J-22 Orao

• 2Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, LUDI
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

J-22 Orao

Namena: Jurisnik, jednosed

Pogonska grupa: dva turbomlazna motora Rolls-royce Viper Mk 633-41 potiska 17,79KN bez DS I 22, 24 KN sa DS(Dopunsko sagorevanje goriva, forsaz)

Duzina: 14,9m, visina 4,5m, raspon krila 9,62m, povrsina krila 26m kvadratnih

Mase: prazan 5 700Kg, normalna u poletanju 8 400Kg, maksimalna u poletanju 11 200Kg

Performanse: maksimalna brzina na nivou mora 1260Km/h, pocetna brzina penjanja 4500m/min vrhunac leta 13200m, borbeni radijus u profilu leta ni-ni-ni (profil leta nisko-nisko-nisko) sa cetiri lansera raketa 128mm – 160km

Naoruzanje: dva dvocevna topa GS-23L kalibra 23mm sa po 200 granata, 2800Kg ubojnih sredstava na jednom podtrupnom i cetiri podkrilna nosaca

Korisnici: Jugoslavija, Rumunija, Republika Srpska





Vazduhoplovno-tehnicki institut iz Beograda je 1968. god. Izradio studiju aviona Orao-jurisnika, u sekundarnoj ulozi frontovskog lovca, pogonjenog sa dva Rolls-Royce motora Viper koji su vec korisceni na ranijim konstrukcijama Galeb I Jastreb. Krajem 1969. god. Vlade Jugoslavije I Rumunije su se dogovorile da se poslovi I troskovi nastavka razvoja podele u odnosu pola-pola. Za projekat YUROM tehnoloska podrska je stigla iz Zapadne Evrope. U Velikoj Britaniji je kupljena licenca za motor i deo avionike, a stajni trap je projektovan u Francuskoj. Osnovni tehnicki planovi dovrseni su sredinom 1972. godine iako je rad prilicno otezan i usporen nedostatkom iskustva kod rumunskih strucnjaka. Napravljeni su planovi za buducu serijsku proizvodnju. Finalizaciju jugoslovenskih primeraka i izradu krila i kormila pravca preuzeo je Soko, fabrika Utva – izradu zadnjeg dela trupa, krilaca i nosaca. Rumunskoj fabrici Iav (Intreprinderea de avioane) su na osnovu podele pripali prednji deo trupa, horizontalni stabilizatori i dopunski rezervoari za gorivo.
Dva prototipa poletela su 31. oktobra 1974. godine u razmaku od dvadeset minuta. Prvi je bio jugoslovenski avion sa evidencijskim brojem 25001 koji je danas izlozen u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu Surcin. Novembra 1976. godine u Mostaru je poleteo prvi dvosed. Identican rumunski avion sledio ga je januara 1977. godine. Letna ispitivanja cetiri prototipa pokazala su da je bitno premasena planirana masa sto je umanjilo performanse i nosivosti ubojnih sredstava. Nizom izmena koje su primenjene na predserijskim avionima izradjenim pocetkom osamdesetih godina smanjena je masa za oko 600Kg. Definitivno resenje je bilo povecanje potiska motora Viper-ugradnjom komore za dopunsko sagorevanje goriva. U saradnji sa kompanijom Rolls-Royce partneri, jugoslovenski zavod Orao i rumunska Turbomekanika su osvajali proizvodnju Viper 633-41. U medjuvremenu jugoslovensko RV(Ratno vazduhoplovstvo) i PVO(protiv vazdusna odbrana) je opremilo 353. IAE (izvidjacka ivijacijska eskadrila) u Mostaru i 351. IAE u Cerklju predserijskim jednosedima i dvosedima prepravljenim u izvidjace sa vojnim oznakama IJ-22 i INJ-22(izvidjac-nastavni-jurisni). Konterjner sa izvidjackom opremom je postavljen na podtrupni nosac. Naknadno je isporucena dodatna serija izvidjaca koja je imala pocevanu povrsinu krila ugradnjom strejkova. Ukupno je isporuceno 26 IJ-22 i 9 INJ-22. Rumuni su svoje avione IAR-93° sa motorima bez dopunskog sagorevanja uvrstili u jurisne eskadrile zbog potrebe za neodloznom zamenom davno zastarelih Mig-17
Pojacani orao SY-1 kasnio je zbog problema sa razvojem komore za DS, pa je prototim poleteo tek 20. oktobra 1983. godina. Veca snaga motora i dodatno smanjenje mase postignuto novim tehnologijama izrade konstrukcije znacajno su podigli performanse. Probni pilot Marjan Jelen je 22. novembra 1984. godine u poniranju premasio brzinu zvuka. Sa jurisnicima J-22 i trenaznim dvosedima sa punim borbenim sposobnostima NJ-22, do kraja osamdesetih, popunjene su tri eskadrile JRV -238. IBAE(Lovacko Bombarderska Avijacijska Eskadrila) u Cerklju, 241. IBAE u Skoplju i 242. IBAE u Podgorici. Ukupno je naruceno 206 aviona za oba ratna vazduhoplovstva. Zbog raspada SFRJ i gradjanoskog rata nisu dovrseni svi primerci. Na aerodromu Mahovljani u blizini Banja Luke, nakon povlacenja federalnih bojnih snaga u SRJ, ostala je pod kontolom srpskih vazduhoplovnih snaga eskadrila sa 12 Orlova. Nekoliko aviona je letelo na borbene zadatke sa krajiskog aerodroma Udbina.
IAR-93B, rumunski pandan J-22, je skromnije opremljen I naoruzan. Na njima lete piloti dve eskadrile 67. Lovacko-bombarderskog puka u Krajovi.


