General Mihailović-Heroj i Kazna(dokumentarac)

• 3Ovo se svidja korisnicima: ostoja, lažni đoko, GnaeusDomitiusAhenobarbus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Само да кажем да по мени није примерено стављати у исти кош Дражу и Павелића да сад не наводим разлоге. Што се тиче рехабилитације није то историјско скидање ''љаге'' са њега него чист судски процес поништавања претходне пресуде који највише користи његовим потомцима и наравно у политичке сврхе. Коментари из комшилука су ми и смешни и иронични јер не знам шта се они јављају поводом величања било кога из Другог Светског рата.

Е сад да л' је Дража ово или оно ја увек кажем да свако процени сам.

• 1Ovo se svidja korisniku: ostoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Код нас на факултету (студирам историју) се повела расправа око тога да ли је Дража злочинац или херој, да ли заслужује да буде кажњен. Један мој колега заступа став да је по свим основама апсолутно крив (злочини, колаборација) и да је суђење спроведено асполутно коректно.

Што се тиче неких поређења да је рехабилитација Дража исто као да се рехабилитује Павелић мислим да нису на месту пре свега због неких битних чињеница као што је то да је Дража био командант једне војске која је представљала једну постојећу државу и која се ако не касније неким интензитетом онда барем 1941. борила против окупатора а да је Павелић на челу пронацистичке усташке државе која спроводи политику геноцида. Злочина је свакако било наравно са четничке стране и на жалост често су пролазили некажњено (пример заузимања Фоче од стране четника 1942. када је дошло до покоља а само формално објављена имена стрељаних четника за злочине) али сматрам да Дража није наредио те злочине нити да их је одобравао. Што се тиче колаборације у случају Дражиних четника заборавља се да она почиње тек након почетка рата између четника и партизана а не раније. Уосталом Дража би се онда од почетка ставио на страну Немаца као Љотић или Павелић. Па и чак када Дражини одреди сарађују најтесније са Немцима они и даље на то гледају неповерљиво, покушавају да га донекле ухвате.

Трећа ствар коју бих поменуо је то што неки стављају сарадњу четника са Немцима и осталима у ранг сарадње по идеолошкој основи. Четнички покрет није био близак идејама нити нацизма нити фашизма, до душе није ни усташки до рата али је преузео неке идеје у пракси нацизма. Примера сарадње и подршке је било свуда, на пример Ирска је на сав глас подржавала Трећи рајх не због блискости са нацизмом већ због мржње према В. Британији. У Индији је постојао покрет Азад Хинд и политичар Бозу је боравио и у Берлину. Опет не због блискости идејама нацизма већ због жеље да се ослободе британске власти. И тако даље. Не покушавам ја да оправдам било шта шта су радили четници, већ само ми и даље нису јасни неки људи зашто на цео тај тужан и трагичан рат код нас гледају увек навијачки, с неком дозом страсти и мржње.

Ајде да одржимо округли сто и да одлучимо више ко је шта радио и крај приче.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

blic.rs/Vesti/Politika/559127/REHABILIT.....-do-450000

• 4Ovo se svidja korisnicima: victoria, AcaNik, ostoja, Limeni91
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сваки одговорни историчар никада неће ставити у исти кош Дражу и Павелића. А свако ко то поређење прави само показује своје знање историје.
Једноумним људима који имају идеолошко уско виђење реалности можемо опростити њихову заблуду јер није грех.

