U ovom poslednjem delu "trilogije" o PESA radaru N007 Zaslon i Zaslon-M za avion MiG-31, a u vezi osmatranja, otkrivanja, zahvatanja i navođenja PARS (i ARS) raketa R-33 i R-77 na ciljeve u VaP-u, prikazaću opet kroz crteže kako sam ja shvatio taj deo rada.
Pre toga jedan uvod koji ima za cilj da objasni da PESA radar N007 Zaslon ima mogućnost da generiše nekoliko aktivnih snopova u okviru jedne pasivne fazne rešetke (ima 2 predajnika), različitih frekvencija, istovremeno raspoređujući u rešetci verovatno po nekoj optimalnoj šemi po prostoru i u vremenu zadatke osmatranja VAP i osvetljavanja ciljeva.
Pritom sam na stanovištu da ti aktivni snopovi, u ovom slučaju osmatranja/praćenja i osvetljavanja ciljeva, ne idu potpuno nasumično, već sam na stanovištu da prate "generalni pravac zračenja" radara koji sam naveo u drugom delu pisanja o ovoj temi, odnosno ugao pod kojim se formira generalni pravac osmatranja i praćenja u odnosu na referentni pravac (nulu).
U ovom mom primeru, radar N007 Zaslon-M je uočio 12 ciljeva tokom skeniranja od kojih je odmah odvojio 4 najopasnija za gađanje raketama PARS R-33.
Slika 06:
Slika 07:
Slika 08:
Slika 09:
Slika 10:
Ovo takođe, ukoliko memorišete u jedan folder i odgledate redom kroz "slide show" možete još približiti da se lakše shvati.
Ovaj osnovni, bazični princip rada PESA radara, sa okvirnim osvrtom na N007 Zaslon, i istovremeno osmatranje i praćenje kao i vođenje više PARS ili ARS raketa, može se primeniti na gotovo sve PESA radara, uključujući i N035 Irbis-E na Su-35. Razlike su uglavnom u savremenijem računaru i SUV-u koji može istovremeno obraditi još više ciljeva za jednovremeno navođenja PARS/ARS raketa, kao i podatak da kod N035 Irbis-E imamo i mogućnost dodatnog mehaničkog otklona radara po azimutu i time jedno dodatno proširenje zone osmatranja u odnosu na N007 ZAslon.
Meni su ovi bazični principi prilično jasni i ova saznanja su mi dovoljna za shvatanje rada PESA radara. Sledeći korak bi bio AESA....ali trebaće mi vremena....
Inače, u ovim analizama su mi, nakon moje molbe svim zainteresovanim članovima foruma, najviše pomogli Oluj2.1 sa linkovima ka stručnoj literaturi kao i ranija pisanja uvaženih članova foruma na temama MiG-31 i AESA radari, gde je dotaknuto i pitanje PESA radara.
Ipak, ovom prilikom bih posebno pomenuo @kaplara koji mi je u inbox poslao nekoliko, rekao bih ključnih objašnjenja, vezanih za Razvrtače faza, ali i druge detalje, bez kojih bi mi ovo bilo dosta napornije i teže...
Ovi moji tekstovi su naravno podložni izmenama i dopunama, ali mislim da su osnovni principi dosta dobro objašnjeni, kao i prošireno shvatanje rada u pravom TWS modu...
Citat:Ali evo za one koji hoće da se ovo potpuno "razgoliti" i "otvori":
1) Sistem PVO Kub
- osmatrački radar
- nišanski radar (tzv. impulsni kvazikontinualni)
- predajnik osvetljenja (kontinualni)
Sva tri radara/predajnika mogu istovremeno da zrače i da isijavaju i da formiraju snopove. Jel to ok?
2) MiG-29B
radar: N019
Jedan jedinstveni radarski sistem
- impulsni predajnik praćenja
- predajnik osvetljenja
Za N019EB je netacno i to smo resili naravno .N019EB ima samo jedan predajnik(maks snage 1kW ) sa dva kanala : glavni kanal Obzora tj osmatranja ( osmatracki rezim ) i kanal rezima Podsveta ( za osvetljavanje cilja radi upotrebe R-27R1 ,maks snage 0.75kW ) ,kombinuju se metode impulsnog zracenja i Doplerovog efekta , kvazi-neprekidnog zracenja .
U koju klasu avionskih radara spada N019EB ,evo pojasnjenja :
Citat:Все виды самолётной радиолокационной аппаратуры условно можно разделить на две большие группы. В первую входят РЛС класса «воздух - воздух». Основной их задачей являются обнаружение и измерение координат и параметров движения воздушных целей. К таким РЛС относятся, например, радиолокационные станции перехвата и прицеливания (обзорно-прицельные РЛС), устанавливаемые на истребителях, или РЛС дальнего радиолокационного обнаружения воздушных целей.
Posto oba radarska sistema ( RS PVO`Kub` i N019EB ) `barataju` sa raketama koje imaju PARS,sledece izlaganje je veoma vazno :
Sta to radi osmatracki radar kod Kuba tokom gadjanja cilja (preciznije, nakon lansiranja rakete/a ) a vidim da je osnovni Kub bio jednokanalan po cilju i dvokanalan ( cak i trokanalan ) po raketi .Sa druge strane N019EB je jednokanalan po cilju i dvokanalan po raketi . Dakle sta to konkretno radi osmatracki radar u RS PVO `Kub` svo vreme gadjanja odabranog cilja ? Sledi materijal o Kubu i veza izmedju Kuba i N019EB-R-27R1 :
+ 2K12 Kub
Citat:Самоходная установка разведки и наведения 1С91 в составе ЗРК 2К12 «Куб» предназначена для решения задач обнаружения целей и вычисления их координат. Для разграничения целей на вражеские и дружественные в СУРН 1С91 имеется система определения «Свой-Чужой». Осуществляет сопровождение и подсветку выбранной для обстрела цели.
Для решения боевых задач в состав СУРН 1С91 входят две РЛС: станция обнаружения целей 1С11 и станция наведения ракет 1С31, антенны этих двух РЛС размещены в два яруса и вращаются независимо друг от друга.
