Vojni kamioni FAP (sve verzije)

612

Vojni kamioni FAP (sve verzije)

offline
  • Shtex  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 23 Sep 2018
  • Poruke: 2118

NA slici je 1318 za izvoz rađen po narudžbenici. A FAP konkretno ne menja proizvodni program, možeš da poručiš šta želiš.

A LP serija u Priboju je misterija. Sigurno su se proizvodili ali u kojoj količini ne znam. U svim dokumentima o tome se piše samo paušalno tako da smatram da ta proizvodnja nije bila velikih razmera.
U pretrazi AMSS kataloga za registraciju vozila postoji MB FAP 1113 i 2224, što je još jedan pokazatelj da su ta vozila vožena na našem tržištu



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Shtex  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 23 Sep 2018
  • Poruke: 2118

Tekst o prvom kamionu koji sam izvukao iz monografije pre jedno 10 godina. Nasao sam i nastavak pa cu ga večeras postaviti da dopunim ovo.


Prvo vozilo naše fabrike



Naš cilj је Sjenica — gradić na Реšterskoj visoravni, okićenoj zelenim, nepreglednim раšnjacima. Vise od dva sata voznje ostavio je za sobom kamion FAP-a „Šestak” , dok nije savladao uspon Miloševa dola i Govednjaka.
Mašina sopti i s’ naporom savlađuje strminu Каraule i Aljinovića, odakle se brzo stiže u Sjenicu. Čista i gostoprimljjva, ona ljubazno dočekuje goste. Pošli smo da posetimo prvenca Fabrike automobila Priboj, kamion 6GGF-L, koji je ovde, u jesen 1953. godine, stigao u “Autotransportno preduzeće” sa šefom računovodstva Vehbom Vrcićem, vozačem Karlom Egerom, austrijancem, koji je onda boravio u ime “Saurera” u Priboju i vozačem Numanom Zekićem koj i i sada, posle deset godina, radi u Autotransportnom preduzeću.

Susret sa prvim vozilom naše fabrike bio je za nas vrlo svečan. Neku potajnu snagu i posebno osećanje radosti osetili smo kada smo stali pred „Šestaka”, tek pristiglog sa daleke voznje.

Posiveo od prašine, uprskan blatom, ovaj pionir naše automobilske industrije, činilo nam se , bio je ponosniji nego ikad. Za njim je ostalo desetine hiljada kilometara pređenih vrletima i primitivnim putevima brdskih predela .

Ugledao je sve puteve Jugoslavije, i gotovo da nema mesta u zemlji gde nije stigao prvi FAP-ov „”Šestak”.


Numan Zekjc je njegov prvi vozač. Sačuvao је iz 1953. godine i prvi snimak našeg pionira. Desetine građana okupilo se oko kamiona sa oznakom FAP-a, čija je pojava izazivala pravu senzaciju na sjeničkim ulicama .

— Као danas se sjećam, kaze Numan, koliko sam bio radostan onog jesenjeg dana 1953. godine kada sam prvi put sjeo za volan FAP-ovog kamiona. Šest meseci sam ga vozio bez predaha. lšao је „Šestak” poslušno i onuda kuda se nije moglo zamisliti. Građani su bili ponosni što је prvo FAP-ovo vozilo došlo u njihov grad.

Gledamo „Šestaka” i divimo mu se. On је napunio 10 godjna. Deset godina neumornog pu­tovanja i „ambasadorovanja” jugoslovenskim drumovima.

Iza „”Šestaka” parkiran је i FAP-ov autobus kupljen 1954. , i njega je vozio Numan Zekić, а pored njega Alija Čerkez i Salih Bronjo. Prvi ga je vozio Muharerm Kaćevac. Punih 8 godina putuje ovaj neurmorni putnik na relacijama prema Novom Pazaru, Prijepolju i dаlје, prema svim većim mestima Jugoslavije. Njjm su svi zadovoljni i raduju se kad njime putuju jer je udoban, brz i skladan. Nimalo oronuo, vitak, belesao se na suncu pored čilog „”Šestaka”.

— То su odlicna kola, kaže Brojo, čini mi se da mu je glavna odika izdržljivost. Njime najradije krećem na put.

