Zločini komunista

• 1Ovo se svidja korisniku: vathra
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 31 Jan 2014 20:42

@6.lička divizija:
"Ako se pod religioznom nastavom podrazumeva veronauka, onda to nije sasvim tacno! U Srbiji veronauke nije bilo, u Hrvatskoj jeste. Znam par osoba iz Dalmacije i Kninske krajine koje su posle Drugog svetskog rata imale veronauku. Ne znam da li odmah posle rata, ali dvadesetak godina kasnije imale su. "

Na III zasjedanju ZAVNOH-a (1944), odlučeno je da vjeronauk bude zastupljen u osnovnim školama kao izborni predmet. U veljači 1945. Povjerenstvo za prosvjetu NKOJ-a izdalo je odredbu da se vjeronauk može poučavati u školama kao fakultativni predmet, dok se drugačije ne riješi.

Osnova je bila da se vjeroučitelj nije ogriješio u NOR i da ne postupa u suprotnosti s ciljevima NOP; te da dobije odobrenje mjesno nadležnog Narodnog odbora za rad u školi.

Vjeronauk se nakon oslobodjenja 1945. i 1946. predavao gotovo kao redoviti predmet u osnovnim školama, s izuzetkom Like, Banije i Korduna, gdje nije pokazan interes.
1947. i 1948. su posljednje godine u kojima se vjeronauk predavao koliko-toliko redovito, a zatim su odobrenja većinom uskraćivana. Izuzetak su dijelovi Istre, u kojima se održavao čak do 1952.

Službeno je vjeronauk u školama ukinut Uputstvom ministra prosvjete Dušana Žanka od 31.siječnja 1952.
***
Nakon toga, vjeronauka u školama nije bilo do 1990.
Sve je dosta ovisilo o sredini... Npr.(govoreći o 1945-48 ) uz katolički vjeronauk u školi je održavan i pravoslavni, držao ga je mjesni paroh, čija je supruga u istoj školi bila profesorica. Ona je ostala raditi do penzije.
Provjerio sam svjedodžbe pok.oca, iz Srbije 1945-1950. U njima nema vjeronauka, barem ne odštampanog kao redovitog predmeta.

Da ne širim temu,
hvala

Dopuna: 31 Jan 2014 20:52

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se vratim na Petrovice Njegose, njima su mesecne apanaze isplacivane i za vreme okupacije, a komunci su to prekinuli. Zanimljivo da se dusebriznici nisu recimo uhvatili za tu cinjenicu, vec preispituju okolnosti pod kojima su sprovedeni izbori. Kako su izgledali partizanski izbori lepo se vidi u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

blake ::Napisano: 31 Jan 2014 20:42

@6.lička divizija:
"Ako se pod religioznom nastavom podrazumeva veronauka, onda to nije sasvim tacno! U Srbiji veronauke nije bilo, u Hrvatskoj jeste. Znam par osoba iz Dalmacije i Kninske krajine koje su posle Drugog svetskog rata imale veronauku. Ne znam da li odmah posle rata, ali dvadesetak godina kasnije imale su. "

Na III zasjedanju ZAVNOH-a (1944), odlučeno je da vjeronauk bude zastupljen u osnovnim školama kao izborni predmet. U veljači 1945. Povjerenstvo za prosvjetu NKOJ-a izdalo je odredbu da se vjeronauk može poučavati u školama kao fakultativni predmet, dok se drugačije ne riješi.

Osnova je bila da se vjeroučitelj nije ogriješio u NOR i da ne postupa u suprotnosti s ciljevima NOP; te da dobije odobrenje mjesno nadležnog Narodnog odbora za rad u školi.

Vjeronauk se nakon oslobodjenja 1945. i 1946. predavao gotovo kao redoviti predmet u osnovnim školama, s izuzetkom Like, Banije i Korduna, gdje nije pokazan interes.
1947. i 1948. su posljednje godine u kojima se vjeronauk predavao koliko-toliko redovito, a zatim su odobrenja većinom uskraćivana. Izuzetak su dijelovi Istre, u kojima se održavao čak do 1952.

Službeno je vjeronauk u školama ukinut Uputstvom ministra prosvjete Dušana Žanka od 31.siječnja 1952.
***
Nakon toga, vjeronauka u školama nije bilo do 1990.
Sve je dosta ovisilo o sredini... Npr.(govoreći o 1945-48 ) uz katolički vjeronauk u školi je održavan i pravoslavni, držao ga je mjesni paroh, čija je supruga u istoj školi bila profesorica. Ona je ostala raditi do penzije.
Provjerio sam svjedodžbe pok.oca, iz Srbije 1945-1950. U njima nema vjeronauka, barem ne odštampanog kao redovitog predmeta.