СОЦ 1С11 Станция обнаружения целей 1С11 выполняет функции обнаружения целей, а также определяет принадлежность цели по системе «Свой-Чужой». 1C11 имеет когерентно-импульсную антенну кругового обзора, которая совершает 20 оборотов в минуту. Зона действия РЛС: по дальности от 3 до 70 км, по высоте от 30 до 7000 м. Станция работает в сантиметровом диапазоне радиоволн и имеет два независимых приёмо-передающих канала. Угол места 1С11 составляет 20° при импульсной мощности 600 кВт и ширине лучей по азимуту 1°.
Для борьбы с помехами, в СОЦ 1С11 предусмотрены следующие средства:
СНР 1С31 Станция наведения ракет 1С31 предназначена для захвата цели и последующего её сопровождения и подсветки для головки самонаведения ЗУР. Данные для захвата цели СНР 1С31 получает от СОЦ 1С11, вероятность захвата составляет 90%. СНР 1С31 представляет собой РЛС, которая работает с двумя независимыми каналами. Излучатели каналов располагаются на общей антенне в фокальной плоскости параболического отражателя. Средняя ошибка сопровождения цели составляет около 10 метров по дальности и около 00-05 д. у. по угловым координатам. В случае подавления СНР 1С31 радиоэлектронными помехами, цель по угловым координатам сопровождается с помощью телевизионно-оптического визира.
Na engl
Citat:SURN 1S91 vehicle included two radar station – a target acquisition and distribution radar 1S11 and a continuous wave illuminator 1S31, in addition to an IFF interrogator and an optical channel.
Pogledati dok. od 6te min i cemu sluzi antena za osmatranje i akviziciju ciljeva u VaP ( donja ) i cemu sluzi antena za pracenje i osvetljavanje cilja za gadjanje ( gornja ) .Posebno obratiti paznju na kadar u 6:52 min gde operater na okruglom indikatoru-monitoru prati situaciju u VaP(kruzno osmatranje ) dok na monitoru vidi liniji usmerenosti nisanskog radara i odraz cilja koji se osvetljava .
Pa prica je potpuno ista kao ova :
Citat:
Кад се изврши лансирање, радар престаје да бива у захвату и опет врши аквизицију свих циљева у простору испред себе и прати најближих 10 циљева.
Dakle rezime : osmatracki radar Kuba tokom faze gadjanja onaj donji , radi isto sto i glavni kanal predajnika N019EB ,osmatra VaP i prati sve ciljeve u zoni osmatranja sa pracenjem-SNP .Drugi radar, onaj gornji kod Kuba svo vreme prati i osvetljava cilj koji se gadja,znaci radi isto ono sto i drugi kanal predajnika N019EB,kanal za Podsvet cilja .Kakav crni stalni zahvat cilja tokom gadjanja ili pracenje samo gadjanog cilja bez osmatranja VaP .
Dalje ...
Citat:Već sam rekao da radar ima pasivnu rešetku sa jednim velikim i snažnim predajnikom sa pojačivačem i jednim prijemnikom sa pojačivačem i velikim brojem emitera.
Ovo je takodje netacno .Zapravo N007 ima dva predajnika ,predajnik Obzora(maks snage 10kW ) tj osmatrackog rezima i predajnik Podsveta(maks snage 2kW ) tj za rezim osvetljavanja 4 cija za upotrebu 4 rakete R-33 sa PARS .
N007M ne postoji i to odavno ,inace je bio samo na nivou prototipova od 1985 do negde 1995g .Kao serijski postoje: N007 kod osnovne verzije 31ce( postoje podaci da svi imaju N007A ) ,N007A kod MiG-31B i BS te sad noviji N007AM na MiG-31BM koji je cak osmokanalan po cilju u gadjanju . Radar N007M se ne koristi dakle vec nekih 20tak godina .Toliko .
Citat:Što se tiče radara N019 ja sam završio tu priču i izveo svoj zaključak i dok se eventualno ne pojave neki važni elementi koji su suprotni tome, nema potreba dalje o tome, bar što se mene tiče.
Svako ima pravo na svoje misljenje i zakljucke no ovog puta tvoj zakljucak je suprotan onom sto se desava u realnim uslovima upotrebe N019EB i R-27R1 .Tvoji zakljuci su inace u vecini slucajeva bili pogresni ( bilo je i mojih pogresnih detalja ). Sledi izlaganje u vise postova koje upravo potvrduje ono sto si najavio u drugom delu recenice ....
Vidite nekom je ovo samo reklamni sajt ali ovo sto stoji u `Tabeli tehn .karakteristika` je veoma zanimljivo .Pominje se termin `literna frekvencija` .
Sta je to zapravo` literna frekvencija` ? Pa dovoljno je prisetiti se termina literovanje rakete sa RGS u ovom slucaju R-27R1 .To literovanje je znaci ono uparivanje racunara -SUV sa racunarom u raketi .Postoje programi literovanja ( unosenje npr kodova-sifri za kodirani signal kanala RK-e ) prema kojima racunar-SUV tj radar u datom rezimu prepoznaje raketu sa RGS koja je lansirana na cilj sa aviona-nosaca.
Isto tako treba znati da svaki avion ponaosob ima svoje `litere` tj literne programe prema kojima racunar -SUV prepoznaju na avion podvesenu raketu sa RGS, tako da je nemoguce da neki lovac koriguje kanalom RK-e putanju rakete lansirane sa nekog drugog lovca tj osvetli cilj kanalom Podsveta .
Znaci za bojevu upotrebu R-27R1 bira se jedna od 10 liternih frekvencija za kanal Podsveta -osvetljavanje cilja .
Citat:Підсвітлювання здійснюється на одній із 10 спеціально виділених літерних частот підсвітлювання, яка перед польотом встановлюються перемикачем 470 блоку Н019-18 і відрізняються від літерних робочих частот РЛС.Літерні робочі частоти РЛС і підсвітлювання встановлюються перемикачами блоку Н019-18:
ПРОГРАМА – вибір одного з 5 наборів літерних частот РЛС,
Н019 – вибір одної з 10 літерних частот РЛС обраної програми,
ИЗД 470 – вибір одної з 10 літерних частот підсвітлювання,
Р-У – вибір робочих (Р) або навчальних (У - рос: учебных) частот.