• 2Ovo se svidja korisnicima: lažni đoko, victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Свети владика Николај: Беседа о Дражи!
(Свети владика Николај у цркви Христова Васкрсења у Чикагу, 18. јула 1954.)
Рече Господ: „Од ове љубави нико нема веће него кад ко живот свој положи за пријатеље своје.” (Јован, XВ, 13)
Поштована Господо српска, браћо и сестре,
У свим временима и народима слављени су као велики људи, изнад свих других, они који су положили живот свој за пријатеље своје или ближње своје. Такву љубав, показану жртвовањем себе за пријатеље и ближње, назвао је Спаситељ наш највећом љубављу.
У ширем обиму, таква се љубав може односити на оне велике људе који полажу живот свој за цео један народ. У најширем обиму она се односи искључиво на Сина Божијег Исуса Христа, који је положио живот свој на крсту за васцели род људски.
Према томе, Божије је, а не човечије, положити живот свој за све човечанство; док је за обичне велике људе: положити живот свој за пријатеље и ближње, а за највеће синове човечије: положити живот свој за цео један народ. Покојни Дража Михаиловић показао је највећу љубав доступну синовима човечијим тиме, што је положио живот свој за народ свој. Љубав која премаша и ту љубав, није за човека него за Бога…
Покошен је Дража косом смрти после петогодишње мучне одбране живота свога народа, осуђеног на смрт и напотпуно истребљење. Покошен је косом неправде у борби за правду свога српског народа, или речено видовданским језиком: за крст часни и слободу златну. Увек и за увек два узвишена и непроменљива начела у свим великим српским борбама од св. Саве до наших дана. У борби коју је усуд досудио њему и његовој генерацији, он није могао дати ништа веће него што је дао, тј. живот свој.
Зато ће правична историја ставити њега на равно са косовским витезима, како њега, тако и сву његову изгинулу војску, све његове храбре војводе, барјактаре, капетане и ратнике. Јер, сви они са својим вођом остварише ону љубав коју Христос назива највећом, положивши живот за народ свој, исто као и велики Кнез на Косову са својом крстоносном војском и Карађорђе са својим устаницима. Увек и за увек иста војска, исти народ, иста начела.
Но застанимо у данашњи дан, и учинимо једно сравњење себе са народним јунаком коме чинимо овај помен.
По свим описима, Дража је био народни човек у буквалном смислу. Да ли су сви они који њега сада славе, народни људи, или пак туђинци српском народу у свему осим српског имена?
Дража је био дубоко побожан човек, молио се Богу дан и ноћ, постио, причешћивао се и држао крсну славу. Да ли тако чине сви они који се крепко држе за његов шињел и диче негдашњим познанством с њим?
Дража је био у законитом браку с венчаном женом. Како се могу онда хвалити Дражом неки који се жене (или полужене) туђинкама, док њихове законите супруге у Отаџбини, верне и чисте као весталке, чувају огњиште, пале крсне свеће, васпитавају децу и очекују састанак са њима?
Дража је чинио сва усиља да уједини и сложи српски народ. Шта, дакле, имају заједничкога са Дражом они који раздиру организам српског народа, цепају Српство и разбијају га у ситно иверје, које није ни за какву зидарију, него само за огањ, а све вичу: „Дража, Дража!“, „Ја и Дража!“, „Ми и Дража!“.
Дража, да је избегао у иностранство (хвала Богу те није!), свакако би се срцем прибио уз све српске националне организације у слободном свету. Како, онда, да схватимо оне који одричу свој дуг Српској народној одбрани и нису учлањени ни у Српску православну цркву, нити у једну српску родољубиву организацију?
Тешко ми је, заиста тешко, што морам да упутим са олтара ову оштру опомену (не само ради Српства, него и ради тих самих) онима који морално поклекнуше у страном свету, који надвладаше у рату већа зла, док сада у миру подлегоше мањим. Њима довикујем: „На прави пут, браћо! Ваш Командант је жив, и он вас из оног света види на странпутици и жалости се! Но, колико ми је тешко учинити ову опомену неколиким, толико ми чини радост што са овога места могу да похвалим сву ону огромну већину српских ратника који до данас не поклекнуше, него осташе на висини Дражине побожности, родољубља и поштења. То су Дражини јунаци, који са својим славним Командантом пођоше кроз крв и огањ; којима су ране једино одликовање, а Дражин пример звезда светиља на путу живота. Њима припада првенство, али не искључиво, у прослављању великог српског сина мученика.
Јер, Дража Михаиловић припада целом српском народу, никако једној партији, и не само једној нашој генерацији, него и будућим.
Народ који у страховитом мраку робовања и страдања, издиже из своје средине велике људе, велике по љубави, праведности и храбрости, који му светли у ноћи, далек је од пропасти а близак васкрсењу, већој слави и пунијем животу такве људе, многе и многе, на челу са Дражом Михаиловићем, даровао је Бог Србима у овој мученичкој генерацији.
Да се радујемо и веселимо с благодарношћу Свевишњем. Јер, док су код неких других народа у прошлом светском рату вођи били крволоци и стрвинари, неморални злочинци какве сунце није видело од постанка света, дотле су вођи српског народа, на челу са Дражом, били људи богољубиви, правдољубиви и народољубиви. Имена оних првих на Небу се неће споменути, а у историји света спомињаће се с одвратношћу и проклетством: док ће имена оних других на Небу бити песма бесмртних духова, а на земљи слава и похвала поколења и поколења.
Дража Михаиловић био је легендарна личност и за време свога живота, но његова мученичка смрт створила је око његовог имена ореол светог ратника. С временом тај ће ореол бивати све светлији, а име Дражино све славније. А који се зову Дражини, нека подражавају Дражу.
Бог да му дарује вечни живот у сјају Небеске Србије! Амин, Боже, дај! Слава му!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::Код нас на факултету (студирам историју) се повела расправа око тога да ли је Дража злочинац или херој, да ли заслужује да буде кажњен. Један мој колега заступа став да је по свим основама апсолутно крив (злочини, колаборација) и да је суђење спроведено асполутно коректно.

