Vanjskobalistički proračun (program) leta rakete

10

Vanjskobalistički proračun (program) leta rakete

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4328

Napisano: 22 Nov 2021 18:20





Što mi nitko nije skrenuo pažnju da prebacim rakete u X projekciju pa mi uzgon nosa neće hebati kokoši Mr. Green

Kakav uzaludan posao od R-27 preko R-73 i R-33 pa do H-29 Smile džabe krečio Mr. Green

Ko je čitao nek zaboravi, ko nije neka i ne čita…ispočetka treba ako uopće više bude volje za tako šta

Kakve vražje mrdalice @raketaš, viš da sam pao na osnovama samih osnova, sjebo statički koordinatni sistem, a gdje da se bakćem sa dinamikom Mr. Green

Dopuna: 22 Nov 2021 18:31









Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 2332

Kada su rad i volja inspirativni i greške su inspirativne. Samo nastavit edruže pukovniče, mi uz vas ponovo učimo aerodinamiku i dinamiku leta.

We are admired with this effort.



offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4328

Hvala Oluj na podršci
I stalno po krilu, po krilu, po krilu i onda ih ne obrnem kako treba…



Idemo dalje, šta te ne ubije to te ojača

offline
  • Pridružio: 10 Apr 2020
  • Poruke: 100

raketaš ::Za početak otvori vodokotlić doma i pogledaj u dućanu mehanizam nekog sa nabrijanom cijenom, normani i jeftiniji ima samo P regulator u cijelom opsegu regulacije, a skuplji ima jednu zonu sa velikim pojačanjem, da bi pod kraj tek počeo raditi po P algoritmu.

Razlika je brzina punjenja, odnosno brzina odziva na step funkciju. U našem slučaju je step funkcija trenutak kad potegneš špagu na vodokotliću, a brzina odziva je vrijeme kad možeš ponovno potegnuti špagu.


E, pa ti ga raketaš vrati na Osnove Automatskog Upravljanja!
Ja pre ovog tvog posta nisam hteo (da ne snizim nivo rasprave), al prvi si počeo: Wink
Kad sam učio OAU, laboratorijska vežba je bila da se postavi matematički model za održavanje nivoa tečnosti pri izlivanju vode iz bojlera u posudu (rezervoar). Upravljalo se okretanjem ručice ventila na slavini, Xiž je bio nivo vode u rezervoaru, Z (poremećaj) je veličina otvora izlaznog ventila iz rezervoara.
Kad sam pitao može li sve to + sa temperaturom vode (drugo Xiž), rekoše...aaaa, pa to se ne može samo mehanikom postići (majmun i žirafa - trči dole zatvori, trči gore otvori... ), još ako je Z malo veće - poremećaj koji sistem ne može da savlada, ode sistem u neravnotežu...

Dakle: Jednačina stanja sistema po odstupanjima i dalje je sve lako.
Zadatak rakete: odstupanje po svim koordinatama (od željenog stanja) bude (skoro) nula i Buuuum!

Evo jednog rada na tu temu:

vti.mod.gov.rs/ntp/rad2000/6-2000/Zivanovic/ziva.pdf
Ziveli

offline
  • Pridružio: 07 Nov 2013
  • Poruke: 4335

Kad tad bi morali doći do negativne povratne veze i barem P regulatora u njoj, jer sa ovim navlačenjima rula od 15 stupnjeva i napadnim kutevima od 20 stupnjeva drug pukovnik bi brzo završio u kovitu. Very Happy

@ivan ne mogu otvoriti taj link, daj neki bolji ulaz

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4328

Napisano: 23 Nov 2021 19:44

Ako ste voljni da skupa probamo ukalupiti barem jednu raketu, evo Nevinu za koju se ima sve i svašta





















I kad i ako nju nekako prožvakamo da barem jednu zrak-zrak raketu novijeg datuma prebacimo u slične mz alfa, mz delta, Cy, alfa/delta itd dijagrame pa da vidimo jel alfa/delta >1 ili <1 ili oko jedinice u krajnjem balansnom slučaju onog zadnjeg udarca rakete

Dopuna: 23 Nov 2021 19:56



offline
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 1003
  • Gde živiš: Beograd

Pre skoro godini i po dana sam otpočeo saradnju sa Drugom pukovnikom, jako su me zainteresovali njegovi postovi sa fizičkim modelima, proračunima... Prihvatio sam se posla da njegove ideje pretočim u program koji bi bio lako dostupan svima koji bi želeli da se sa njim poigraju. Program sam napravio relativno brzo, pustili smo ga u rad pre više od godinu dana, ali samo na mom računaru:-). Drug pukovnik je nadgledao svaki korak u razvoju, doterivao fizički model i testirao program, tj. proveravao na primerima različitih raketa da li se rezultati slažu sa tabličnim vrednostima, iz literature.

