offline
- Republikanac
- Super građanin
- Pridružio: 29 Dec 2011
- Poruke: 1478
- Gde živiš: Usce dve Morave u jednu veliku
|
Napisano: 13 Avg 2013 13:20
Klip je em smehotresan em nema nikakve veze sa temom!
Gledao sam malo klipove ovog sto je napravio ovaj na youtube. Vrhunac je dosegao klipovima o 1. maju (lik tvrdi da je to neka iluminatska proslava sa rostiljem, a ne kapira da samo kod nas ima tog rostiljanja za 1. maj, u svetu se taj praznik obelezava protestnim setnjama za veca prava radnika) i o Bitci na Sutjesci. Ovo o Sutjesci mu je vrh, ni Ckalja ne bi bio bolji!
Nemanja, jesi ti autor ovih skeceva ili samo postovalac autora?
Sto se tice odnosa Kominterne i Srba, pa Kominterna je upravo najvecim delom svoga postojanja bila protiv Jugoslavije, a ti tvrdis suprotno! Vidi se da nisi kompetentan!
Ali, najjaci je recept koji i Srboljub Zivanovic (inace, profesionalno proucava praistoriju, a ne Drugi svetski rat) primenjuje. To je onaj dobri stari recept: rimski papa + masoni + komunisti (izmedju ubacis Jevreje, Hrvate i Albance) i dobijes buckuris koji uvek pali kod neobavestenih ljudi. Ako gostujes na televiziji, napravis neku misticnu, namrgodjenu, umnu, briznu facu i to je to!
Dopuna: 13 Avg 2013 14:59
Idemo sada malo opsirnije na Ducica! Ponavljam, veliki pesnik, modernista, ali u esejima (politickim i estetskim) prilicno skroman duhom.
mickie ::
Slovenstvo je po svojoj opštoj ideji o životu, o odnosu čoveka prema njegovom Bogu, potpuno jelinsko, što se vidi po njegovoj vedrini i čovekoljublju; a katolički Sloven predstavlja jednu deformaciju koja dolazi iz sukoba njegove mlade slovenske krvi, zdrave i optimistične, sa katoličkom mistikom, proizišlim iz drukče krvi i drukče ideje o životu. Slovenstvo i katolicizam su međusobno protivurečni. Fatalnost ovog slučaja ogleda se dovoljno u istorijama katoličkih slovenskih naroda.
Cisto jedno ofrlje naglabanje i Ducicevo nerazumevanje, pre svega, pravoslavlja. U jednom drugom, estetskom eseiju, Ducic je tumacio da su Srbi bili blagi pravoslavci, u prevodu, ponarodili su izvornu pravoslavnu veru. Srpske svetitelje Ducic je opisivao kao prethodno svetovne vladaoce i heroje, a prema mucenicima, isposnicima, skitima, anahoretima itd. osecao je blagu podrugljivost i tvrdio da smo mi to preuzeli od Grka, a da ih nismo toliko voleli i postovali kao svetitelje. Dakle, pravoslavna vera i njeno shvatanje kod Srba okrenuti su naglavacke.
Opet, on nicim ne obrazlaze po cemu su to Grci blizi Slovenima od Romana. Ne vidimo iz ovoga ni po cemu je to katolicka vera protivna slovenskom duhu. Dubrovcani su tokom srednjeg veka bili katolici, pa su opet ponosito isticali da su "Slovini". Zapadni Sloveni su katolici, a opet u teskim uslovima su kroz vekove ocuvali svoje slovenstvo.
mickie ::
Pravoslavni narodi su među sobom povezani dvostruko: rasom i verom.
Po cemu onda katolicki slovenski narodi nisu povezani rasom i verom?
mickie ::
Ako su sa Grcima i Rumunima povezani samo verom, a ne i rasom, zato su s njima povezani zajedničkim istorijskim doživljajima. Naime, svi su oni podjednako robovali Mongolima ili Turcima. Ovo čini, dakle, da su s ovima takođe povezani dvostruko: verom i istorijom. Dodajmo ovde i da su oni svi zajedno nasledili blagodeti vizantiske kulture i umetnosti, koje su nekoliko vekova služile uzorom i Zapadu (ex Oriente lux). Ova velika duhovna porodica od Belog do Egejskog i Jadranskog mora, postaje time jedan veoma interesantan blok, u pogledu moralnom pre svega. Ovo osećanje srodnosti, išlo je ponekad i do porodičnog osećanja.
Zasto Ducic ovde ne navodi i Albance onda? I oni su robovali Turcima, i oni imaju vizantijskog dvoglavog orla na grbu, i oni spadaju svakako u taj "vizantijski komonvelt". (Dimitrije Obolenski)
mickie ::
Hrvatstvo, naprotiv, odeljeno od tog slovenskog bloka Austrijom i Mađarskom, i potisnuto dobro na jugozapad, bilo je mnogo odvojeno od drugih i glavnijih katoličkih Slovena. Veze između Zagreba i Varšave bile su oduvek neznatne.
Ovde Ducic opet upada u logicki problem! Dakle, nase ropstvo pod Turcima nas je ujedinilo sa, takodje, porobljenim pravoslavnim narodima. Hrvatsko ropstvo pod Ugrima i Austrijancima ih je odvojilo od ostalih Slovena. Kako to? Mislim da ni sam Ducic to ne zna. On zna za nameru, ali kako da je logicki obrazlozi, epa to je mnogo teze!
mickie ::
Ako je Rusija docnije na San Stefanskom Kongresu prešla odveć na stranu svog deteta sa Plevne, to je bila jedna politika slovenske Rusije odista izvan njene tradicije.