Што се тиче неких поређења да је рехабилитација Дража исто као да се рехабилитује Павелић мислим да нису на месту пре свега због неких битних чињеница као што је то да је Дража био командант једне војске која је представљала једну постојећу државу и која се ако не касније неким интензитетом онда барем 1941. борила против окупатора а да је Павелић на челу пронацистичке усташке државе која спроводи политику геноцида. Злочина је свакако било наравно са четничке стране и на жалост често су пролазили некажњено (пример заузимања Фоче од стране четника 1942. када је дошло до покоља а само формално објављена имена стрељаних четника за злочине) али сматрам да Дража није наредио те злочине нити да их је одобравао. Што се тиче колаборације у случају Дражиних четника заборавља се да она почиње тек након почетка рата између четника и партизана а не раније. Уосталом Дража би се онда од почетка ставио на страну Немаца као Љотић или Павелић. Па и чак када Дражини одреди сарађују најтесније са Немцима они и даље на то гледају неповерљиво, покушавају да га донекле ухвате.


Poređnje Draže i Pavelića je nemoguće jer Paveliću nije suđeno, u pravnom smislu. Draža je posle formiranja vlade Tito-Šubašić razrešen dužnosti ministra vojske, raspuštena je vrhovna komanda JVuO, a kralj iz Londona je pozvao da svi pređu na stranu NOP-a za koji je rekao da je jedini legitimni pokret na tlu Jugoslavije. Ostaje pitanje zašto se Draža nije povinovao kraljevoj odluci? Ne znam kako se u vojnom pravosuđu naziva onaj koji odbije odluku nadređenog, a rat je u toku? Jel to izdaja, dezerterstvo, otkazivanje poslušnosti? Da ne poredimo Dražu i Ljotića. Draža se zalagao za monarhiju (koja je imala elemente parlamentarizma), a Ljotić za korporativnu (fašističku) državu u kojoj ne bi bilo parlamenta već veća korporacija po ugledu na fašističku Italiju.
Nemci su pragmatično gledali – nije bitno koliko je sa nama već da nam koristi. Kad je počelo vrdanje onda su svakako hteli da ga eliminišu jer se zalagao da se Britanci iskrcaju na Balkan.

Uzelac2106 ::
Трећа ствар коју бих поменуо је то што неки стављају сарадњу четника са Немцима и осталима у ранг сарадње по идеолошкој основи. Четнички покрет није био близак идејама нити нацизма нити фашизма, до душе није ни усташки до рата али је преузео неке идеје у пракси нацизма. Примера сарадње и подршке је било свуда, на пример Ирска је на сав глас подржавала Трећи рајх не због блискости са нацизмом већ због мржње према В. Британији. У Индији је постојао покрет Азад Хинд и политичар Бозу је боравио и у Берлину. Опет не због блискости идејама нацизма већ због жеље да се ослободе британске власти. И тако даље. Не покушавам ја да оправдам било шта шта су радили четници, већ само ми и даље нису јасни неки људи зашто на цео тај тужан и трагичан рат код нас гледају увек навијачки, с неком дозом страсти и мржње.


