LASTA - 95

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dakle to je 15-ti.

Da malo rezimiramo, iracki avioni su sa brojevima od YI-160 do YI-174.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Avion Lasta 2
Lasta 2 je nastala reprojektovanjem aviona Lasta (Lasta 1). Avion Lasta 1 nije ispunio postavljeni TTZ (Izveštaj VOC-a, konačna verifikaciona ispitivanja). Na projektu Lasta 2 bili su angažovani najbolji inženjeri iz VTI-a, sa iskustvom na projektima aviona G-2 i G-4. Rad na projektu bio je organizovan u projektnom birou LASTA, urađena je konstrukciona dokumentacija i započeta izrada dva prototipa i strukture za statičku probu. Projekat je prekinut zbog nedostatka para i uvedenih sankcija našoj zemlji. Iz meni nepoznatih, stručnih razloga, 1995 godine ovaj projekat (po projektovanim performansama i letno tehničkim karakteristikama bio je bolji od francuskog aviona Epsilon) nije nastavljen. Odlučeno je da se avion Lasta 2 reprojektuje i tako je nastala Lasta 95. Osnova reprojektovanja bila je da se sa aviona skine instalacija, nosači naoružanja, električna instalacija i nišan. Ovo je krajnje nerazumljivo ako se zna da avion Lasta služi za početnu i osnovnu obuku vojnih pilota. Koliko sam informisan, Iračanima je prodat naoružan avion, pa je naknadno, dali i uspešno, vraćeno naoružanje uz posledicu nastajanja problema sa centražom aviona i lokalnim ojačanjima strukture, što je dovelo do povećanja mase aviona. Takođe, povećana je površina krila da bi se smanjila brzina svaljivanja i izabran je deblji aeroprofil krila. Sve prethodne izmene na avionu Lasta 95 urađene su da bi se postigla brzina svaljivanja od 95km/h, koju nema ni jedan avion ove kategorije u svetu. Primera radi, gore pomenuti francuski avion EPSILON ima brzinu svaljivanja 115km/h a avion Lasta 2 113km/h. Kada se porede mase aviona EPSILON i Lasta 2 onda je odnos sledeći: Masa praznog opremljenog avina EPSILON 932 kg, Lasta 2 881 kg. Može se veoma aproksimativno smatrati da su i performanse aviona Lasta 2 za oko 5,3% bolje od aviona francuske konstrukcije i proizvodnje (firma SOCATA). Ako se zna da je francuski avion više od dva puta skuplji od Laste 2 a da su uporedivih performansi, može se zaključiti kakva bi bila tržišna pozicija aviona Lasta 2 u odnosu na druge svetske aviona iste kategorije. Sve gore navedene izmene na avionu Lasta 2 (sada je to avion Lasta 95), a bilo ih je još, navedene su samo one osnovne, dovele su do degradacije performansi i kvaliteta aviona za početnu obuku vojnih pilota. Umesto da avion Avion Lasta više liči, po letno-tehničkim karakteridtikama, na avion G-4 (G-4M), koji je sledeći avion u etapnoj obuci borbenih pilota, reprojektovanjem je dobijen avion sličnih letno- tehničkih karakteristika UTVI-75, što je potpuno nerazumljivo, jer su svetske tendencije upravo suprotno orijentisane. Inače na stranicama vikipedije koja obrađuje informacije o VTI, ima mnogo netačnosti i proizvoljnosti kada su u pitanju činjenice o projektima i nosiocima. Flagrantan primer je izostavljanje celog jednog projekta, primer avion Lasta 2.
Direktor projekta Lasta i G-4 (1987-1992), Mr. Milan Milojević dipl. ing.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milanmilojevic :: .... Masa praznog opremljenog avina EPSILON 932 kg, Lasta 2 881 kg. ....... Avion Lasta više liči, po letno-tehničkim karakteridtikama, na avion G-4 (G-4M), koji je sledeći avion u etapnoj obuci borbenih pilota, reprojektovanjem je dobijen avion sličnih letno- tehničkih karakteristika UTVI-75, što je potpuno nerazumljivo, jer su svetske tendencije upravo suprotno orijentisane. Inače na stranicama vikipedije koja obrađuje informacije o VTI, ima mnogo netačnosti i proizvoljnosti kada su u pitanju činjenice o projektima i nosiocima. Flagrantan primer je izostavljanje celog jednog projekta, primer avion Lasta 2.
Direktor projekta Lasta i G-4 (1987-1992), Mr. Milan Milojević dipl. ing. Da li se u vreme projektovanja i ispitaivanja Laste 2 smatralo da će Utva-75 služiti za početnu obuku ili ne?
Da li postoje svetske tendencije da se ne prave avioni samo za početnu obuku? Da li je našim VS potrebniji avion za početnu obuku (zamena za Utvu-75) ili su bitnije te "svetske tendencije"? Koliko bi Lasta-2 bila dobra za početnu obuku? Da li se ugradnjom jačeg motora može dobiti avion Lasta 95 koji će biti makar sličan EPSILON-u i Lasti-2, a koliko misliš da može da bude bolji i pogodan za osnovnu obuku uopšte?
Na kraju, ne znam razloge da se neki deo istorije VTI-a izostavi, ali ti možeš da uneseš svoje viđenje razvoja Laste-2, koliko znam to ti na Wikipidia-i niko ne brani.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lasta 95 , takva kakva je sada, po meni odlična je za zamenu starih Utvi-75. A ako bi se na osnovu iskustva i ugradnjom jačeg motora mogla napraviti i neka "jača" letelica (npr. na nivou Pc-7 koji je "star" 40-ak godina) to bi bio pun pogodak! Jer posle toga G-4 (M/MD) ima znatno manje da se koristi, i samim tim duže da traje... A sam kvalitet obuke nebi zbog toga trpeo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako pažljivo pročitate šta sam napisao o avionu Lasta 2, videćete da nigde nisam tvrdio da je avion u fazi ispitivanja, već da je proizvodnja prototipova prekinuta. Avion Utva 75 služi za obuku pilota u aeroklubovima i u druge svrhe (nebitno za ovu temu). Lasta 95 je reprojektovana Lasta 2 u onim elementima koje sam naveo, a avioni imaju istu ulogu u obuci vojnih pilota, ključno je pitanje koji je pogodniji i efikasniji u sistemu etapne obuke. Avioni Lasta 95 i Lasta 2 imaju iste motore. I kao što sam navep avion Lasta 2 imao bi uporedive karakteristike (letno-tehničke) sa francuskim avionom EPSILON, naravno, to je trebalo tek dokazati letnim ispitivanjima (da je avion realizovan). Po mom skromnom mišljenju, avion EPSILON je najbolji u svojoj kategoriji, kojoj pripadaju i Lasta 2 i Lasta 95. Inače u toku projektovanja aviona Lasta 2 razmatrana je i varijanta ugradnje turboelisnog motora i pokazalo se da je to moguće izvesti. Da je i taj projekat realizovan dobili bi zaista familiju aviona Lasta sjajnih mogućnosti u obuci vojnih pilota, sličnu familiji Pilatus. Da li može turboelisni motor u Lastu 95? to je pitanje za aktuelne projektante tog aviona. No komment za ".