Ovde je pomenuto upravo ono sto stoji u VTUP N019EB ,radne frekvencije kanala osvetljavanja cilja i glavnog kanala se razlikuju i multipleksiraju se .
Citat:SARH Illumination and main channels use different frequencies within the X band, and are multiplexed in time.
U VTUP stoji sledece :
N019EB radi kvazi-neprekidnim zracenjem / impulsnom i Doplerovom metodom / ,rezim Podsvet ( pracenje i osvetljavanje cilja ) koji je u sklopu rezima `Obzor` monoimpulsnom metodom ,od ranije znamo da PARGSN 9B1101K ima upravo monoimpulsni tragac. VTUP kaze ovo :
Vidim da se taktovi i intervali jos uvek nisu savladali pa evo sledi pojasnjenje za iste .
Sta se vidi pod tackama `a` i `b` ? Pod `a`: taktovi pretrazivanja ( osmatranja ) ,takt otkrivanja/pracenja ciljeva i taktovi merenja koordinata odabranog cilja u trajanju ukupno 51,2ms ,zatim takt rezima pracenja i takt podvseta RGS u trajanju isto 51.2ms .Taktovi osmatranja pripadaju intervalu poiska tj pretrazivanja VaP (osmatranja ) ,takt otkrivanja VC-a pripada intervalu otkrivanja (automatskog pracenja u SNP ),takt merenja koordinata cilja tom intervalu ( rezim RNP-zahvat ), te takt rezima pracenja i takt podsveta RGS intervalu poiska tj osmatranju VaP sto ce reci -SNP ( 2 odnosno 3 taktna impulsa ).
Hm, pitam se ko je svima nama na temi MiG-29 pre nekoliko godina pojasno sta je to zapravo `literovanje` i time liter odnosno literna frekvencija .Nadalje, veoma su zanimljvi i vazni termini : `Liter -RLS` i `Liter-27` u programu za uparivanje racunara SUV aviona i onog u raketi . Isto treba napomenuti a sto je bitno da N019EB ne moze da literuje raketu R-27R vec samo R-27R1 ( znaci izvozna verzija radara literuje izvoznu verziju rakete ). Drugaciji literi,tj literne frekvencije. Da li svi se ciljevi tokom gadjanja vide na ekranima SEI ( ILS i IPV ) ,to je bila jedna od zackoljica,sledi naredno izlaganje :
Citat:Kada kazete gadjanje, morate tu fazu podeliti na manje elemente kao sto vam je nabrojano u funkcijama radara. Dakle zahvat cilja a to je odabir cilja i merenje njegovih koordinata koji se unose u raketu, je deo radnje `gadjanje cilja`.
U zahvatu se vidi jedan cilj. No zahvat sa prikazivanjem jednog cilja prestaje kada se lansira raketa. Raketa je dobila podatke o cilju od SUV-29. 70 % njene putanje vodi je inercijalni sistem navodenja. I ako je to tako, cemu onda teorija o drzanju cilja u zahvatu svo vreme gadjanja (radio-korekcija iskljucena).
Kad se lansira raketa, prelazi se na rezim osmatranje a ujedno i osvetljavanje cilja na koji je upucena raketa. Ukoliko nema radio-ometanja raketi se radio-korekcijom eventualno koriguje putanja a sve dotle dok polu-aktivna glava ne dobije odraz od osvetljenog cilja cije je gadjanje obradio SUV.
Sta radi glavni kanal predajnika dok kanal Podsveta osvetljava cilj tokom gadjanja? Glavni kanal osmatra VaP a ne prati samo cilj koji se gadja .Glavni kanal osmatra i vrsi akviziciju ciljeva u SNP ( V ili D ) sve do prelaska na rezim RNP-zahvat.Tada prelazi u rezim pracenja za gadjanje odabranog cilja u onoj `kutiji` nakon cega sledi zahvat sa prelaskom na rezim ozracenja cilja jednim snopom ( nisanski rezim ) .Kad se R-27R1 lansira ,glavni kanal se vraca u rezim osmatranja sa akvizicijom svih ciljeva ( pracenje u osmatranju ) a kanal Podsveta pocinje sa radom u rezimu DNP.
Sta je ovde vazno znati a to su ovde mnogi ispreskakali ,namerno ili ne .Kad radar iz rezima RNP a nakon lansiranja rakete R-27R1 predje u rezim DNP tj glavni kanal u Obzor ( SNP ) a drugi u DNP ,pilot je duzan da cilj kako mu ukazuje VTUP,svo vreme drzi u okviru ekrana SEI do unistenja istog ili komande OTV .Na IPV sto je vazno on prati radarsku situaciju sa datim zonama osmatranja i pretrazivanja i red. brojem polozaja antene .Ono sto je ovde veoma vazno za napomenuti jeste sledece.
Znaci tehnicki nije moguce pratiti samo jedan tj gadjani cilj kako tvrdite ali takticki/situaciono ,to je moguce. Sta ovo znaci ? Vidite ,kad radar nakon lansiranja R-27R1 predje u osmatracki rezim ,to je zona /sektor tj polje osmatranja u kojem gadjani cilj mora biti automatski pracen .
Zbog relativnosti tj promenjivosti realnih borbenih ( taktickih ) situacija u VaP ,moguca je situacija u kojoj u toj zoni osmatranja sa pracenjem ,nece biti vise nijednog aviona sem gadjanog cilja,shvatate ? Moze biti da on onih 10 predhodno automatski pracenih u tom uskom sektoru osmatranja ( zavisno od daljine do ciljeva,medjusobog rastojanja po azimutu i drugih parametara ) ,tokom gadjanja pored gadjanog radar proprati recimo 2,4,6 ,7 itd ciljeva ,ne sve ,znaci ne svih 10 itd itd. Scenariji su razliciti kako vidimo .