Četnički pokret je preuzeo jedno od načela nacizma i fašizma i sprovodio je u praksi – izraziti antikomunizam. Doduše, Kraljevina Jugoslavija je do 1941. na delatnost KPJ gledala kao na ugrožavanje poretka što razumem jer je svrha svakog režima da zaštiti sebe. Upravo se tu Draža na neki način utopia sa ostalima – video je komuniste (koji su pak hteli da ruše stari režim) kao većim neprijatelje od okupatora.
Ja ću dodati Egipat i Irak (Anvar el-Sadat i Rašid Al-Gajlani – tražili su podršku Nemaca u borbi protiv britanske dominacije).
Ne sporim ja da je on (Draža) to radio iz namere da se bori protiv komunizma i da zaštiti državni poredak od pre 1941. godine. Međutim, paradoks je da je on vođa antifašističkog pokreta (kako kažu “prvog” u Evropi – šta li će De Gol i Poljaci da kažu na to?), kad mu odgovara delovi četničkog pokreta sarađuju sa fašističkim i nacističkim strukturama, a kada ti legitimna vlada iz Londona (koja te postavila na čelu JVuO) naredi nešto ti to odbiješ da izvršiš. Zašto? Jel ministar treba da dela nezavisno ili da sprovodi odluke vlade? To je vrlo zanimljivo pitanje. Zašto Draža nije poslušao kralja već je nastavio po starom?

Uzelac2106 ::
Ајде да одржимо округли сто и да одлучимо више ко је шта радио и крај приче.

Slažem se. Što pre do toga dođe uštedeće nam vreme i megabajte .

Ja opet kažem: sa ovako sklepanom presudom su napravili presedan koji se može primeniti i na sve ljude kojima je nova vlast sudila (npr. pripadnike balističkog pokreta). Voleo bih da vidim tog junaka koji sme da optuži Zukorlića i ostale kad se rehabilituje Aćifa Efendiju (ovaj što je zagovarao Veliku Albaniju) zbog nepoštenog suđenja. Aćif Efendija ima pravo na rehabilitaciju zbog nepoštenog suđenja, zar ne?

Sam Zakon o rehabilitaciji, po mom mišljenju, je velika parodija: znači usvojili smo zakon koji nam dozvoljava da rehabilitujemo ljude na prostoru današnje Slovenije, Hrvatske (kojoj u ustavu piše da baštini tekovine ZAVNOH-a), BiH, CG i Makedonije za koje se ispostavi da su imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije. Povelja UN garantuje suverenitet svojim članicama, a ostale članice su dužne da to poštuju. Šta onda znači ovaj zakon?
Drugo, ako su ljudi tad mogli da imaju državljanstvo Republike Srbije onda svaka čast na preciznosti. Valjda je to državljanstvo FNRJ ili je Republika Srbija i FNRJ isto. Kad bi Draža čuo da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije strefila bi ga srčka… Toliko se borio protiv republikanskog uređenja da postade državljanin Republike Srbije.


Treba rehabilitovati sve koji su nepošteno osuđeni. To podržavam, ali ne treba to ići iz političkih razloga da bi se zadovoljila ili levica ili desnica. Biće više štete nego koristi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Poređnje Draže i Pavelića je nemoguće jer Paveliću nije suđeno, u pravnom smislu. Draža je posle formiranja vlade Tito-Šubašić razrešen dužnosti ministra vojske, raspuštena je vrhovna komanda JVuO, a kralj iz Londona je pozvao da svi pređu na stranu NOP-a za koji je rekao da je jedini legitimni pokret na tlu Jugoslavije. Ostaje pitanje zašto se Draža nije povinovao kraljevoj odluci? Ne znam kako se u vojnom pravosuđu naziva onaj koji odbije odluku nadređenog, a rat je u toku? Jel to izdaja, dezerterstvo, otkazivanje poslušnosti? Da ne poredimo Dražu i Ljotića. Draža se zalagao za monarhiju (koja je imala elemente parlamentarizma), a Ljotić za korporativnu (fašističku) državu u kojoj ne bi bilo parlamenta već veća korporacija po ugledu na fašističku Italiju.
Nemci su pragmatično gledali – nije bitno koliko je sa nama već da nam koristi. Kad je počelo vrdanje onda su svakako hteli da ga eliminišu jer se zalagao da se Britanci iskrcaju na Balkan.

