Protivgradne rakete kao alternativna artiljerija

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Solid, imamo li podatak o težini rakete SAKO 6-3 ?
Iako je dijagram jako mutan i zabole oči od njega ipak se može pročitati dovoljno podataka, ali nešto drugo, a vezano je uz to...jesi siguran u točnost podatka o maksimalnoj brzini koja se nalazi na crtežu koji si mi poslao. To jako puno.

• 1Ovo se svidja korisniku: Drug pukovnik
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug Pukovnik, ne, nisam siguran, ali podatak nije izmišljen. Gospodin s kojim sam radio nacrte je naveo te podatke.
Na jednom papiru nalazim rukom napisano (za SAKO 4-1):
U motoru se nalazi 1 kg goriva koje sagorijeva 1+/-0,1 sekundu, maksimalni potisak iznosi 2000 Ns. Masa cijele rakete je 6650 grama.
Ako ti to može pomoći...

Dodatak (za SAKO 6-3):
Raketa Sako 6-3 imala je masu oko 5,5 kg i bila je dugačka 813 mm. Promjer tijela bio je 78 mm, a najveći promjer kod krilaca, (raspona 180 mm), bio je 80 mm. Raketni motor imao je oko 1 kg dvobaznog raketnog goriva.
Pripala je, pri aktiviranju, palila raketno gorivo u raketnom motoru. Ono je izgaralo 1,25 sekundi.
S prosječnom silom potiska od oko 1710 N (̴170 kp) motor je ubrzavao raketu do oko 480 m/s.
Izmjerene su brzine rakete pri polijetanju i rezultati su bili – najmanja oko 36 m/s, a najveća oko 49 m/s.

p.s. Meni osobno je čudno da je razlika u masi bila 1,15 kg, onako odokativno ne bih to nikad rekao

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OK, ne sumnjam u to da je podatak izmišljen. Jedino mi je malo čudno da je gorivo tog impulsa (ujedno i brzina mlaza) korišteno za protivgradne rakete tih godina. Hvala za podatak mase cijele rakete, ali bilo bi puno bolje kada bi se fokusirali na SAKO 6-3, tu već imamo dosta podataka i sa dodatnim podatkom o njenoj ukupnoj masi moglo bi se nekako u grubo odrediti kako ta raketa leti.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, jazbar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo još i ovo:

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala za dodatak o SAKO 6-3, a i za dijagram.
Sada više nemamo šta računati
Sada kada sve povežem i vratim se na sami početak teme i pisanja o ovim raketama samo se može zaključiti da je raketaš bio točan u samom startu kada je motor (odnosno pogonsko gorivo) ''moje'' rakete povezao sa raketom SAKO 6-3. To je to, sve odgovara u bobu. Ja sam tada krivo napisao da je 1,9kg goriva, nije goriva već je to masa motora. Gorivo po impulsu i po dimenzijama odgovara skroz. Ostaje skepsa da je podatak o dometu 10km točan, isti motor, duplo veća masa, duplo veći domet...ne ide to baš skupa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda bi ipak bilo zanimljivo da napraviš proračun i staviš ga na forum, da malo ponovimo matematiku

• 2Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniče linija za proizvodnu NGR je bila u SPS uspostavljena desetak godina ranije i do tih godina kad je krenuo razvoj rakete SAKO ta linija je proizvela cca 1 milion komada šaški NGR 105 za raketu Plamen . Negdje na samom početku rada te linije su već počele probe sa izradom goriva tipa zvijezda i počeli su pionirski radovi na motanju i ljepljenju inhibitora, za jugo verziju mighti mausa , jednostavno se morala osvojiti ta tehnologija iako se miševi išli u rashod.

Sav taj rashod i sav škart iz Viteza je išao u centralnu delaboračnicu u Skopice kod Brežica , a odatle u Kamnik , Tako su se prvi blokovi tog dvobaznog baruta pojavili u Kamniku i otuda ideje kolege Kersteina da počne petljati po protugradnim raketama.

Po mom dnevniku ja sam se prvi put susreo sa tom zvijezdom 1967, i počeo sam petljati po komorama od stakloplastike 1968 .

