kad smo kod otpisanih, epizoda spasavanja americkih padobranaca i radio goniometar u potrazi za radio stanicom, su teme preuzete od suparnickog pokreta otpora u Beogradu. Razumljivo je da potomci partizana komunista glorifikuju svoje pretke, kao sto to cini i druga strana, ali neke cinjenice isplivavaju na povrsinu i posle 70 godina bez obzira na sve sto je u tom periodu ucinjeno da se tako nesto predupredi.
Пре него што кренемо у карактеризације да ли су нечија дела присвајана или не, мислим да би требало да се поново пажљивије погледа серија. Ја сам је давно гледао, а за поново тренутно немам тренутно времена (а ни воље).
На самој шпици серије се спомињу само ”илегалци”. (без прецизније одреднице комунисти).
Не знам колико су одређени ликови дефинисани као комунисти или не. У самој серији им је примарна борба против окупатора.
Било би занимљиво упоредити акције равногорских илегалаца са приказом у серији.
POVRATAK OTPISANIH - ISTINA O BEOGRADSKIM ILEGALCIMA
O njima se mnogo govorilo - čak im je posvećena i jedna TV serija - ali o njima se ipak ništa ne zna. Jer - sve su nas slagali! Beogradski ilegalci u Drugom svetskom ratu jesu postojali, u Gestapou su zaista bili i zapisani i otpisani. Ali, sem nekih manjih izuzetaka, oni nisu bili komunisti - već ravnogorci. Nešto više o beogradskim ilegalcima možete saznati iz knjige jednog od njih, dr Pavla Miloševića, "Ravnogorska omladina", koja je upravo izašla iz štampe u izdanju "Pogleda". Na ovom mestu donosimo poglavlje o ilegalnoj radio stanici, koje je inspirisalo autore serije "Povratak otpisanih" za snimanje jedne epizode, kao i poglavlje o najčuvenijem beogradskom ilegalcu - Valteru
PIŠE: Dr Pavle MILOŠEVIĆ
Dva radioaparata i radio stanicu za prijem vesti napravio je Tihomir Jakšić. Delove su mu nabavljali omladinci iz predstavništava "Simensa" i "Filipsa" u Beogradu. Jedan aparat je dao Trklji (505), a drugi poručniku Miodragu Kojiću ("Peter"). Kojić je bio komandant Kolubarske brigade, aktivno je sarađivao sa beogradskim ilegalcima. Jakšić je jedno vreme bio kod Kojića, a u Beograd se vratio 10. decembra 1942, neposredno pred hapšenje. On je još marta 1942. uspostavio direktnu vezu sa Dražom. Tu vezu vodio je kapetan Jože Grbec. On je stanovao je u ulici Draže Pavlovića, imao je šifru 509, a pozivni znak EJK-u i EJH. Otišao je na teren kada mu je Gestapo bio na tragu. Posle otkrivanja njegove stanice, veza je jedno vreme obavljana preko kurira.
Beogradskom grupom za vezu rukovodio je inženjer Tomašević, a vezu između "Valtera" i Tomaševića držao je kapetan Miodrag Stojanović ("Pera-profesor").
Zgrada za smeštaj radio stanice je pažljivo birana. Odabrana je velika zgrada koja je imala ulaz sa četiri ulice, i to: Kralja Aleksandra broj 94, Molerova, Hadži-Đerina i Dušana Bogdanovića. Ulaz za radio stanicu bio je iz Hadži-Đerine broj 1. Aparat se nalazio u sobici na mansardi. Za aparatom su se smenjivali Branimir Hrga i Tihomir Jakšić.
U TV seriji o komunističkim ilegalcima, "Otpisani", videli smo da je Gestapo imao radio goniometar... Komunisti nisu imali radio stanicu u Beogradu, ali Gestapo jeste imao radio goniometar. Upravo tako su i otkrili našu radio stanicu. Locirali su njen položaj i baš kada su nailazili na ulaz u zgradu su naleteli na Jakšića i njegovu verenicu. Sa njima su otišli na mansardu, gde su zatekli Hrgu kako emituje depeše. Jakšić je dolazio da smeni Hrgu.