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

milanmilojevic ::... No komment za ".Ja nisam magistar tehničkih nauka, kao i većina učesnika foruma. Pitanja koja sam postavio su sasvim jasna i tačna, i ne vidim da na njih ne bi mogao da odgovoriš na isti način. Imam utisak da izbegavaš pitanja tj. odgovore na njih.
Da li se EPSILON u RV Francuske koristi i za početnu i za osnovnu obuku? Koji su osnovni zahtevi za početnu obuku a koji su osnovni zahtevi za osnovnu obuku? Da li je Lasta 2 dobijena optimizacijom i za početnu i za osnovnu obuku? Da li postoji razlika (u odnosu na optimizaciju i za početnu i za osnovnu obuku) ako se letelica optimizuje samo za početnu obuku a osnovna obuka bude drugorazredna, tj. avione se "nabudži" jačim motorom i pokuša da se što više koristi i za osnovnu obuku?
Koliko se sećam, na stranama foruma smo konstatovali da je trend u svetu da se prave avioni za obuku sa turboelesnim motorima (Pilatus, Tucano ...) koji podrazumevaju da pre njih piloti završe početnu obuku na klipnom avionu, u šta se Lasta 95 uklapa. Vreme Laste 2 i Laste 95 se ipak razlikuju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa evo odgovora, uz kratak uvod u temu. Taktičko-tehničke zahteve (TTZ) definiše Taktički nosilac (kupac, korisnik) u saradnji sa projektantom. U TTZ-u definisana je: namena aviona (početna obuka, osnovma, borbena itd.), osnovne mase, performanse, pogonska grupa, naoružanje itd. Zadatk projektanata je da projektujući avion zadovolje TTZ, što konačno verifikuje ustanova nadležna za to letnim ispitivanjima, ne "budže" ga. Epsilon, Lasta 2, Lasta 95 koriste se pre svega za početnu obuku i delom za osnovnu, u kojoj meri za osnovnu, zavisi od kvaliteta aviona. Sva tri gore navedena aviona optimizovana su za početnu obuku a deo osnovne im je sekundarna namena (optimizacija za obe namene tehnički nije moguća). Projektanti iz biroa Laste 2 imali su ideju da prošire anvelopu upotrebe aviona i na taj način deo osnovne obuke sa aviona G-4 presele na Lastu a sve u cilju smanjenja troškova obuke. Ovo nismo sami smislili, to su ti famozni trendovi u tehnološki superiornim zemljama u odnosu na nas, a koje smo mi primenili, uspešno. I da u pravu ste Turbo Lasta 2 je bio naš sledeći projekat, postoji inače i turbo Epsilon. A što se vremena tiče stvari stoje ovako: Realizacija Laste 2 do prekida tekla je u skladu sa projektovanim rokovima a to je: od početka rada na projektu do verifikacionih ispitivanja prototipova 18 meseci, ne godina. Inače Projekat Laste 2 prekinut je krajem 1991 a Laste 95 započet 95-e. Avioni se razlikuju, veoma, to je tačno po svojim mogućnostima za obuku vojnih pilota, a konstataciju da je neko vreme u pitanju stvarno ne razumem.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@milanmilojevic

