YU Supersonic

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da nema vise potrebe da pisemo o sertifikaciji. Svako je izneo sta je imao, neko je postavio linkove gde se njegovi navodi mogu proveriti tako da je ta tema manje vise gotova.

• 2Ovo se svidja korisnicima: 037, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dicus ::Ja na primer mislim da ovo što Marko priče ima mnogo više veze sa temom nego 99% ostalih komentara na temi. Ili je pak bolje da zanemarimo realnost i da maštarimo kako je NA bio skoro gotov...

Ono što mi se ne sviđa u Markovom tonu je da stičem utisak (možda pogrešan) da generalno podcenjivački gleda na našu vazduhoplovnu industriju iz doba SFRJ. Iako mi je sad jasno da je Marko upravu što se tiče sertifikacije, takođe mislim da sertifikacija nije odrađena jer za time nije bilo potrebe u to vreme, a ne zato što smo bili nesposobni da tako nešto uradimo.

S druge strane većina ljudi ovde žive u mitovima i legendama, našu industriju iz tog doba diže u nebasa i često prevazilazi granicu zdravog razuma. Meni je Radićeva knjiga o Orlu dosta pomogla da napravim jasniju sliku o našoj vazd. industriji i da shvatim ni da zlatnih osamdesetih nije sve bilo tako sjajno kako sam ja zamišljao.

Vezano za NA, da ponovim da sam pričao sa više inženjera koji su direktno bili vezani za projekat (i to iz raznih oblasti), i apsolutno svi smatraju da sami nismo bilo u stanju da izguramo projekat. To je bio jednostavno prevelika zalogaj za SFRJ.

Dicuse, ovu temu nekako osecam kao "svoju", jer sam dosta svog interesovanja ulozio u nju. Slazem se da (ajde, mozda ne 99, ali 90% nije bas nesto previse vazno (tu ukljucujem i 90% svojih postova), ali barem se trudim da direktno doprinesem nesto oko razvoja ove teme.

Ako procitas moje postove u ovoj temi, videces da ja ama bas nigde ne tvrdim da bi ovo bio najbolji avion na svetu, niti da bi bio strahovito uspesan projekt. Imajmo u vidu uspesnost slicnog projekta u zemlji koja ima vecu tradiciju u avijaciskoj proizvodnji ali je uzela razlicite partnere od onih na koje smo mi zeleli da se oslonimo (normalno, mislim na JAS-39 Gripen i Svetsku), videcemo da i oni nisu pokupili ko zna kakav svetski uspeh do sada.
Sa planom da se proizvede oko 200 aviona samo za nasu zemlju, mi bi smo samostalno proizveli skoro isti broj aviona kolko svedjani za sebe i izvoz.

I opet, i svedjani su imali grdnih problema u razvoju, kao sto bi ih i mi imali, ali ako je drzava stala odlucno iza projekta (a stala je) onda bi se ti problemi na ovaj ili onaj nacin resili. Sad kupovinom gotovih delova ili kupovinom tehnologije, zavisi od ekonomske isplatljivosti istog.

Znaci da se razumemo, ne bi bio najbolji avion, ne bi uspeli da ga izguramo na vreme, ali licno mislim da bi uspeli (uz stranu placenu pomoc) da ga zavrsimo do kraja i ubacino u proizvodnju, samo zbog toga sto je (bi) drzava odlucno stala iza toga.