Dimenzije:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Galerija:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Prva serija jugoslovenskih aviona Orao izradjen je u varijanti izvidjaca i predata je na upotrebu 353. eskadrili u vazduhoplovnoj bazi Mostar

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Linija izvidjaca IJ-22 Orao na stajanci mostarskog aerodroma

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Na vazuhoplovnom salonu Burze(francuska) 1985. godine prvi put je izvan zemlje prikazan jedan od aviona j-22 Orao iz prve serije

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Stajni trap za Orlove izradjen je po francuskoj tehnicoj dokumentaciji u fabrici “Prva petoljetka” u Trsteniku i identica je stajno trapu aviona Jaguar (Britanija/Francuska)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Avion Orao ia 172. brigade jugoslovenskog RV i PVO na dezurstvu na aerodromu Podgorica u vreme pretnji upotrebom sile i pomorske bolkade zemlje leta 1992..

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Avion J-22 Orao uveden je u operativnu upotrebu kao zamena za lakog jurisnika Jastreb J-21

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
U avione Orao ugradjeno je jedno od najboljih sedista za spasavanje pilota renomirane britanske kompanije “Martin Beker” i nosi oznaku Mk YU 10LB

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Zemaljsko osoblje Vojske Republike Srpske uvlaci avion J-22 Orao u armirano-betonsko skloniste na aerodromu Aleksandrovac (Sistem: Oooo Ruk)

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Tokom gradjanskog rata u sastavu Vazduhoplovstva i PVO VRS delovala je eskadrila opremljena avionima J-22 i NJ-22 Orao

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Na jugoslovenskim avionima mogu da se vide americke TV-vodjene rakete AGM-65B Maverick koje su nabaljene, prvenstveno za protiv-brodsku borbu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dvocevni top GS-23L (YU) izradjivan je po licenci u fabrici “Bratstvo” u novom Travniku od kraja 1984 godine.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Nesto od naoruzanja

P.S. Unapred se izvinjavam za bilo kakvu gresku u kucanju.