GESTAPO PROTIV "VALTERA"
U Beogradu je januara 1942. Gestapo uhvatio veliku grupu pripadnika Ravnogorskog pokreta. Tada je uhapšeno 14 oficira i jedna žena, Olga Vučković, koja je streljana na Banjici. Kapetan Nenad Mitrović je streljan na Jajincima, a ostali su odvedeni u zarobljeničke logore u Nemačkoj. To su:
- Pukovnik Branislav Pantić,
- pukovnik Jovan Trišić,
- potpukovnik Radivoje Lučić,
- kapetan Brativoje Urošević,
- kapetan Stojan Stanislav,
- rezervni poručnik Saša Nikolajević,
- pukovnik Sveta Krajinović,
- potpukovnik Paljić,
- potpukovnik Dušan Manojlović,
- general Milutin Stefanović,
- kapetan Lazar Dabetić i
- poručnik Dušan Dutina.
Jedna od najvećih nemačkih akcija u Beogradu bila je protiv potpukovnika Žarka Todorovića "Valtera". Podaci o tome čuvaju se u Arhivi Grada Beograda pod oznakom BDS dosije G - 116 ("Valter"). Todoroviću je koristio još dva imena: Želimir Krstić i Bane. Pored njega, u ovoj velikoj operaciji izvedenoj 17. marta 1943, "pali" su i sledeći ilegalci:
- poručnik Konstantin Hadži Ilić (streljan 7. juna 1943),
- Vladeta Bošković (streljan 7. juna 1943),
- narednik Pantelija Maksić (odveden u Mauthauzen),
- Radomir Ćurić iz Sarajevske ulice broj 24 (odveden u Mauthauzen),
- Gojko Čebo, knjižar u Pašićevoj 24 (streljan 7. juna 1943),
- kapetan Momčilo Mirković (streljan 17. avgusta 1943),
- kapetan Nikola Pavković (odveden u Mauthauzen),
- potporučnik Emil Živojinović iz Tršćanske broj 3 (sudbina nepoznata),
- poručnik Ljuban Kordić (sudbina nepoznata),
- Darko Ćirković, koji je uhapšen tek sredinom 1944. (odveden u Mauthauzen),
- Sava Grujić (odveden u zarobljenički logor Strij),
- vazduhoplovni kapetan Bogdan Ivanović (odveden u Mauthauzen),
- inženjer Pavle Aleksić (odveden na rad u Nemačku 1944),
- Anđelko Božinović (sudbina nepoznata),
- major Pavle Babac (odveden u zarobljenički logor Strij) i
- dr Petar (prezime nečitko).
sajkaca ::POVRATAK OTPISANIH - ISTINA O BEOGRADSKIM ILEGALCIMA
O njima se mnogo govorilo - čak im je posvećena i jedna TV serija - ali o njima se ipak ništa ne zna. Jer - sve su nas slagali! Beogradski ilegalci u Drugom svetskom ratu jesu postojali, u Gestapou su zaista bili i zapisani i otpisani. Ali, sem nekih manjih izuzetaka, oni nisu bili komunisti - već ravnogorci. Nešto više o beogradskim ilegalcima možete saznati iz knjige jednog od njih, dr Pavla Miloševića, "Ravnogorska omladina", koja je upravo izašla iz štampe u izdanju "Pogleda". Na ovom mestu donosimo poglavlje o ilegalnoj radio stanici, koje je inspirisalo autore serije "Povratak otpisanih" za snimanje jedne epizode, kao i poglavlje o najčuvenijem beogradskom ilegalcu - Valteru
...........................