Zar nije Pavelić osuđen u odsustvu? Da, odlukom vlade u Londonu i sporazumom Tito-Šubađić on gubi svaki legitimitet i mislim da tad važi za paravojnu formaciju (ne znam nisam pravnik). Draža mi ne deluje kao neko sklon bavljenju politikom a nacionalni komitet Ravnogorskog pokreta (Moljević, Žujović) je imao ideje nacionalizma i proširene Srbije i hteli su da razmeštaju stanovništvo al su u pokušaju dodvoravanja saveznicima na Baškom kongresu usvojili koncept Živka Topalovića. Nemcima su četnici svakako koristili četnici za borbu protiv partizana i nije tajna da su četnici sa Nemcima i sarađivali, ne da bi spašavali narod nego da bi pobedili partizane.

Citat:Četnički pokret je preuzeo jedno od načela nacizma i fašizma i sprovodio je u praksi – izraziti antikomunizam. Doduše, Kraljevina Jugoslavija je do 1941. na delatnost KPJ gledala kao na ugrožavanje poretka što razumem jer je svrha svakog režima da zaštiti sebe. Upravo se tu Draža na neki način utopia sa ostalima – video je komuniste (koji su pak hteli da ruše stari režim) kao većim neprijatelje od okupatora.
Ja ću dodati Egipat i Irak (Anvar el-Sadat i Rašid Al-Gajlani – tražili su podršku Nemaca u borbi protiv britanske dominacije).
Ne sporim ja da je on (Draža) to radio iz namere da se bori protiv komunizma i da zaštiti državni poredak od pre 1941. godine. Međutim, paradoks je da je on vođa antifašističkog pokreta (kako kažu “prvog” u Evropi – šta li će De Gol i Poljaci da kažu na to?), kad mu odgovara delovi četničkog pokreta sarađuju sa fašističkim i nacističkim strukturama, a kada ti legitimna vlada iz Londona (koja te postavila na čelu JVuO) naredi nešto ti to odbiješ da izvršiš. Zašto? Jel ministar treba da dela nezavisno ili da sprovodi odluke vlade? To je vrlo zanimljivo pitanje. Zašto Draža nije poslušao kralja već je nastavio po starom?

''Srećom'' samo antikomunizam, Nedić i Ljotić su praktikovali i antisemitizam. Draža je uništenje NOP-a stavio za prvi cilj svog pokreta. Da, i Egipat i Irak ako i uostalom sve kolonijalne zemlje, pa i u Ukrajini su Banderisti pre svega bili za Hitlera iz rusofobije. Onog trenutka kad Draža kreće u kolaboraciju tad njegov pokret ne može biti antifašistički jer sa njima sarađuje. E sad zašto nije ne znam.


Citat:Slažem se. Što pre do toga dođe uštedeće nam vreme i megabajte Smile.

Ja opet kažem: sa ovako sklepanom presudom su napravili presedan koji se može primeniti i na sve ljude kojima je nova vlast sudila (npr. pripadnike balističkog pokreta). Voleo bih da vidim tog junaka koji sme da optuži Zukorlića i ostale kad se rehabilituje Aćifa Efendiju (ovaj što je zagovarao Veliku Albaniju) zbog nepoštenog suđenja. Aćif Efendija ima pravo na rehabilitaciju zbog nepoštenog suđenja, zar ne?

Sam Zakon o rehabilitaciji, po mom mišljenju, je velika parodija: znači usvojili smo zakon koji nam dozvoljava da rehabilitujemo ljude na prostoru današnje Slovenije, Hrvatske (kojoj u ustavu piše da baštini tekovine ZAVNOH-a), BiH, CG i Makedonije za koje se ispostavi da su imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije ili državljanstvo Republike Srbije. Povelja UN garantuje suverenitet svojim članicama, a ostale članice su dužne da to poštuju. Šta onda znači ovaj zakon?
Drugo, ako su ljudi tad mogli da imaju državljanstvo Republike Srbije onda svaka čast na preciznosti. Valjda je to državljanstvo FNRJ ili je Republika Srbija i FNRJ isto. Kad bi Draža čuo da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije strefila bi ga srčka… Toliko se borio protiv republikanskog uređenja da postade državljanin Republike Srbije.