Lasta 2 i Lasta 95 se danas razlikuju i po motoru, Lasta 95N je ipak dobila snazniji motor (barem ce to dobiti nase varijante).

Objavljeni su na ovoj temi podaci o novoj Lasti, prema njima konkurise avionima u svojoj klasi (prema postavljenim tabelama),

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
ovo su podaci iz 2008 a u medjuvremenu su objavljene i izmene na serijskim primercima u odnosu na prototip.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

gde se pominje i jaci motor (podaci su iz Jugoimportovog kataloga).

A i sa pocetka strane

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Phoenix ::Naravno, evo izmena:

Serijski avion „LASTA - 95N“

Osnovne razlike između serijskog aviona „LASTA – 95N“ i prototipa aviona „LASTA - 95“ ogledaju se u sledećem:
- Novi motor Lycoming AEIO-580-B1A, sa 315 KS (332kW, pri H = 0 i 2700 o/min), da li su podaci tačni????
- Nova dvokraka elisa Hartzell tipa HC-C2YR-4CF/FC8475-6, sa odgovarajućim regulatorom broja obrtaja,
- Nova kapa elise veće vitkosti i boljeg aerodinamičkog oblika, proizvedena u „UTVI“ AI,
- Modifikovane primarne komande leta, veće krutosti, odnosno manje istegljivosti,
- Poboljšane komande motora, sa manjim trenjem i istegljivošću,
- Ugrađena je komanda koraka elise i smeše motora u obe kabine,
- Ugrađeni su novi instrumenti za merenje temperature i pritiska ulja kao i temperature glave cilindra i izduvnih gasova, u obe kabine,
- Nove radio stanice Bendix/King za UHF područje sa odgovarajućim antenama,
- Nišan AKN-09, proizvodnje Teleoptik Žiroskopi, koji podržava kontejner mitraljeza, bombe i lanser nevođenih raketa i
- Dva podkrilna nosača naoružanja nosivosti do 120 kg.

A crtez novog izgleda kokpita je vec postavljen negde na ovoj temi, ako te zanima potrazi, sve u svemu imace (verovatno Garminov) centralni multifunkcionalni displej (ali i analogne instrumente), sve u svemu moderno. :-)

Sto se tice Utve sasvim je normalno sto je u startu proizvodnja isla malo sporije, novi radnici, uhodavanje nakon XX godina tavorenja i raspadanja. Takodje je normalno sto nije cela fabrika odmah obnovljena, obnovljeno je ono sto je moralo, a verujem da ce i ostatak biti obnovljen kasnije. Neki komentari za SDPR ipak stoje, mada to su stvari koje su odavno poznate i na koje svako ko radi sa njima mora da racuna. Mislim da bi Utva sada trebala da stupi u kontakt sa Masinskim fakultetom i da preuzme ovu reprojektovanu Utvu 75 za Sudance te da i nju pocne da proizvodi (projekat je moderniji od Utve 96, mada mislim da bi bilo lakse od Utve 96 praviti cetvorosed, sve to treba proveriti), kao i da se poradi na cetvorosedoj varijanti (za sta su 75 i 96 u startu i dimenzionisane).

Dopuna: 17 Jan 2011 13:33

Novi motor Lycoming AEIO-580-B1A, sa 315 KS (332kW, pri H = 0 i 2700 o/min),

Da li su ovi podaci tačni????

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Podaci su iz Jugoimportovog kataloga iz sredine prosle godine, ali se na Vikipediji o ovom motoru moze naci sledece:

Citat:AEIO-580-B1A
Six cylinder, horizontally opposed, air-cooled direct drive, 583 cubic inches (9.56 litres), 315 hp (235 kW) at 2500 rpm, dry weight 446 lb (202 kg), certified 13 August 2007. This model has an aerobatic fuel and oil system. It may be equipped with either the PAC-RSA-10ED1 fuel-injection system or a Lycoming FM-250 system.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Naravno, treba pronaci katalog proivodjaca.