Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jes , omjer plinskog specifičnog toplinskog kapaciteta pri stalnom tlaku i kapaciteta pri stalnom volumenu. Nekad k nekad gama ali to je to.

Da se ispravim... 1,15 do 1,2 ... ostalo mi u glavi nula zarez računajući faktor n

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Futurama svaka čast na trudu, budem to pogledao temeljito za svaki slučaj da ne naletimo na neki lapsus, ali ako ti stvar štima za Sutttona onda je sve ok. Možemo ubaciti podatke za neki motor iz Dobrovoljskog , ali ne očekujem neke probleme sve je to ista teorija.

Da malo još ponovimo gradivo , Dimitrij spominje trajanje misije od 440 dana jer do sada nitko u jednom cugu nije letio duže. Spomijne polaznu putanju na visini od 800 Km, kako bi se izbjegli Van Alenovi pojaseve , tako da je i obodna brzina oko zemlje manja ( 7451 m/s ) pa je potrebni impuls brzine za oslobađanja od zemlje nešto veći. Spominje brzinu povratka na Zemlju od 12,5 km/ s. Znači računa se na neke brze putanje .

Potisak je nejak za tako veliku masu i brod ubrzava sa 0,3 m/s , treba mu cca 3 sata rada da ubrza ka Marsu , vjerojatno bi mogli raditi i sa manjim potiskom i manjom snagom nuklearke,ali ne sa manjom temperaturom, i zapavo tempertura taljenja odnosno razmekšavanja tih karbida je limitirajuća za taj tip nuklearnog pogona.

Vezano za hlađenje ugašenog reaktora... ja to gledam kao jednu peć punu komada željeza . puhanjem hladnog zraka ohladili smo površinu tih komada , zatvaranjem vrata peći , toplina iz dubine komada prodire ka površini i ona se ponovno zagrijala , ali ne na onu početnu temperaturu nego nešto nižu. Otvaranjem vrata peći i ponovnim puhanjem hladimo .. i tako u nedogled. Tu se gubi puno vodika jer se smanjivanjem temperature smanjuje impuls.

Postoji mogućnost hlađenja samo vanjskog plašta reaktora , kroz njega cirkulira tekući vodik i zagrijava se isparava i para tog vodika vozi turbinu koja daje pogon pumpama , radi se o cca 2,5 MW snažnoj pumpi , ali skidanjem snage reaktora , zapravo gašenjem rektora , drastično pada ta snaga pada priliv topline iz dubine reaktorskih saća i moguće je tu toplinu preuzeti vodikom iz tankova i radijatorima za hlađenje vodika.

To su sad spekulacije jer ne znamo energetski bilans uratka sa instituta Keldiš.

Mislim da bi nam za kompletnu priču trebali bar neki dijelovi iz batine knjige ( https://www.elsevier.com/books/principles-of-nucle.....2-804474-2
) , a za početak bar dio iz nebeske mehanike sa stranice 48. tu je dat izuzetno dobar primjer proračuna putanja i brzina.

Nešto podataka o ruskoj nuklearki ima ovdje

http://www.cosmoworld.ru/spaceencyclopedia/programs/index.shtml?yard.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Drug pukovnik ::Jes , omjer plinskog specifičnog toplinskog kapaciteta pri stalnom tlaku i kapaciteta pri stalnom volumenu. Nekad k nekad gama ali to je to.

Da se ispravim... 1,15 do 1,2 ... ostalo mi u glavi nula zarez računajući faktor n

Evo popravke.
https://www.mycity.rs/must-login.png



Sada su kerozinski motori i Raptor ok ali su vodonični malo presvirani...

Usput naidjoh na ovaj sjani NASAin sajt za proračun trajektorije do Marsa.
NASA Transfer Calculator
Ja sam već ubacio podatke za Mars i misije do 2036 ali možete se vratiti na glavnu stranu pa ukucati šta hoćete.
Može se optimizovati po delta V ili po trajanju misije a ima i animacija kad idete na View za konkretni scenario
Malo se tu cifre ne slažu sa onim što sam dobio iz Dimitrijevog videa ali možda ja nisam uzeo pravi Isp ili Rusi imaju bolji kalkulator
Ja sam za napuštanje orbite Zemlje ka Marsu dobio oko 3400m/s a NASA kaže da treba 4400m/s i slično za povratak.

