Vanjskobalistički proračun (program) leta rakete

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::

Vidim po internetu da osim ovog što analizirate, ima i prikaz neke manje raketice od nekih 40-tak kila potiska koja je očito na istoj konzervi mjerena. Zlikowsky imaš li ovaj u nekoj vidljivoj formi?

pa ovaj dole desno razvaljujemo cijelo vrijeme. njega imam u hi-res. taj bi trebao biti od rakete koju sam jutros stavio u boljoj rezoluciji

ovog drugog nemam, mada ni ne vidim da na njemu neš ima

to si poskidao s onog "remek djela" sa stranica harsa?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Negdje sa interneta iz nekih slajdova.
Kako ne vidiš, ima očitanje samo je sila dosta manja i dok se motor pripalio, konzerva se zarotirala tako da je pisaljka počela šarati taman tamo na spoju plahte.

Iz mog faha, mi računamo prirodne frekvencije malo drugačije. Korjen odnosa opružne sile i mase fleksibilnog elementa množimo sa jednim koeficijentom (ovisno da li računamo aksijalnu ili radijalnu frekvenciju).
A taj koeficijent ovisi o broju segmenata fleksibilnog elementa, valova harmonike, a vjerovatno po istom principu i zavoja opruge. Nisam upoznat sa ovim senzorom i šta je u njemu, feder ili šta već.

Znači meni je masa elementa bitna tako da ja ne bi tu ubacio masu motora već samo njegovu masu. Frekvencija tako jakog mehanizma od samo 336 Hz mi nešto ne štima

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tu i je kvaka u toj masi motora jer on oscilira kruto spojen sa senzorom , u senzoru može biti membrana može biti konzola može biti osmica .

Dosta tih varijanti smo mi odvrtili na računalu nebi li dobili onih 500 Hz za modelarske motore


jedna od varijanti koju je Zlikowski propustio kroz računalo i gdi je masa oscilirajućih dijelova minimalna, sama konzola senzora i na nju dodan mali motorić totalnog impulsa 5Ns, to je oblik oscilacija na prvom tonu.

drugi ton



treći ton

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

OK, može i tako...neka onda opružna bude 357143 N/mm ili 2039339 lb/in
Masa 80 kila ili 176 lb...korjen je 107 i množim sa 8,84 ako je nekakav jednosegmentni komad u pitanju i dobijem 950 Hz

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vratimo se na Timošenka i njegovu mehaniku iz pedeset i neke


i pogledajmo presjek kroz jedan od naj boljih indikatora tlaka



A=1,3 cm2 površina klipa
W=0,06 Kg masa klipa , klipnjače i prividna masa kazaljke
S=0,25 cm pomak pera pisaljke za 1 bar tlaka na klip
n= omjer poluga pisaljke

Znaći tlak pare od jedne atmosfere daje silu na klipu od 1,3 kg , a ta sila sabija oprugu za =0,25 / 4 = 0,0625 cm .

iz toga dobijemo krutost opruge k = 1,3 / 0,0625 =20,8 kg /cm

Dalje je dijeljenje množenje i korjenovanje i dobijemo 93 Hz.

Sa takvim indikatorom sile sam krenuo u raketaške vode , umjesto klipa je bio mali motorić koji je davao potisak od 10 N ili manje i sabijao oprugu za veličanstvenih 0,625 mm , a dijagram je bio visok 2,5mm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

malo ću spustit temu na najprizemniji nivo, više kao zaebanciju.
moj drugi motor koji sam ko klinac radio je imao cijev cca fi 24 duljine cca 150 mm. gorivo fantastično: drobljeni stari modelarski motori u mlincu za kavu, titogradski, oni šta su smrdili po naftalinu + 10 posto pudera, nabijano drvenim klipom čekićem.
prvo je šištao na rampi cca 2 sekunde a onda je raketa krenula skroz sporo pa sve brže i brže, sve ko usporeni film, i onda je na cca 50 metara visine sve grunulo. pretpostavljam da mu je graf rada bio otprilike ovakav:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

obično to izgleda ovako


šišti na rampi , period A , onda krene sa rampe pa skrene jer nema brzine to je period B , a onda ili ode nebu pod oblake ili grune u fazi C zbog jako velike površine izgaranja




Crni barut ima niski eksponent n u zakonu izgaranja i jedino je raketno gorivo koje gori stabilno na niskom tlaku , čak na 0,1 bara apslutnih radi dosta stabilno, a na tlaku našem svagdašnjem je već vrlo pouzdan kao pripala ili gorivo , povećanje površine izgaranja za dva puta ne utiče drastično na njegovu brzinu izgaranja i zato je moguće u amaterskim uvjetima napraviti dosta dobar raketni motor, ali povećanje površine od deset puta u odnosu na početnu površinu nemože ni crni barut kompenzirati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Jan 2023 4:16

raketaš, preozbiljno si shvatio. to je bilo obično cigareta punjenje s bogtepitaj kakvim početkom izgaranja i nekom bezeveze mlaznicom. težište rakete je očito bilo jako visoko tako da nije skrenula ni milimetra nego ko po špagi ravno da ni ja nisam vjerovao da je tako nešto moguće s tako malom brzinom izlaska s rampe. šteta što tada nije bilo mobitela da se to snimi, bilo bi za pokazivat kao nevjerojatan primjer.
no dobro, vratimo se stručnijim stvarima

Dopuna: 09 Jan 2023 5:27

a evo i onaj drugi grafikon sa slike koju je stavio drug pukovnik, retuširano i popravljeno kolko se moglo. rezolucija je žešća kamilica

"original"


"izravnato"


eto...da se nađe

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ovaj zadnji dijagram ima istu vremensku bazu 0,176 to vidim ovako star i čorav , ali koja je rezolucija po potisku

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::ovaj zadnji dijagram ima istu vremensku bazu 0,176 to vidim ovako star i čorav , ali koja je rezolucija po potisku

pitaš sebe ili mene?
pitaj kamilicu

ovo je najbolje šta se dalo izvući. jedino šta mi se čini da je nastavak linije na lijevoj strani. ima neka poludefinirana crta ako bolje pogledaš