Tehnološki demonstratori za ruski lovac pete generacije (S-37 i Mig 1.42)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice tehnickog napretka Rusije iskreno gledano raspad SSSR i nije tako los. 90-te iako su bile lose donele su mnogo i dobrog, PAK FA i Armata nebi postojali vec bih danas imali MIG1.4X i T95 koji su po vecini stvari bili u rangu sa vec uvedenim avionima i tenkovima na zapadu. Rusi su po meni pametno uradili sto su gurnuli u vatru T90 i krenuli u razvoj Su35S i modernizaciju vec postojece tehnike pocetkom 2000-tih. Dobili su vreme za nove projekte koji su po meni doneli mnogo vise nego sto bi doneli MIG1.4X i T95 i ostali sistemi iz 90-tih koji su bili u rangu sa vec uvedenim sistemima na Zapadu uz neka poboljsanja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::Podcenjivati stelt danas je krajnje nelogicno, jer vodece sile razvijaju stelt lovce nije to vise samo specificnost samo jedne sile pa da kazemo da su omasili. Ocigledno da i ostali smatraju da je bitno da sto kasnije budes uocen a ako pogledamo sta je po tome rekao cuveni Bubi onda stelt ostaje imperativ dok god senzori ne budu toliko dobri da ga ucine prevazidjenim.

Sto se tice 1.44 kazu da je imao ostavljen prostor za spremista ali nije imao funkcionalna spremista. U trupu bi nosio cetiri R-77 rakete.

`Mean`, rekoh ta prica o steltu je toliko izvikana da to vise prevazilazi svaku meru .Biti `stelt` u redu ali za tamo neke `talibane` kao kad su te novije lovce upotrebili iznad Libije pa se hvalili na sva usta i zvona kako su imali borbenu premijeru ,protiv koga ?

Ljudi moji ,kad kazemo `stelt` niko da kaze za koju vrstu radara, za koje zracenje, koju frekvenciju ili talasnu duzinu ,niko to da kaze ili napise ??? Samo se kaze` e on je stelt` i to je to a zapravo nidje veze sa vezom .Pa narode ,Ameri su jos pre tacno 40 godina bili zgranuti i sokirani kad su shvatili da radar RP-25 `Smerch-A` na Belenkovom MiG-25P ima dve radne frekvencije ( 2 cm i 3 cm ) ,e pre 40 godina tacno ! O cemu mi pricamo uopste ovde .Sta moze Zaslon mi to pojma nemamo ,pogotovo onaj `Zaslon -A` koji je razvijen i ugradjivan nakon `afere Tolkacev`.

Jos jednom cu reci ovo ,nije isto za stelt avion kad se on otkrije i prati iz donje polusfere ,spreda tj sa cela ili iz gornje njegove polusfere . Zato je i dan danas MiG-31 u taktickoj prednosti sto moze da nadvisi sve postojece lovce i uopste vojne vazduhoplove jer SR-71 odavno nema a u njegovoj ravni je bio MiG-25 .

Kad kazem nije isto, to zato sto njegov planer nije isti sa donje strane i sa gornje ,sa boka ili spreda ili od iza .Dakle manimo se te price o steltnosti ,to moze proci za nekog nejakog mada je i to upitno .Ameri su u Nam usli sa lovcima bez topova pa su vrlo brzo popili takvu lekciju , MiG-17 i MiG-21 su ih toliko naobarali , da su ovi brze bolje osnovali onaj eto cuveni `Top Gun` ,nije ta skola formirana zato sto su oni imali `pozitivan skor` na nebu jer da su ga imali ne bi se takva skola ni formirala zar ne ? Takve krupne takticke promasaje su i oni najveci glavom placali .Pa u Koreji su usli sa lovcima F-86 koji su imali samo mitraljeze pa su ih MiG-15 nagrdjivali topovima ,sekli ih kao meso sto su i sami priznali tokom 90tih godina .

