Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Super !! polako ali sigurno bistrimo tu mutnu vodu, da ne kažem kaljužu punu krokodila.

15 metričkih tona mase za 50 KWe.. u praksi je to puno više cijevi nego na skici i boja je sa jedne strane crna da ne može biti crnja , a sa druge strane blješti zlatna folija.

Očito stvar rotira oko centralne osovine i prati položaj sunca ,odnosno drži panel u sjeni.

Na Marsu imamo uredne izmjene dana i noći kao na zemlji , i mogu zamisliti neki energetski sustav koji bi preko dana upijao energiju od sunca , a po noći hladio agregate , bar ove za održavanje života .


Nego vratimo se mi "mom" mekom ateriranju na zemlju , Loše smo to izveli , 20 tona goriva to je petina korisnog tereta to su milioni dolara. To gorivo smo potegli sa zemlje, i patimo se sa njim 1000 dana ili ga vučemo sa Marsa, ne znam koja je varijanta gora .

Neke rezerve tu još postoje , ako bi svih 6 motora radilo na punoj snazi to bi bio jedan kratkotrajnji bljesak i sve bi stalo u jednom trenu. Samo bi to ubrzanje 5,5 G odvalilo bubrege ili polomilo kosti polumrtvoj posadi .Koliko sam shvatio priču ni u jednom trenutku ne planiraju ubrzanja veća od 3 G i zato sam išao sa 500 tona potiska da baš ne silujem stvar.

Možemo još odigrati igru sa početnom brzinom koju sam ja uzeo 150 m/s , a u filmićima oni računaju sa dva put manjom .

Pitanje je da li u tim zadnjim sekundama izvodi kobru , to mogu izvesti utrenirani piloti na Suhoju ili Migu uz sva ona krila i zakrilca i vektoriranje potiskom motora, ali ova kanta nema ništa od toga .

Možda je daleko realnija varijanta da nema horizontalnog leta kao shutle , već pada na zemlju sa trbuhom naprijed i onda u jednom trenutku okrene rep u smjeru vektora brzine i upali motore.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljivo je da su u projektu Prometej računali na reaktore snage do 300 KWe:
Citat:The Feasibility Study concluded that there is a design space to provide a nuclear power plant to support a deep space mission using Nuclear Electric Propulsion (NEP). The Concept Selection determined that a direct gas-Brayton cycle nuclear power plant was the best choice to support the Prometheus NEP mission.
The primary reasons for this selection were:
•Simpler, more deliverable system
•Lower likelihood of unforeseen setbacks
•Challenges appear to be solvable
•Fewer components
•Easier system to test on earth
•More extensible to surface missions
•Scalable over the range from 20kWe to 300 kWe
Ima zanimljivih crtica u tom izveštaju. Ali stvarno sad ne mogu da čitam 200+ strana.
Ko zna šta da traži možda će mu biti koristan, evo linka:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

A na tom sajtu bi se možda moglo iskopati još korisnih informacija, standarda i priručnika. Nisam stigao sve da pregledam.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiv uradak , Da se puno ne patite sa prijevodom i traženjem podataka , taj proces je poznat kao Brajtonov ciklus sa toplim plinom , koji se nakon ekspanzije baca.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Po tom ciklusu rade svi mlazni motori odnosno plinske turbine za pogon helikoptera i tenkova.

Po tom procesu rade i one Putinove krstareće rakete sa nuklearnom energetskom ustanovkom.

Karakteristika je teoretski nizak stupanj djelovanja 17 % što je dva put niži od teoretskog stupnja djelovanja ciklusa parne turbine .

Dobro za primjenu gdi ima izobilje leda ili nekog zaleđenog plina , koji se ne mora kondenzirati odnosno hladiti več se baca.

Prije dvadesetak godina je pokojni kolega Dr Branko Staniša napravio takav proces megavatne snage , loži se sa otpadnim drvom , a zrak koji je prošao kroz turbinu odlazi u sušaru gdi suši drva i grije pogon. Mislim da je to instalirano negdje oko Županje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Moramo u ovoj prići o hlađenju razlikovati dva problema , prvi je kako hladiti reaktor i ujedno zagrijavati i ispariti radni medij za turbine , a drugi je problem kako taj radni medij kondenzirati , kako istrošenu paru pretvoriti ponovno u tekućinu .

Helij ne dolazi u obzir zato što se kondenzira na temperaturi nižoj od temperature svemira ili hladnih marsovskih stijena koje su u sjeni sunca .

Tu je živa odnosno živine pare daleko bolja jer se ona kondenzira na na 356 C , a ledi na -39. U jednom takvom postrojenju bi se tekućom živom hladio reaktor , na temperaturi od 356 C živa isparava i može se dalje zagrijavati do nekih 750 C . Živine pare pod tlakom od nekoliko stotina bara Nakon toga odlaze u turbinu izvrše rad i pri tome se hlade do nekih 400 C.