Da ne širim temu,
hvala

Dopuna: 31 Jan 2014 20:52



Само да се надовежем на Ваш прилог, реч је о сада, Теолошком факултету Београдског Универзитета

"Iz rata je Fakultet izašao kao prava žrtva rata. Vratio se u svoju zgradu sa okrnjenim nastavničkim kolegijumom, sa mnogo ratnih rana i sa novim problemima koji su nastali radikalnom ideologizacijom državne vlasti na teorijskim osnovama marksističkog istorijskog materijalizma i praksi lenjinističkog boljševizma i sovjetskog staljinizma. Nakon brojnih manipulacija i pritisaka nove vlasti, a u skladu sa principom militantnog antiteizma nove Države, usledilo je 1952. godine udaljavanje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta iz sastava Beogradskog univerziteta, te je brigu o Fakultetu preuzela Crkva. Tako je nastao Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne Crkve."

Извор свима доступан,
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="padobranac75"]objekat 505 ::Evo i ti si se "upecao" na 10.000 institucija. Ti ne moraš da znaš, ali svaki ministar mora da zna šta sve u ovoj državi ima pravnu formu (status) zvani "institucija".

Nisam se upecao i to je obrazlozeno recima da nemaju konkretne podatke ko je gde zaposlen i koliko sta kome placaju. Inace u normalnoj drzavi trebalo bi da imam mogucnost da znam koja institucija sta i koliko trosi jer prilicno veliki porez na sopstvenu firmu placam...
Inace koreni te ogromne birokratije tj hobotnice koja davi ovu privredu sezu u 70 i 80 kad se sa viskom radne snage nije znalo sta da se radi pa ajd u administraciju piskaraj nesto i to je to
Oprostite za off

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li to znači da je stanje u kojem Bogoslovski fakultet nije deo univerziteta - zločin?
Čisto sumnjam da ima neki takav zakon, ili pravni princip.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

...Седам деценија Никшићани ћуте о крвавом догађају који се одиграо у другој половини јануара 1943. године надомак града, на превоју Пандурица, када су се партизани сурово обрачунали са 12 момака и девојака, старих од 16 до 18 година, који, практично, живот нису ни осетили, нити су припадали било којој војсци...




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 31 Jan 2014 22:44

ostoja ::...Седам деценија Никшићани ћуте о крвавом догађају који се одиграо у другој половини јануара 1943. године надомак града, на превоју Пандурица, када су се партизани сурово обрачунали са 12 момака и девојака, старих од 16 до 18 година, који, практично, живот нису ни осетили, нити су припадали било којој војсци...




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Citat:Никшић – Седам деценија Никшићани ћуте о крвавом догађају који се одиграо у другој половини јануара 1943. године надомак града, на превоју Пандурица, када су се партизани сурово обрачунали са 12 момака и девојака, старих од 16 до 18 година, који, практично, живот нису ни осетили, нити су припадали било којој војсци. Та младост била је крива само јер је хтела да зимски школски распуст проведе код рођака у Бјелопавлићима и што се сасвим случајно нашла у камионској колони до Даниловграда, коју су пратили Немци, Италијани и четници.
После паљбе партизана на Пандурици нико од војника ни са једне, а ни друге стране није зрном очешан, док су голоруки момци и девојке панично покушавали да нађу склониште од метака. Нису успели, али су их партизани брзо похватали, а потом у оближњим шкриповима метком у главу, по кратком поступку, ликвидирали.
Ова прича из вишедеценијске дубоке таме коначно излази на светлост захваљујући Перу Максимовићу (78 ), човеку чији је брат Драгутин (16) био једна од невиних жртава.
- Дуго се ћутало о овом партизанском пиру, али мислим да никада није касно за истину. Оно што ме боли јесте што џелате никада није стигла казна. Морао сам да дигнем глас, јер сам предуго мислио да би то могао да учини неко други, али није. Брат ми је у цвету младости покошен, као и његови вршњаци, а да нико због тога није одговарао. Нормално је да свакога боли своја рана, па и мене моја – каже у разговору за „Новости“ времешни Перо Максимовић, и наставља:
- Имао сам десет година када се злочин десио, али све памтим као да се јутрос одиграло.
Kakva fascinantna halucinacija...
U januaru 1943. u okolini Nikšića nije bilo ni Nemaca, a ni partizana...

Dopuna: 31 Jan 2014 22:49

Prava zimska bajka... Dobri Nemci, Italijani i četnici - Deda-Mrazovi vode decu na zimski raspust, a opaki Grinch-partizani ih napadaju...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pera Ždera ::Napisano: 31 Jan 2014 8:01

apostata ::Pera Ždera ::Napisano: 28 Jan 2014 22:55

Па знате како, за мене не постоји могућност да је религија опијум за народ,
(...)

Jedan off .., ali princiipjelan .

U Kritici Hegelove filozofije prava Marks ne kaže da je religija "opijum za narod" nego "opijum naroda" ("Sie ist das Opium des Volks").

Izmjenjena verzija se u zapadnoj literaturi veže za Lenjina .., ali ja, u ruskim originalima njegovih Socijalizam i religija i u Odnos radničke partije prema religiji, to pronašao nisam - i tamo je jasno rečeno "opijum naroda".