• 1Ovo se svidja korisniku: j-22orao
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Budite mi uspomene... Pokojni burazer mog oca (prvo koleno) je radio na konstrukciji elektronike za ovaj avion.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Motori Orla :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

poletanje :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Let u paru sa Mig-29 :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Sletanje :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Trka Orao , Porse , Yamaha :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Aero miting Brno '04 :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Aero miting u Grckoj '05 :
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dali neko moze da mi da objasnjenje upotreba i nacin gadanja raketama maverik? postupak lansiranja sa aviona orao ? visine sa kojih se lansira raketa i daljine gadanja do kojih moze da se koristi raketa

• 1Ovo se svidja korisniku: jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Raketa AGM-65 Maverick postoji u nekoliko verzija koje se izmađu ostalog razlikuju po načinu vođenja kao i vrsti bojeve glave.Može se upotrebljavati za napad na oklopljene ciljeve kao i objekte infrastrukture.Bivše JRV je imalo u naoružanju AGM-65 B verziju koja ima elektro/optičko TV vođenje.Pilot prije opaljenja automatski odvoji zaštitni poklopac sa ''nosa'' rakete čime se istovremeno aktivira TV navođenje.Pilot u kokpitu ima TV-ekran preko kojeg odabire cilj koji želi da gađa i zatim ga zahvati končanicom nišana koja je u obliku krsta i ''zaključa''cilj.Nakon toga naravno slijedi opaljenje.Ekran ima i mogučnost uvečanja tako da olakšava zahvačanje ciljeva koji su mali ili su udaljeni.Domet zavisi od visine sa koje se raketa ispaljuje ali najveći je 27 km (13 km pri nižim visinama).

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Slika J-22 Orao (ispod desnog krila AGM-65 Maverick)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo i dopune...