Živine pare odlaze u IC panel kondenzatora koji gleda u hladni svemir i živa se hladi i kondenzira u tekućinu od nekih 300 C . Temperaturna razlika plinovite i tekuće žive od 100 C i temparaturna razlika od tekuće žive i hladnog svemira od skoro 500 C daje izuzetno dobre parametre za rad kondenzatora .

Zbog otrovnosti i velike specifične težine žive traže se sintetske tekućine na bazi fluora koje bi je zamijenile.

Ali koliko se sjećam te priče sa faksa nema boljeg materijala od žive, za ovako divlju primjenu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ne pričamo o kondenzatu tj. pari jer pare nema. Pa ni parne turbine. Reč je o gasnoj turbini koja radi po zatvorenom Brajtonovom ciklusu, na izlazu iz reaktora He je na temperaturi od 700-900° C, a na ulazu 200-300°. Velike temperature i pritisci daju dobre početne uslove, što za dobijanje struje što za neke druge procese. A kako je He "imun" na ionizirano zračenje, može da direktno pokreće turbinu. Japanci su u svom eksperimentalnom reaktoru dobili efikasnost od nekih 45%. A okretanjem ventila umesto struje proizvode hemijskim putem H2 iz H2O. Naravno, ima tu i nekih problema, ali je cela priča realna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Someone u prethodnom postu sam dao link na Braytonov ciklus , efikasnost od 45 % ??? u zatvorenom ciklusu bez hlađenja helija , daj neki link na to

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Planiraju za vikend da opet podignu Inox u vazduh, mada izgleda ne 20km visoko...
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

možda griješim ali ja ne vidjeh da su montirali tri raptora na tu kantu , a bez atmosferske trojke i 600 tona potiska nema dizanja na 20 km .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da se malo vratimo na temu čelika i tlaka:

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

raketaš ::Uradio sam kontrolni proračun slijetanja zvezdoleta na zemlju.

Stvari stoje ovako :prazan zvezdolet ima masu 120 tona, korisni teret 100 tona , količina goriva 25 tona. Kanta koči aerodinamikom , zatim leti ko planer i na visini od cca 500 m pravi kobru i leti trbuhom prema naprijed i pada repom prema zemlji.

Uzeo sam da u tom propadanju na rep zvezdolet dobije brzinu od 150 m / s . Kad je rep na visini od 155 m od tla pale se tri Raptora sa ukupnim potiskom od 500 tona,
.

Nešto sam računao što se otpora vazduha tiče tokom tog propadanja.

Ovde imamo crtež Starship-a za koji se nadam da je dovoljno precizan:
https://www.reddit.com/r/SpaceXLounge/comments/fck.....rawing_v3/
Površina krila je grubo oko 126m2 dok površina trupa iznosi oko 405 m2.
Ako uzmemo koeficijent otpora za krila oko 1 a za trup (cilindar) oko 0.9
Imamo Fd = Rhoa(Sw*Cdw+St*Cdt)*V^2/2

Fd - Sila otpora vazduha
Rhoa - Gustina vazduha (1.07 kg/m^3 na 1000m)
Sw - Površina krila - 126 m2
St - Površina trupa 405 m2
Cdw - Koeficijent otpora krila -1
Cdt - Koeficijant otpora trupa - 0.9
V - brzina propadanja

Ako se uzme V=68m/sec dobijamo silu otpora od oko 1.2134 MN tj 123t
Za masu od 245t tj težinu od 2.4MN dobijamo brzinu propadanja od oko 96m/sec.
Naravno ovo je sve u situaciji kada su ova krilca potpuno ispravljena što neće biti baš slučaj kada se takav profil leta održava pa bude morao malo da "maše" njima

Što se tiče mesečevih planova dobio sam jedan interesantan post sa reddit-a gde je jedan čovek radio kalkulaciju upotrebe Starshipa u programu Artemis za transport.
Predvidja se korišćenje posebne verzije Starshipa koja bi služila za operacije transporta izmedju gateway stanice u mesečevoj orbiti i mesečeve površine.
Evo kako to izgleda na crtežu:



Ovde je originalni post a ispod je link sa kalkulacijom potrebnih delta V za faze leta.
https://www.reddit.com/r/SpaceXLounge/comments/gcc.....ar_lander/

Uglavnom 16 tankiranja da bi se spustio na Mesec i vratio prvi put pa onda 18 za svako sletanje...
Pretpostavka je da tanker može da iznese 100t goriva na orbitu. Kada bi to podigli na 200t bilo bi potrebno "samo" 9 dopunjavanja.
To sve baš deluje nategnuto.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:На форуму „Армија-2020ˮ потпредседник руске владе Јуриј Борисов је саопштио да ће пловећи космодром бити обновљен, уз почетно улагање од 35 милијарди рубаља [раније је „Росатомˮ, узимајући у обзир инфлацију, трошкове њене обнове проценио на 91 милијарду рубаља, што је 8 пута више од цене за коју је купљен од S7]. Ова одлука је донета, према речима Борисова, после саветовања са председником Русије Владимиром Путином.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]