G-2 Galeb/J-21 Jastreb

• 3Ovo se svidja korisnicima: sasans23, Luka, Bojan5150
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 10 Jan 2013 19:01

..sad cu i ja malo u fikciju

G-2 sporo koci. To je zato sto su mu kocnice kao u stojadina. Tako konstruktori odlucili da bude. G-2 koci onoliko koliko "stisnes" pedale, sila kocenja se preko hidro-tecnosti direktno od noge prenosi na cini mi se 16 plocica velicine desetodinarskog novcica bez ikakvog pojacanja od glavnog izvora hidro pritiska tj hidro pumpe. Da su hteli konstruktori su mogli kocnice da izvedu da ukopaju avion ali je smatrano da za to nema potrebe.

Postojao je jedan jedinstveni G-2, mislim da mu je broj bio 23186 i da je u kuloarima nazivan "generalka"
Po pricama nekih ljudi bio je to pokazni avion za Libiju sa izvedenim sistemom klimatizacije kabine. Ta karakteristika je diktirala da neki drugi delovi opreme avioni budu ugradjeni na "drugo mesto" dakle trebalo je nesto potraziti pod razlicitim kapotazima u odnosu na ostale galebove.

Za detalje i fotografije 186 mogao bi da nam nesto napise neko ko je malo veci poznavaoc od mene.

Dopuna: 10 Jan 2013 20:01

Mixelotti ::Najveća dozvoljena poletna težina je 5000kg.



Izgled jedne od vučnih meta na Jastrebu:









tevejac je ovo, da nema u arhivi G/J sa metom?


PSS

listajuci temu ucinilo mi se da je neko pitao za J-21 sa cetiri bombonosaca. Stvar stoji ovako cetiri bombonasaca su imali IJ-21 zajedno sa tip tankovima koji imaju "prozor". Takodje ti avioni nisu imali HVAR instalacije fabricki, i u trupu je postojao jedan lift za jos jednu kameru koja na nekim avionima nije bila a nekima jeste. To su avioni 401 na dalje. Tip tankove na G-2 racunaju na 190lit a na J 225 lit dok se trup namestao na 735kg. neka vas ne zbune mesavine litara i kilograma. G/J kada potrosi tip tenkove dobija "sijalicu" u kabini i tek nakon toga krece opadanje kazaljke.
Nadam se da nisam otkrio mnogo tople vode u bojleru.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dakota ::... sila kocenja se preko hidro-tecnosti direktno od noge prenosi na cini mi se 16 plocica velicine desetodinarskog novcica bez ikakvog pojacanja od glavnog izvora hidro pritiska tj hidro pumpe.
16 po točku ako se dobro sećam?


dakota ::tevejac je ovo, da nema u arhivi G/J sa metom?
nemam ...
postojala je (minimum) još jedna vrsta meta, nadam se da će se vremenom pronaći neka fotografija i da će G/J biti u ulozi tegljača.



ps.
Iznad u temu, u poruci tegetthoff-a, se može lepo uočiti razlika u veličini krilnih rezervoara između G i J.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

16 po tocku (valjda se ne varam)

...setih se jos dva detalja za 23001 pa da napisem dok opet nisam zaboravio....

taj avion imade tip tenkove zavarene za krilo. dakle bez mogucnosti odbacivanja i sa leve strane trupa jos jedan kapotaz (tri umesto dva) iznad prikljucka za aerodromski agregat.

• 3Ovo se svidja korisnicima: buster, pedja63, goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pa zahvaljući članu foruma Mr. Majevici (kome izražavam veliku zahvalnost, bez njega ne bi ovo pisao) koji je prihvatio moju ideju i pretočio je u slike a i u video, danas ćemo da se osvrnemo na mogućnosti koje možda na prvi pogled izgledaju neverovatne. Naravno tiče se Galeba, i verovali ili ne njegovo mogućeg usavršavanja i (a što da ne?) pokretanja proizvodnje. Najpre da se podsetimo ko to beše G-3, u fajlu
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici] gde je dotični dosta dobro opisan. Zatim ide video klip:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Dalje, idemo sa "fotografijama", ima ih tri i lepo prikazuju taj hipotetički modernizovani G-3:




Poznato je da većina naših vojnih zvaničnika pominje manje ili više često činjenicu da je jug Srbije (sa Kosovom) naša oblast gde je u najopštijem smislu moguće ugroženje naše bezbednosti. Kako država taj problem rešava, drugo je pitanje i nije za ovaj deo foruma, ali bitno je to uzeti kao polazište za ono što dalje sledi. Naime iz te činjenice proizilazi i potreba da se takva situacija odrazi i na opremanje i taktiku upotrebe nekih snaga naše vojske, tj. za borbu i dejstvo protiv terorističkih snaga (što u našem slučaju može da bude jako rastegljiv pojam). Idealna situacija za dejstvo nad tamo nekim teroristima bila bi da se BPL-ma patrolira i nadgleda određena površina (oblast), nakon uočenog cilja druga BPL koja je naoružana dejstvuje po nalogu i uz pomoć/navođenje one prve. Tek u drugoj fazi bi dejstvovala avijacija i helikopteri. Obzirom da nemamo borbene BPL, ova mogućnost otpada.
Ostaje dakle rešenje sa borbenom avijacijom i helikopterima. Borbene helikoptere nemamo, ili ih nemamo takve da se mogu upotrebiti za protivteroristička dejstva. Game (tj. Gazele) su uskospecijalizovane, one se bore protiv tenkova i to na određeni način i određenim oružjem kojim su naoružane, obzirom da su neoklopljene i jako osetljive na vatru streljačkog naoružanja, za naše razmatranje kao da ne postoje. Avijacija koju imamo nije dovoljno brojna, ali moramo da koristimo ono što imamo. Kobac se razvija, ali ostaje pitanje koliko nam zaista treba/može u borbenim misijama. Može da patrolira više (..) sati i da onda stupi u dejstvo, ali je pitanje da li može da ima sve senzore koje može da ima mlazni avion, kolika će mu biti brzina kada je opterećen naoružanjem tj. za koje vreme u datom slučaju može da dođe do cilja i dejstvuje. Naručilac Kopca ima dugu granicu koju treba da nadgleda, pa ima smisla da se napravi avion koji će dugo ostati u vazduhu i dejstvovati ili ako tokom patroliranja naiđe na cilj ali i po pozivu, ali to nije naš slučaj. Mi imamo određenu „prostoriju“ koju treba braniti, tj. dejstvovati po cilju po potrebi, pri čemu BPL rade nadgledanje i otkrivanje mogućih ciljeva pa se tek onda angažuje avijacija.
Ostaje i otvoreno pitanje za koje će vreme Kobac da postane operativan, jer tek treba da se završi projekat, izradi prototip (ili prototipovi, ali je to manje verovatno) i ispita u letu, pa počne serijska proizvodnja (ne verujem da je predserija predviđena, biće kao kod Laste) sa kojom prvo treba da se „namiri“ naručilac i finansijer posla pa tek onda da dođu na red naše VS. Sve to u idealnim uslovima, ako razvoj teče bez većih problema. Ne može se poreći da postoji određeni rizik uspeha samog projekta (verovatno veći nego što je sam projektant VTI spreman da zvanično prizna). A i kada se završi projekat, šta dobijamo? Avion koji je jeftiniji za obuku pilota u odnosu na mlazne avione, ali je od njih manje učevan i manje borbeno upotrebljiv, verovatno ima i neka ograničenja u pogledu senzora koje može da koristi (pre svega za dejstva V-V, ali i za neke druge stvari koje se danas ugrađuju u lovce zadnjih generacija).
Šta dobijamo ako nađemo strateškog partnera (a nismo ni počeli da ga tražimo!) za ponovno pokretanje proizvodnje G-3 a sledstveno tome i proizvodnju za naše potrebe? Zar strateški partner nije bio i uslov za Kopca? Da li bi npr. Libijci i dan danas više želeli G-3 ili Kopca?
ZAR NIJE MNOGO VEROVATNIJE DA BI G-3MD VEĆ SADA BIO U ZAVRŠNOJ FAZI PROJEKTA ILI VEĆ GOTOV?
I DA LI BI SE PRIPREMALI ZA IZGRADNJA PROTOTIPA ILI BI VEĆ BIO IZRAĐEN I LETEO??
G-3 je u formi prototipa postojao (prema forumu je bio namenjen za izvoz, a videti i priloženi pdf dokument), ne treba sumnjati da bi u obliku u kom je proizveden bio uspešan jer je tek lagana evolucija postojeće konstrukcije a ne nagli skok. Nosivost je ozbiljno povećana (skoro duplo, tj. pretpostavljam verovatno oko 800kg), konstrukcija ojačana, povećana je količina goriva u tip-tankovima. Tehnologija proizvodnje je bila sigurno zaostalija od onoga što je kasnije primenjeno na G-4/J-22 pa bi njenom modernizacijom moglo da se osetno uštedi na težini (i inače bi proizvodna linija morala da se pravi i za Kopca i bila bi komplikovanija za uspostavljanje od G-3, jer verovatno je da postoje crteži za proizvodnu liniju i alate za G-3). Mogle bi se kao kod Laste određene površine zmaja i komandne površine izraditi od kompozita (tu tehnologiju navodno imamo) i dodatno smanjiti težina (navodno je to urađeno za Lastu II, onu verziju za naše VS). Ja i dalje mislim da bi pri upotrebi iste tehnologije proizvodnje za G-3/G-4/J-22 došlo do uštede i da bi se proizvodne linije u velikoj meri preklapale.
Ostaje pitanje izbora motora, jer na tim potiscima nije velika konkurencija, ali mislim da se može naći motor koji bi bio dvostrujni i odgovarao potrebama (i jeftinoći) za G-3, te bio lakši od originalnog Viper-a a još i štedljiviji. Pretpostavljam da bi sa istim uvodnicima, tj. količinom vazduha moglo očekivati da se zadrži isti odnos potisak/težina čak i ako bi se ugradio slabiji motor. Koliko mi je poznato negde postoji (TOC??) jedan G-2 koji je u letnom stanju i dostupan bi bio za modernizaciju i ispitivanje (a neki libijski još lete, pa...). Sa stanoviša ispitivanja modernizacije u letu jeste nezgodno što ne postoji G-3 kao takav, ali mislim da se to može prevazići korišćenjem G-2 jer je u pitanju evolucija a ne skokovita promena. Lično smatram da bi bio manji rizik u odnosu na Kopca.
