Kako je oboren F-117

• 7Ovo se svidja korisnicima: lacko, RJ, sremac983, flight_leader, cezar 35, voja64, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Слике из команде 250. ракетне бригаде. Лоше су јер нисам имао фотоапарат да их сликам већ телефоном

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

RJ ::...
Inače, gornji crni gumirani deo je tanka fina guma veoma prijatna i meka na dodir. ...
U toj gumi su čelične kuglice.
Ima negde slika kako to izgleda.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čelične kuglice ???
Pa možda je ovde neka vrsta čeličnog praha ali kuglice da stanu u 1mm debljine...
Ne znam odakle i sa čega je skidano ovo - možda je na nekom delu trupa bila deblja guma o kojoj ti pišeš te da su u istoj čelične kuglice, ali ovde kod mene toga nema.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

padobranac75 ::RJ ::...
Inače, gornji crni gumirani deo je tanka fina guma veoma prijatna i meka na dodir. ...
U toj gumi su čelične kuglice.
Ima negde slika kako to izgleda.
Ako se ne varam, kuglice su u premazu SR-71
Osnov slabe uocljivosti za radar je geometrijski oblik aviona i sacasta konstrukcija oplate (jasno vidljiva na poslednjoj fotografiji @Georgius) Ova sacasta konstrukcija apsorbuje el. magnetnu energiju po principu stojeceg talasa (talas "upadne" u sace i posto je refleksna povrsina takva da mu ne dozvoljava direktno odbijanje pod istim uglom van saca, energija se "trosi" udarajaci u stranice sacaste povrsine.....efekat flipera )
Moja pretpostavka je da se oplata zagrejava u nekoj meri (proporcionalno gubitku energije kroz stojeci talas). Medjutim, energija koja dodje do aviona relativno je mala da bi to zagrevanje bilo vece od zagrevanja usled trenja oplate kroz vazdusnu struju prilikom leta.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...gomila plastike... meni dobar štap za pecanje izgleda više SF nego ovo

• 1Ovo se svidja korisniku: cezar 35
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vrabac napisa o još jednom sličnom materijalu:
"To je kompozit,,noseća vlakna u specijlanoj smoli. Na krhotinama (ne ovoj) se mogu videti i drugi egzotični materijal kao što je saće od usmerenog mikrokartona. Sve u cilju izbegavanja metala..."
Mislim da je to ova slika:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Od takvog sam ja materijala uzeo jedno parče posle fotografisanja onih slika koje sam ranije kačio.Dugo sam ga sitnio i drugarima za suvenir poklanjao dok na kraju i sam nisam ostao bez i jednog od tih komada.Neko od boljih poznavalaca je tu saćastu materiju nazvao "NOMEKS" ili slično nažalost nisam baš siguran u naziv ali je izgledao kao na ovoj slici koju je Georgius dostavio.Jedna strana je smolasta od nekih kompozita ,između je saćasta šestougaona struktura poput saća pčela a sa druge strane je onako crna guma.Ja sam na svojim fotkama dao akcenat na neke od detalja koje sam i sam okačio,ipak je to svima bilo totalno iznenađenje i cilj je bio samo izaći iz te prostorije jer se navodno očekivao tepih bombi da nema materijalnih ostataka...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koliko sam ja nacuo (za novije verzije steltova, F 22 i sl.) da je taj materijal za***an za odrzavanje. Lako se guli, smeta mu kisa, vetar, sneg, prasina i sve zivo.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da to je to saće, usmereni mikrokarton. Daje kakvu takvu krutost stukture kada se njime ispuni neka zapremina (daleko je jače od nama familijarnih kartona jedino je u osnovnom molekulu slično), jedino što mu se mora obezbediti da izlasci iz saća budu da tako kažem ukrućeni, u ovom slučaju koliko se sećam krhotina mikrofolijom, ne bih znao od ćega, možda poliuretanski sloj na tankoj foliji nečega nije najlon ali tako nešto...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Georgius, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