Vidim da ima kolega kojima jos nije jasno sta to u praksi znaci nadzvucna aerodinamika i nadzvucno manevrisanje .Ovo im je prakticno pojasnjenje .Zadnjih dana na temi o MiG-25 komentarisemo kako je jedan pilot istog uspeo da navuce neverovatnih +11.5g i evo prateci komentar .

Prvo ruski koment tj `suplja prica`

Citat:
Один МиГ 25 противостоял непреднамеренным 11,5 г (112,8 м/с ²) напряжение во время низковысотного обучения драки, но получающаяся деформация повредила корпус вне ремонта.

i na engl. koje se ponavlja kao i papagaji kad ponavljaju razne reci ili citave recenice

Citat:One MiG-25 withstood an inadvertent 11.5 g (112.8 m/s²) pull during low-altitude dogfight training, but the resulting deformation decommissioned the airframe.

Ovo je toliko smesno da smesnije ne moze biti .Pa gde MiG-25 da leti i manevrise nisko jos u sim. BVB kako pise pa to nidje veze sa vezom nema .Niko nece da pita pri kojoj letnoj brzini je pilot MiG-25 uspeo da navuce tih 11.5 g opterecenja ???

Pri brzinama 800 ili 900km/h nema sanse ,nema tog trika da je on to uspeo .Takvo opterecenje je on mogao postici jedino u oblasti krozzvucnih brzina ( 1100-1300kmh ) ili onih nadzvucnih ( preko 1300km/h ) na datim visinama .Rekao sam ranije pilot MiG-29 ili Su-27 nebitno ,moze da navuce i do 10g ali zato mu treba brzina ( 800-1000km/h ) u manevru a da bi navukao jos vise ,treba mu jos veca brzina sto je logicno .Evo i da navuce citavih +12g , koliko to moze da potraje i sta ce biti sa pilotom a sta sa avionom ( konstrukcijom istog ) ?

Zato je tih +12g trebao da ne kazem mogao navuci upravo MFI /1.44 jer je zato projektovan i konstruisan. Valjda nam je sad svima jasno sta je to nadzvucna aerodinamika/ manevrisanje i koje su njene prednosti u odnosu na dozvucnu .

Ovo me sve podseca na ono sa teme o raketama V-V , kad se za neku doticnu kaze ili pise `e ona ima toliki i toliki kao domet ` a nigde ne pise ili ne stoji za koju visinu i brzinu lansiranja to vazi .Vazno je samo bubnuti i nek info. ode u etar a dalje ko ga sisa ,`ko skuvo skuvo ko pojeo pojeo `.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sto se tice talasnih duzina,tesko da ces u lovacki avion upakovati ovakav radar:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

zato bih molio da presatanemo sa pricom o talasnoj duzini jer je nije samo bitna talasna duzina vec velicina i snaga antene, a tu je cak i Zaslon igracka u odnosu na moderne zemljaske/brodske PFAR/AFAR radare.

I na kraju nema nikakve potrebe da ti nesto dokazujem pored PAK-FA/FGFA, J-20/31, Mitsubishi X-2 a uskoro KAI KF-X, to dovoljno govori da li je stelt glupost ili nije. Inace Rusija/Indija/Kina pa i Japan/Koreja se ne bave policijskim akcijama sirom sveta vece se spremaju za ozbiljane ratove.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Nisam ja ni mislio samo na avionske radare nego uopste na sve radare pa sam zato i pomenuo da nije isto kad se neki `stelt` prati od dole ili od gore sto si ipak preskocio .Nema tu ostrascenosti bilo kakve , nego samo pogled ka tome da radarsku prikrivenost nekog vazduholova mozemo posmatrati iz razlicitih uglova .To da pojedine zemlje ulazu u te nove materijale ,strukturne materijale i da se materijali spajaju pod nekim tamo datim uglovima to je isto kao kad pratimo kako neki opet drugi ulazu u radarske sisteme i sredstva jer po pravilu svaki sistem ima svoj protiv-sistem i to nije nista od juce .