Recimo jedna od mogucnosti je sledeca.Pilot lansira R-27R1 ka cilju ,radar osmatra i prati pored gadjanog cilja jos njih nekoliko. Pilot dugmetom KU-31 moze na IPV oznaciti odredjeni cilj u grupi ciljeva koji se prate tokom osmatranja u tom gadjanju i dodatno dugmetom ZAPROS zatraziti info o drzavnoj pripadnosti oznacenog .Ovde ne pije vodu prica da pilot nema kad da proprati ostale ciljeve i da je samo koncentrisan na onaj koji se gadja. Sta bi onda rekli za pilota Su-35S koji od 30 VC-a koje otkrije i prati N035 ,gadja njih 8 u kratkom intervalu a sta da uradi sa onih jos 22 koje radar nakon lansiranja raketa prati ...
Ostaje zakljucak ,da radar svakako prati tokom osmatranja .Otuda se rad tj funkcija N019EB moze svesti na sledece :
`Osmatracki rezim-nisanski rezim -osmatracki rezim` gde u osm.rezimu V/D-SNP ili AVT on otkrije i prati maks 10 VC-a,jednog odabranog izdvaja i prati samo njega te ga zahvata i lansira se R-27R1(to je nisanski rezim ) i opet osmatranje gde pored auto-pracenja gadjanog sa Podsvetom imamo auto-pracenje ostalih aviona u datoj zoni skeniranja .
Kako sve ovo u praksi izgleda ,da vidimo to .Znaci N019EB je osmatracko-nisanski radar i sastoji se od dvoogledalne antene rekli smo ,tj dva Kasegrejnova reflektorna ogledala .Prvo reflektorno ogledalo je ono koje se nalazi u kapotazu ispred prema vrhu konusa ,parabolicno je i moze samo da rotira ,rotiranjem citavog kapotaza a fiksiranog za nosac ispred kojeg se nalazi drugo reflektorno ogledalo gde je ugradjena i ona` lampa` -dvokanalni predajnik .
Drugo refl. ogledalo se pomera po bokovima napred-nazad i rotira. Snopovi se odasilju iz te `lampe` ,pogadjaju prvo ,odbijaju se i onda pogadjaju drugo refl. ogledalo i salju u prostor ( slanje radarske energije ) .Kod osmatranja ,zone osmatranje se mogu birati rucno ili automatski ( od OZN ) pre i posle lansiranja R-27R1.Tokom gadjanja tj nakon lansiranja ,drugi kanal pocinje da radi ( rezim DNP ) i taj kanal odasilje snop kanala -Podsveta (osvetljavanja ) , samo u pravcu cilja koji se gadja da bi ovaj bio osvetljavan za potrebe upotrebe R-27R1 .Glavni kanal predajnika za to vreme odasilje enegiju tj snopove u zadanim sektorima-zonama osmatranja, sa tim da fizickim pomeranjem drugog refl. ogledala ne izadje iz zone skeniranja/osmatranja u kojoj nema cilja .Sve se ovo odigrava po poznatim nam taktovima/intervalima .
Zasto je pomenuto da tehnicki nije moguce tokom gadjanja pratiti samo jedan cilj ( onaj koji se gadja ) .Rekosmo ,tu se onda radi o rezimu RNP a taj rezim je rezim uskog ugaonog pracenja cilja i zahvata/nisanski rezim .Dakle kad pricamo o tom kao `pracenju samo jednog cilja` dok kanal Podsveta kao prati i osvetljava taj isti cilj ,to vam se sve opet svodi na zahvat sto naravno nije slucaj .
Ovo je Kubovac naknadano prokomentarisao da je moj komentar u vezi ovog pogresan ,opet dobro procitati sta se navodi na ovoj strani VTUP ,vezano za zone osmatranja i taj SNP .
Pogledajmo ,kad se jedan cilj odabere ,radar prelazi u rezim RNP (rezim neprekidnog usmeravanja/pelengacije) po komandi racunara -SUV `Zahvat cilja koji se napada` .Ako se cilj u onoj kutiji ne pronadje ,vraca se u osmatranje,sta se desava ako ga pronadje po strobiranju,tj nisanjenju -zahvatu .Lansirace se R-27R1 po komandi racunara-SUV `Pusk razreson` a radar ce preci u rezim DNP i to drugi kanal predajnika-Podsvet cilja koji se gadja ,glavni kanal predajnika ( Obzor ) nastavlja da osmatra VaP po zadanim zonama ( rucno biranje ili auto.) i u toj zoni prati ostale ciljeve .
Evo sta VTUP preporucuje pilotu L-18 , obratite dobro paznju na podvuceno tankom crvenom linijom a posebno ovo debljom ,to posebno/pogotovo .Kaze se `van granica ekrana SEI` .Treba znati da pilot na IPV tj radarski monitor ,sa desne strane ima granicu tj ovu vert.liniju sa desne strane i na IPV pilot vidi linije zona osmatranja/pretrazivanja VaP i na IPV ,pilot vidi oznake polozaja radarske antene tokom osmatranja .Da,tokom osmatranja .Evo vam sve belo na crno ,ne sivo .Procitati sta pise pod red. brojem 20 :
Svi ciljevi se vide i nije tacno da pilot vidi samo jedan,gadjani cilj jer ne postoji rezim ( automatski ili rucni ) koji ce dati `nalog` radaru da recimo po unistenju cilja ili cak promasaju predje `u osmatracki rezim` kako to ovde mnogi misle a u kontekstu price o pracenju samo jednog cilja .To zaboravite ,rekoh ne postoji nikakva radnja koja to moze da odradi .
Postoji redosled ( rucno biranje ili automatski ) ,gde radar prelazi sa jednog na drugi rezim a redosled je poznat :osmatranje u V ,D ili AVT ( za PPS i ZPS cilja ) sa SNP ( do10 VC-a ) ,sledi rezim RNP-zahvat nakon odabira za gadjanje (rucno ili auto ) jednog najopasnijeg ,lansiranje R-27R1 i automatski prelaz u polazni rezim (osmatracki sa pracenjem svih VC-a ) .Niko se ovde nije zapitao sta to biva ako bi se pratio samo jedan cilj pa bilo da se pogodi ili promasi ,kako bi se radar uopste vratio u osmatranje kako ovde neki misle ??? Sta bi ga iniciralo na to ? Pogodak ili promasaj cilja ?
