gold_digger ::F-35 ima jednu vrlo bitnu prednost a to je odlican radar koji moze da detektuje ciljeve na preko 1000 milja.
U sustini nisu im bitne letne karakteristike aviona koliko first strike.
Čime će da obavi tzv "first strike" kada ga sa suprotne strane čeka maltene bokser-hobotnica sa dugačkim rukama?
Uostalom domet od 1000km sa sopstvenim radarom, ako takvo nešto postoji uopšte u praksi, sa logaritamskim opadanjem snage izračujućeg superponiranog signala, zahteva da F-35 ima snagu radara nekoliko puta veću od Safira (100kW) a prema logaritmu, to je 316kW za cilj, efektivne površine 20kvm, što je reda Tu-95. Uspeti presresti Tu-95, koji opet sa mnogo više od 1000km ispaljuje krstareće rakete je opet beznačajno sem ako dotični avion ima mogućnost da preko data-linka upravlja lansiranjem AIM-120D AMRAAM, a platforma za to je ili drugi F-35, ili F-22A ili F-15 poslednjih modifikacija, a na daljini ispaljivanja te rakete, oni opet nemaju šanse, jer prema njima već leti R-33.
djox :: Citat:3-20-15 / Edwards AFB.
(Photo by: Ned Harris)
Na ovim fotografijama svaka bomba i raketa koja je zakačena kao da je pod nekim svojim uglom na nosaču. Čak i prve do trupa su pod različitim uglom na podkrilnom nosaču. Ovo je uobičajeno rešenje?
Kaplar ::
Čime će da obavi tzv "first strike" kada ga sa suprotne strane čeka maltene bokser-hobotnica sa dugačkim rukama?
Ispada da samo kada pricamo o Amerima onda se poteze prica da se stelt lako resava i to radarima iz 1980tih. Sutra kada Rusi prikazu svoj strateski B-2 ne znam samo sta ces tada ti pisati
Da stelt osobine letelice je lako neutralizovati zasto bi sve azijske razvijene zemlje tezile razvoju stelt lovaca, cemu toliko komplikovanje i trosak ako stelt nema nikakvu prednost ko sto ti kazes?
Na kraju krajeva zasto bi Amerika 1980tih izabrala YF-22 i YF-23 umesto izuzetnog Rokvelovog nestelta:
Sto se tice navodjenja R-33 na stelt, puno srece sa tim. Posto volis matematiku slobodno proracunaj koliko je slabljenje cak i veceg radara sa ugradjenim aesa modulima na operativnom dometu rakete R-33. Pa onda razmisli kako izgleda pracenje mete kojoj je odraz solidno manji nego sto je odraz na primer tomahawk rakete.
Za MiG-31 imamo zvanican podatak da tomahawk iz 1980tih prati sa daljine od 50km, da bi ga pratio sa daljine od 100km radar ne treba da bude duplo jaci vec cetiri puta (sto odgovara BM modernizaciji).
mean_machine ::Kaplar ::
Čime će da obavi tzv "first strike" kada ga sa suprotne strane čeka maltene bokser-hobotnica sa dugačkim rukama?
Ispada da samo kada pricamo o Amerima onda se poteze prica da se stelt lako resava i to radarima iz 1980tih. Sutra kada Rusi prikazu svoj strateski B-2 ne znam samo sta ces tada ti pisati
Da stelt osobine letelice je lako neutralizovati zasto bi sve azijske razvijene zemlje tezile razvoju stelt lovaca, cemu toliko komplikovanje i trosak ako stelt nema nikakvu prednost ko sto ti kazes?
Na kraju krajeva zasto bi Amerika 1980tih izabrala YF-22 i YF-23 umesto izuzetnog Rokvelovog nestelta:
Sto se tice navodjenja R-33 na stelt, puno srece sa tim. Posto volis matematiku slobodno proracunaj koliko je slabljenje cak i veceg radara sa ugradjenim aesa modulima na operativnom dometu rakete R-33. Pa onda razmisli kako izgleda pracenje mete kojoj je odraz solidno manji nego sto je odraz na primer tomahawk rakete.
Za MiG-31 imamo zvanican podatak da tomahawk iz 1980tih prati sa daljine od 50km, da bi ga pratio sa daljine od 100km radar ne treba da bude duplo jaci vec cetiri puta (sto odgovara BM modernizaciji).
Nadam se da ovakvo nisko mišljenje o sebi ipak ne zaslužujem.
No hajde da pokušam odgovoriti i objasniti, ali ponovo skrećem pažnju da treba pročitati moje navode iz adekvatne teme o AESA PESA i SAESA radarima, pa onda možemo ovako paušalno razgovarati o radio-talasima, logaritamskom opadanju snage (a ne o ovom kvadratnom što piše u citiranom postu) izračujućeg talasa i naravno o decimetarskom režimu rada izračujuće elektronike. Dakle, molim lepo da ne mešamo pojmove.
Stelt tehnologija je faktor sigurnosti. Postoje u stelt tehnologiji nekoliko faktora sigurnosti, a među njima se nalaze saćasta struktura (o njoj možemo detaljno na adekvatnoj temi), posebno valjani paneli (o njima možemo na posebnoj temi) i metalografitni završni sloj za prefarbavanje letilice. Svi koji mogu da je naprave, će praviti stelt letilicu, jer su isto tako pravili dvomotorne letilice, pošto i jedno i drugo predstavljaju faktore sigurnosti u svojim domenima.