U ulozi trenažera bi bio sigurno bolji od Kopca.
U borbenoj upotrebi takođe osetno bolji, a za ono što smo ovde razmatrali, bitno je primetiti da bi mogao da po dojavi od BPL uzleti iz pripravnosti, dođe do cilja i dejstvuje sa poluodstojanja, tj. dovoljno bezbedne daljine od protivničke PVO (ako postoji) i sve to brže od Kopca (G-2 je imao krstareću brzinu od 730km/h - podatak sa foruma).
Mogao bi slično MiG-29/Su-27 familiji da ima KOLS za otkrivanje/dejstva i za ciljeve u vazduhu i na zemlji, što se na slikama vidi. Nisam siguran da bi Kobac to sve mogao da ima, pogotovo za dejstva V-V (nisam video da kao i ruski MiG-29/Su-27 bilo koji COIN elisni avion ima KOLS za dejstva V-V! Pilatus? Ne Tucano? Ne Texan? Ne). Modernizovana R-60 raketa V-V bi mogla sigurno bolje i ubedljivije da dejstvuje sa G-3 nego sa sporijeg Kopca. LVB bi mogla da ima ozračivanje cilja ili sa autonomnog KOLS-a samog G-3 ili od Pegaza. Dejstvo AB-e, knjiga o Orlu Radića: „ U jednom od tih incidenata dva Orla dejstvovala su na hotel u rejonu Nove Gradiške, u kojem su bili smešteni pripadnici ZNG. Direktnim pogotkom jedne avio-bombe (AB) izbačeno je iz stroja pedesetak ljudi, uključujući komandanta bataljona 1. brigade ZNG.“ Ako bi bile laserski vođene, sigurno bi AB bile preciznije u odnosu na opisano, a verovatno bi G-3 mogao da nosi (potencijalnu) LVB od 100 kg (mada na zvaničnom sajtu VTI-a nema LVB kao projekta koji se radi). Za razliku od Kopca (prema onome što je do sada pisano i zna se o njemu), G-3 bi najverovatnije u određenoj konfiguraciji mogao da nosi i Grom-B TV vođene rakete (BG od 100kg težine), pa bi time sigurno bio još ubojitiji. Ako bi se izradila verzija Groma sa manjim TV-senzorom za vođenje (videti sajt VTI-a), verovatno bi to onda mogli da nose i Kobac i G-3, ali mi je opet G-3 ubedljiviji jer bi mu celokupne performanse i tada bile osetno bolje.
Na slikama i videu se vidi podvešen i ALAS, u konfiguraciji sa dodatnim naoružanjem sa slike bilo bi nemoguće da se koristi Grom-B pa smo rešili da umesto „manje“ verzije Groma (koja ne znamo kako izgleda, dok LVB od 100 kila bi se razlikovala samo po dimenzijama od postojeće od 250kg pa je oslikana) prikažemo ALAS-a iako on nije predviđen da se koristi sa aviona. Verovatno bi po dimenzijama manji Grom bio sličan sa ALAS-om.
Ali, kao što sam predlagao za situaciju sa Kopcem, kada i ako se Kobac završi i mi ga kupimo za naše VS, onda bi logično bilo da se za više delove obuke koristi NJ-22LIFT (što je SDPR i predložio UAE). Ako bi se realizovao G-3MD bilo bi logično da se takođe u toj situaciji koristi NJ-22LIFT posle dela obuke na G-3MD. Dakle, sistem školovanja naših pilota bi bio Lasta II+G-3MD+NJ-22LIFT i mislim da bi obuka bila svetska klasa, aparati su nivoa na kojima mogu da nam pozavide sva svetska AFs.
Podsetimo se da je G-4 bio u trci za JPATS, gde su Ameri hteli da za osetno manje pare dobiju mlazni avion osetno bolje učevnosti, a to što bi više trošio goriva tokom veka upotrebe nije im bilo primarno jer oni nemaju problem uvoza nafte. Verovatno bi se slična logika mogla da primeni i na moguće kupce G-3MD, koji bi bio sličnih ili boljih performansi od aviona tipa Texan/Pilatus PC-21/Tucano 214 ali dosta jeftiniji. Odnosno ako je od njih G-4 bio jeftiniji i prihvatljiv za USAF, sigurno bi G-3 bio još jeftiniji a time i prihvatljiviji za mnoge.
Ne manje bitno: neko će reći šta će nam G-3 ako imamo G-4 koji je razvijen (i leti više primeraka) a kao kod G-3 ne treba da se plaća razvoj već samo modernizacija. Jeste, ali da li će tržište tražiti G-4 koji je skuplji? Ima motor koji je sigurno dosta veći trošadžija od onoga što će biti motor G-3 (a pogotovo ako bude dvostrujni) što je mnogima bitna stavka troškova. G-4 nema veliku brzinu kada je opterećen naoružanjem, ne verujem da bi tada bio osetno brži od G-3 (mada on nosi manje naoružanja). A najavljuje se da se motor na G-4 neće menjati (mada tehnički može) zbog para, dok kod G-3 se vrlo verovatno motor i može i treba da promeni (njego originalni motor se ne proizvodi više, bar ja ne znam), on je pozicioniran u delu trupa iza rezervoara goriva i takođe kao i motor G-4 ima cev koja odvodi mlaz od motora kroz trup (tj. to omogućava zamenu, postoji rezerva prostora). Da podsetim da je za modernizaciju G-4 potrebno da se u popriličnoj meri uspostavi proizvodnja linija da bi se mogao produžiti radni vek i kvalitetno održavati avion u koji su uložene pare (za modernizaciju). Dakle, ako bi se našao kupac za G-3, on bi svojim parama rešio pitanje da li bi se više isplatila proizvodna linija za G-3 ili G-4 (a verovatno bi mogla da služi za oba uz neke dorade, ali bi to neko sa foruma trebao da objasni, takav se još nije javio jer sam takvo pitanje već postavljao). A sigurno ja da bi obuka pilota na paru G-3MD+NJ-22LIFT bila osetno bolja nego li na Kobac+G-4MD.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mnogo lepo uradjen koncept. Ali, stvarno ne treba nov G-2 (G-3) kad se ima G4 kojeg treba modernizovati ... a za buducnost sadasnji G-4 je jedini kandidat da bude osnova za novi model (G6?).