Маlо dаlје je prva jugoslovenska hladnjača FAP-ove proizvodnje. Svakog drugog dana ona doputuje iz Sarajeva u Sjenicu, prolazeci pritom jednu od najtežih relacija drumskog saobracaja.

— Hladnjača је odlično vozilо, kaze Alija Čerkez, čak i tamo gde su skeptici smtгatrali da je nemoguce njome putovati. Ja sam ponosan sto prvi vozim naše prvo vozilo — hladnjacu. Putovao sam njome i u inostranstvo: u Italiju, Bugarsku- Svuda je bila postojana, ogromna i vitka.

I tako, u Sjenici se nalaze sva tri prvoproizvdena vozila Fabrike automobila. Jedno već ove godine slavi svoju desetu godišnjicu, zajedno sa radnom zajednicom koja je u vrletima Sandžaka, u nekadašsnjem bespuću, izrasla u ogromnu fabriku automobilske industrije Jugoslavije.

Sа njom živi i „Šestak” koji deset godina juri drumovima naše zemlje i ponosno nosi ime FAP-a.

Doživljaj je zaista fantastičan za svakog onog koji prvi put stupi u taj nepojmljivi prostor koji odjekuje zaglušujućim ritmom motora, prostor u kome se ljudi gube u površine strugova, šasija i kranova. Kao da se ljudi tu ne susreću i ne primećuju…

lzgled vara. FAP — to je ritam mašina i motora, ali i ritam ljudi. FAP je ritam naše motorizacije, one posleratne i , možda, one koja će doći, dolaziti …

U ogromninm prostorijama hale Montaže , ljudi su nekada, pre deset godina, svemoguću matematičku formulu kretanja vozila pretvorili u čelik , čelik u vozilo, vozilo u svoju budućnost.

Bile je to ogromna stvar , to pretvaranje formule, taj ritam ….

Da, bile je to ogromna stvar, te 1950. i 1951. godine uhvatiti se u koštac s prirodom. Savladati njene ćudi i pobediti je, jer tada su nekolicina radnika zakopali prve pijuke na ledinu gde je danas fabrika, i nisu znali da li se gradi fabrika ili nešto drugo. Zato su kopali brzo i bez predaha, u želji da sagledaju prve konture onog što prave. Iz te rado­znalosti izgleda, a sigurno je da je bilo i nešto drugo po sredi, nikao je prvi fabrički dimnjak u ovom kraju. I to je bila prva pobeda. Nicali su gvozdeni nosači, ukrštao se čelik sa žuljeviima i sve manje su čelični stubovi mrsili jutarnju maglu Limske doline.

Tog 10. septembra 1953. godine montirano je prvo FAP-ovo vozilo 4GE-L. Bio je to, u stvari, „Četvrtak” firma „Saurer” koja je poslala ova vozilo da se na njemu uče budući monteri . A njih je tada bilo svega petorica: RamoŠahović, Daut Hasanagić, Pavle Milošević, Muradif Šukić i Cane Tomić.

Nije trebalo dugo čekati pa da sa linijske tra­ke siđe prvo vozilo koje je nosilo znak — FAP. Taj ohrabrujući ritam mašina i motora počeo je tačno u 10 časova i 30 minuta , pre podne, 30. oktobra 1953. godine. Zvuk fabričke sirene je označio znak za uzbunu. U krugu fabrike sjatili su se radnici i ra­doznalo iščekivali da direktor Autotransportnog preduzća iz Sjenice preuzme prvo Fap-ovo vozi­lo. Bio je to “Šestak” — 6 GGF-L. Uz gromoglasno “URAA” i uz pisak sirene , tresnula je flaša šampanjca o karoseriju vozila.

Radosni poklici, uzbuđenja, a možda i po koja suza radosnica, zvuci fabričke sirene, sve je to pratilo vozilo, prvo FAP-ova vozilo, sve dok nije iščezlo sa vidika .

Jednom je izgledalo nemoguće . I veličina tog “nemogućeg” ležala je baš u tome u tome —što je taj dan označavao prodor u nemoguće.

Svaka čast našoj jugoslovenskoj motorizaciji, all FAP je otkucaj njen, on je ritam te ma­torizacije, FAP je mladost i starost naše socijalističke industrije i njen progres.

Jer, u tom prvom ritmu radilo se ručno, sa drvenim podmetačima i razmontiranom dizalicom .