Pogledajte sta znaci rezim RNP ono sto ste mislili na engl `STT` i pracenje cilja u kutiji 4°x 8° ,usko uglovno pracenje i zahvat naravno .
E sad ,nesto malo vise o tom tzv `STT` ,sta na engl moze da znaci to STT ? To STT kad ste se vec uhvatili za to ,moze da oznacava na ruskom rezime RNP ( zahvat ) ali i rezim DNP ( Podsvet ) .
Pogledajte dobro TTK vezane za radar N003E ( izvozna verzija radara N003 sa MiG-23 ) :
Citat:The N-003e contains 44 parts weighing 475kg total. Main parts:
Antenna: 56kg
Pulse transmitter: 98kg (klystron type tubes)
PNK transmitter: 48.5kg (providing STT for R-23R)
Parametric amplifier: 8kg
AVM-23 analog computer: 8.2kg
Dakle pominju se u ovom slucaju dva transmitera/predajnika (verovatno se radi samo o jednom , dvokanalnom kao i kod N019 ) ,glavni za osmatranje ciji generator sondirajucih signala impulsa predstavlja `Klistron` = el. -vakuum cev i dodatni za Podsvet cilja za upotrebu R-23R ( raketa sa PARS ) ,isto kao i kod N019 i R-27R .
Ovo je upravo ono sto se pisalo svo vreme ,no niste hteli da uvazite,pa jos su MiG-23 i MiG-25P/PD lovci stariji od MiG-29 ( operativni s kraja 60tih, pocetka 70tih ) imali radare ciji antenski blok ima dva Kasegrejnova ogledala i rakete sa INS/PARS tipa : R-23R/RM( R-24R/RM ) i R-40R/RD ,mada im je medju prvim ako ne i prva sa PARS bila ona R-3R .Jos tih davnih 60tih/70tih su imali radare sposobne da otkriju i prate vise ciljeva ,jednog od njih izaberu i gadjaju dok u osmatrackom rezimu prate gadjani i te ostale ciljeve .
N019 vodi poreklo upravo od N003/`Safir-23ML`
Citat:Phazotron NIIR reverted to a version of the twist cassegrain antenna used successfully on the Sapfir-23ML, and analogue signal processor technologies similar to their earlier designs, with a NII Argon- designed Ts100 digital computer.
Sve je ovde jasno kao dan ,bilo je jasno od samog pocetka,bilo je i pre 4 godine .Sto je najveca scena po sve ucesnike rasprave (sem kolege Oluj2.1 ), sve vam je ovo jasno vec evo 35 godina,da ,35 godina kako se MiG-29 i time N019 i R-27R operativno koriste .Sad ste nakon 35 godina (evo da je u pitanju 3.5 godine pa ni pola jada ,nego citavih 35g ) ,dosli i poceli pisati pa jos i pokazivati i dokazivati kako radar N019/EB drzi cilj stalno u zahvatu tokom gadjanja istog raketom R-27R/R1 .
Kad ste uvideli ( makar vecina istih ) da to nije tako,onda ste presli na pricu kako se tokom gadjanja prati samo jedan cilj ,tj onaj gadjani sto opet nije tacno (prica se svodi na isto ) Za pracenje samo tog jednog cilja vam treba rezim ` RNP-zahvat` ( opet taj zahvat ) , za rezim u kojem radar osmatra ,prati i osvetljava gadjani cilj vam treba rezim DNP .To radi drugi kanal predajnika N019 .Sta je onda sa glavnim kanalom predajnika N019EB ? Glavni kanal predajnika za to vreme osmatra VaP i prati sve ciljeve u zoni osmatranja sa pracenjem-SNP, time i gadjani cilj u zoni pracenja .
Sad je valjda jasno sta se desava tokom gadjanja cilja raketom R-27R1 .Radar N019EB osmatra VaP i prati sve ciljeve u zoni pracenja ( osmatranje sa pracenjem ) i to glavnim kanalom. Drugim kanalom predajnika prati i osvetljava cilj .Kao covek i kolega sam vam ukazivao da niste svesni u kakvu ste zamku upali jer prica o stalnom zahvatu i prica o pracenju samo jednog cilja su zapravo jedna te ista prica .
Pokusao sam da pomognem na sve nacine ,ukazem na neke detalje koji vam jasno pokazuju i dokazuju da tokom raketiranja cilja sa R-27R1 nema nikakvog stalnog zahvata niti pracenja samo gadjanog .Niste hteli da uvazite sve to ,jednostavno ste svih ovih desetina i desetina stranica samo kontrirali .
Kubovac davno bese kad si ovo napisao ,evo ti prilike da se pokazes i dokazes, kao covek i kao kolega :
Citat:Dakle, ako se ispostavi da je ovo što ti Ray kažeš tačno, ja ću to priznati nikakvih problema nema, nisam ja bandoglav niti tvrdim da sve znam, daleko bilo....
Sećam se samo kako smo lutali i na momente i "lupetali" oko Berkuta i Dalja, ali ipak na kraju nas nekoliko dođosmo do nekih kvalitetnih zaključaka...
Mislim da ovde još nismo došli do istih....ali ako se ostali slažu da si ovim "papirima" dokazao da se prilikom gađanja VC-a raketom R-27R, paralelno nastavlja osmatranje VaP-a, ja ću priznati to!
Isto vazi i za ostale ucesnike rasprave ,zbog neljudskog i nekolegijalnog posta `miodrag2` je dobio lekciju preko pp ,sta reci o coveku koji javno iznosi klevete i lazi o drugom coveku kojeg usput niti poznaje niti ga je ikad u zivotu sreo i video.Niti ljudski ,niti kolegijalno .
Izuzimam kolegu `Oluj2.1` ,koji mi je mnogo pomogao uz srdacan pozdrav za njega .