Avion Orao, sa jugoslovenskom oznakom J-22, prvi put je poleteo 30. oktobra 1974. godine i danas čini okosnicu jugoslovenske lovačko-bombarderske avijacije. Ta letelica namenjena je, prvenstveno, za dejstvo po ciljevima na zemlji, ali i za presretanje i uništavanje transportnih aviona i sporijih aparata. Avion je odmah bio koncipiran kao lovačko-bombarderski aparat za podršku trupama. Bilo je predviđeno da te zadatke izvršava na malim visinama i s velikim nadzvučnim brzinama leta, koristeći se širokim spektrom konvencionalnog, vrlo savremenog naoružanja, pri čemu je manevar bit uspeha za postizanje konkretnih rezultata. Od Orla se očekuje da leti danju i noću, po svim vremenskim uslovima, s betonskih i pripremljenih travnatih staza.
Orao postiže izvanredno veliku brzinu na malim visinama, veću od nekih drugih aviona u svetu koji su iste kategorije, što je omogućila savremena aerodinamična koncepcija letelice, oblik trupa, pogonska grupa, te moderan kompjuterski uređaj za poboljšanje upravljivosti (autopilot), pa aparat briše iznad morske površine brzinom od 0,94 Maha.
Orao je visokokrilac strelastih krila i sa stajnim trapom tipa tricikl. Visok stajni trap prilagođen je osnovnoj nameni aviona omogućavajući mu da nosi optimalnu količinu različitih podvesnih ubojnih sredstava najšireg asortimana po gabaritu, obliku i nameni. Ujedno s takvim stajnim trapom moguć je vrlo rastresit raspored aviona u borbenim uslovima, a tom cilju prilagođen je i kočioni sistem aviona, pa se Orao može zaustaviti na kratkoj stazi. Najnovija verzija može poleteti s betonske piste dugačke 690 metara i travnate staze dugačke 820 metara. Avion samostartuje iz vlastitih električnih izvora, a za skraćivanje staze poletanja i sletanja opremljen je zakrilcima i vrlo efikasnim pretkrilcima.
Što se tiče naoružanja novog Orla, na pet podvesnih nosača opremljenih univerzalnim bravama koje prihvataju ubojna sredstva zapadne i istočne proizvodnje aparat može poneti 2800 kg spoljnjeg tereta: bombe RAB-120 od 120 kg, bombe DPT-250 napunjene sa tri i po kilogramskim protivpešadijskim bombama RAP-3,5, zatim 54 kumulativne bombe PTAB-2,5/1,5, ili 44 protivpešadijske bombe RAB-2,5, teške po 2,5 kg. Tu su još i saćasti lanseri sa po 12 raketa od 57 mm, četiri rakete od 127 mm, od kojih su neke s kumulativnim punjenjem, pa 16 bombi RAP-16, te 150-litarski kontejner s napalmom (PLAB-150-L).
Orao nema vođene projektile vazduh-vazduh, ali ima najsavremenije rakete vazduh-zemlja s televizijskim navođenjem Maverick. Prototip aviona imao je topove kalibra 30 mm, ali je kasnije, zbog raznih problema, konačno usvojeno rešenje s dva brzometna dvocevna topa od 23 mm koji se proizvode u Jugoslaviji. Brzina gađanja tih topova iznosi oko 2000 granata u minuti, što omogućava vazdušni boj ako se koriste eksplozivni naboji, dok probojna zrna mogu uništiti ciljeve na zemlji.
Radi uspešnog gađanja, letelica ima vrlo savremen nišanski sistem, kao i francuski lovac-bombarder Mirage III, na kome pilot za vreme raketiranja ili bombardovanja može, u svakom trenutku, pročitati kurs, pravac, nagib, brzinu i visinu leta, sigurnu visinu za vađenje aviona iz poniranja. Sistem HUD („Head-Up-Display“) projecira pilotu sve podatke o ciljevima i položaju aparata u prostoru na prednje staklo kabine. Rezervoari goriva Orla primaju 2400 kg kerozina, čime se ostvaruje taktički radijus od 400 km i dolet do 1300 km. Za veće daljine aparat nosi jedan od tri podvesna odbaciva rezervoara goriva, svaki nosivosti od 500 kg.
Orao ima klimatizovanu i presurizovanu kabinu s najmodernijim izbacivim pilotskim sedištem karakteristike 0-0. To znači da pilot može iskočiti iz zapaljenog aviona dok još stoji na pisti.
Pogonsku grupu Orla čine dva motora Rolls-Royce Viper 633-41 s dopunskim sagorevanjem goriva, forsaž koji s potisnom moći od 22,5 kN na visini od 9000 metara daju Orlu brzinu od 0,97 Maha. Kada forsaž nije uključen, s potiskom od 17,5 kN avion na istoj visini postiže maksimalnu brzinu od 0,94 Maha. U odnosu na predserijsku verziju najnoviji Orao dosta je lakši, 5720 kg prema 8126 kg, pa ima i veću maksimalnu masu (11.300 kg prema 9418 kg), što je postignuto ugradnjom lakših materijala. Radi sigurnog sletanja i brzog zaustavljanja aparat ima po dva točka na glavnim nogama u kojima su ugrađene hidraulične kočnice s diskovima i tarnim pločicama. Automatska regulacija kočenja omogućuje da avion može sleteti i ne prevrnuti se i kad mu jedan točak koči po ledu ili mokroj podlozi, a drugi po suvoj.