G2/J1 (Libijski ili Rep Srpska recimo) mogu da se unaprede - cak malo modifikuju (npr dole prikacen koncept) - ali sigurno ne da se prave novi!

• 3Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, lacko, Velibor Rado
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dodao bih jedan kraci komentar na temu koriscenja travnatih aerodroma. Naime, iako su Jastreb i Galeb predvidjeni za poletanje sa travnatih aerodroma to ne znaci da bi se mogli u duzem periodu koristiti u takvim uslovima a pogotovo ne u ratu kada bi morali da polecu sa maksimalnom poletnom masom, tj. puni goriva i sa maksimalnim opterecenjem. Mogucnost poletanja i sletanja sa travnatih aerodroma je upravo samo to: mogucnost. Znaci, mogli bi izvesti manevar i nesto borbenih letova a onda na otklanjanje posledica. Takodje mogucnost poletanja i sletanja sa travnatih aerodroma ne podrazumeva, kako neko rece, poletanje "sa njive" vec sa pripremljenih travnatih pista kakve se nalaze u Glamocu i Trsteniku ili sa jako dobrih travnatih aerodroma kakav je npr. aerodrom Ecka u Zrenjaninu, sto znaci da neprijatelj opet ima mogucnost paralisanja avijacije branioca dejstvom po takvim pistama.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bojadin Strumski
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Starsi" godinama poleću sa trave i sleću na nju bez problema, osim posle obilnih kiša kada je zemljište suviše meko. A poletanje sa maksimalnim teretom je ionako retkost za borbene avione.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