Svaka iole savremena armija ce ulagati kako u taj stelt a ako ne u njega onda u sisteme koji ce biti sposobni da ga otkriju i prate ,pa cemu onda stelt ? Protiv `talibana` bas kako sam i napisao.

Nasi su 1999g dokazali nebitno na dati moment i situaciju da stelt tehnologija moze biti degradirana na odredjen nacin ( u datom vremenu i prostoru ) i to sa nekom `prastarom` tehnologijom i tehnickim sredstvima pa sta onda reci za ona sredstva novije tehnoloske generacije ???

Evo nam primer koliko sve moze biti nadogradjeno ili modernizovano za dati zadatak .Recimo Ruje su komentarisale ( odredjena lica iz vrha VVS ) kako novi T-50 nema taj kapacitet kao MFI /1.44 na sto su neki odgovorili kako je za kao 15 godina dosta toga promenjeno po pitanu avionik,e elektronike tj radara itd itd ...

E sad jedno pitanje ,pa sta je to promenjeno kod MiG-31BM u odnosu na MiG-31/B ? Krila mozda ? motori ili sta vec ? Nista sem novog SUV sa novijim racunarima -procesorima cak je i ona stara antena B01 ostala ista .Dakle nista ne bi bilo izgubljeno i da se nastavilo sa razvojem MFI jer mesta i vremena za bilo kakvu nadogradnju i modernizaciju je bilo ,bilo ga je i napretek.

• 1Ovo se svidja korisniku: ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ray, svaka čast na vrlo zanimljivim i informativnim postovima.
Što se nadzvucnog manevrisanja tiče imam pitanje:
Zamisli da 29-ka i Mfi istovremeno počnu da rade 360 stepeni okret u hor. ravni. 29ka sa brzinom 800-1000 kmh a Mfi sa recimo 1300 kmh. Isti manevar 29ka izvodi sa 9g a Mfi sa 12.5g.
Sad mi reci: Mfi brže zatvara krug od 29ke ?
Radijus zaokreta Mfi je nešto veći ali budući da znatno brže vozi po krugu u odnosu na 29ku on pre nje zatvara krug i stiče prednost. Jel tako?

Jel to poenta koju pokušavaš da nam objasniš? Jer problem sa ovim opterećenjem je uvek u čoveku koji ne može duže od 10-tak sekundi da izdrži 12g.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Ne drugar nije tu poenta .MiG-29 dok leti u susretnom kursu MFI sa svojih 1000km/h ili ispod a ovaj ka njemu sa skoro 1800km/h ( pogledajmo samo koje su to zbirne brzine ) ovaj drugi njemu prilazi dosta vecoj brzini .Dakle to su granicne vrednosti krstarecih brzina na bezforsaznom rezimu .Ako i kad dodje do izbegavanja raketa srednjih daljina u cemu MFI bi imao daleko vecu prednost zbog cega bi 29tka morala da se trosi i mozda istrosi izbegavajuci ih do tada ovaj nesmetano prilazi istom, jos uvek istom brzinom ( 1800km/h ) .

Tako se gleda na vodjenje vazd. boja a ako cemo gledati samo na manevarski duel ( BVB tj krugovi na nebu ) tada MFI ulazi u istu sa vecom brzinom od 29tke ( krozzvucne brzine ili manje nadzvucne ) i uz pomoc velikih kanara ,UVP -leptira zaokrece sa 12 g pri cemu izvodi radijus takav i dovoljan da udje u poziciju da sa NSC i novim raketa izvodi raketni napad na 29tku .Pa eno nam simulacije po matematickom modelu BVB izmedju MFI ali Su-30MK vs F-22 gde ovaj prvi dolazi u situaciju da otvara vatru .Takvo nesto moze da se uradi valjda i za ovaj pomenuti duel .