RJ ::Čelične kuglice ???
Pa možda je ovde neka vrsta čeličnog praha ali kuglice da stanu u 1mm debljine...
Ne znam odakle i sa čega je skidano ovo - možda je na nekom delu trupa bila deblja guma o kojoj ti pišeš te da su u istoj čelične kuglice, ali ovde kod mene toga nema.
Na 31. strani ove teme prepičao sam deo onog što sam čuo od čovek koji je pod elektronskim mikroskopom radio analizu zaštitnog sloja F-117.
Ipak je reč o čeličnim kuglicama. U čeličnom prahu čestice mogu da imaju različite prečnike i različite oblike. Ove sve imaju isti prečnik i idealno su okrugle.

Uostalom, evo citata sa 31. strane:
padobranac75 ::Da pokušam da pomognem u razjašnjenju tajne „nevidljivosti“ F-117
(dok ne spasim podatke sa crknutog hard diska i vratim se temi „Vazdušna bombardovanja gradova Jugoslavije u WWII“).

Tačno je da je tajna u sfernom obliku.
Ali, nije moguće napraviti avion sfernog oblika.
Zato su amerikanci smislili način kako da se svaka tačka površine aviona ponaša kao sfera (bar onaj deo u koji će da udare radarski impulsi).

Ono što je do 1999. bila vrhunska američka vojna tajna, sada to više nije, pa mogu da prepričam šta sam čuo o analizi zaštitne oplate F-117, oborenog kod Buđanovaca.
Većinu tehničkih podataka sam zaboravio, pa prepričavam samo suštinu.

Da bi bio nevidljiv za radare, primenjen je princip sličan principu koji se koristi za prigušivanje zvuka u zatvorenim strelištima, muzičkim studijima i sl. Setite se kako izgledaju plafon i zidovi na tim mestima.
Princip je svima bio pred očima, samo je trebalo setiti se.

Dakle, najveći deo aviona F-117 presvučen je zaštitnom gumenom oplatom, debljine oko 2 mm. Ona je nalepljena na nešto što liči na bakarnu foliju. Bakarna folija je nalepljena na klasičnu oplatu aviona.




U gumenom sloju zaštitne oplate nalazi se više slojeva čeličnih kuglica mikronske veličine. Zaboravio sam koliko tačno ima slojeva, ali mislim najmanje 5-6.
Sve kuglice su istog prečnika. Prečnik kuglica sam zaboravio, ali ima veze sa talasnom dužinom radara koji rade u milimetarskom režimu.

Očekivani efekat je sledeći.
Kada radarski signal pogodi bilo koju tačku na zaštitnoj oplati aviona on pogađa kuglicu (sferu).
Sasvim je svejedno da li je pogodio kuglicu u prvom ili drugom sloju. Signal se prelama i ne vraća do radara, već odbija prema sledećoj kuglici i tako redom.
U tom prelamanju, čak i da prođe do najdubljeg sloja i da se odbije od bakarne folije, do izlaska mora da prođe isti put, sa mnogo prelamanja.
Naravno, prilikom svakog prelamanja gubi snagu i na izlasku skoro da nema šta da se vrati u radar.

Izgleda da su Buđanovci pokazali da je najveća mana ovog sistema zaštite što nema isti efekat za radare koji ne rade u milimetarskom opsegu.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da sumiramo, na stelt karakteristike su uticali:
-Guma (mozda ne za radar, ali za zvuk, toplotu...),
-Metalne minikuglice stopljen u gumi,
-Kartonsko sace,
-Geometrija aviona.
Svako po malo i svako za po nesto-zar to nije osnovna logika kompozita?
Inace na F 22-ci moraju malo, po malo, da premazuju avion tim nvidljivim premazom. Ako ga P-18 vidi na 60/250 km (strana 30), znaci da je nevidljivost prestaje na 24% dometa tog radara. Nije pitanje da li ce stelt avion biti vidjen, vec na kojoj daljini?