POVR 9M14 Maljutka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Мислим да би полуаутоматска маљутка са тандем кумулативним главама које су већ конструисане код нас и са ноћним нишаном била перспективна и убудуће као јефтини ПОРС.

Да ли се у Србији тренутно може произвести комплетан систем Маљутка?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Proizvodi je valjevski krušik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Видим да имају на сајту али да ли производе само ракету или комплетан систем?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::
PO orudje 9p133 na brdm-2. Ako jos koje postoji.

Mislim da su svi povuceni jos '90ih, ako ne tada onda pocetkom 2000ih.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meze li meni laiku neko da objasni prednost mrtvorodenceta bumbara nad maljutkom. Mislim na noviju verziju poput 9m142t sa tandem glavom i poluautomatskim navodenjem vs bumbar. Osim tih prvih 500 metara na kojim je maljutka nepouzdana maximalni domet je bolji 3 km. O tome valjda na bumbaru tek razmisljaju probojnost na maljutki nije losa 1000mm starije verzije 800 i 900 cini mi se. ja mogu da vidim da je ekonomski pored maljutke to neisplativo. Koliki se novac izdvaja za to proteklih 15 godina ako neko zna. Zar se nebi vise isplatila modernizacija svih maljutki ne samo gledano sta je ekonomicno vec i tezinu,domet,probojnost itd,.. I za kraj dali je moguce upakovati maljutku u neki kontejner ukoliko se modifikuju krilca da bi bila preklopna. Vidim kako bi bumbar bio dobar da pokrije tih prvih 500 metara koje maljutka ne pokriva ali bi mozda bilo isplativije kupiti nesto nego razvijati ili koristiti recimo osu. Zar ne.

• 1Ovo se svidja korisniku: shadower78
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U biti nema razlike osim u dometu kalibru i probojnosti i bumbar može da da gađa iz zatvorenog prostora max 600m sapostolja 300 sa ramena i na njemu je dovoljnodržati krstić/nišan na tenku kod stariji maljutki toga nema vodi se ručno kao što ti je gore objašnjeno.
Pakovanjem maljutke u kontejner nebi dobio ništa osim možda malo veće težine a VS je NAVODNO dobila nultu seriju bumbara ili tek TREBA da dobije neko tu nekog lagi i j*be u mali mozak.

• 4Ovo se svidja korisnicima: _commandos_, voja64, victoria, shadower78
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stavljanje Maljutke u neki kontejner sa krilima koja se otvaraju nakon izletavanja van , nije problematično , to sa krilima je davno savladano na Ognju i raketama nakon njega .

Problem je njen buster , odnosno njegova koncepcija i položaj mlaznica, on zahtjeva slobodu kako bi se mogao raspuhati , većina raketa nakon maljutke ima izbacni gas generator koji raketi da neku početnu brzinu toliko da izleti iz lansera , a onda se desetak metara od lansera pali buster i marš motor .

Mogu zamuisliti neki takav gas generator koji bi izbacio maljutku iz lansera , ali tu je opet kvaka s onim njenim žiroskopom , njega zaletava čelična traka namotana oko rotora i da bi se rotor žiroa zavrtio kako treba , treba tu traku žestoko potegnuti , treba za to žestoka sila .

Znači ako krenemo od toga da se žiro zaletava elektromotorom ili piro patronom , onda on ne mora biti na repu rakete već negdje bliže težištu , samim tim se oslobađa prostor na repu rakete za marš motor sa vektoriranjem , i mic po mic dođosmo do nove rakete do crvene strele ... a to je veliki razvoj i troškovi ... manji nego kod Bumbara ...

Kad smo kod maljutke onda je mislim bitnije imati dobre simulatore i dobro obučene posade nego se petljati u razvoj i usavršavanje iste. Takva je odluka u RH bila donijeta 1991 godine, i na sveučilištu je formirana grupa eksperata na čelu sa prof Krešimirom Čosićem koji su kompletno pretresli raketu i lanser te postavili nove algoritme upravljanja i to primijenili na novo razvijenom simulatoru . Paralelno sa usavršavanjem algoritama odabrana je ekipa , pretežito ljudi iz Zadra , koja je obučena na novim simulatorima i tako je formirna grupa lovaca tenkova .. sad reskiram crveni karton i tu bih stao ...

http://www.vecernji.hr/biografije/kresimir-cosic-510

• 1Ovo se svidja korisniku: shadower78
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar ne bi moglo ovako - samo promenom krila (sa Bumbara)? Poklopac kontejnera se skida pre lansiranja i daje prostor za buster mlaznice da barem neometano izbace Maljutku 1-2 metra iz kontejner lansera i nastave sve dok se mars motor ukljuci.

• 3Ovo se svidja korisnicima: MB120mm, victoria, shadower78
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mnogo bi bilo jednostavnije zameniti stari žiroskop nekim novim i manjim MEMS-om i dodati izbacno punjenje poput onog na Igli. Onda se buster pali na 4-5m od cevi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok2015 ::Zar ne bi moglo ovako - samo promenom krila (sa Bumbara)? Poklopac kontejnera se skida pre lansiranja i daje prostor za buster mlaznice da barem neometano izbace Maljutku 1-2 metra iz kontejner lansera i nastave sve dok se mars motor ukljuci.


Nisam baš najbolje shvatio shemu ???, jasno je da su u lanseru krila sklopljena, i jasno je da bi u lanseru bile 4 šlica kroz koje bi mlaznice bustera rigale vatru , ali mi nije jasna druga , vanjska cijev , čemu ona služi ?

@ARAMIS naravno da bi se umjesto starog mehaničkog žiroskopa mogao staviti elektronac i da bi u tom prostoru bilo mjesta za svu potrebnu elektroniku i termalnu bateriju , ako bi se sa tom novom elektronikom upravljalo kodirano .. digitalno onda su dovoljne i dvije žice , tako da bi se moglo na račun toga povećati dužina kabla na cca 4 km , i sa novim gorivom dobiti taj domet ... ali eto ljudi sa VTI a su otišli nekim drugim putem, ma ne samo oni , ali često puta se u znanosti znamo vratiti korak natrag do raskrižja i onda krenuti drugim putem .. tako i to .

Onaj tko jednom savlada proizvodnju Maljutke i tko njenu dinamiku ima u malom prstu može izvesti puno modifikacija , današnje tehnologije omogućavaju jako kvalitetne dinamičke analize , modeliranje , tako da se puno toga ne mora raditi na poligonu sa raketom , već u laboratoriji ili na računalu sve dok se nema jasnu računalnu sliku .

Već spomenuta ekipa sa Sveučilišta u Zagrebu je svojevremeno tako uz pomoć reverznog inžinjeringa napravila simulator i upravljački pult za Fagota koji je bio puno bolji od originalnog , a za Fagota se u prvom trenutku nije imalo ništa. S druge strane u Krušiku i VTI u postoji kompletna locencna dokumentacija za Maljutku i hrpa znanstvenih radova i nekoliko doktorata na temu dinamike i upravljanja sa naglavcima na mlaznicama, što je puno više nego smo mi imali na početku

Ova slika je već bila na nekoj temi , ali da je ponovim .. sa ovakvom ljuljačkom je određen moment inercije rakete prije ispaljivanja i nakon ispaljivanja na probnom stolu , sa ta dva podatka i naravno težištima i težinama ušlo se u proračune i modeliranje.