Protivgradne rakete kao alternativna artiljerija

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Livenje pod pritiskom, mada nije baš 100% precizno.

Za mnoge strane nazive od par reči kod nas je prevod nekad i ceo pasus. Danas na prostoru bivše SFRJ se sve više upotrebljaju strani nazivi u nasim tekstovima ili govoru. Jednostavno kasnimo sa terminologijom.

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Brizganje li su tu tehniku nazivali u nekad nam zajedničkom srpskohrvatskom staro govoru...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Postoji crna i smeđa varijanta (koliko znam).
1. Da li se tu dodaje neka boja?
2. Ako stvar izlazi iz kalupa, kako je onda površina tako neravna?

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Možda je naša neurednost tu prepoznatljiva i da kalup nije pre ulivanja bio baš po PSu mislim čist ili su te nepravilnosti nastale usled naknadnog širenja po preranom vađenju iz kalupa(ni ovo nije isključeno).

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua, stug, solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

To su sve aldehid-fenolni polimeri, najcesci u "narodu poznati" kao bakelit (bakelit je samo jedna podvrsta istih). Boja zavisi i od reagenasa i nacina katalizacije reakcije i pritiska na kome se radi reakcija. Na atmosferskom pritisku, klasicni formalin + fenol + sircetna kiselina + HCl daju roze varijantu. Pri vecem pritisku boja je tamnija.


Neravnine nastaju zbog nedovoljno materijala stavljenog u kalup ili nedovoljnog pritiska pri katalizaciji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Znači, ovo bi bila originalna varijanta

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, sevenino, solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 06 Okt 2018 12:24

GOST kaže da je žuta svih nijansi prirodna boja, a isto tako kažu da ide ovisno o postupku (spominju i metalnu armaturu i više temperature prerade) do tamno smeđe boje.

Dopuna: 06 Okt 2018 15:52

Napravišmo mi od vojno-tehničkog foruma tehnološko-procesni
Evo ovdje su u kratko, ali dovoljno precizno opisani postupci izrade komponenti od fenolita (meni nekako taj naziv stalno prije AG-4). Presovanje, presanje iliti prešanje je očito ispravan naziv postupka, ali sad smo dodatno dobili i šnekovanje i tabletiranje.











Raketaš, u poglavlju koje se bavi namatanjem cijevi spominju testiranje na razaranje cijevi tamo u Pretisu namotane u kalibru 122mm, stijenke 3mm. Ali dužine 700mm što je kratko za Grad. Jesu to bile neke ideje za nešto drugo ili čisto test proba?

• 3Ovo se svidja korisnicima: Gargantua, sevenino, solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ pukovnik To su bile neke probe spojeva mlaznice i danceta sa komorom , budem to malo detaljnije obradio , ulupano je u to dvadesetak godina istraživanja, i na kraju smo skontali da bez Kompozitnog raketnog goriva koje se nalije u motor nema ništa od kompozitne komore.

@solid ta krilca u toj formi su bila osuđena na propast već u startu , zbog štednje na materijalu krilca su rađena sa tankim profilom , nije tu bilo čvrstoće , a zbog uskog kanala, i velikog trenja , polimeri nisu baš htjeli samo tako popunjavati taj prostor , pogotovo masa AG 4 koja je vlaknasta zato je površina loša mreškasta .

Ranije sam opisao ukratko postupak koji garantira uspjeh ,,, znači izrada pojedinačnih krilaca u posebnim kalupima , to su one 4 cure u bijelim mantilima koje istovremeno važu prepreg i stavljaju svaka svoju izmjeru u kalup, zatvara kalup, stavlja ga pod prešu , čeka par minuta da se krilce formira , vruče krilce vadi iz preše , obrezuje višak materijala , i peti član posade ubacuje krilca u kalup te zagrijanu tabletu ili kobasu u centar kalupa . Preša ubrizgava rastaljenu masu i dolazi do spajanja centralne navlake sa krilcima . Tu dolazi do spajanja dviju masa , a kako polimerizacija na krilcima nije završena to se te dvije mase sjedinjuju u jedno tijelo, znači spajanje se vrši na "mokro"


U dvadesetak godina koliko su te rakete rađene bilo je raznih varijanti , pokušavalo se sa fenolitima koji su imali kratka vlakna 2-3 mm , bilo je tu i azbesta i stakla , pokušavalo se sa vrlo kratkim vlaknima azbesta , bezmalo sa prašinom azbesta. Ta su krilca bila lijepo glatka i svijetla , ali krta ko staklo .

Temperaturni uvjeti primjene su bili gadni , nepovoljni , za neke termoplastike koji bi se lakše radili postupcima brizganja, ABS je puno obećavao pokazao se dobar u nekoj normalnoj civilnoj uporabi ali na temperaturi od plus 75 C je gubio svojstva.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlično, hajde da malo detaljnije popričamo o toj temi spojeva. Spoj stakloplastike i metala, tema meni interesantna, puno se može dobiti, ali more tehničkih problema.
Raketaš, ajd probajte započeti sa iskustvom tim dvodesetljetnim pa se onda budemo nadopunjavali koliko se bude znalo.

• 1Ovo se svidja korisniku: solid fluid
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

odlicna tema, mnogo hvala, za druga pukovnika da li mislis stvarno na stakloplastiku ili opcenito na kompozite, znaci nesto unutra sto drzi cvrstocu i nesto okolo sto to sve veze? (stakloplastika=staklena vlakna i poliesterske smole, beton=pijesak i cement i onda svi moguci aditivi ) Tema i meni interesantna.