Orao ima savremenu radio-opremu, sistem za snabdevanje gorivom s dvostrukim utakanjem, navigacijsku opremu za sletanje pri smanjenoj vidljivosti, te sistem za identifikaciju aviona „svoj-tuđ“. Aparat ima i senzor za signaliziranje ozračenja, odnosno za alarmiranje pilota da ga prati protivnička protivvazdušna odbrana.
Zahvaljujući tom uređaju, pilot u Orlu može ometati vođene i samonavođene rakete koje su na njega lansirane izbacivanjem staniolskih listića za radarski vođene rakete, ili lansiranjem malih patrona visoke temperature koje skreću IC-navođene rakete.
Orao, pored robusne i na oštećenja otporne strukture, ima sve vitalne sisteme udvojene, što mu omogućava preživljavanje i u otežanim uslovima borbe.
Radi se o dobrom lovcu-bombarderu, odnosno jurišniku za vreme u kome je projektovan, sa strelastim krilima, sa vrlo jakim topovskim naoružanjem, uz veliku mogućnost nošenja raznih podvesnih tereta. Avion u horizontalnom letu postiže visoke podzvučne brzine, a u obrušavanju postiže brzinu od 1,03 Maha, bez poremećaja u letu. Na taj način avion može da vodi borbu u vazduhu s oštrim manevrima kako oko zvučnih brzina, bez bojazni za ograničenje sa M=1. Naravno, ovo je važno u prvom delu borbe, jer i nadzvučni avioni nakon oštrih manevara prelaze na brzine oko M=0,9, gde je specifični višak snage najveći.
Radi uspešnog manevra na većim napadnim uglovima avion ima i pretkrilca na spoljašnjem delu razmaha krila. Takva aerodinamika aviona omogućuje Orlu da se kod visokih podzvučnih Mahovih brojeva uspešno suprotstavi nadzvučnim lovcima generacije MiG-21. S druge strane, generacija lovaca kakvi su F-16 ili MiG-29, umesto pretkrilca opuštaju napadnu i izlaznu ivicu dela krila i time uvećavaju svoje manevarske sposobnosti u tom području Mahovih brojeva. Drugim rečima, u bliskoj borbi na visokim podzvučnim Mahovim brojevima Orao bi mogao uspešno da se nosi sa MiG-21.
Konstrukcija stajnog trapa Orla je inspirisana Jaguarom, a gume su potpuno iste kao kod Jaguara.
Sa novim motorom je razvijen lovac-bombarder Orao J-22NS. To je borbeni avion sa dva motora RR Viper ukupnog statičkog potiska (oba motora) od 44,56 daN. Osnovne geometrijske osobine su gotovo iste kao i kod J-22, jedino je krilu dodato malo hibridno krilo u predelu uvodnika vazduha, što poboljšava aerodinamičke karakteristike krila. Masa praznog aviona (bez podvesnih tereta) je iznosila 5896 kg, a masa goriva u unutrašnjim rezervoarima iznosi 2715 kg. Avion, borbeno opremljen, sa maksimalnom količinom goriva u unutrašnjim rezervoarima ima masu od 8856 kg. Borbeno opremljen avion sa 50 odsto maksimalne količine goriva u unutrašnjim rezervoarima ima masu od 7492 kg.
Prema tome, odnos potiska i mase aviona za presretačku verziju je oko 0,6 čak i za masu pri poletanju opterećenog aviona sa podvesnim borbenim teretima do 10.000 kg, odnos potiska i mase je još uvek oko 0,45. Sa takvim odnosom potiska i mase se mogu postići zadovoljavajuće dužine poletanja i dobre performanse penjanja. Dužina sletanja je i pre toga bila u zadovoljavajućim granicama. Brzina penjanja pri zemlji iznosi oko 80 m/s, sa praktičnim vrhuncem blizu 15.000 m, a maksimalni Mahov broj u horizontalnom letu je 0,97. Maksimalni Mahov broj u obrušavanju je 1,032.
Varijantom J-22NS uglavnom su postignuti predviđeni taktičko-tehnički zahtevi, iako je za to trebalo mnogo više vremena i napora, nego što se očekivalo.
Podvesnim borbenim teretima pripadaju avio-bombe od 500 kg, napalm-bombe, kasetne bombe 2xBL755 velike efikasnosti, dve televizijski vođene rakete tipa Maverick, kontejneri sa raketama 128 i 57 mm, kontejneri sa radarskim i IC-mamcima, i podvesni rezervoari za povećanje doleta.
Osim verzije jednoseda, urađena je i verzija dvoseda za prelaznu obuku pilota s oznakom Orao NJ-22. Prvi let dvoseda je izveden novembra 1976. godine u Mostaru. Posle dvoseda napravljena je i izviđačka verzija IJ-22.
Izviđač IJ-22 nema topovsko naoružanje s odgovarajućim instalacijama, a umesto toga nosi kontejner sa foto-kamerama za dnevna i noćna snimanja. Promenama u konstrukciji je postignuto smanjenje mase aviona za oko 400 kg, ali tada još uvek u potpunosti nije bila primenjena nova tehnologija izrade. Prvi let verzije IJ-22 je izveden januara 1981. godine.
Avioni su se projektovali u Vazduhoplovnotehničkom institutu (VTI) Žarkovo i u Vazduhoplovnom institutu u Bukureštu. Proizvođači aviona su bili preduzeća Soko Mostar i Utva Pančevo i preduzeće IAC u Rumuniji.

