G-4 Supergaleb

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

a kako bi ga ubacili unutra ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Поред музеја се налазе два Г-4, 23629 и 23636.

• 1Ovo se svidja korisniku: shmele
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pavle_pzs ::a kako bi ga ubacili unutra ?

Za to postoji namenski otvor na zgradi muzeja, sa sve dizalicom.

• 1Ovo se svidja korisniku: Luka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За све оне које занима пројекат Г-4МД:

У предлогу буџета за 2015. за овај пројекат је издвојено само 23.800.000 динара или око 195 хиљада евра.

Исти износ је предвиђен и за 2016. а за 2017. 196700 евра.

Значи за 3 године само око 587 хиљада евра.

А до сада није уложено ништа.

Подсећања ради 2013. је било планирано да у 2013., 2014. и 2015. буде уложено 1,1 милијарда динара или око 10 милиона евра.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, ray ban11, Voja1978, Luka, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

2010.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lakibatica, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Да командант В и ПВО је пре неколико година заиста изнео цифру од 5 милиона евра по авиону, што је заиста велика и нереална цифра.

То је податак од пре неколико година и по мени није више релевантан.

А наши треба да виде колико су коштале сличне модернизације у свету.

• 1Ovo se svidja korisniku: vladetije
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zajedno sa modernizacijom ide i generalni remont i produzenje zivotnog veka do 2035 godine.Prema tome neverujem da nista nece raditi na vitalnim delovima aviona ukljucujuci i motor.Mada ja mislim da od toga nema nista.Rekli su da ce to zavrsiti do 2021. ali ovim tempom ga nece zavrsiti ni do 2035.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mercury, zixo, darkangel, Šid, sasans23, Mixelotti
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A ti si strucnjak za procenu veka strukture aviona, pa si u stanju da kazes bolje od ljudi kojima je to posao? Mislis li da te cifre neko olako iznosi, po principu:"Vid'ga s'o je lep, daj jos 15 godina", jer ako to mislis zaista nema poente dalje ucestvovati u raspravi.

Nase G-4ke su, nazalost (zbog poznatog stanja kod nas) jako malo naleta sakupile, a opet u nasim uslovima korozija i slicne pojave nisu preterano ostar faktor. Za Mijanmarske G-4 je prica sasvim obrnuta, vlaga (monsunska oblast), korozija + znatno veci nalet nego nasi (cudo, a neki domaci dusebriznici po nekim blogovima napljuvase G-4 naspram K-8, a Burma nikako nasih nece da se odrekne ni pored 50tak komada K-, pa i oni dobise produzenje (vremensko, ne i casovno, ovo drugo zahteva drugacije procene, proracune, ispitivanja, nije iskljuceno da ce i njega biti ako bude potrebno bilo za njih, bilo za nas u slucaju MD, G-2 je svojevremeno dobio takvo produzenje).

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dubara, lakibatica, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je ovo izuzetno zanimljivo pitanje.Cak visoko inspirativno!Ja cu dati neko vidjenje iz svog ugla,kao tehnolog.Nikako kao neko ko se u avione razume ,jer iskreno najblize sto sam video jeste onaj ispred Prve petoletke,na putu za V.Banju.A nadopunice neko ko se u avione razume vise.Uz opasku da su *svi pomalo u pravu*mene intrigira recenica koja se stalno ponavlja/Ne samo u ovom slucaju,nego i recimo u slucaju Mig21bis...i mnogim drugim/To je recenica da se *U slucaju modernizacije zivotni vek produzava na toliko...i toliko*,u igri je nekih da kazemo 15 godina,za avione na kraju zivotnog veka,kojima je to prakticno poslednji veci zahvat,sve ostalo ide *po stanju*.Postavlja se krucijalno pitanje na koji to nacin modernizacija/u ovom slucaju nova avionika,flay by var....itd/utice na produzetak zivotnog veka....Ni na koji nacin PO MENI!,Znaci poenta je u necem drugom.Prilikom tog zadnjeg remonta,radi se znatno kvalitetnija/skuplja/galvanizacija!,Koliko kvalitetnija,iz iskustva mogu reci sledece
*Duraluminijum-mozda najveca sreca u nesreci,nije najsavremenije ali,najpouzdanije,..kao M70ab2
1.Soli koje se koriste kao i sve ostale hemikalije moraju biti znatno kvalitetnije-skuplje,recimo iste one kojima se radi vrhunska galvanizacija na Mig29SMT/Ovo navodim jer sam ja prvi put onda imao priliku da procitam da se radi o *savremenoj *galvanizaciji.Moze li kvalitet soli razlicitih proizvodjaca toliko mnogo odstupati...MOZE,koliko mnogo,za ne poverovati/Mozemo recimo uporediti nekadasnje Merimine sa Slovenackim.NEBO iZEMLJA/
2Proces pripreme,radi se znatno profesionalnije,nego li je avion nov!
3.Vreme zamene elektrolita kontrolise se strogo i menja se striktno nakon kriticne granice izreagovalih jona,a ne ...uobicajeno
4.Kolicina utrosenih/znatno skupljih/komponenti verovatno se najmanje udvostrucuje
Sto u krajnjoj liniji znaci da proces ove krajnje galvanizacije moze biti i do 3x skuplji nego li onaj prvi,kad je avion proizveden.
*Ovaj trosak se verovatno disperzijom sravni sa ostalim troskovima modernizacije
itd.
Koliki ce krajnji efekat u vremenskom produzenju resursa zaista biti,to je tesko reci,jer to ne zavisi samo od perfektno izvedenog procesa galvanizacije,vec i od stanja strukture svakog radjenog primerka ponaosob/i nece ni biti kod svih isti/
E sad.Je smo li mi sposobni da ukoliko recimo ne bude modernizacije,na zadnjem remontu odradimo *sto je moguce bolju galvanizaciju*-citaj skuplju.
Zavisi od onih koji kroje budzet,strucnog kadra,sposobnosti da nadjemo pouzdanog partnera za isporuku komponenti...i verovatno jos po neceg...