U Beogradu je januara 1942. Gestapo uhvatio veliku grupu pripadnika Ravnogorskog pokreta. Tada je uhapšeno 14 oficira i jedna žena, Olga Vučković, koja je streljana na Banjici. Kapetan Nenad Mitrović je streljan na Jajincima, a ostali su odvedeni u zarobljeničke logore u Nemačkoj. To su:
...........................
Jedna od najvećih nemačkih akcija u Beogradu bila je protiv potpukovnika Žarka Todorovića "Valtera". Podaci o tome čuvaju se u Arhivi Grada Beograda pod oznakom BDS dosije G - 116 ("Valter").
Лепо је што "побеђена страна" може да пронађе те досијее у Архиви града. Тамо давне 2001.године тројица истраживача су покушала да нађу документацију за ову групу илегалаца, коју сам ја споменуо {илегална група је носила назив "Канал К/Л" (колико се сећа моја мајка)} и ништа нису нашли.
Све што се тиче стрељаних и депортованих је уништено. Међутим, ажурни немци, нису уништавали сва документа, тако да смо из Немачке добили депортациони лист, заправо оtпремницу са Бањице. И сад имамо парадокс. Немачка влада јој је признала статус депортованог лица, а наша није. Напросто, није имала три сведока да то докаже.
П.С. "Ali, sem nekih manjih izuzetaka, oni nisu bili komunisti" - у праву су, велика већина била је члан СКОЈ-а.
"Povratak Otpisanih - Prle i Kenta znam ti sve blefove"
Po Miloslavu Samardžiću, knjiga Falsifikati komunističke istorije, na stranici broj 95 piše:
Citat:Najmanje tri epizode "Otpisanih" opisuju događaje iz četničke borbe, pripisane komunistima.
Prva opisuje tajnu komunističku radio stanicu u Beogradu, koju Nemci otkrivaju uz pomoć goniometra i uništavaju. U drugoj, komunisti saznaju da su Nemci ponovo angažovali goniometar, ali ga uništavaju pre nego što im je otkrio mesto nove radi stanice. U stvarnosti, komunisti tokom rata nisu imali ni jednu radio stanicu u Beogradu, ali su Nemci imali radio goniometar, kojim su stalno tragali za četničkim radio stanicama. Goniometar je jednom doveo Gestapo na pravo mesto, ispred zgrade koja je imala ulaz iz četiri ulice: Kralja Aleksandra broj 94, Molerove, Hadži-Đerine i Dušana Bogdanovića. Aparat se nalazio na mansardi stana u Hadži-Đerinoj ulici broj 1, gde su dežurali Branimir Hrga i Tihomir Jakšić. U trenutku kada su agenti Gstapoa ulazili, Jakšić je sa svojom verenicom Jelenom Grubješić dolazio da zameni Hrgu. Svo troje su uhapšeni. (Tihomir koji je stanovao u ulici Draže Pavlovića broj 28, je streljan 19. aprila 1943.; Jelena, koja je stanovala u istoj ulici, broj 13, je puštena 08. maja; Hrga je pod mukama pristao da radi za Gestapo, na kraju rata je otišao u Nemačku i o njemu se više ništa nije čulo.)
Treća epizoda "Otpisanih" preuzeta od četnika je ona u kojoj partizani sa Avale i beogradski ilegalci spašavaju oborene američke pilote. (Opširnije: M.Samardžić, "General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta", drugi tom, strane 430-436, 464-465.)
Evo kako je spasavanje Aleksandra Rankovica opisano u knjizi Jovan Marjanović: BEOGRAD (SRBIJA U NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI) strana 121-124
Link ka knjizi postavio je @Kiseli1 na prethodnoj strani
Citat:Највећу, најорганизованију, најмасовнију и најзначај-
нију своју акцију у борби противу окупатора у лето 1941. го-
дине београдски ударници предузели су 29. јула. Они су
тога дана извршили прави војни препад и из канџи оку-
патора отргли Александра Ранковића Марка, секретара По-
крајинског комитета и члана Политбироа ЦК КПЈ.