Pa ipak, krajem te godine bilo je sve više mon­tera, više radnika i više alata. A danas u toj montaži ima ih dvadeset puta više . Danas oni za 8 sati sa linije izbace 18 vozila .

zato ne treba zaboraviti njih petoricu : Dauta, Rama, Pavla, Muradifa i Caneta .

I ako se neko prvi put zaputi kroz posni krš san­džačkih prevoja, vrh fabričkog dimnjaka, fapovog, ugledaće iz svakog kraja, videće budućnost ovog kraja.

FAP ne izrađuje samo vozila, on izgrađuje i ljude. A to je najveća snaga onog što jesmo i što postajemo…



priređeno na osnovu publikacije “10 godina FAP-a”, 15.9.1963.



offline
  • yrraf  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 2574
  • Gde živiš: Loznica Srbija

^Čitam ovaj tekst a u glavi mi ide pesma od Zabranjenog pušenja "Srce, ruke, lopata". Smile Ima nečeg romantičnog u toj realno zabludi o samoupravljanju i radnicima koji srcem rade i grade svoje preduzeće.

offline
  • blake  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 27 Nov 2006
  • Poruke: 976
  • Gde živiš: HR

Čujem od ekipe koja je na FB da su postovi o "Winklerima" ugledali svjetlo i na FAP-ovoj facebook stranici.
Neka, drago mi je zbog toga, to je potvrda da se ovaj forum uzima za ozbiljno.
Slike winklera na prethodnoj stranici su od originalnih švicarskih Saurera.
Ispravan domaći naziv bio bi "smjerokaz".

Domaća auto-elektro idustrija proizvodila ih je također, znak prepoznajete: Rudi Čajavec
Na slici je izvedba za 6-voltnu instalaciju,možemo pretpostaviti da su postojale i 12V i 24V.







Očekujem daljnje priloge, staro uputstvo za rukovanje FAP-om i shemu elektroinstalacije.

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 25654

blake@
Kod nas su se nazivali POKAZIVAČI PRAVCA.
što mu dođe na isto jer pokazuju smer pravca kretanja..
Da video sam u FB grupi FAP slike a i onu moju sliku starog trokrakog volana .

offline
  • Shtex  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 23 Sep 2018
  • Poruke: 2118

FAPovi iz doba Winkera su radili na 12V, dok su malo noviji imali dvostruku instalaciju. 12V je bilo za ave potrosace osim za anlaser koji se napajao na 24v

offline
  • voja64  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 10 Okt 2012
  • Poruke: 25654

Legendarna BAP sklopka sa osiguračima od beše 150 A prespajala sa 12 na 24V kod paljenja sa pobudom na dugme za paljenje.
Tih resenja je bilo na vise marki i modela da se ima u osnovi 12V a po potrebi i 24 V.
Šta smo sve turali kad pregori osigurač ,kad se samo setim a nomad sam jedan negde video u svom alatu ispade no ne ga slika mislio sam da je nebitan.

offline
  • Shtex  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 23 Sep 2018
  • Poruke: 2118

Napisano: 16 Aug 2020 12:13

U jednoj od monografija našao sam podatak da je po hapšenju Radmila Lavrenčića, prvog direktora FAPa za VD direktora postavljen Slobodan Penezić ?! Nisam siguran da li je u pitanju Krcun, ali obzirom da je on Užičanin i da je bio u raznim odborima u zlatiborskom kraju, predpostavljam da je stvarno on.

Zanimljivo je da su i Krcun i Lavrenčić poginuli pod nerazjašnjenim okolnostima u saobraćajnim nesrećama.



Dopuna: 16 Aug 2020 12:55

Priča o povratku prvenca u Priboj posle 15 godina i navodno milion kilometara. Milionče je veliko za to vreme ali neka im bude Smile Inače jako je čudan ovaj stil pisananja u to vreme samoupravljanja. Haotično nekako, morao sam 3 puta da pročitam. Tako su pisane sve te monografije tog vremena.





Tragom naše proslošti - Naš prvi kamion-milioner


Od milošte su ga nazvali »labud«. Bio je to prvenac Fabrike automobila Priboj. Njegovo rađanje prostavijeno je neopisivim oduševijenjem mladog kolektiva koji je tada tek učio prve korake iz automobilske industrije. Da budemo tačniji — bio je to početak novembra 1953. godine.