Izvor: "Borbeni avioni"
Autor: Miroslav Lazanski
Knjiga-komerc 2002.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Orao - šema razmeštaja opreme i konstrukcije :



često kopirana slika tako da mi nije poznat autor .

Recimo još jedna verzija (na engleskom) iz albuma člana GM2006 :

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Evo veoma retkog materijala. Reč je o prvom predstavljanju ''Orla'' u literaturi.U pitanju je o trotomno izdanje zagrebačke ''Alfe'', deo ''Savremeni avioni i helikopteri'', izdanje iz 1980. godine.

Ekskluzivno je to što je ova knjiga prevod The ilustrated Encyclopedia of the world's modern military aircraft, a izdanje je Salamander book ltd iz 1977. godine!

Ostalo sve piše na PDF pa pročitajte pažljivo i izmedju redova

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat iz teksta u postu Siriusa odmah iznad ovog :
Citat:Ako partneri ostvare i svoje izvozne planove , vjerojatno će nastaviti rad na varijantni sa pojačanom konstrukcijom , dvostrukim vertikalnim repnim površinama i nadzvučnim usisnicima promenljivog presjeka , što su sve karakteristike suverenog lovca-presretača .
zanimljiv podatak ... kolko se može osloniti na citat kao tačan ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Primetio si zanemarljivu razliku u godini premijernog leta i godini kada su Englezi objavili ono što je kod nas bilo vojna tajna. U vrlo iscrpnom tekstu koji je izišao u Aeromagazinu detaljno su objašnjene sve nedoumice oko ''Orla'' - kako su donošene političke odluke u vezi s njim , kakva je bila reakcija iz jedinica koje su primale ovu letelicu, na koji način su pravljeni planovi za poboljšanja, itd, itd.
Inače, što se same citirane rečenice tiče ona je tačna! Sva tri toma ove izuzetne enciklopedije su tipična po tome što su referentna u svakom smislu te reči: ono što je kod Salamandera objavljeno smatra se veoma pouzdanim i retko ko to dovodi u pitanje. Dakle, možemo se, sasvim sigurno, osloniti na navedeni citat kao tačan. Upravo o tim planovima, gotovo trideset godina kasnije (!) pišu i naši autori, a njih bar nije teško proveriti.
Postovaću sutra PDF i tih tekstova,sad sam se već malo i zamorio.

Dopuna: 13 Jun 2007 18:50

Evo obećanih materijala. Rekao bih da je ovo najpotpunije do sada. Imate i mali dodatak - ''Orao'' za maketare.
Na JPEG se vide imena autora tekstova. Izražavamo im veliku zahvalnost s obzirom na to da ovih materijala nema više u prodaji pa je ovo jedini efikasan način da se zainteresovani upoznaju s njihovim radom.


[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prijatelji, jel će ovo biti zadovoljavajuće?