Sledeći korak, pravljenje programa koji će biti lako dostupan svakom i kompatibilan sa svakim okruženjem, bio je ozbiljan zalogaj za amatera kao što sam ja. Da bi aplikacija bila lako dostupna u web obliku, i da bi se izvršavala na računaru korisnika, morao sam da napustim Pajton i krenem da učim Java Skript. Nakon jednogodišnje zanimacije u slobodnom vremenu, posao je blizu kraja.

U nastavku su data tri fajla koja treba skinuti u isti folder (može i na desktop).
https://www.mycity.rs/must-login.png
https://www.mycity.rs/must-login.png
https://www.mycity.rs/must-login.png
Onda, treba kliknuti na ikonicu RaketaUlazE: trebalo bi da se otvori novi prozor u pretraživaču kao na slici dole:

Nakon unosa novih ulaznih podataka, odnosno nakon pritiska na PUSK, program prelazi na novi prozor u pretraživaču, sledeća slika:


Ne znam da li uredništvo foruma može da stavi ovu aplikaciju na server, pa da joj se pristupa klikom na link. Ja sam imao tu ideju kada sam pravio aplikaciju, ali s obzirom da sam amater, posebno za web programiranje, ne znam da li je to moguće? Kod je napravljen tako da se izvršava na računaru korisnika, ne bi trebalo da opterećuje server (bar tako ja mislim).

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4328

Ziveli Lucije

Sutra, prekosutra ili za vikend, kako obaveze dopuste, detaljno ćemo pojasniti postavke modela. Pojasnit ćemo unos podataka da se dobiju najbliži najrealniji rezultati. Nije to jednostavno za nekoga tko nije u tome, ali odustat nećemo svakako Smile

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4328

Za trenutak da se odmaknemo od uzgona i da se vratimo na početak ove naše priče i da naziv teme bude kompletiran, a to je da imamo i program.
Model je zapravo onakav kakav smo sa početka i opisivali i nakon nekog vremena i dotjerivanja to bi sada trebalo biti uredno. Atmosfera je uvedena korektno, gravitacija je također uvedena, funkcija Cx58 je odrađena kako treba. Program je testiran na različitim modelima raketa i po meni se čini uredno, a svakako ako netko uoči neke anomalije cijenit ćemo da nam se skrene pažnja na to i ako ima greške da je korigiramo. To je sada kad baza postoji mnogo lakše za izvesti, vjerovatno, mislim da je tako iako se u to ne razumijem nić.

Na primjeru rakete 9M27F od Uragana bi pokazao kako bi trebalo unositi parametre da se dobije rezultat koji bi bio najbliži stvarnosti. A to znači imati što više podataka.
Pa recimo za ovu raketu imamo:
-Početna masa rakete je 280 kg
-Masa goriva je 104 kg
-Gorivo je marke RNDSI-5KM koje ima računski impuls od 208,6 kg*s/kg što je 2046 N*s/kg. Ovo je impuls pri omjeru pritiska u komori motora ''pk'' i vanjskog atmosferskog pritiska ''pa'' 4/0,1 MPa. Inače je pritisak u komori ove rakete 11,5 MPa
-Vrijeme rada motora nemamo kao podatak, ali imamo koliki je potisak motora, a on je 85000 N. Iz toga se može dobiti vrijeme t=I*mg/F=2046*104/85000=2,5 sekunde
-Početna brzina je 50 m/s, to je brzina rakete kada se izmili iz cijevi i od kada naš program računa. U nastavku ću nešto i o tome
-Početna visina lansiranja je nadmorska visina i uzet ću nulu. Inače vrijednosti >0 su postavljene kao što je i u brdskim tablicama, a to je ako lansiraš sa 1000m pucaš na cilj koji je također na 1000m. Visina trajektorije koja se daje u izlazu je tada relativna
-Na primjeru ćemo gađati na maksimum daljine (35800m) pa je to ujedno i maksimum elevacije lansera od 55 stupnjeva
-Kalibar rakete je 220mm
-Ostaje odrediti koeficijente oblika rakete po zakonu '58 godine