Kamion milioner

Od tada je prošlo gotovo punih petnaest godina. FAP-ov prvenac je stigao u Sjenicu i do danas prešao — milion kilometara!
Postao je zaslužni milioner drumske trake. Petnaest godina je poslušno putovao najtežim putevima Jugoslavije: Sjenica — Duga Poljana — Tutin — Rozaje — Prijepolje — Pljevlja — Bijelo Polje — Kosovska Mitrovica — Višegrad. Neravni, džombasti putevi, veliki usponi brdskih terena nisu slomili snagu FAP-ovog prvenca. On je prevaljivao kilometre sigurno, iako najčešće isuviše opterecen.

— Ja sam prvi vozać vašeg prvenca , kaže Numan Zekić, radnik Autotransportnog preduzeća iz Sjenice. — Sa njim sam prešao 300.000 kilometara putevima koje dobro poznajete. Prosto sam bio srastao sa vozilom. Čvrsto je to i ekonomično vozilo. Čuvao sam ga jer me nije nikad izneverilo. Dobio sam dve značke i pohvale za pređene kilometre. No, ruku na srce, to je više zasluga vašeg prvenca nego moja. Kad bi me neko pitao —« koji bi kamion najradije vozio«, uvek bih bio spreman da odgovorim — FAP. Ne kažem to zbog toga što sam I ja sandžaklija, već zato što 20 godina upravljam kolima i FAP je uvek bilo vozilo koje je vozaču zadavalo najmanje brige, pogotovu na ovako lošim terenima kao što su u ovom delu Srbije, Bosne i Crne Gore.

— Zaista je FAP odlično vozilo — kaze Bronjo. Alija i ja proputovali smo sa vašim prvim vozilom preko 400.000 kilometara. Svako vaše vozilo je »kao rođeno« za ove naše, planinske, isuvise loše terene. Kad padnu snegovi, saobraćaj se prekida, ali to ne vazi za FAP. Kroz namete, vejavice, kroz nevreme, FAP grabi napred i vozač je uvek siguran u njega. A to je najbitnije za vozača. Da je to tako, svedoči I činjenica što je naš vozni park sastavijen potpuno od FAP-ovih vozila. Novi tipovi su takođe dobri, komforniji, pa kad kupimo kakvo novo FAP-ovo vozilo među vozačima nastane prava trka ko će da ga vozi...

Napravio nam je kuću

Vest da je FAP odlučio da svog prvence zameni novim vozilom, radosno je odjeknula malim gradićem punim vrednih i veoma gostopri mljivih građana. Međutim, tako nisu mislili u Autotransportnom preduzecu. Kao da im čovek otkida deo tela, ili otima nešto što im je najdraže, tako su se rastajali od prvenca. Prilazili su mu, zagledali, lupkali prstima po njemu.
Umorni putnik — milioner pripreman je za poslednje putovanje, u fabriku iz koje ie ponikao. Za sobom je ostavio milion pređenih kilometara, niz uspomena, od kojih je najdraža ona kada je 1953. godine prvenac »doputovao u Sjenicu«.
Tezak nam je rastanak sa ovim vozilom,— kaze Vehbo Vrcić, jedan od najstarijih radnika po stažu i direktor preduzeća.
— Sa njim smo počeli i on nam je kuću napravio. Nije ovaj FAP bogat samo po pređenim kilometrima, vec i u zaradi, i Ijudima. Njegov rad omogućio nam je da kupimo i druga vozila i na njemu se obučio svaki naš današnji vozač. Imamo ih sto tinu. lpak, znamo šta i za vas znači prvenac...

Zasluženi odmor

Ćudi Peštera su gadne i pokazuju se iznenadno, naročito u danima ranog proleća. Osvane lep sunéčan dan, a podne se završi velikim snežnim padavinama. Tako je bilo i 20. Marta ove godine kada se FAP-ov prvenac opraštao od kolektiva kome je petnaest godina verno I odano služio, i ostao u najdražoj uspomeni.
Sneg je vejao svom Zestinom i za dva sata prekinuo saobraćaj prema Prijepolju i Priboju. Krenuli smo na Dugu Poljanu i Novi Pazar. Radnici »Autotransporta« ispratili su nas onako kao što je prvenca ispratio kolektiv FAP-a na njegov prvi put. Dugo su trčali za vozilom I mahali mu. Put je bio prilično težak, ali je prvenac prevaljivao kilometre nesmanjenom brzinom. Kao da zna da žuri u svoj dom. Na nekoliko kilometara pred Novim Pazarom vozač jednog autobusa daje nam znak da stanemo.

