Kao što se vidi, avion vrši manevar visinom na gore.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, sremac983, bojank, ILGromovnik, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i neki moj skromni prilog ovoj raspravi . malo sam se igrao sa bojicama i mjerio sa šestarom po linijama gonjenja koje je napravio drug pukovnik
.

Ja to vidim ovako .. u trenutku kad se F16 našao u snopu nišanskog radara, njegovo računalo odnosno pilot to osjeti , upozoren je , on zna pravac odakle dolazi taj snop , ali ne zna daljinu, u momentu kad počnu dolazitu komande raketi on zna da je postao meta, i počinje manevar izbjegavnja , pilot još uvijek ni na koji naćin ne može znati koliko je daleko raketa od njega , i nema šanse da dešifrira komande koje idu ka raketi jer se šifra mijenja 3500 puta u sekundi .

Pilot uključuje sve moguče ometanja baca mamce i slično , ali prvenstveno bježi pod maksimalnim opterečenjem.

U svakom slučaju je pukovnik dobro primjetio da raketa do pete sekunde može ići po čisto balističkoj putanji , i tu je njena velika prednost , dokle god leti po balistici nema komandi vođenje i pilot ne zna da koplje već leti prema njemu , ali uzmimo najgori slučaj da je pilot osjetio lansiranje i u nultoj sekundi počeo proturaketni manevar sa 8 g.

On ima neizmjeran broj krivulja za bježanje ali sve one su dio jednog torusa i nakon 5 sekundi bježanja po tim torusnim linijama nišanski radar odnosno računalo ima potpuno definiran pravac bježanja , ali je to za raketu u tom trenutku skoro nevažno sve je to u vrlo uskom konusnom snopu ,
a ona je u centru tog snopa , kojeg ona lako presjeći sa lijeve na desnu stranu.

Prava jurnjava nastaje nakon te pete sekunde, vidjeli smo da u slučaju salta mortale i bjegstva u istom pravcu raketa po bilo kojoj metodi vođenje ne stiže F16, a to je ujedno putanja u kojoj f16 može unatrag iza sebe ostavljati smetnje i vršiti jaka elektronska ometanja , ali je to isto tako putanja gdi čista trotočka dobro radi.

Mislim da je presudno to da raketa autonomno leti bar 5 sekundi , bez radio komandi u susret avionu , a to je onaj period dok radi buster i dok se koplje oslobodi i stabilizira , ako se u tom trenutku uhvati raketu u širokom snopu nišanskog radara i počne navoditi na cilj onda avion nema šnse po bilo kojoj metodi bježanja ili navođenja.

Sa šestarom i trokutom ispada da je putanja bježanja unatrag loša , isto tako putanja bježanja po perimetru , gornja plava linija , tu ga koplje dobija na 15-16 sekundi , nekakve šanse da pobjegne ima u slučaju da bježi pod kutem od 45 u odnosu na početni pravac , ali ga i tu raketa dobija u 16 -17 sekundi.

Sve ovo su analize napravljene pod idealnim uvjetima za avion , da je samo jedan Pancir na terenu , da svi drug sustavi spavaju , i da pilot odnosno računalo otkrije trenutak paljenja buster , jedino tako ima neke šanse da pobjegne , ako če ćekati komande vođenja rakete , onda je propao raketa mu je tu već pod nosom

• 5Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, sremac983, bojank, ILGromovnik, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da...teško je za reći koji je manevar lovca po preporuci ili pravilima, negdje pišu oštar zaokret pod 90 ili (do) 180 i palica od sebe znači avion prema dole. Nema nekog smisla dizati visinu kada te ganja raketa, samo gubiš brzinu, raketa i onako ima pad brzine, njoj će brzina padati i ovako i onako, a avion tu ipak može nešto ostvariti. E sad naravno da sve ovisi o situaciji, ima varijanti kada trenutnom položaju rakete u odnosu na cilj više odgovara da cilj počne ponirati, a nekada da se počne propinjati. To sam zaključio iz crtanja par primjera, naravno to je sve i dalje sa konstantnom vrijednošću preopterećenja (držim N=10). Moram to nekako iskopati, nešta mora biti čim i ovaj dijagram za Sosnu daje funkciju preopterećenja, a izvor dijagrama je ozbiljan. Hoću reći, možda nekada ima povoljnih slučajeva za izvlačenje od nekog propisanog pravilima, ali sumnjam da avion (iako to više nije normalno koliko sve te tehnologije napreduju) može reći pilotu šta da radi zavisno od date situacije, malo je to vremena, to je zaista ko prava kafanska tuča, pljus mlat i budala je dole, nema tu puno pričanja.