..jednom davno sam bio na jednom "travnatom" aerodromu (Jasenice, maj 91-e aeromiting) pa sam tada vide da je trava samo prorasla izmedju nabijenih slojeva sljunka, peska i neceg jos sto je tu pistu pretvaralo u jednu veoma tvrdu podlogu.
Stajni trap tezeg mlaznog aviona koji prezivi nekoliko sletanja na takve "travnate" piste ide na dodatne preglede, kompresor motora takodje a resursi se smanjuju po tablicama koje daje proizvodjac.

Dakle sa trave polecu pajperi i to je to.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Luka
Upravo Starsi su i dobar primer problema koji nastaju pri eksploataciji travnatih aerodroma. Njihovi avioni su razoruzani i znacajno olaksani u odnosu na serijske i poletali su sa malim kolicinama goriva dovoljnim za nastup pa je uprkos tome tokom poletanja dolazilo do sabijanja amortizera gotovo do krajnjih granica i prenosenja udara na konstrukciju kao i do znacajnog pojacanja buke. Sve to je zahtevalo dodatnu paznju kako pilota pri poletanju i sletanju tako i tehnicara pri dodatnim kontrolama stajnog trapa. Kada bi umesto simbolicnog naleta koji su oni imali doslo do ozbiljne eksploatacije aviona sa cenejskog aerodroma verujem da bi se javili dodatni problemi sa stajnim trapom koji ne bi bili zanemarljivi.
Ne razumem zasto tvrdis da je poletanje sa maksimalnim teretom retkost za borbene avione.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Soko J-1 Jastreb by PHLAIRLINE.COM, on Flickr

SOKO G-2 Galeb in HDR by mariotomic.com, on Flickr

Galeb N143SG/23143 : ex-Yugoslav AF by jwm1049, on Flickr

Galeb G-2 Zvezde by Goran Maravic, on Flickr

4x Galeb G-2 by Martin Hronský, on Flickr