MiG-29 je bio i ostao za 9g ( pilot i avion ) dok je MFI isao korak napred i to je bilo za nekih 10-12g u tim zaokretanjima i drugim manevrima .Ta zokretanja se ne mogu postici pri 800 ili manje-vise km/h nego pri vecim brzinama i to su zakonitosti aerodinamike . MiG-25 je postigao 11.5g sigurno pri vecoj brzini a ne nekoj koja je uobicajna za recimo 29tku da je ostvaruje u karakteristicnim zaokretima koje cesto gledamo na raznim snimcima .

Dakle to sto si pitao se veoma moguce moze matematicki modelirati pa da vidimo rezultate no u tome nije poenta ni problem .Problem je kako resiti vazdusni boj sto je pre moguce u svoju korist .Ranije sam pisao kako su Bugari na MiG-23MLD izvozni ( kasnije dobilo prave iz VVS tj one 23-18 ) uspevali da obore 29tke tako sto su im prilazili jako velikim brzinama ( krozzvucnim ili manjim nadzvucnim ) jer 23ka ima odlicno ubrzanje za razliku od 29tke posebno u oblasti krozzvucnih brzina .

Projektom MFI 1.44 se moguce pokusalo doci do novih taktickih resenja vodjenja vazdusnog boja posebno manevarskog, gde je ocito dosao kraj onom silnom zaokretanju i kruzenju na nebu koje gledamo jos od prvog svetskog rata .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

F-117 vidjen tek sa 23km i to verovatno jer mu je putanja bila takva da je prilicno povecao odraz, dok bi neki klasican manji lovac F-16 ili MiG-21 taj isti radar video sa mnogo vece daljine. To je poenta stelta, znatno manja daljine otkrivanja. To je vazilo tad to vazi i sad, drugo je marketing koji je stavio znak jednakosti izmedju stelta i potpune nevidljivosti.

Inace za F-117 se nigde ne pominje indikator radarskog ozracenja sto ga znatno ogranicava u odnosu na nove steltove, koliko sam procitao nisu mogli da rese antene tog sistema a da ne uticu na odraz letelice.

Inace radare koje koristi sa-3 i drugi pvo sistemi, nemas u lovackim avionima pa je u tom slucaju stelt u jos boljoj situaciji.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@mean_machine

Tu si u pravu ,to je tako .Za neke radarske sisteme i sredstva stelt avioni jesu uocljivi ali da kazem kad je kasno i to je u redu .No ima tu i nekih noviteta koji takve letece naprave otkrivaju sa dosta vecih daljina ,dovoljno daleko da se uzbune bilo lovci bilo raketasi .

@ black venom

Recimo ako cemo gledati na takvo `takmicenje` tj ono zaokretanje ( verovatno mislis na ustaljeni zaokret 360° po horizontali ) treba uzeti u obzir i i ugaone brzine zaokreta i ostale parametre leta a isto tako treba propratiti i onaj SVP tj koji lovac ce u tom kruzenju imati veci visak potiska tj dovoljno energije-potiska da izdrzi ili citav krug ili vise njih u nizu .Svakako da je MFI tu u prednosti .Moze se to mozda izracunati ,29tka to radi pri 800km/h i sa 23°/s uglovne brzine tako nesto ...

Evo jednog proracuna na poznatom nam KP- forumu koji su se isto tako pozabavili temom nadzvucnog manevrisanja .

Citat:M1.6/30000ft/5g = 5,85°/sec (turn rate) ; 4700 m (turn radius) ; 180° turn = 31 sec
M0.9/30000ft/5g = 10,4°/sec (turn rate) ; 1490 m (turn radius) ; 180° turn = 17 sec

Supersonic Maneuverability/Performance...

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kako su ruski inzenjeri izračunali, grubo govoreći, za upijanje radarskog talasa dužine 1mm, potrebna je 5mm debljina sloja za upojanje talasa, inače talas se vrati nazad skoro bez gubitka. Steltovi iz osamdesetih i devedesetih su bili spremni da se bore protiv 2cm talasa. 3cm je već bilo previše za njih. Otuda se nijedan pilot 31-ce ne plaši stelta iz tog perioda.