Razlika između ove dvije verzije je znatna.


p.s. Što ja nemam opcije za bold, spojlere, linkovanje i sve ostalo


Vicisti, Galilaee!
Ovo se obično ironično upotrebljava .., ali piva je donekle izvukla stvar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 31 Jan 2014 23:30

blake ::Napisano: 31 Jan 2014 20:42

@6.lička divizija:
"Ako se pod religioznom nastavom podrazumeva veronauka, onda to nije sasvim tacno! U Srbiji veronauke nije bilo, u Hrvatskoj jeste. Znam par osoba iz Dalmacije i Kninske krajine koje su posle Drugog svetskog rata imale veronauku. Ne znam da li odmah posle rata, ali dvadesetak godina kasnije imale su. "

Na III zasjedanju ZAVNOH-a (1944), odlučeno je da vjeronauk bude zastupljen u osnovnim školama kao izborni predmet. U veljači 1945. Povjerenstvo za prosvjetu NKOJ-a izdalo je odredbu da se vjeronauk može poučavati u školama kao fakultativni predmet, dok se drugačije ne riješi.

Osnova je bila da se vjeroučitelj nije ogriješio u NOR i da ne postupa u suprotnosti s ciljevima NOP; te da dobije odobrenje mjesno nadležnog Narodnog odbora za rad u školi.

Vjeronauk se nakon oslobodjenja 1945. i 1946. predavao gotovo kao redoviti predmet u osnovnim školama, s izuzetkom Like, Banije i Korduna, gdje nije pokazan interes.
1947. i 1948. su posljednje godine u kojima se vjeronauk predavao koliko-toliko redovito, a zatim su odobrenja većinom uskraćivana. Izuzetak su dijelovi Istre, u kojima se održavao čak do 1952.

Službeno je vjeronauk u školama ukinut Uputstvom ministra prosvjete Dušana Žanka od 31.siječnja 1952.
***
Nakon toga, vjeronauka u školama nije bilo do 1990.
Sve je dosta ovisilo o sredini... Npr.(govoreći o 1945-48 ) uz katolički vjeronauk u školi je održavan i pravoslavni, držao ga je mjesni paroh, čija je supruga u istoj školi bila profesorica. Ona je ostala raditi do penzije.
Provjerio sam svjedodžbe pok.oca, iz Srbije 1945-1950. U njima nema vjeronauka, barem ne odštampanog kao redovitog predmeta.

Da ne širim temu,
hvala

Dopuna: 31 Jan 2014 20:52


U Srbiji nije bilo veronauke, to znam pouzdano! Pokusavali su na Kosovu i Metohiji Albanci da nesto naprave pod izgovorom da se kod Hodze u Albaniji dzamije masovno pretvaraju u skole, biblioteke i muzeje, pa su izbeglice odatle pokusavale da pod parolom da je Jugoslavija slobodnija drzave od Albanije uvedu veronauke. Vlast im nije dopustila.
U Sloveniji, recimo, veronauke nije bilo, ali je Dan mrtvih (nesto kao Zadusnice kod nas, pravoslavnih) bio neradni dan.

Dopuna: 31 Jan 2014 23:33

sajkaca ::Da se vratim na Petrovice Njegose, njima su mesecne apanaze isplacivane i za vreme okupacije, a komunci su to prekinuli. Zanimljivo da se dusebriznici nisu recimo uhvatili za tu cinjenicu, vec preispituju okolnosti pod kojima su sprovedeni izbori. Kako su izgledali partizanski izbori lepo se vidi u prethodno okacenom tekstu profesora Slobodana Markovica, koji je verovatno nadriistoricar i revizionista, a sta bi drugo?
Rekao sam vec da je Markovic antropolog, ali ti jednostavno ili nisi sposoban ili neces da ukapiras neke stvari! Kakvi su bili izbori za Konstituantu 1920. godine? Da nisu bili demokratski mozda? Kakvo je bilo narodno opredeljivanje u Crnoj Gori 1919. godine? Sto se kralj Aleksandar I toliko plasio svoga staroga dede, pa mu je zabranio povratak u zemlju? Mislim, svi znamo zasto ti propagiras Karadjordjevice, ali, brate, stani kada je nesto belodano, onda je belodano!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pera Ždera ::

Само да се надовежем на Ваш прилог, реч је о сада, Теолошком факултету Београдског Универзитета

"Iz rata je Fakultet izašao kao prava žrtva rata. Vratio se u svoju zgradu sa okrnjenim nastavničkim kolegijumom, sa mnogo ratnih rana i sa novim problemima koji su nastali radikalnom ideologizacijom državne vlasti na teorijskim osnovama marksističkog istorijskog materijalizma i praksi lenjinističkog boljševizma i sovjetskog staljinizma. Nakon brojnih manipulacija i pritisaka nove vlasti, a u skladu sa principom militantnog antiteizma nove Države, usledilo je 1952. godine udaljavanje Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta iz sastava Beogradskog univerziteta, te je brigu o Fakultetu preuzela Crkva. Tako je nastao Bogoslovski fakultet Srpske pravoslavne Crkve."

Извор свима доступан,
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Pravilno!
I tada i sada.
U sekularnoj državi i njezinom (državnom) univerzitetu ne može biti mjesta za fakultet jedne vjerske institucije.

Kakve veze u današnje vrijeme jedan suštinski gledano nenaučni studij može da ima sa univrzitetom kao par exellence naučnom institucijom?