PS
Sta ste mislili da ste bili u pravu ??? Naravno da niste,svo vreme ,od samog pocetka ste bili u krivu ,svo vreme donosili pogresne zakljucke .No to je za ljude ,tako da nista strasno .Strasno je mozda sto vam je trebalo podosta vremena i stranica ove teme da shvatite o cemu se radi .Ni sam ni ja bio u pravu u nekim detaljima,nacinu istupanja itd ,no i to se da ispraviti .Sustina je da je ovog puta u pravu bio `MiG-29/B te njegov radar N019/EB i raketa sa sistemom INS/PARS tipa R-27R/R1` tj ono sto se kod njega upotrebljava vec rekoh 35 godina . To vam je istina ziva .
A od mene dalje samo isječci, pa si slažite sliku. Oluja sam pitao za Buk sa razlogom, odgovor dobio. Razliku sam mislim shvatio, ti Ray nisi u to sam siguran. Buk i RLPK-29 u smislu signala osvjetljavanja odabranog cilja nije isti.
Citat:Isto vazi i za ostale ucesnike rasprave ,zbog neljudskog i nekolegijalnog posta `miodrag2` je dobio lekciju preko pp ,sta reci o coveku koji javno iznosi klevete i lazi o drugom coveku kojeg usput niti poznaje niti ga je ikad u zivotu sreo i video.Niti ljudski ,niti kolegijalno .
Miodrag2 nije dobio nikakvu lekciju preko pp. Miodrag2 je dobio tri uzastopne privatne poruke sa istim proseravanjem koje imamo i ovde.
Miodrag2 je ovde o osnovnom obrazovanju "profe" izneo podatke koje je upravo RayBan preneo njemu u pp pre izvesnog vremena na direktno pitanje sa moje strane o osnovnom obrazovanju "profe". Jer je iz pojedinih postova profe, odnoso stavova prenesenih u RayBan-ovim postovima bilo jasno da ne razume neke osnovne pojmove o temi o kojoj prica. Zato je usledilo pitanje, a i odgovor. A u odgovoru su sledili i podaci o tome kako je "profa" u jednom trenutku prosao, i da je to bilo navodno delo istih onih koje je obarao na ispitima za kvalifikaciju za odredjene pozicije u odrzavanju MiG-29.
Ostatak mog posta je bio uslovan, a ta uslovnost je proizilazila iz toga da li je RayBan prvo tacno preneo sta "profa" prica, ili je preneo svoje tumacenje toga sta "profa" prica. A ako je preneo tacno sta profa prica, onda se moze razumeti i zasto je "profa" u jednom trenutku popio otkaz, i na koji se nacin to moglo desiti. U sukobu jednog autoriteta i nekih drugih ljudi koji su za oblast za koju autoritet nije usko strucan strucniji, obicno presudjuju neki ljudi koji su za tu oblast strucni a na visoj su poziciji od obe strane. Strada strana koja nije u pravu.
Znaci, za razmatranje ovde problem broj jedan je da li je RayBan tacno preneo sta je "profa" rekao, ili je preneo svoje tumacenje onoga sto je "profa" rekao.
E, sada imamo problem sto kolega RayBan ne razume pola onog sto je citirao. I zato misli da je u pravu. Ali, na zalost nije.
Pri tome cas pominje jedno, cas drugo, mesa rezime, mesa pojmove, ali tvrdi da je u pravu.
Pa tako prvo sam kaze da radio komandno vodjenje obicno nije moguce u uslovima ometanja, pa se ne primenjuje. Pa onda kaze da je raketa radio komandno vodjena 70% putanje do ukljucenja glave za poluaktivno samonavodjenje, ili vodjenje. Tu je malo nezgodno bacati se terminima, jer u principu bi samonavodjena raketa trebalo da bude potpuno samostalna posle lansiranja, a PARS raketa to nije. Zato se pre moze nazvati navodjenom nego samonavodjenom, jer bez osvetljavanja radara ona ne moze pratiti cilj.
Recimo da raketa i ide inercijalno 70% putanje, ili komandno vodjeno. Sta cemo sa zadnjih 30% putanje, kako ce se navoditi na cilj u trenucima kada joj je potrebno konstantno osvetljavanje cilja? Odnosno u ovom slucaju kvazi-neprekidno? Taj cilj ne stoji u mestu, vec se krece. Taj snop se takodje mora kretati sa ciljem, kako bi ga osvetljavao. Kako ce radar u vremenskom multipleksu osmatrati siru zonu i istovremeno pratiti i osvetlljavati cilj, a da podaci budu preneseni u realnom vremenu i dovoljno tacni da raketa ne izgubi zahvat?
Pri tome je Kubovac lepo rekao, ta situacija je mozda i moguca ako raketa leti 70% putanje bez aktiviranja glave za navodjenje, a radar je vodi radio-komadno. U tom slucaju bi bilo dovoljno da raketu drzi u siroj zoni cilja, do aktiviranja glave za poluaktivno vodjenje, posle cega bi presao na STT. Ali bi u zavrsnom delu putanje morao da predje na STT, gde bi osmatranje bilo u zoni 8x4 radi pracenja polozaja cilja, i osvetljavanje cilja, u vremenskim intervalima kako su Kubovac i DrugPukovnik opisali.
U STT-u bi bilo moguce osmatranje drugih ciljeva samo ako su oni u zoni 8x4. Ako su van te zone, to bi bilo nemoguce. A ako su u toj zoni, verovatnoca razdvajanja dva, a kamoli vise ciljeva bi bila izuzetno mala. Ali, to je sada neka treca prica.
Ukoliko bi se pokusalo poluaktivno vodjenje rakete i osmatranje sire zone radi prikazivanja ostalih devet ciljeva, onda bi mogucnost gubljenja zahvata i odlaska rakete u prazno bila izuzetno velika. To bi onda moglo da objasni lose rezultate R-27, jer bi onda ona bila prakticno neupotrebljiva u realnoj borbi. Bilo koji cilj koji makar i malo manevrise bi odmah ispao iz zahvata.