Otuda u onom ruskom dokumentarcu da je stelt bio najuspešnija operacija i ujedno najskuplja u istoriji špijunaže. Sve to zahvaljujući tome da su na vreme provalili Tolkačova, pa su preko njega plasirali navodno "tajni" mjasiščevov projekt, a Mjasiščev je odabran baš zbog njegovog starog projekta M-18 koji je prekopiran u B-1.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^

Odlicni podaci ,tema nam zadnjih dana zaista napreduje i sve je nadam se bolja i bolja .


Da vidimo sta Ruje imaju da kazu za nadzvucno manevrisanje .

О маневренности, сверхманевренности и сверхзвуковой маневренности

Citat:Ну и что, и какое это имеет отношение к сверхзвуковой маневренности истребителей, спросит нетерпеливый читатель. Ответ дает современная геометрическая теория сверхзвуковой газовой динамики:

Ovo je upravo ono sto smo komentarisali ,dakle integracija i objedinjavanje aero-gaso-dinamickh kontrolnih povrsina kod MFI tj sprega `kanari -UVP-leptiri `a posebnu ulogu ima UVP po datoj teoriji gasodinamike .

E sad pazimo ovo ,kolega `mean` i ja smo pisali o problemima unutrasnjih nosaca kod MFI gde eto zapazismo da njih nije bilo na onom tehn. demonstratoru tj eksperimentalnom avionu Bort 144 plavi .Cak sta vise, prodje mi misao da njih ne bi trebalo ni da bude tj veoma moguce da ih ne bi ni bilo na operativnom serijskom borbenom avionu .

Evo i potvrde u vezi toga

О проблеме запуска ракет на сверхзвуковых скоростях

Citat:Прежде чем перейти к описанию проблем с отсеками вооружений, рассмотрим что происходит с пуском ракет на сверхзвуковой скорости. Ранее в первой части статьи мы говорили, что существуют характерные числа Маха Mi=1.2 и Мт=1.483. При скоростях М<1.2 скачки уплотнения, как правило, отошедшие, в результате их пересечения образуются единые изогнутые фронты. При М>Мт возможно образование тройных конфигураций ударных волн рис.7.
В результате, резко падает коэффициент восстановления давления в одном из воздухозаборников. Падает тяга двигателя. К аналогичному явлению может привести и отрыв пограничного слоя с боковой поверхности фюзеляжа из-за падения на него ударной волной от запущенной ракеты. Подкрыльевые воздухозаборники с горизонтальным клином намного более устойчивы к подобным явлениям. Именно поэтому МиГ-31 осуществляет пуск ракет Р-33 на любой скорости. По-видимому, не должно было быть с этим проблем и у F-23. Применение на F-22 боковых неуправляемых воздухозаборников совкового типа говорит о том, что этот самолет не рассчитан на применение ракет на скоростях больше М=1.2.При скоростях менее М=1.1 отсек вооружений на «Рэпторе» фактически обтекается дозвуковым потоком, поэтому никаких проблем для пуска ракет нет. Пусковое устройство выдвигает ракету за пределы осцилирующего слоя смешения, который, взаимодействуя с вихрями, срывающимися со створок, образует пелену со сложной пространственной топологией (рис. 12).
На сверхзвуковых скоростях положение существенно осложняется. Рассмотрим подробнее наиболее сложное явление, возникающее в отсеке при сверхзвуковом обтекании – низкочастотные колебания. Они сопровождаются мощным акустическим излучением. Нестационарные явления, сопровождающие ТВР, изучались в течение длительного времени, как экспериментально, так и с помощью разработанных математических моделей. Невыясненным остается вопрос о том, каков механизм поддержания низкочастотных колебаний.

izvor :

Tekst iz 3 dela sa naslovom

О ПРОБЛЕМЕ ЗАПУСКА АВИАЦИОННЫХ РАКЕТ ИЗ ОТСЕКОВ НА СВЕРХЗВУКОВОЙ СКОРОСТИ

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]