Da ja tvrdim da je ruski stelt bolji od američkog, ili obratno, složićete se svi da je to kao da govorim o čeliku S 355 ili na primer o elektrotehničkom bakru određene valentnosti od nekoliko različitih proizvođača. Ko me nije razumeo, napisaću prosto: to je kao da pišem o varijacijama na temu, a ne o različitim temama ili različitim pristupima temi. Valjda je vidljivo o čemu govorim - o istom pristupu temi i njegovim varijacijama.
Ako ću ikada tvrditi da je stelt proizveden od nekoga bolji, to će se desiti samo onda kada oni budu trodimenzionalno tkali grafitna vlakna u takvoj debljini konaca za pletenje i sa tako profilisanim čvorovima i rastojanjima među njima, a popunjenima adekvatnom polimernom ili poliuretanskom, ili možda polimerno-silikonskom smolom, koja je pomešana sa sinterovanim feritnim česticama. Ovaj pasus neko može smatrati budalaštinom, ali je produkt mog razmišljanja i idejnog koncipiranja "zamki" za radarske talase u opsegu dužina od milimetarskih do centimetarskih, dok sa decimetarskim će se borba voditi na drugim poljima.
Naravno da se takvo nešto neće još dugo dugo desiti, jer bi se ovakva tehnologija trenutno mogla sprovoditi ručno i to samo sa onim ljudima i ženama koji imaju diplomu tehničkog fakulteta i položen kurs za vezilje...
Dakle da rezimiram, na decimetarskom režimu osmatranja (propao dogovor između NATO i nekada ZND, što bi se reklo početkom devedesetih i u toku propadanja Rusije, da se za vojne radare zabrane metarski i decimetarski opsezi, jer su ameri znali gde je svaki stelt slab) i gađanja, gledano iz elektromagnetnih očiju Zaslona, Barsa ili Irbisa, stelt (nebitno da li je ruski, kineski, korejski, japanski,iranski, ili američki) je uočljiv gotovo na praktičnom maksimumu osmatrano i gađano iz decimetarskog talasnog opsega. Zašto govorim o Zaslonu, Barsu i Irbisu? Zato što oni i dalje guraju alternativno cevaste emitere za decimetarski opseg, gde onda njihova predajno-prijemna rešetka radi u pasivnom režimu.
Sto se tice decimetarskog rezima rada Karlo Kop koji je sve samo ne ljubitelj F-35 nikada nigde nije napisao da Zaslon, BARS i Irbis rade u tom opsegu cak sta vise lepo je objasnio zasto radari koji se ugradjuju u nosni konus ne mogu efikasno da rade u tom opsegu.
Takodje ni u najopseznijoj online enciklopediji sovjetskih i ruskih radara nigde neces naci UHF opseg kod Zaslon/BARS ili Irbis radara.
Tako da bih molio da postavis link gde je objasnjeno u vezi decimetarskog rezima rada navedenih pesa radara.
Dopuna: 07 Apr 2015 10:46
Ja mislim da je kod tebe nastala zabuna zato sto ti pesa radari imaju transpoder koji radi u L opsegu, ali moguce da gresim pa zato bih stvarno voleo da mogu da procitam u vezi decimentarskog rezima rada tih radara.
Zahvaljujem se na odgovoru. Sada ću objasniti samo ukratko, a link prema raspravi ću priložiti na kraju, dok dublju analizu ću opet priložiti u adekvatnoj temi, kako ne bismo natrpavali ovu:
1. Transponderi L-dijapazona i jesu unutar radarske rešetke, ali i sami upućeniji rusi su lepo rekli: zar mislite da transponderi treba da su upereni samo napred i to naravno transponderi "svoj-tuđ" sistema? To je dakle prvo od čega sam i ja sam pošao na dalje istraživanje problematike.
2. Takvi transponderi u tom slučaju ne obezbeđuju prijem-predaju u zadnjoj polusferi.
3. Takvim transponderima se obezbeđuje u prednjoj polusferi emitovanje, a ostalom elektronikom (fiktivno možemo reći da se feritna jezgra, njih 1700 u takvom slučaju u drugačijem režimu faznog pobuđivanja, ponašaju jednostavno kao tanjir antene) prijem talasa u L-dijapazonu.
Za navodjenje R-33 se ne koristi decimetarski opseg isto vazi i za druge V-V rakete koje nose avioni a to isto vazi i za sve modernije PVO rakete. Cak ni kod S-200 se ne koristi decimetarski opseg za pracanje mete iako raketa nosi preko 200kg tnt, vec se vodjenje vrsi u opsegu od 6GHz do 8GHz sto potpada pod centimetarski opseg da je bojeva glava znatno manja verovatno bi morali da koriste milimetarski opseg.
Za navodjenje R-33 se ne koristi decimetarski opseg isto vazi i za druge V-V rakete koje nose avioni a to isto vazi i za sve modernije PVO rakete. Cak ni kod S-200 se ne koristi decimetarski opseg za pracanje mete iako raketa nosi preko 200kg tnt, vec se vodjenje vrsi u opsegu od 6GHz do 8GHz sto potpada pod centimetarski opseg da je bojeva glava znatno manja verovatno bi morali da koriste milimetarski opseg.