До Ранковићевог хапшења дошло је 27. јула, када је
Гестапоу пошло за руком да осујети покушај дизања у
ваздух радио-станице у Макишу. Једна група ударника
припремала је ову акцију под непосредним Ранковићевим
руководством. Дан пре самога хапшења, немачки полициј-
ски органи открили су бомбу тешку око 2,5 кг и ухватили
једног учесника припремане саботаже, који је био наоружан.
С тим у вези, ослањајући се на доставу једног провокатора,
Гестапо је сутрадан, 27. јула, на углу Јужног Булевара и
Ђердапске улице успео да ухапси Александра Ранковића.
Он је одмах био одведен у затвор Гестапоа и тамо зверски
мучен.
Непосредно после Ранковићевог хапшења, обавештен о
томе у вили породице Ненадовић на Дедињу, где је тада био
смештен, Тито је наредио да се одмах предузму најенергич-
није мере за ослобођење Ранковића. Цана Бабовић и Ђуро
Стругар су се прихватили организације овога задатка.
Партија је убрзо сазнала да су измученог и пребијеног
Ранковића фашистички полицајци превезли из затвора Ге-
стапоа у затвореничку болницу у Видинској улици. У истој
болници налазило се неколико другарица комуниста, међу
њима Вера Гуцоња-Вребалов, Митра Митровић, Вера Ла-
зовић и друге, од којих су неке препознале Ранковића. Оне
су одмах обавестиле Партију где се налази ухапшени Ран-
ковић и какав је његов положај. Вест је из болнице, на јед-
ној цедуљи, пренео медицинар Грујо Лазовић, комунист,
који је као студент медицине слободно улазио у болницу.13)
Пошто је Ранковић пао у руке службеника Гестапоа,
агенти београдске Специјалне полиције нису га били видели,
а гестаповци, по свој прилици, нису знали кога држе у ру-
кама. Очекујући да ће га другови спасти, Ранковић је испре-
бијан лежао у болници, одлучивши да ће најбоље бити да
симулира несвест.
Ранковићево хапшење временски се подударило с већ
завршеним ранијим припремама за спасавање поменутих
другарица комуниста. Наиме, Месни одбор НО фонда био је
прихватио предлог Грује Лазовића да се изврши акција спа-
савања ухапшених другарица из затвопеничке болнице,
међу којима се налазила и његова сестра. Ради тога Месни
одбор НО фонда је још средином месеца јула, преко Лазо-
вића и затворених другарица, извршио подробна испити-
о унутрашњем реду у болници, о стражарским местима, о
навикама стражара и болничког особља, о унутрашњем
распореду просторија и другим елементима. На основу тих
података, уз помоћ доктора Ненада Паренте, била је изра-
ђена скица с распоредом просторија и утврђен план за
акцију спасавања затворених другарица. Акцију је имала
да изведе група од осам ударника, од којих је сваки имао
одређен правац кретања и задатак.
Последњег дана уочи планиране акције, која је требало
да се изведе у 8 часова ујутру, Лазовић је још ишао у бол-
ницу да изврши последње провере и да разговара са затво-
реницама, од којих су се неке налазиле на шетњи. Управо
тада је добио цедуљу са извештајем да је у болницу доведен
ухапшени Ранковић.
Пошто је партијско руководство обавештено где се Ран-
ковић налази, одлучено је да се припремљена акција спаса-
вања из болнице затворених другарица одложи, а све већ
извршене припреме да се искористе за спасавање Алексан-
дра Ранковића. Ради тога искоришћена су већ постојећа
обавештења о ситуацији у болници и план распореда про-
сторија. Из београдских ударних група и илегалних десе-
тина одабрани су најборбенији и најискуснији борци, а њима
је прикључен и известан број партијских функционера, те
је тако образована посебна група од 50—60 ударника за
ослобођење из болнице затвореног Ранковића.