Treba rehabilitovati sve koji su nepošteno osuđeni. To podržavam, ali ne treba to ići iz političkih razloga da bi se zadovoljila ili levica ili desnica. Biće više štete nego koristi.

I ja sam rekao da je rehabilitacija nepotrebna. Rat je završen a presuda je deo istorije. To je danas učinjeno iz političkih razloga. Pogledaj samo udbženik za gimnaziju kad se govori o Dr. Sv. ratu u Jugoslaviju i sve će ti biti jasno.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Eutropije, Gama
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sim.a ::@su27
Znači ali neko treba samo da pokrene i biće isti rezultat. Možda neće sutra ali neko će i to da uradi. Neki od ovih mladih koji komunizam nisu videli ni na početku ni na zalasku. Da su na zalasku ne bi ga ovako mrzeli ali misle da sve znaju. Meni su posebno jadni ovi mladi istoričari koji se sad eksponiraju pravdajući ovu presudu. Da ne bi tog komunizma koji tako mrze da sad i zločine i saradnju sa okupatorom opraštaju, ne bi oni imali besplatne studije, mudrovali po neporoduktivnim institutima i sl. Pola familije im komunizam iz gladi i sirotinje othranio i opismenio. Sad svi ispadoše potomci predratnih industrijalaca. Da smo tako dobro živeli pre rata ne bi se komnuizam tako primio među siromašnima. Ali kome govoriti...
Komunizam SSSR u borbi se prašta u Srbiji i veliča a domaći u istoj borbi se pljuje i poništava. Neverovatno ali tako.
Ja ne znam ruski a ovde ima ljudi koji znaju i više prate istoriju SSSR i Rusiju imam pitanje vezano za procese rehabilitacije u bivšim komunističkim zemljama. Saradnje sa okupatorom bilo je na teritoriji SSSR i sigurno im je posle rata i suđeno. Kakve su presude i kako se tamo ovakve stvari rešavaju? Posebno me zanima šta je u vezi sa ovim na teritoriji današnje Rusije. Koliko onih koji su osuđeni za saradnju sa okupatorom i borbu protiv Crvene armije i partizana u pozadini je rehabilitovano?
Ozbiljno pitam i molim moderatore da propuste ovaj post jer me baš zanima odgovor.
Nisam naletio na rad koji se konkretno bavio time (što naravno ne znači da ga nema), ali dosta se može izvući iz radova o GULAG-u, a tu je ubjedljivo najjači Zemskov (odmah da naglasim da čovjek nikako nije sovjetofil).

U svojim studijama ГУЛАГ (историко-социологический аспект), Социологические исследования. 1991. №7. i Репатриация советских граждан и их дальнейшая судьба (1944–1956 гг.), Социологические исследования. 1995. №6. on govori (naročito u drugom) o repatriranim građanima SSSR-a, koji su prolazili kroz provjere u Сборно-пересыльный пункт (СПП) ili Проверочно-фильтрационный пункт (ПФП).

Do negdje decembra '44. nakon provjere bilo uhapšeno i osuđeno 3,8% od 360 hiljada onih koji su prošli kroz filtracione tačke.

Nakon pobjede broj se naravno naglo povečao, pa tako sve u svemu po Zemskovu od ’44. do 1.7.'52. od preko 4,3 miliona repatriranih sovjetskih građana (2,7 miliona civila i 1,6 miliona bivših vojnih zarobljenika) uhapšeno i osuđeno je od prvih 1,76% (46.740), a od drugih 14,69% (226.127).
Pomenuto povećanje Zemskov smatra logičnim, jer se nakon završetka rata veliki broj nekadašnjih saradnika okupatora pokušao sakriti iza statusa vojnog zarobljenika.

Najveći priliv je bio ’45. - 3.888.721, da bi zatim svake godine padao, pa je tako '51. repatrirano 2.297, dok je u prvih 6 mjeseci iduće godine taj broj iznosio samo 654 lica.