Jer, u tom slucaju bi radar u kratkom vremenskom intervalu trebao da vrsi prebrisavanje prostora sire zone, da se zatim vrati u zadnji poznati polozaj cilja, da zatim oko tog polozaja u zoni 8x4 pronadje cilj, usmeri snop kvazi neprekidnog osvetljavanja na cilj, osvetli cilj, a da se zatim vrati na zadnji polozaj snopa u pretrazivanju i nastavi pretrazivanje sire zone. I tako u svakom intervalu osmatranje/vodjenje.
Bilo koji cilj koji makar malo manevrise bi pri takvom rezimu brzo ispao iz zahvata. I verovatnoca da se isti zahvati ponovo tokom leta rakete bi bila minimalna.
I tu je glavni problem mehanicka antena, odnosno njena brzina. Mada tu postoje i drugi problemi, ali su oni lakse resivi. Brzina mehanicke antene i sirina snopa antene je ovde glavni problem.
Problem je u tome sto ni jedan dokument ne govori o takvom rezimu rada, vec upravo suprotno. Radar odabire najopasniji cilj, ili isti odabire pilot rucno, i krece se u zahvat. Pri tome se pretrazuje zona 8x4 oko zadnjeg polozaja cilja. To se radi u tri prebrisavanja te zone, ako se cilj pronadje, nastavlja se vodjenje u STT rezimu, ako se ne pronadje, prelazi se nazad u osmatranje u SNP-u i rezimu rada radara pre pokusaja zahvata.
U svim dokumentima pise isto. A takav rezim rada je jedini i logican, ako se zeli pogodak cilja.
U suprotnom bi verovatnoca gubljenja zahvata bila velika, i raketa R-27 bi, suprotno onome sto ovde RayBan i pojedini drugi forumasi zastupaju, bila beskorisna. A onda se postavlja pitanje zasto bi neko uopste nosio tu raketu na avionu. Jer u 95% slucajeva cilj koji ce MiG-29 gadjati nece biti neki transportni avion ili AWACS, vec lovacko-bombarderski avioni suprotne strane, koji mozda jesu natovareni sredstvima V-Z, ali manevrisu kud i kamo bolje od transportnog aviona ili AWACS-a.
Da smo vecina nas u pravu, govori i ilustracija rezima vodjenja raketa radara sa Mirage-a ili Rafale-a, nisam siguran sa kog je tacno aviona slika prikazana, postovana ovde na temi. On takodje ima rezim ekvivalentan TWS-u ili SNP-u, ali po zahvatu cilja i lansiranju poluaktivno radarski vodjene rakete Matra Super 530D prelazi na klasican STT. Svi ostali ciljevi se gube. I to je jedino logicno u slucaju poluaktivno radarski vodjene rakete. U svakom drugom slucaju bi mogucnost gubitka zahvata i bezveznog utroska rakete bila prevelika, raketa bi u tom slucaju bila beskorisna.
Slucaj rakete sa aktivnim radarskim samonavodjenjem je druga prica. Ali, na zalost, raketa R-27 u svojoj osnovnoj varijanti to nije. Mada, i da jeste, opet su u pitanju uske zone osmatranja i navodjenja kada su u pitanju radari sa antenom sa mehanickim pretrazivanjem. Imamo ovde na forumu odlicne ilustracije toga kod radara AWG-9. Tek je kod AESA i PESA radara mogucnost istovremenog osmatranja i gadjanja raketama sa aktivnim radarskim samonavodjenjem dovedena na zadovoljavajuci nivo, ali ne bez ogranicenja. Ne mozete u isto vreme osmatrati prostor i navoditi osam aktivno samonavodjenih radarskih raketa bez gubitka dometa, rezolucije cilja, itd. Jednostavno, jedno bez drugog ne moze. Brzine pretrazivanja kod ovih radara jesu neverovatne, AESA radari mogu i rezervisati pojedine delove antene za razlicite operacije, ali nista od toga ne dolazi bez nekog gubitka.
To vazi i za pojedine rezime rada radara. Hocete vecu rezoluciju cilja, opet cete izgubiti na dometu. Hocete veci domet, morate racunati sa manjom rezolucijom cilja. Pa ce te umesto grupe aviona na 150km videti jedan cilj. Koji ce na 70km postati grupa od dva aviona ili dve pare. Itd.
Kako i zasto, ovde je mnogo kolega koje to odlicno razumeju. Ali ce kolega RayBan morati na prvom mestu da pocne da cita neke manje ozbiljne knjige, da bi sebe pripremio za nesto ozbiljniju koju sam mu ja preoprucio, da bi onda presao na knjige koje mu je ovde postovao Oluj. A onda ce mnoge stvari, nadam se, postati jasne.
Pa i sta je tokom ove kilometarske rasprave radio Oluj. I svaka mu cast za to, odradio je to majstorski.
Na vecinu nastavka ovog odvratnog bezobrazluka se necu osvrtati jer je u prethodnom pisanju citaocima ponudjen kvalitetan vremenski prikaz desavanja od momenta biranja cilja pa do izlaska iz napada. Nove neistine su sledece:
"Ovo je upravo ono sto se pisalo svo vreme ,no niste hteli da uvazite,pa jos su MiG-23 i MiG-25P/PD lovci stariji od MiG-29 ( operativni s kraja 60tih, pocetka 70tih ) imali radare ciji antenski blok ima dva Kasegrejnova ogledala i rakete sa INS/PARS tipa : R-23R/RM( R-24R/RM ) i R-40R/RD ,mada im je medju prvim ako ne i prva sa PARS bila ona R-3R .Jos tih davnih 60tih/70tih su imali radare sposobne da otkriju i prate vise ciljeva ,jednog od njih izaberu i gadjaju dok u osmatrackom rezimu prate gadjani i te ostale ciljeve . "
Slika 1
Ovo je prikaz nisanskog stakla na avionu MiG-23 u momentu kada je cilj zahvacen, uslovi za lansiranje postoje ("PR") ali samo lansiranje jos nije izvrseno. Citaoci koji su vec imali predznanje kao i oni koji su pazljivo proucili moje pisanje na strani 163 lako mogu da protumace vecinu simbola sa slike pa cu se fokusirati samo na novo:
Brojevi 3 i 4 u dnu slike:
Ovde vam sistem prikazuje sve podvesne tacke na kojima se nalazi oruzje koje ste odabrali. Ovo je iz razloga sto projektovane kombinacije podvesa sadrze i rakete koje su poluaktivno radarski vodjene ali nemaju radio korekciju putanje. U praksi manevrisanjem vaseg aviona mozete doci u situaciju da je pozicioni odnos vaseg aviona i cilja takav da konstrukcija vaseg aviona zaklanja glavu za vodjenje jedne od raketa, pa iako je cilj lepo zahvacen i nalazi se unutar dometa odabrane rakete pri opaljivanju vasa raketa odleti balisticki u prazno jer prijemni uredjaj ne prima nista. Izmedju rakete na podvesnoj tacki br. 3 i 4 pri opaljivanju sistem ce se opredeliti za onu koja u tom trenutku zadovoljava uslove za vodjenje.
