Taktički balistički projektil 9K72 Elbrus (Scud- A/B/C/D)

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, Kubovac, Gargantua, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kubovac ::Sirius ::Ракеташ, имаш ли ти неко објашњење због чега скад није био у нашем наоружању?

Verovatno iz istih iz kojih nije bio ni 2K11 Krug, S-200 Angara, MiG-25 i slično....

Како ми се извлачите стручно... Тако му је то кад од војног лица тражиш да ти нешто каже на шта се заклео да ћути.

Наравно, јасно је мени да нико никада од великих сила у нас није имао озбиљно поверење (посебно не у нашег тадашњег ВК који је био премазан па прелакиран свим могућим фарбама). Ми смо само од 1948. до 1955. направили два коперниканска обрта која би и у животу појединца била велика и исхитрена, а камоли за једну државу (која је претендовала да се налази на стратешком месту и да се за нешто пита). Поверење у тадашњу државу додатно је опало кад смо почели ону муљану са несврстанима, гомилом банана и шимпанза државица у којима су се вођства смењивала као у хокеју. Посебно тешко бреме (до данашњег дана) остало је на овом простору од нашег ку.вања у време арапско-израелских ратова и у време мало спомињаног ирачко-иранског рата. Ако смо до тада и имали некакву мрву поверења од стране великих сила, тада смо то потрошили као сладолед на сунцу.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, voja64, Metanoja, Gargantua, Kubovac, Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uffff ovo sve što nam je kubovac nabrojao je potrebno kako bi neko računalo na zemlji prije leta izračunalo putanju rakete sa svim tim meteorološkim popravkama, naime raketa je bila glupa ko perilica za rublje ..

Svaka sličnost sa perilicom je namjerna ali nije zlurada. Perilica i autopilot na Scadu su imali programator , neki mali motorić koji preko zupčanika vrti osovinu programatora , a na njoj su bregovi koji uključuju mikroprekidače , a oni tamo otvaraju i zatvaraju nekakve ventile ili mijenjeju smjer vrtnje bubnja u perilici.

Možemo zamisliti situaciju da su meteorolozi i topografi odradili savršeno svoj posao , da je Serjoža savršeno nivelirao raketu i savršeno postavio osu Horizonta u pravac lansiranja.

U trenutku kad raketa krene mehanizam oslobađa ramove žiroskopa i on pamti početnu poziciju , pamti što je vertikalno ali samo i jednoj ravnini .. u ravnini koja je definirana osovinom žiroskopa i vertikalnom osom rakete . Malo zakukuljeno .. ma nije ako shvatimo da osovina žiroskopa horizonta u biti uvijek gleda ka cilju.

Raketa polječe vertikalno i sve dok ne izađe iz gustih slojeva atmosfere autopilot nju drži u vertikalnom položaju , pri tome se događaju čuda , mlaz motora nije simetričan , pa gura raketu u jednu stranu , vjetar puše pa je zanosi , krila i tijelo nisu strogo centrirani pa se raketa želi valjati , sve to nastoje zaustaviti drugi žiroskopi koji preko onih grafitnih kormila u mlazu motora održavaju osovinu žiroskopa Horizonta da stalno gleda u pravcu cilja.

Taj programator .. to je obični satni mehanizam koji svake sekunde pomakne osovinu za jedan zubić zupčanika i tako se raketa diže sve dok taj mehanizam ne dođe u poziciju kad krivulja ( komad čelika zaklajen i fino obrušen u tisućinku milimetra ) ne počne zakretati osovinu potenciometra koji za svaki krak, zubić zupčanika naginje raketu ...... jel tu netko spominjao visinu rakete ... ne rekao sam satni mehanizam

Znači u toj koncepciji i dobrih 20 godina kasnije sovjeti ne znaju na kojoj je visini raketa kad joj počinju obarati nos i usmjeravati je po balističkoj putanji ka cilju. Dobro vladaju sa kutevima, ali o visini nemaju pojma, a nije isto da li obaramo nos rakete na visini od 35 km ili 40 km .

Tu je jedan od izvora velikih grešaka po dometu koje je imao Scud, to je jedno iznuđeno rješenje Von Brauna i ekipe iz Penemindea kojima je bio cilj London sa predgrađima , ali deset godina iza Londona Koroljev i ekipa i sa nuklearkom nisu bili u stanju pogoditi neko ciljano predgrađe Londona.