Da ponovimo, koeficijent oblika je bezvrijednostni koeficijent koji pokazuje koliko oblik rakete odstupa od etalona po zakonu godine 1958. Etalon je nekakva normalna raketa, ima tijelo, ima rep, ima oživalni nos i svaka raketa takve ili slične kombinacije bi trebala pratiti etalon.
U ovom što sam ranije napravio daje se ispis koeficijenata oblika aktivnog (dok motor radi) i pasivnog, ali tako da je to čista aritmetrička sredina svih računskih točaka. Vidi se da funkcija u podzvučnom području ševeri i da je sa pretičkom u odnosu na etalon pa je onda i aritmetrička sredina malo lažna. Treba uzeti područje koje je ''uredno'' a to je kako se vidi nadzvučno, funkcije se fino prate i treba promatrati samo to područje. Korak treći je ako svuda ševeri što ovdje nije slučaj, promatrati područje brzine u kojem se raketa najduže zadrži.
Znači iz ovoga ja mogu vidjeti da je i58 aktivni 0,75 a i58 pasivni 1,0

I to je to...pusk je spreman...36156m ili 1% greške

Pokazat ću još jedan nešto još realniji način unosa podataka, a ovaj se svakako mora koristiti u nekim slučajevima, recimo Grad ili Oganj. Motor tih raketa izgori dok kažeš keks, momenti inercija su takvi kakvi jesu pa ako se unese kao što je opisano, na maksimalnom dometu neće biti nekih većih odstupanja, međutim na malim i srednjim dometima će biti znatnih odstupanja od realnosti, tablica gađanja.

Ako motor radi 2,5 sekunde to znači da u sekundi izgori 41,6 kila goriva. Da bi raketa izašla iz cijevi lansera trebat će joj nekih 0,2 sekunde i u tom vremenu će se sagoriti 8,3 kila goriva što znači da za naš program kad krene vrtiti brojeve raketa nije mase 280kg nego 271,7kg. Goriva nema više 104kg nego 95,7kg, vrijeme nije više 2,5 sekunde nego 2,3 sekunde.
Nadalje potisak, u komori je 11,5 MPa pa je preporučeno korigirati računski impuls koji je za omjer 4/0,1. To se uradi po formuli:
I=0,96*Irač+190,3+76,1*pk-3,058*pk^2-7000*pa+25484*pa^2=0,96*2046+190,3+76,1*11,5-3,058*11,5^2-7000*0,1+25484*0,1^2=2179
I za kraj jedna činjenica, iako je elevacija lansera 55, dok raketa izviri svoj rep van i kada program krene sa računom, elevacija rakete više nije tih 55 nego je propala nekoliko (1-2-3) stupnjeva. To bez momenata inercija nije moguće reći koliko, može se samo od slučaja do slučaja procjeniti. Ja bi ovoj raketi dao kod ovih 55 stupnjeva elevacije lansera jedno dva stupnja propadanja pa je kut za unos 53.

Sa ovakvim unosom se dohvati 35773 metara što je gotovo savršeno. Nije problem na maksimalnim daljinama, ako se u unosu ne obori raketa rezultat će samo nešto lagati po pitanju visine tjemena i vremena leta. Nije problem ni kod teških raketa, velikih dometa, problem su rakete tipa Grad i slične jer će kod njih prvi način unosa slagati domet na malim i srednjim daljinama znatno, tipa tablica kaže 10km, a raketa po programu od 12km i slično.
Prema interesu možemo raketu Grad raspucati od minimalne do maksimalne daljine i prema tablicama gađanja vidjeti o kojim kutevima propadanja se radi. U program vjerujem tako da je u pitanju samo taj kut

offline
  • Pridružio: 31 Dec 2011
  • Poruke: 4328

Iako je u modelu uvedena funkcija Cx58 koja predstavlja nekakvu opernatu raketu, program može poslužiti i da pokaže trajektorije artiljerijskih granata dovoljno precizno. Nekidan se pisalo o granatama 203mm pa evo na primjeru stare sovjetske granate





Maksimalni domet 18250m, brzina granate na ustima cijevi 607m/s, elevacija 750 tisućitih (45 stupnjeva), masa granate 100kg i koeficijent oblika po Siačiju 0,484 što kada se konvertira u Cx58 za područje u kojem se granata najduže zadrži iznosi nekih 0,53 koje ću uvećati na 0,55 iz razloga formi ova dva zakona.
Nema motora pa nema ni aktive, goriva nema jer nema ni motora, unese se 0,001 i to je to



Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 830 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 5 sakrivenih i 786 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Apok, Arhiv, bojank, branko7, dac, dankisha, darkangel, filipm81 2, Georgius, havoc995, helen1, HrcAk47, hyla, Jovan Nenad, krlebgd77, Krusarac, mane123, Markoni29, MB120mm, Mercury, Misirac, Mixelotti, neutralal.com, Oluj2.1, Panter, randja26, rodoljub, sabros, sakota79, ScreenSaver, Snorks, sovanova95, Srle993, Toni, trajkoni018, vathra, Vlada1389, voja64