Na zalost, drzava nam je otisla bogu iza nogu, armija se takodje raspala, a od ovog projekta su ostala samo lepa secanja i nista vise.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Trpe Grozni ::Izbacivanje prvog prototipa je bilo predvidjeno za 1992 godinu, uvodjenje u serisku proizvodnju je bilo za 1996 godinu. Standardno kasnjenje kod nas je bilo oko 2-3 godine po projektu, sto bi znacilo predseriski prototip mozda 1993 godine, pa probna serija mozda oko 1998-99 godine, i sta sad.
Previše optimistički deluju ovi rokovi i kašnjenja od svega 2-3 godine. Nekako mi ceo projekat NA dosta liči na Orla, sa sličnim mukama koje bi usledile tokom razvoja, ali i sličnim (pozitivnim) uticajem na celokupnu industriju. Od sveg ŠBB-KBB me najviše kopka kako bi sve na kraju ispalo da se išlo na onu varijantu saradnje sa Indijom.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gotffrid Rozenkrojc
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tehnologije kojima smo raspolagali, a koje su namenjene proizvodnji zmaja aviona - koliko su one krajem 80-ih bile primenjive na NA?
Tj. da li je mogao da bude napravljen identicnim tehnologijama kao Orao i G4 ili je bas moralo sve novo?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aerodrom ::Tehnologije kojima smo raspolagali, a koje su namenjene proizvodnji zmaja aviona - koliko su one krajem 80-ih bile primenjive na NA?
Tj. da li je mogao da bude napravljen identicnim tehnologijama kao Orao i G4 ili je bas moralo sve novo?

Ako bi se odustalo od kompozita i titanijuma onda verovatno da. Doduse morale bi sigurno neke nove masine da se nabave. Nesto slicno kao rumunski supersonik.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mercury, proka89, Dicus, Levi, Phoenix, Gotffrid Rozenkrojc
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja ipak mislim da je bilo mnogo pametnije uskociti kao partner Northroop-u i spasiti program F-20 kupovinom licence......imali bi slicnu situaciju kao sa Gazelom i mnooooogo bi naucili...Manje truda i para bi nas kostalo to, a opet dugorocno za privredu bi bilo fenomenalno jel bi osiguralo partnerske ugovore sa sigurnim firmama nevezano apriori za F-20, a imali bi gotov avion....i musterije...

Samo moje sbbkbb razmisljanje.....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

aerodrom ::Tehnologije kojima smo raspolagali, a koje su namenjene proizvodnji zmaja aviona - koliko su one krajem 80-ih bile primenjive na NA?
Tj. da li je mogao da bude napravljen identicnim tehnologijama kao Orao i G4 ili je bas moralo sve novo?

Pa nekoj mojoj subjektivnoj proceni Vam mogu reci da sam medju desetak clanova (verovatno deseti) koji najvise znaju o ovom projektu i to zato sto sam se trudio da stupim u kontakt sa svima koji su imali ikakve veze sa ovim projektom. Procitao sve sto se ikada pojavilo, mozda Trpe ima nesto sto nisam video . Postoji jos snimak u emisiji Beyond 2000 koji sam gledao i jedna reportaza u emisiji
Dozvolite pre dvadesetak i kusur godina koja nece biti nikada prikazana i pitanje je postoji li uopste. Pa na osnovu toga mogu reci, mogli su uz mala ulaganja. Evo slikao sam deo mog razgovora sa Milojevicem, koji je vec bio u temi o NA.