Nas zanima sudbina onih koji nisu prošli provjeru. Oni, za koje je postojala sumnja da su sarađivali sa okupatorom na bilo koji način, upućivani su iz pomenutih СПП i ПФП u tzv. Проверочно-фильтрационные лагеря (ПФЛ).
Zemskov kaže da između onih prvih i ovog posljednjeg zapravo razlike nije bilo i da bez obzira na naziv "logor" ПФЛ nisu bili mjesta gdje su provjeravani u toku istrage bili lišeni slobode.

Nakon istrage oni kojima je utvrđena krivnja naravno suđeni su (svi oni se u dokumentima nepravilno nazivaju vlasovcima), nemam podatke o onima koji su osuđeni na smrt i na robiju u zatvorima, kolonijama ili logorima, ali imam podatke o onima koji su prognani van ranijeg mjesta boravišta na maksimalno 6 godina – 177,5 hiljada.

E al' to onda znači da je od ukupnog broja suđenih (nekadašnjih vojnih lica /226.127/ + civila /46.740/, od kojih se onda odbije onaj gornji broj /175.500/) broj onih koji su osuđenih na više kazne od progonstva (vremenske kazne, doživotno, smrt) otprilike iznosi 95 hiljada.

Polovina prognanih (od onih gore 177,5 hiljada), njih 90 hiljada, oslobođeni su (zbog isteka kazne) već '52, a svi ostali do '55.
Te, kao i sledeće godine, na osnovu amnestije za sovjetske građane koji su sarađivali sa okupatorom iz zatvora, kolonija i logora pušteno je oko 70 hiljada zatvorenika. Većinu od njih naravno činili su osuđeni repatrijanti.

Zemskov je dao i ilustrativan primjer odnosa prema saradnicima okupatora - radi se o čuvenoj epizodi engleskog izručenja 9907 pripadnika ROA, koji su se sa Švabama borili protiv saveznika.
Svi oni su bili nekadašnji vojni zarobljenici i zato su tokom putovanja svi oni Englezima i govorili kako će ih Sovjeti na osnovu člana 193-2 (o izdaji domovine) streljati odmah na pristaništu Murmanska.

No upravo na pristaništu pred Englezima kao svjedocima, rečeno im je da ih sovjetska vlast ne da neće streljati, nego ih neće uopšte teretiti po pomenutom članu.
Nakon što su proveli određeno vrijeme u СПП ogromna većina njih dobila je po 6 godina progonstva.

Sve u svemu kazne su bile blage.

U Rusiji rehabilitacija nije bilo .., bilo je pokušaja podizanja nadgromnih ploča, kipova itd. Uglavnom za sada je sve "vandalima" razbijano.

Tako da ovo
Citat:GnaeusDomitiusAhenobarbus - Što se bežanja tiče, svi crvenoarmejci koji su se sramno predali nacistima i njihovim satelitima, poput naiskrenijeg satelita - hrvatske pseudodržave i njenih "vojnika", nakon i tokom rata su slati u gulage; minimalna kazna je bila deset godina.

nema veze sa životom.

A ovo opet
Citat:Čitaj Solženjicina i Šalamova.
nema veze sa mozgom.

To ti je isto kao da ti neko kaže da čitaš Den Brauna da bi se upoznao sa istoijom katoličke crkve.

• 6Ovo se svidja korisnicima: apostata, su27, Bane san, Joja, Gama, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uzelac2106 ::Код нас на факултету (студирам историју) се повела расправа око тога да ли је Дража злочинац или херој, да ли заслужује да буде кажњен. Један мој колега заступа став да је по свим основама апсолутно крив (злочини, колаборација) и да је суђење спроведено асполутно коректно.