Ова група је, у основи, имала да поступи према већ изра-
ђеном плану акције спасавања којим су били предвиђени
правци извлачења затвореника из болнице. Знатно већи број
учесника у овој акцији добио је углавном задатак обезбе-
ђења у околним улицама.
У тренутку када су ударници већ полазили на извр-
шење задатка, 29. јула, изненада је отказао човек који је
имао са аутомобилом да чека у суседној улици и да осло-
бођеног затвореника превезе на безбедно место. Међутим,
организаторе Ранковићевог спасавања та непредвиђена окол-
ност није збунила и акција је почела упркос томе. Није се
више смело чекати. Морало се брзо делати и Ранковића је
требало ослободити по сваку цену.
Упад у затвореничку болницу извршила је група од
пет другова, наоружаних револверима. Да би лакше продрли
у болницу, они су пред собом водили једног „везаног" друга,
стварајући на улазу утисак да агенти доводе некаквог ухап-
шеника. На улазним вратима ударницима се, међутим, су-
протставио жандармеријски наредник Аранђел Јовановић и
како није било времена за веће објашњавање, овај жандарм
био је убијен на лицу места. Ударници су. одмах продрли у
собу у којој је лежао Ранковић и извели га брзо из болнице.
У свим околним улицама биле су постављене ударничке
страже са задатком да, у случају појаве немачких патрола
или жандармеријских група, одмах ступе у дејство. Чувши
пуцањ пред болницом, један немачки војник потрчао је у
помоћ жандарму-стражару, али је и њега једна група удар-
ника брзо уклонила с пута.
Ранковић је изведен са завијеном рањеном главом и у
болничком рубљу. Ударници су га брзо одвели у оближњу
улицу, у стан радника Јанецкова, где се пресвукао у ци-
вилно одело. Одатле је убрзо, шпедитерским колима, преко
Теразија пребачен на Пашино Брдо, и даље у склониште
Централног и Покрајинског комитета, у Кумодрашку улицу
број 222.
У околним улицама, међутим, брзо су се узбунили жан-
дарми и немачке патроле. У пуцњави насталој између бео-
градских ударника и окупаторских и полицијских снага била
су рањена два ударника. Али нико од учесника у овој акцији
није том приликом био ухваћен, што најбоље говори о из-
ванредном плану и организацији ове акције.
Александар Ранковић био је на тај начин спасен за
Партију, за народноослободилачки покрет у читавој земљи.
Београдски ударници су за ову акцију посебно похва-
љени од стране Главног штаба Народноослободилачких пар-
тизанских одреда Југославије. У првом броју Билтена Глав-
ног штаба објављена је похвала:
„Изражавамо нашу похвалу групи партизана која
је 29. VII 1941. упала у београдску болницу и спасла
из канџи Гестапоа једног руководећег народног борца.
Ова партизанска група показала је не само примерну
храброст и хладнокрвност већ и умешност у извођењу
свога задатка."
Неколико дана после Ранковићевог ослобођења, помену-
тој групи другарица такође је пошло за руком да, уз помоћ
Партије, изиђе из затвореничке болнице на слободу. Њихово
ослобођење био је још један велик успех београдског на-
родноослободилачког покрета.
P.S.
Sa ovim se ne nameravam ukljuciti u takmicenje "Ko je bio veci heroj", ili "Ciji je bio veci", vec meni je tekst izgledao interesantan, pa rekoh da ga podelim sa vama.
Ako je ovo verodostojno koliko i "frizirana" Rankoviceva predratna biografija po kojoj je hapsen zbog politickog rada (a u stvarnom zivotu zbog kriminala), onda je cela ta prica sa holivudskom akcijom jako klimava. Jedini dokaz je sto su posle rata svi "drugovi" svecano zakleli da se to sve bas tako desilo.
Dopuna: 10 Avg 2011 14:14
Samo da proverim, jel po istom izvoru KPJ organizator i 27. martovskih demonstracija?