• 9Ovo se svidja korisnicima: sasans23, MB120mm, draggan, shone34, buster, zixo, Mixelotti, Arhiv, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod ovakvih programa produzenja veka radi se o par stvari, prvo, kako je taj vek u startu odredjen, starim, primitivnijim metodama ili modernijim, preciznijim, sa malo ili sa puno ispitivanja strukture na zamor. Kod aviona kod kojih su primenjivane starije metode i nije se kasnije islo na velika zamorna ispitivanja inicijalni zivotni vek koji je dat dat je vrlo konzervativno i samo novijim metodama proracuna (moderni programski paketi, konacni elementi + proracuni ostecenja, sirenja prslina itd.) + odredjena zamorna ispitivanja strukture (bilo celog krila/trupa bilo lokalno elemenata koji su najkriticniji) dovode do daleko preciznije procene stvarnog veka strukture, te se on avionima moze produziti. Kod aviona koji je vec tako dugo u sluzbi kao G-4 (ili G-2, Orao...) postoji i puno iskustva koje se moze iskoristiti kao potvrda proracuna i ispitivanja. Konkretno, sto se casovnog veka tice, mnogim avionima je on tokom veka produzavan, od Super Tucana (sa 8000 na 12000 ili cak i 18000 sati naleta zavisno od verzije, primerka, uslova koriscenja itd) Hawka, Jaguara do F-16...

Postoje razlike kad se govori o vremenskom resursu i satima naleta, opste gledano, ovaj prvi je lakse produziti jer su promene karakteristika materijala vremenom, korozija itd. poznate stvari, korozija se detaljnim pregledom aviona rutinski otkriva i, vec zavisno od stanja, sanira. Prsline usled velikog broja ciklusa opterecenja su nezgodnije za pronalazenje i saniranje i uglavnom se njihova pojava i pracenje procenjuje na osnovu proracunskih (FEM) modela, statistike (spektra opterecenja) i zamornih ispitivanja. Periodi odredjenih provera i remonta strukture (sta se proverava i radi na koliko sati ili kom "check"-u, zavisno da li je rec o vojnom ili civilnom avionu) se na ovaj nacin i definisu, sve zavisno od ocekivanog mesta i pojave prsline koja je dovoljno velika da ugrozi avion (periodi se definisu tako da se odredjene stvari proveravaju dovoljno cesto da ne moze da se desi da se neko ostecenje ne primeti, ali ne cesce nego sto je neophodno za bezbednost). Naravno, sve ovo znaci da nema aviona koji leti (od Spitfire do PAK-FA), a da u svojoj strukturi nema neku, bilo centimetar, bilo mikron dugu, prslinu.

Svi ti periodi se na isti/slican nacin (ali jos detaljnije i podrobnije) i produzavaju. Ovo je uradjeno za G-2 i za vremenski i za casovni resurs i za G-4 (i nasi i Burmanski, dosta razlicitosti zbog klime i naleta, zanimljivo) i J-22 za vremenske resurse.

Naravno, rezultati svih tih procena, proracuna i ispitivanja ne mogu da produzavaju vek aviona unedogled, vec samo onoliko koliko je neka starija, nesigurnija metoda zahtevala od inzenjera da mu u startu skrati vek da bi bio siguran da to zaista moze toliko da izdrzi. No, mareCare, bolje ostavi to onima koji imaju i znaju sve te proracune, rezultate ispitivanja, raspodele napona u strukturi konkretnog aviona itd. da procenjuju sta moze, a sta ne moze i kada ce sta postati nebezbedno i to je moja poenta ovde. A da li ce Super Galeb prestati da leti ako umesto u strukturi aviona dodje do prsline u strukturi necijeg mozga, pa taj neko odluci da Srbiji ne treba vojna avijacija? E pa to ne umem i ne zelim da procenjujem, dural je kudikamo plemenitiji materijal od one gadosti od koje su takvi likovi napravljeni.