Da, nevin je. Nevin.
To što je presuda poništena je očekivan i dugo pripreman krajnji rezultat prav(n)og nasilja nad istorijom. Istini za volju ni istorija nije ono što je nekada bila - Klio je izgleda nešto indisponirana ili je uspavana novim intencijama dogovorne istorije. Taj teorijski debilizam u kome postoje višestruke istine a svaka je podrazumevano dozvoljena i tačna doveo je do očekivanog apsurda. Umesto da joj taj nazovi pluralizam podari više očiju, naša istorija posatala je poslednjih dvadesetak godina kiklopovski ograničena usmeravanjem svog obolelog pogleda ka "antifašistima" koje u antikomunističkoj Evropi treba naći na jedinom mogućem mestu - u glibu kolaboracionističkih snaga. Malo ćemo pročeprkati po blatu, izvući ćemo neke koji su najmanje musavi, propraćemo ih malo patriotskom retorikom i obrisati ideološkim peškirom i eto nama novih nepatvorenih antifašista i boraca za slobodu. Jeste da im još malo viri blato iza ušiju, jeste da sasušena krv tvrdoglavo odbija da se spere ispod noktiju. Ionako se teško vidi kroz to jedno jedino škiljavo oko. Taj poslednji usud Polifemovog oslepljivanja u našem slučaju nije izazvao upaljeni kolac, nije to čak učinila ni zašiljena olovka sudskog veća, nego smo to učinili svi mi kolektivnim nacionalizmom i primitivizmom koji su odavno mejnstrim na ovim prostorima. Blajburg je postao veći od Jasenovca, Pavelić je mučenik, četnici su osloodioci, Draža je nevin...
Nevin je zato što nije osuđen. Nevin je zato što su mu sudili pobednici. Nevin je zato što nije imao dovoljno vremena za odbranu dok su u Nirnbergu ubrzano skidani sa omašćenih konopaca. Nevin je zato što se samo četiri puta sastao sa advokatima dok su se višijevci čak jednom pojavljivali pred svojim tužiocima a zatim u hiljadama streljani po De Golovoj Francuskoj. Nevin je zato što nije stigao da osudi ili kazni nijednog od svojih komandanata koji su klali po Srbiji i Bosni. Nevin je zato što je držao visok moral svoje vojske odlikovanjem tih istih komandanata. Nevin je zato što je bio protiv komunista.
Nevin je.
Nevin je.
Nevin je.
Koliko puta treba da ponovim ovu rečenicu da bi postala opšteprihvaćena istina?

smederevo 1 ::Свети владика Николај: Беседа о Дражи!

Lepo. Rečito. Besednički.
Ja znam još jedan njegov citat. Istina nije o Draži, ali...:
Citat:Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svom narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju
Pa sad, ako je ovako Nikolaj govorio o Hitleru onda me ne iznenađuje njegov govor o Draži.
P.S.
Molim te ne pominji Dahau. Pre toga se malo informiši.

• 1Ovo se svidja korisniku: Eutropije
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Свети владика Николај: Беседа о Дражи!

Opevao je on i Ljotica

Bože mili i Bože jedini,

Bjehu tmine zemlju uhvatile,

U tminama zemlju zaputale,

Srpskom krvlju svijet ustrašile,

Sve zbog srpske proklete nesloge.

Al' evo se danas razdanilo,

Rod se srpski slogom opasao,

Sjedinio u teškoj nevolji,

Zbratimio najbolje od boljih.

Pored onog srpskog Vrhovnika,

Što nad Srpstvom četir' ljeta straži,

(Znaj mu ime, ali ga ne kaži),

Sve za Srpstvo, za se ništ' ne traži...

Pa kraj njega i ti Dimitrije,

Dimitrije, mudri dobrovoljče,

I Božiji divni ugodniče,

Što molitvom nebesa otvaraš,

Od svetaca saveznike stvaraš,

I zlotvore duhom pokoravaš.

Do Ljotića vojvoda Momčilo,

Oj Momčilo, sve ti zdravo bilo,

Momčila si starog nadmašio.

Tvoja slava i tvoje junaštvo

Glasiće se dok bude gusala

I dok bude pjevačkijeh grla.

Kraj Momčila Jevđeviću Dobra,

Krv junaka i soj sveštenika,

Koliko je imao megdana,

Toliko je zadobio rana,

I toliko odneo pobeda.

Pokraj Dobre slavni }urišiću,

Divni Pavle, Bog mu dao zdravlje,

Pobratim je vojvode Momčila

I pobratim durmitorskih vila.

Svi se višnjem Bogu pomolili

I na slogu do groba zakleli,

Da se bore kao srpska braća,

Da se bore za srpsku slobodu,

Do vaskrsa srpskome narodu.

Slava Bogu na Njegovu daru,

Bog da prosti braću izginulu,

Bog da živi braću zbratimljenu.