Na sreću Staljina i Hrušćova ameri nisu znali koliko su ovi loši , a ni ameri iz tog vremena nisu bili nešto bolji.

Ali ta glupa perilica je letila i bila ozbiljna prijetnja , naravno da je taj problem navođenja rakete izazvao tehnološku revoluciju i doveo do razvoja onoga što imamo danas.

Nisam još završio tek sam otvorio pandorinu kutiju i promašio cil za 5 kilometara , nastavak slijedi

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Svi izvori koji se bave istorijom Skada su manje-više saglasni da je nastao na tehnologijama V-2 Vaserfala ali ga ne smatraju direktnim naslednikom V-2 zato što smatraju da svi elementi izmenjeni u meri da su R-11 a naročito R-17 mogu oceniti kao nove rakete, nađoh formulaciju „V-2 like“. Direktni naslednici R-1 i R-2 su bili do zla boga nepouzdani i neprecizni i dočekani su na nož. Kod Stivena Zaloge se može pronaći podatak da je jedan armijski general rekao da kada bi trupama pod njegovom komandom dalo alkohola koliko se potroši na samo jednu raketu ne bi bilo grada koji oni ne bi osvojili. R-1 je koristio kao gorivo etil-alkohol i tečni kiseonik kao oksidans.
Razvoj R-11, Sad A, je počeo 1950 pod rukovodstvom Korovljeva i glavnog konstruktora Evgenija Sineljšikova, koji je na projektu do proleća 1953. a nasleđuje je ga Makejev. Idejni projekt R-11 bio je gotov 1951 a pripreme za serijsku proizvodnju u Čeljabinsku počinju 11. februara 1953. Zvanično se uvodi u naoružanje 1955. Svi pripisuju R-11 Makejevu ali Evgenije Vasiljevič je odradio lavovski deo posla. No činjenica je Makejev je zaslužan za završetak rada na R-11 i R-17 je njegovo čedo. Evgenije V. Sineljšikov je ipak idejni otac R-11 a pre R-11 radio na prenosu tehnologije i razvoju sovjetske kopije nemačkog Vaserfala, R-101.

Sovjetska kopija, R-101 negde oko 1951.



E.V. Sineljšikov po svemu sudeći delio je istu sudbinu kao i Berija mlađi, onako kako smo videli na temi o Berkutu. Nema podataka da ikada više samostalno vodio neki projekt ali se on uvek pominje kao deo tima koji je iznedrio silos-siteme od Šeksne B do Satane.




E.V. Sineljšikov

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ja sam sada zbunjen. Zar nije kod rakete 8K14 sve definirano upravo sekundama? Prve tri sekunde vertikalni let i onda stupnjevano obaranje u smjeru cilja. Putanja dok motor radi bi trebala biti ista i za gađanja na 75 ili 150 km. Korekture su opet po sekundama, vrijeme kada se isključuje motor.
Stol je zaista zakretan, ali bi rekao da je to za fino podešavanje. Raketa mi uvijek nekako stoji u X projekciji prema lanseru, a znamo da je cilj u ravnini I-III. Jel to znači da bi vozilo trebalo biti “parkirano” tako da mu uzdužna os bude pod 45 u odnosu na cilj?

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovniće , baš i ne sječam da li se parkira pod 45 u odnosu na cilj ili uvijek kurblaju pol kruga lijevo desno .

U tome i jest problem što je sve definirano sa tim satom. To je jedan elektromagnet koji vuče kotvu i ona za svaki impuls pomjera taj zupčanik za jedan zub a on pokreče šablonu.

Frekvencija tih impulsa je neki višekratnik od 50 Hz pa ispada 12,5 Hz, znači on stalno vibrira i cima taj zupčanik tako da to izgleda kao kontinuirano kretanje šablone.

To su sve kompletno prekopirali sa V2

Sad kad znamo šta tražimo možda naleti koja bolja slika tog detalja

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš

U tehničkom opisu "Sistema upravljanja" stoji sledeće: "Pulsna struja frekvencije od 50 Hz i napon od 27 V koristi se za napajanje koračnih motora programskog mehanizma žiroskopa, vremenskog mehanizma i žiroskopskog integratora uzdužnih ubrzanja (impulsima frekvencije 50 Hz se napajaju koračni elektromagnet integratora uzdužnih ubrzanja pri podešavanju daljine; u letu impulsi 12,5 Hz )."