Crtica na desnoj skali visine:
Sistem koristi rudimentaran radar sa jos rudimentarnijom "look down shoot down" sposobnoscu pa pored ulaska u domet odabranog oruzja moramo zadovoljiti i neke visinske kriterijume u zavisnosti od profila leta cilja. Ova crtica nam signalizira sta treba da uradimo po tom pitanju.
Ignorisati idiotski opis, radi se o poligonskom lansiranju ciji se ceo snimak nalazi na youtube. Da biste lepo videli detalje sacuvajte je na disk i pregledajte.
Kao sto vidite zahvacen je jedan cilj koji je trenutno na daljini od 17km. Izvrseno je jedno lansiranje pa je preostala raketa ostala na podvesnoj tacki 1 (donji desni ugao slike). I ovu preostalu raketu je moguce lansirati na zahvaceni cilj (prisutna oznaka "PR"). Zahvaceni cilj ce se pojaviti ako mu se dovoljno priblizimo unutar kruga u centru slike. Tackica gore i levo od kruga ima istu funkciju kao mali romb na MiG-29 sto smo vec objasnili. Na slici naravno nema stroba niti oznaka drugih ciljeva jer je tokom zahvata kao i tokom zahvata uz vodjenje rakete u fokusu samo taj jedan cilj i nijedan drugi se ne moze posmatrati.
Slika 3:
Slika 3 kao sto vidite predstavlja unutrasnjost kokpita MiG-23. Kada smo Ray Ban-a pritisli sa dokazima kako je na nisanskom staklu tokom zahvata kao i tokom zahvata uz vodjenje rakete R-27R nemoguce posmatrati druge ciljeve sem tog jednog zahvacenog on je odlucio da se izvuce tako sto ce slagati da se na "radarskom ekranu" vrsi posmatranje ostalih ciljeva iako dotle nikad nije pominjao tu mogucnost. U slucaju MiG-23 nece moci tako da slaze jer kao sto vidite radarskog ekrana ni nema, svi relevantni podaci se nalaze na nisanskom staklu i vec sam ih objasnio.
Slika 4:
Slika 4 predstavlja famozni "radarski ekran" na avionu MiG-29. Kao sto vidite ni tu nema nikakvog pretrazivanja vazdusnog prostora vec naprosto tu sistem duplira sliku sa nisanskog stakla kao sto lepo pise na Olujevom linku. Zahvaceni cilj se nalazi unutar kruga a rakete su sisle sa sine.
**Ostavljam originalni tekst da bi citalac video gde je greska - na ekranu je dupliran rezim navigacije a ne zahvata cilja. Ako medju bekapom pronadjem onaj koji odgovara opisu zakacicu ga naknadno**
Svestan sam da ovaj forum ne pripada ni meni, ni kubovcu, ni pukovniku ni miodragu, a ni dicusu i zato je sad moderator Leonardo na potezu kao spona izmedju nas i vlasnika foruma koji treba da odluci da li ovde zeli da ima sanatorijum ili strucan obrazovni forum s obzirom da za ovo drugo ima odgovarajuce clanove. Onda cemo i mi znati kako da se ubuduce vladamo a Ray ban je vec odlucio...
miodrag2 ::
Da smo vecina nas u pravu, govori i ilustracija rezima vodjenja raketa radara sa Mirage-a ili Rafale-a, nisam siguran sa kog je tacno aviona slika prikazana, postovana ovde na temi. On takodje ima rezim ekvivalentan TWS-u ili SNP-u, ali po zahvatu cilja i lansiranju poluaktivno radarski vodjene rakete Matra Super 530D prelazi na klasican STT. Svi ostali ciljevi se gube. I to je jedino logicno u slucaju poluaktivno radarski vodjene rakete. U svakom drugom slucaju bi mogucnost gubitka zahvata i bezveznog utroska rakete bila prevelika, raketa bi u tom slucaju bila beskorisna.
To sam ja postavio. U pitanju je Mirage 2000 a ovo je taj post sa opisom režima rada radara pre i za vreme faze navođenja
13892 ::Posle ukljucenja radar radi u RWS modu. U ovom modu omoguceno je pracenje vise ciljeva pri cemu se o svakom prikazuju samo najosnoviji podaci kao što su daljina, azimut i brzina priblizavanja. Ukoliko se neki od ciljeva oznaci radar prelazi u PID mod (druga donja slika). U ovom modu radar nastavlja da prati i druge ciljeve i prikazuje dodatne informacije o meti kao sto je visina. (Na HUD se u ovom modu zakljucana meta prikazuje uokvirena kvadratom.) Sad sledi najzanimljiviji deo iako je meta zakljucana u ovom modu je ne moguce na nju navoditi poluaktivne rakete jer je antena najveci deo vremena usmerana daleko od pravca cilja. Da bi se omogucilo navođenje neophodno je da se meta zakljuca još jednom (pri cemu je potrebno da se krug na HUD-u poklopi sa kvadatom kojim je uokvirena zakljucana meta) posle cega radar prelazi u PIC mod. (Treca donja slika) U ovom modu se kontinuirano prati samo jedan cilj i moguce je lansiranje i navođenje poluaktivno navođenih raketa na njega ali se pracenja drugih ciljeva prekida.
I svaka mu cast za to, odradio je to majstorski. 