U vrijeme kad je pucan onaj probni motor u Vitezu nije baš bilo posla , vidimo po datumima da je to kraj siječnja i da je to 21 pucanje na probnom stolu u toj godini , bilo je to neko zatišje, skladišta JNA puna raketa plamen A , plamen D sa onim centralno smještenim eksplozivom unutar komore motora nije radio kako treba , Munja se kilavila kroz Pretis zbog tehnoloških ograničenja, radili smo komoru iz cijevi tokarenjem iznutra , a to je dugačko Oganj je stajao jer linija valjanja komora nije proradila do 1977 godine .

SPS je de fakto iz drugih proizvoda morao davati plaču radnicima i vračati kredite za tu raketnu liniju , tako da im je svaka kila NGR 066 koju su napravili za SAKO dobro došla. A sdruge strane direkcija armeks grupe je budno pazila da im netko ne uđe u kokošinjac. Stvaranjem UNIS grupe nastao je dovoljno moćan sustav koji je mogao plačati hladni pogon SPS , neka budu tamo neka cure heklaju
muškarci igraju karte , bolje je i to nego da se pojavi novi proizvođač raketa.

Često se tih godina optuživalo SPS da pravi škart gorivo za SAKO , da melje staro gorivo i pravi jaku smješu za protugradne i slično ... to nije točno , jedina je razlika bila u tome da se PGR ne koristi na minus trideset stupnjeva i da traje sezonu dvije , a NGR 105 je morao raditi i na -30 i +55 i morao je trajati bar 20 godina, e sad da li je tu bilo podmetanja na nekom osobnom nivou ili potihog podjebavanja konkurencije ne znam. Sve je moguće kad se nekog hoće zajebati, pisali smo na temi Orkana kako su radnici umjesto goriva stavili metlu .. simbolična poruka generalu Vučuroviću .

Solid te putanje koje si objavio , jesu li one iz kataloga SAKO ili sa ispitivanja rađenih u HMZ u Zagrebu. Naime i nas su zanimale te putanje pa smo onda po naučnoj temi angažirali Prof Jankovića da nam uradi vanjsku balistiku, i znali smo da SAKO prodaje muda pod bubrege ali je direkcija o tome šutila svi su se pravili Toše.

Pukovnik tvoja raketa sa početka priče je imala bolje balističke koeficijente , bila je teža letila je sporije sa manjim Cx ali za let u gustim slojevima atmosfere treba inercija , a to je ona imala.

Tek izradom dvostepene SAKO 10 sa sličnim motorm stvar je dobila neki smisao velika brzina koplja malog promjera i lagan motor koji otpada i ne leti daleko ( a mogao je biti još lakši i nije ga trebalo likvidirati na tako glupi način sa detonacionim štapinom tog promjera)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko znam, to je iz privatne arhive, a konkretno sa ispitivanja HMZ iz Zagreba

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketas@
Iscitah temu Iako me rakete ne zanimaju preterao,bio sam ubedjen da je Kamnik naziv za crni barut koji se proizvodio u Lucanima,kad ono,...... Znas li mozda koje drvo su koristili za pravljenje cumura? Izvinjavam se za mali off topic

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Postojao je etalonski barut koji je morao biti apsolutno ponovljiv , po jednom francuskom receptu korišteno je drvo trušljike to je grmolika biljka koja raste po mediteranu , i to se drvo kuhalo u pari na temperaturi od 430 C , tu bi ono prešlo u drveni ugljen i sa tim ugljenom i sumporom i salitrom koji su kemijski apsolutno ponovljivi je rađen etalonski barut


Barut za neke fine stvari ( pirotehnički usporači prenosnici i slično je rađen od lipovog drveta , a za one grube topovske i raketne pripale agacija bukva grab , nije tu bilo izbora kad si morao napraviti 100 tona . Miješanjem raznih sorta drvenog ugljena su se dobijala potrebna svojstva , brzina izgaranja , potisna sila , a to se onda uspoređivalo prema etalonskom barutu.

Ima tu jako puno alkemije i onog finog zanata koji se prenosi sa oca na sina , što je nas tehnologe inženjere dovodilo do ludila.