• 3Ovo se svidja korisnicima: Oluj2.1, Gargantua, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

malo je to napisano s brda i dola ali evo iz ove se skice dobro vidi kako to izgleda , elektromagnet pozicija 12 radi u taktu programatora sa tih 12,5 Hz i okreće šablonu , koja svojim oblikom daje tih prvih 3 sekunde vertikanog leta , zatim postipni prelaz na 45 stupnjeva i zatim let pod tim kutom do gašenja motora





Prilično je to sve nabijeno u tu kutiju , ali vidimo i elektronsku libelu odnosno klatno pozicija 3 koje pokazuje smjer ka centru zemlje te se cijela raketa naginje lijevo desno dok klatno stoji u sredini između dva kontakta, to klatno je na ramu žiroskopa i to arantira da će osovina ćiroskopa biti horizontalna i usmjerena ka cilju.

Taj koračni motor zakreće kučište potenciometra o kojem je ranije kubovac dao sliku i tekst, a žiroskop pomjera klizać potenciometra i daje na taj naćin signal elektronici da pošalje komandu na grafitna krilca u mlazu motora

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Gargantua, djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ako ne grešim na sliici su Čehoslovački Skadovi...slika sa parade navodno polovina sedamdesetih...

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo da malo prikažemo sistem i na ovaj način, rekao bih, slikovitiji :



1 - Reflektor za startno postolje; 2 – Startno postolje 9N117; 3 – Stope za utvrđivanje lansirnog uređaja;
4 - Kontrolna ploča sistema stabilizacije i lansiranja; 5 - Aparat za gašenje požara; 6 - Kontrolni panel za podizanje / spuštanje lansirnog stola; 7 - Kontejner sa alatima; 8 - Prostor za osoblje u kontrolnoj kabini;
9 - Kontrolna kabina za pripremu pre starta; 10 - Rešetka usisa vazduha; 11 - Mesta posade;
12 - Cilindri za komprimovani vazduh za start motora lansirnog uređaja; 13 - Stepenice za ulazak u kabinu; 14 - Sedište vozača; 15 – Far; 16 - Prostor motora; 17 - Gornji deo rampe za podizanje;
18 - Ulaz vazduha motora; 19 - Antena radio stanice; 20 - Odeljenje za posadu radio stanice;
21 - Utvrđivač rampe za podizanje rakete (otvoreno); 22 - Rampa za podizanje rakete (spuštena);
23 - Kabina za upravljanje pumpom; 24 - Rezervoar za oksidans; 25 - Rezervoar za gorivo;
26 - Sistem za kontrolu instrumenata komore 1; 27 - Eksplozivno punjenje; 28 – Bojeva glava 8F44;
29 - Kontaktni osigurač gornji; 30 - Kontaktni osigurač donji; 31 - Sistem za kontrolu instrumenata komore 2; 32 - Kablovski kanal

• 3Ovo se svidja korisnicima: Mercury, voja64, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Skad na moru? Pa... bio je. 1954 počinje projekt "Volna" ispitivanje mogućnosti da podmornice posluže kao lanseri. Raketa R-11 je bila najnovija i najmanja u odnosu na ostale. Da bi se skratilo vreme koje bi se utrošilo na razvoj nove rakete, izbor pada na nju. Platforma je bila projekt 611, po NATO klasifikaciji Zulu klasa. Počela su testiranja bremenita problemima no i pored svega u septemru mesecu 1955 izvršeno je prvo u svetu uspešno lansiranje balističke rakete sa podmornice, R-11FM. E druga je priča šta se dešavalo u zoni cilja. CEP je bio dupliran u odnosu na kopmeni Skad-A, nekih simpatičnih 7 km. Pride je podmornica da bi izronila i lansirala raketu morala da provede nekoliko sati (2 do 4!?) na konstantnoj dubini i kursu. Pojašnjnja pogledati u Raketaševoj priči o žiroskopima. No program se nastavljao na podmornici AV-611 i sa dva projektila D-1, . Ponovo detekcija raznoraznih problema. Tokom trajanja programa bilo 77 podmorničkih lansiranja sa stopom uspešnosti od 86%. Program i pored svega je bio ocenjen kao uspešan, jer je bio prva stepenica u stvaranju mornaričkog dela sovjetske nuklearne trijade.
Projekt 611