Dassault Prototype Rafale A
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 2Ovo se svidja korisnicima: Buva, vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Neću više pisati o avijaciji na forumu na kome Marka FTE smatraju za stručnjaka ali za kraj samo još ovo. Neću vas više gnjaviti imate vrhunskog stručnjaka.
Sredinom pedesetih godina pojavila su se skoro istovremeno dva aviona V-55 i Utva 56. V-55 je bio potpuno privatan poduhvat. Međutim u jednom momentu vojska je prihvatila da određeni broj primeraka nabavi za potrebe aero klubova. Čak je pregovarano o izradi prve serije. Međutim, pošto su se pojavili uskoro i drugi privatni modeli u vojsci su se uplašili. Zbog toga je nabavka aviona do daljnjeg stornirana a u Zagrebu su nastavili da dovršavaju prototip. Otprilike u isto vreme je dovršen i avion Utva 56. Pošto su u vojsci rešili da nabave Kurire nije bilo mesta za V-55 i Utvu 56. Jedini izlaz je bio izvoz ali kako. Jula 1960. godine u Veneciji se održavao aerosalon sa utakmicom (nepostojećih) turističkih aviona. Tačnije od 6. do 10. jula 1960. godine. U to vreme je bilo veoma komplikovano dobiti devize da se plati dobijanje sertifikata. U Komandi vazduhoplovstva i Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije a uz pristanak vlasti odlučeno je da se ova utakmica iskoristi da se dobiju pare kojim bi se platilo dobijanje sertifikata. Naime dobijanje deviza za reprezantaciju države je bilo daleko lakše. U trgovini je to moralo da ide preko međudržavnih ugovora.
Elem, uz dogovor sa italijanima od 15. juna do 3. jula 1960. godine izvršeno je ispitivanje aviona V-55 i Utva 56 u Italiji. Italijani su prihvatili proračune i ispitivanja u VOC-u pogotovo što su ovi bili daleko obimniji nego što je to bilo za ovu kategoriju aviona.
Italijani su izdali privremeni sertifikat za V-55 i trajan za Utvu 56 (ali je zahtevana zamena radio stanice). Za V-55 je bio privremen dok se ne isprave sledeći nedostaci:
Kod aviona V-55 zahtevali su da se zamene svi instrumenti jer su "prikazivali" mere u metrima, kilogramima i slično jer su bili skinuti sa ruskih aviona premda su ruska ćirilična slova zamenjena latiničnim. Morali su da se ugrade instrumenti u anglosaksonskim merama. Vojna radio stanica je morala da se zameni komercijalnom. Da se postave nova sedišta koja bi omogućavala udobno nošenje leđnog padobrana. I najvažnije da se homologuje čehoslovački motor Valter jer nije bio homologovan u Italiji. Kod Utve je bio problem samo radio stanica i još neki nebitni detalji. Avioni su izloženi na aero salonu a predstavljeni su i u zvaničnom katalogu sa cenom u Italiji. Već u drugoj polovini juna sklopljeni su pred ugovori o prodaju 2 Utve 56 u Nemačkoj i 3 i Holandiji (u oba slučaja turističke agencije). Međutim, 2. avgusta 1960. godine prototip se srušio u Skoplju i narudžbine su naravno otkazane.
Dogovor je bio da predstavnici italijanskih vazduhoplovnih vlasti dođu u Beograd radi izdavanja konačnog sertifikata za V-55. Italijani su boravili u Beogradu od 27. septembra do 5. oktobra 1960. godine. Tom prilikom su Italijani prihvatili izmene na avionu V-55 i praktično na reč prihvatili da izdaju sertifikat drugom prototipu Utve 56 koji je postao Utva 60.
O izdatim sertifikatima Italijani su obavestili UCVP 11. oktobra 1960. godine.
Ali tu nije kraj. Da bi omogućili ulazak Auguste na naše tržište (i pored vrlo loših političkih odnosa zbog Trsta) Italijani su ponudili da baš Augusta bude zastupnik Utve u Italiji i šire - pošto je vrlo brzo postalo jasno da od V-55 nema ništa. Tako je prodaja Utvinih aviona (pre svega poljoprivrednih) išla preko Auguste (naravno sa nepostojećim sertifikatima).
Ja sam zabršio sa ovim forumom kad je reč o avijaciji. Nek vam o istoriji naše avijacije piše poštovani gospodin Marko FTE.

• 1Ovo se svidja korisniku: lakibatica
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo je forum, a ne privatni blog
Svako ima pravo da kaze svoje misljenje i da ga potkrepi

• 1Ovo se svidja korisniku: Luka
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Apr 2014 0:56

I još nešto.
Dogovor da se u Italiji dobijaju sertifikati - za Geološki zavod kupljene 2 Auguste Bell 47J.
Dobijeni serifikati za V-55 i Utvu - kupljene 5 Auguste Bell47.
I jedno i drugo se poklapa u dan.
Dobijen serifikat za Utvu 65 kupljenu 10 Augusta Bell.
Toliko od mene.

Dopuna: 30 Apr 2014 0:57

Pardon, skoro u dan - razlika je 5 do 6 dana u sva tri slučaja.