Bio je to Salih Bronjo.
— Hoću i ja da se oprostim od vašeg i našeg prvenca... Dobar je stari, izdrzaće on još mnogo i mnogo. Neka je vala, srećno I hvala mu. Zaslužio je odmor. Ono što je on pretrpeo po ovim gudurama, sumnjam da će I jedno drugo vozilo izdržati.. .
Sirena je pisnula i stostruko odjeknula planinom. Prvenac je krenuo. Gazio je sigurno snegom zatrpani put preko Zlatibora i u svanuće stigao u Priboj.

Ponovo među svojima

Ceo kolektiv FAP-a je znao da prvenac stiže u fabriku i mnogi su sa nestrpljenjem očekivali ponovni susret sa njim, naročito oni koji su radili delove za prvo vozilo, oni što su ga montirali, i oni što su ga pre petnaest godina ispra tili na prvi put. Došao je dan ponovnog susreta i viđenja.
Prvenac se umešao u kolonu gotovih vozila. Ali, svojom bojom i izgledom odavao je samog sebe. Oko njega se okupilo na stotine radnika. Zagledaju ga, penju se u kabinu, komentarišu. Ponovo je medu svojima. I ako je. Ovde mu je mesto, njemu milioneru, medu ovima koji tek treba da krenu na svoj put. Prvenac je po tvrdio kvalitete fabrike i njenih proizvoda putnom trakom dugom milion kilometara i petnaestogodišnjim trajanjem.
[b]


FAP monografija, oktobar 1968. godine
[/b]

offline
  • Pridružio: 24 Sep 2013
  • Poruke: 4831

@blake
Što se tiče zakonske regulative u FNRJ može se samo grubo reći su migavci obavezni od početka šezdesetih godina prošlog veka jer nemamo tačan javno dostupan zakonski akt koji to reguliše. Ali imamo primer SR Nemačke gde je od 1.VII 1961 zakonski obavezna svetlosna signalizacija pri promeni pravca kakvu danas poznajemo za sva novo registrovana vozila duža od 4 metra i šira od 1,5 metra a od 1.VII 1963 je obavezna za sva vozila u saobraćaju čime su vinkeri praktično stavljeni van zakona. Tako da verovatno se regulativa u FNRJ/SFRJ vremenski ne razlikuje mnogo od Švaba.

offline
  • blake  Male
  • Počasni građanin
  • Pridružio: 27 Nov 2006
  • Poruke: 976
  • Gde živiš: HR

Do povratka na pravu temu, dva podatka slučajno iskopana u međuvremenu:

U saobraćajnoj nesreći osim Radmila Lavrenčića, Slobodan Penezić Krcun i Svetolik Lazarević (zajedno) slijetanjem s puta i udarom u stablo. Dvije godine kasnije, na isti način poginuo je i potpredsjednik SIV-a Boris Kraigher.

U vezi restauracije/obnove kamiona, samo za primjer, keder za vrata za Saurer 2DM košta 25-45 CHF/metar, a keder trokutnog stakla na vratima 130-145 CHF/kom.
Prilkom obnove fića, veći dio sam nabavljao od g. Glavaševića iz Krčedina "Avala", i dosta dijelova je nosilo oznaku "mala privreda" i cijene su bile izuzetno povoljne u odnosu na originalne ili zamjenske dijelove.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 921 korisnika na forumu :: 31 registrovanih, 7 sakrivenih i 883 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Bobrock1, Boris90, BORUTUS, cvrle312, Dannyboy, DeerHunter, Denaya, doktor1964, dule10savic, hyla, Koja79, lord sir giga, milenko crazy north, nemkea71, Nikolaa11, novator, opt1, Profica, proka89, rodoljub, Srle993, ss10, Stoorb, suton, tomigun, Tvrtko I, vathra, Vlada78, zdrebac, šumar bk2