Jučer smo Kubovac i ja nešto divnili, nekako se nameće zaključak da je Panciru čista 3T ipak primarna, tako i opisuju sistem, za obranu od masivnog napada niskoletećih krstarećih i bespilotnih te helikoptera. Sve to sa preticanjem i topovi su čisto sekundarne mogućnosti.

Mogućnosti su neograničene, crtanje raznih situacija je igra bez granica. Evo recimo situacija nekog F-16 sa konstantnom brzinom 250m/s na visini 500 metara. Oštar razvarot sa 8G do 8 sekunde i onda bjeg približno 135 stupnjeva po perimetru. Ma nema mu spasa, čak da podere maksimalni forsaž raketa ga stiže, i to sve čista trotočka.



Druga situacija, nećemo ulaziti u to dali se raketa može tako lansirati i voditi u cilj koji je gotovo u zenitu, prvih pet sekundi trotočka, dalje preticanje sa konstantnim preopterećenjem, ma ima ga iako je brzina cilja znatna, čak u 13. sekundi mora smanjivati preticanje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: bojank, ladro, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pukovnik kaže ...malo je to vremena, to je zaista ko prava kafanska tuča, pljus mlat i budala je dole, nema tu puno pričanja.


Ovo mi je osvježilo dan , podsjeća me na jednu davnu Bobinu priču ( prof Janković ) oni su tamo u Belgiji osim matematike, i balistike , učili plesati valcer i jesti ribu sa pet noževa i vilica , polagali su ispit iz tjelesnog u nekoj luci u šori sa mornarima ..po metodi plus mlat, i budala je dole.

E sad da li palicu potegnuti k sebi i li dolje ... mislim da potezanje k sebi uz anti G odijelo koje će stisnuti noge i dati krv u mozak ima prednosti , mislim da majčica zemlja u tom slučaju pomaže da radijus tog zaokreta bude manji , a onda kad se popneš na 6 km visine strmoglaviš ka zemlji , vertikalno dolje i izvlačiš se iz dreka na 500m visine.

Rekoh nekidan, tisuću puta brža računala se pregrijavaju zadnjih mjeseci na simulcijama, jer ovo što se događa u Siriji je pipanje pulsa , da ne kažem guranje prsta mečki u pi.ku ..u oko pardon.

Dilema da li buster od kompozita sa kompozitnim gorivom , ili Balistit i komora od metala , kod tog kalibra još postoji .. sve zavisi od ostatka sustava i tehnolgija .

Pancirove rakete , da ih sad ne nabrajam sve po spisku , mislim na bustere, su sam tehnološki vrh ne samo Rusije več i ostatka svijeta i bliže okolice. Može se tu još nešto nagurati sa brzinama na račun dužeg vremana rada , sa ubrzanjima teško da se nešto može napraviti , to je već sve na granici ludila za žiroskope i ostalu opremu.

Netko tko ima dobar radar i brza računala , si može dozvoliti i gledanje kroz maglu i dim prvih 5 sekundi , i taj si onda može dozvoliti razvoj kompozitnog raketnog motora sa sljepljenim kompozitnim gorivom , gdi sve diše kao jedno cijelo tijelo.

Netko tko nema tako daobar radar i brza računala , mora se zadovoljiti nižim brzinama leta koplja , aonda mu je sasvim dobar metalni motor sa balistitom.

Pukovnik Divac je u nekoj studiji rađenoj za VTI pred kraj juge dokazivao da na kalibrima oko 128 pa sve do cca 150 metani motor ima prednosti , a onda negdje oko kalibra Orkana kompozitni motori imaju već dominantnu prednost , a da ne govorimo na kalibru 400 mm i dalje , iako sam viđao studije i realne motore u SAD u promjera metar gdi je to sve tu negdje .

Ja sam pobrnik da kod motora sa kompozitnim raketnim gorivom i nižim tlakovima i kratkim vremenima rada bude stakloplastika , ako baš mora onda ugljik .

Kevlar traži raketna goriva koja se razvlače ko žvakaća , a toga baš i nema za male novce

• 6Ovo se svidja korisnicima: FOX, bojank, ladro, Kubovac, ILGromovnik, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Шта рећи, драге колеге о Вашем писању, него једно велико Вам хвала за исто, јер сам подоста научио из ваших коментара...Писање какво је пожељно на оваквом типу форума....