Protivtenkovski top T-12 (2A19) - početak koncepta glatkocijevne artiljerije

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prva kumulativna granata za glatku cijev, model BK3 100mm, koristi i barutne plinove za otvaranje krilaca. Tu je ta caka u konstrukciji.




Konstrukcija ''posudi'' plinove i onda ih vrati na krilca uprošćeno rečeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobar si.. Uzeo si mi asa iz rukava haha. Zamisli koliko je trebalo poligonskog rada da to sve ustimaju. Par rupica u stabilizatoru i sve radi, a imam negdje u ormaru i taj stabilizator bez rupica.
.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 26 Feb 2017 16:45

Ha ha...ma nisam ja to prepoznao iz crteža nego sam pročitao u knjižurinama pa povezao sa crtežom. Znate da Rusi vole sve napisati.
Ali interesantno isto to pišu i za kasniju kumulativnu BK16 (ona ''tupoglava'' - na str.1) ali rekao bih da ta nema te kanale već kao i sve kasnije konstrukcije, redizajnirani oblik krilaca i čisto stablo oko kojeg su krilca. Inače ta BK16 ima četri krilca.

Dopuna: 26 Feb 2017 16:53

Usput i jedna fotografija iz zavoda iz ratnog perioda. Nisam siguran, ali mislim D-25 122mm.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

ha ha tupoglava

Zaslužuje našu pažnju , nema veze da li su 4 krila ili 6 stvar je proračuna stabiliteta i položaja težišta , vjerojatno je dosta toga odotraga od alumuinija pa joj je težište naprijed a onda mogu proći 4 krilca .

Taj novi tupoglavi dizajn je nastao zbog potrebe da projketil bude stabilan i onaj metar dva iza cijevi dok se krilca otvore , a ujedno da pomogne otvaranje krilaca.

Od te ideje pa do ovog ventilatora odnosno krune opet je trebalo dosta rokanja na poligonu.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Taj stabilizator što imate u ormaru je vjerovatno ovako nešto. Jedna od faza razvoja, ne znam da li ranije rješenje ili kasnija modifikacija, ali rekao bih ranije.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja bih čak rekao da je to bila konačna varijanta prije tupoglave , Lijepo se vidi kanal u koji uskoći krilce i dihta da plinovi ne mogu van dok traje ubrzanje projektila, i tek kad on iskoči van topa ti plinovi poput opruge gurnu krilca u struju zraka .

Dosta su oni petljali oko toga, u knjizi od prof Orlova " unutrašnja balistika cijevnih i raketnih sistema " obrađena je ta tema skupljanja plinova u resiver i kasnije korištenje istih. Dobar primjer toga je ona bačva , zadebljanje, na cijevi topa .. u tom se zadebljanju nakupe barutni plinovi i nakon što granata izleti van, ti komprimirani plinovi efektom naknadne inžekcije plinova očiste cijev . Kod tenkovskog topa je tu bilo par litara plina , i to je bila ozbiljna energija.

Kod naše kumulativke su tu bila dva problema , prvo krilca u početnoj fazi dobro dihtaju te rupice , uslijed inercijske sile , i tlaka barutnih plinova , pa se resiver slabo puni , a u drugoj fazi ako bi tu bilo dosta komprimiranog plina došlo bi do otvaranja krilaca prerano u gasnoj kočnici i eto ti belaja .

Tek razvojem ideje tupoglavih projketila sva briga oko otvaranja krilaca je prepuštena aerodinamičkom udaru, koji nastaje tek kad je projektil sigurno izašao van gasne kočnice

O tome smo diskutirali na temi municaija od kalibra 20 mm , i vrijedilo bi ponoviti nekoliko fotki koje si ti odnekud iskopao .. CFD analiza strujanja i tlakova tupoglavih projketila

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad se krila otvore manje više je sve jasno , iako možemo i o tome malo prodiskutirati .

Ali pogledajmo što se događa sa strujanjem oko tupoglavog projektila tek što je izletio iz cijevi , a krila se još nisu otvorila. Znači njegova uzdužna osa je paralelna sa osi cijevi jer se u pol metra nije ništa stiglo zakrenuti zbog velike inercije projektila [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Na prvoj animaciji vidimo da glavne strujnice( crvene ili zelene) obilaze oko komada simetrično , i on bi trebao nastaviti stabilno sa daljnjim kretanjem .

Na trećoj je animaciji situacija kad se nos projektila iz nekog razloga otkloni za 10 stupnjeva prema gore, vidimo da se gornja glavna (crvena ) strujnica povija i prolazi iznad projektila , a da se donja sudara sa projektilom ispod glavne ose projektila i samim tim ga taj zaustavni tlak ( udarni val ) vrača , spušta osu projektila u osu kretanja , znači projektil je stabilan i vrača se na početni pravac bez obzira što mu se krila nisu otvorila.

Takav let je dosta teturav oko glavne ose , i u nekim situacijama to teturanje može preći iz stabilne faze u nestabilnu i projketil se može početi tumbati , sve ovisi od dužine i odnosa težišta i tih udarnih valova , ali ako se u međuvremenu nakon metar dva počnu otvarati krila sve je ok.

Bilo bi super za temu da netko izvadi par slikica tih strujnica.

Naravno da u vrijeme kad je to sve rađeno nije bilo CFD analiza , već je sve rađeno ili pucanjem u tunelu sa maglom ili dimom i snimanjem zaleđenog traga iza projektila , ili pucanjem u impulsnom aerotunelu... ne znam što je gore ili skuplje

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, raketaš
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Linearni položaj...






Sa otklonom 10 deg...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Drug pukovnik, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Hvala pukovniče .. možda je sada iz ovih nekoliko postova jasno kako se razvijala ideja o glatkocijevnoj stotki , i koliki je trud uložen kroz dvadesetak godina od prve ideje do ove tupoglave .

U tom periodu je kroz trnovit put prošla i ekipa istraživača koja se bavila bojevom glavom , eksplozivom , i kumulativnim lijevkom, devijatorom , a pogotovo upaljačem .

Sve je počelo sa ovim prvim da kažemo primitivnim kumulativkama koje su bile rotirajuće , a imale su prednji upaljač koji je slao iskru ili detnacioni val unatrag do detonatora , a ovaj je preko devijatora prenio detonacioni val na glavno punjenje koje je formiralo matalnu iglu koja probija oklop.






Vrijeme je da se malo više pozabavimo upravo sa upaljačem , jer smo ovo do sada kako tako raspetljali, a upaljač je taj koji nakon par kilometara leta prvi radi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Интересује ме ТОПАЗ,са најбољом могућом муницијом,има и неких ракета,...термобаричних ако се не варам...