Edit: Zaboravio sam da Rusi idu sa orbite od 800-1000km a NASA kalkulator računa sa 200km. Mada opet mi se čini da je velika razlika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve je to ok , to su proračuni za prvu iteraciju . čisto da se vidi gdi smo ili da vidimo tko i koliko laže sa osnovnim parametrima motora .

Ima jedna dosta rijetka knjiga na našem jeziku Raketni Pogon, Vladimir Ajvaz, tehnička knjiga Beograd 1962.

Ajvaz je radio motore na tekuće gorivo za projekat Vulkan, prije toga je na bazi zarobljene dokumentacije pokušavao napraviti motor od V2 , naravno sve rakete na tekuće gorivo u JNA su bile prvo na njegovom stolu

Napisao je još jednu vrlo značajnu knjigu o mjerenju naprezanja i deformacija u konstrukcjama , te početnicu za Logaritmar ( šiber ).

Pogledajmo što je on napisao o kombinaciji Vodik Kisik .













Kod tako velikog viška vodika kao što je na RS 25 imamo svašta u plinovima , teoretski smo dobili veću brzinu strujanja od stvarne , a to samo znači da mlaznica nije opimalno rađena ili je morala biti skraćena zbog gabarita Shutlea, osim toga ona nije puhala u prazan prostor odnosno u prostor sa 1 bar tlaka nego se borila sama sa sobom i svojim setrama mlazom od onih SST bustera.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ti vodikovi bi trebali svi biti sa preekspandiranim mlaznicama za 0m N/V zar ne. Oni su ciljani za rabotu u vakuumu pa su tako i konstruirani.
Evo recimo i meni RD-0120 da je konstruiran kao prvi stupanj i sa ekspanzijom do 1000 milibara daje taj impuls od 4000, a u vakuumu 4240.



Ali ako se provuče sa ekspanzijom na 150 milibara onda mu brojevi odgovaraju izvorima na internetu, 4510 u vakuumu i 3460 pri zemlji.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Sep 2020 9:14

Polkvnik logično je da su ti vodikovi motori prije svega namijenjeni radu u vakuumu, u drugom ili tečem stupnju. Ali eto iz nekih"viših" razloga s bili paljeni na zemlji, samo što mi nemamo program leta , odnosno ne znamo kada su skinuli potisak i koristili te motore samo za upravljanje.

Naravno da su njihove karakteristike dolazile do izražaja tek u vakuumu, ali mi ne znamo sa kojim tlakom odnosno potiskom rade ti motori kod realnog leta. Na zemlji kod tlaka od jednog bara se tu događa svašta , ti motori rade na veliki protutlak , veći od jednog bara , naime taj višak užarenog vodika dogorijeva van motora i stvara protutlak pogotovo dok raketa mili sa lansera, kasnije kod nadzvučnog leta taj protutlak ostaje iza nje, pa su uvjeti za rad bolji. Za let u atmosferi je idealno kad se raketa giba u suprotnom smjeru brzinom mlaza ili većom , ali to je stvarno picanjenje.

Dopuna: 23 Sep 2020 5:44

Futurama do malih razlika u brzinama koje mi računamo i izbacuju kojekakvi kalkulatori dolazi zbog toga što ne znamo parametre putanja koje računaju kalkulatori. Jako je dobro obrađena ta tema u knjizi uvaženog akademika Tatomira Anđelića https://www.scribd.com/document/401729408/UVOD-U-ASTRO-DINAMIKU-pdf

Budući smo mi još uvijek nejaki sa pogonima , čak i sa nuklearkama prisiljeni smo letiti po Homanovim putanjama i koristiti Homanove prelazne putanje , što je poštovani prof Anđelić jako lijepo opisao

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Glava 5.2 i tablica u glavi 5.2 i takođe nešto malo od str. 176

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sta mislite o upotrebi antimaterije u svemirskim letelicama ? Prema projektu međuzvezdana sonda bi trebalo da bude u stanju da postigne brzinu od oko 8% brzine svetlosti sto je znatno vise od postojecih sondi sto bi joj omogucilo da stigne do najblizih zvezda za nekoliko decenija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imaš možda nešto detaljnije o tome? Koliko znam, do sada nikada nismo proizveli iole značajniju količinu antimaterije, niti bi umeli da je obuzdamo, mislim na čuvanje u okvru nekog magnetnog polja kao rezervoaru. Mislim da su sva razmatranja takvog motora i dalje samo čista teorija.