Naprotiv, Rusija je Sanstefanskim mirom upravo sledila svoju politiku, dugorocno zacrtanu jos u doba cara Petra I i carice Jekaterine II, dakle u doba kada je Rusija postajala imperija. Druga je stvar sto su Srbi gledali svoje interese i sto vec vise od 200 godina imaju tu zabludu da ruski interesi svuda i uvek moraju da se podudaraju sa srpskim.
mickie ::
Sva tri ova slavizma su propala, svaki na svoj način. Verovatno da će u posleratnim prilikama bar jedno od ovih triju slavizama ponovo izbiti kao kakva ideologija neke od slovenskih grupa. Najmanje je verovatno da će oživeti jugoslavizam, koji je propao najžalosnije, i čim je bio stavljen na prvu probu.
Koliko je Ducic bio ovde "dalekovid" najbolje govori cinjenica da je ovaj clanak pisan 1942. godine, a vec za par godina obnovljena je Jugoslavija! 
mickie ::
Nikakvog znaka u tim vremenima o kakvoj nacionalnoj ili rasnoj ideologiji, kao vezi među našim državnim jedinicama! Nije, uostalom, sličan fenomen postojao ni među državama drugih etničkih grupa u Evropi srednjeg veka. Nacionalizam je uopšte jedno osećanje skorašnjeg porekla; za njega se reklo da je rođen posle bitke na Valmi, za vreme francuske Revolucije, a zatim se nacionalizam definisao tek Napoleonovim ratovima.
Nacionalizam u srednjem veku nije postojao, priznaje to ovde i sam Ducic, ali kasnije na nekoliko mesta u tekstu srpsku nacionalnu tradiciju izvodi iz srednjeg veka i nadgornjava se sa Hrvatima ko je u srednjem veku bio jaci, bolji i ko je zahvatao vece nacionalne prostore. 
mickie ::
Srbi, već osnivajući prvu svoju državu u Raškoj, okolo 825 g. ratovali su i pobedili Bugare, što su im i ovi vratili veoma brzo.
Kao veliki kroatofob, Ducic ovde propusta da kaze da je u doba prvih raskih vladara, Hrvatska predstavljala utociste za neke srpske vladare koji su bili ugrozeni od Bugara. Na primer, kada je knez Mutimir u IX veku pokusao da se oslobodi svoje brace savladara, knez Strojimir je utekao u Hrvatsku, gde mu se rodio sin, knez Klonimir. Ali, Ducic ovde ne zeli pisati nista pozizivno o Hrvatima. Za Hrvate je kod Ducica namenjena samo negativna uloga, pa se elegantno preskacu pozivitni hrvatski pasazi u sprskoj istoriji.
mickie ::
A kako je vojska mađarska već od Kolomana bila mešovita (mađarsko-hrvatska), znači da su na Vrbasu i na Bosni klali pretci današnjih ustaša onako kako to i ovi čine danas.
Pretenciozan zakljucak! Prvo, medju katolicima je jos u ono vreme bilo dosta i Srba. Drugo, preci ustasa su mahom Hercegovci i Licani, a videcemo kasnije da se Ducic iz petnih zila upinje da je Bosna i Hercegovina istorijski srpska, a ne hrvatska teritorija.
mickie ::
Obojica malo što nisu iz jedne sumnjive istorije i šarene literature, prolazeći kroz režimski aparat naših dugogodišnjih diktatura, znači kroz jedan zvanični patriotizam, prodrli i među imena našeg najvećeg dohvata i ostvarenja.
Ducic jugoslovenski rezim izmedju dva svetska rata opisuje kao diktatorski, a istom tom rezimu je dugo sluzio kao ambasador?!? I u doba kada pise clanak, dakle posle propasti Kraljevine Jugoslavije, on se osmelio da rezim kojem je sluzio verno i ponizno opise kao diktatorski?!?
mickie ::
Sa tim Štrosmajerovim pokretom, hrvatski narod, vrlo ubog i skučen i neznatan u veku pre ovog, postaje zatim izvesnom afirmacijom, koja je prevazilazila i njegov pravi značaj. Ali imala je ipak i svoj izražaj, ne bez interesa, za svakog istoričara ideja onog doba.
Ducic na vise mesta hrvatski narod opisuje kao "ubog". Uopste, zar kolektivno opisivanje jednog naroda i to pogrdno ne podseca makar malo na nacizam?
mickie ::
Ali što je Hrvate naročito prenulo, to su ustanci Karađorđa. i Miloša, koji su i po drugim slovenskim zemljama izazivali divljenje.
Ovo je tacno. U Dalmaciji su Karadjordja odusevljeno nazivali "Crni Jure".
mickie ::
A kako je i cela Dubrovačka književnost pisana na srpskoj štokavštini, isto onakvoj na kakvoj su pisane i Vukove srpske pesme, usvajanje srpskog književnog jezika, značilo bi i anektirati Dubrovnik za Hrvatsku, a ne ostaviti ga Srbima.
Ajde da damo cak i obrazovanom Srbinu da procita najpre jednu narodnu pesmu, a onda neko delo Marina Drzica. Kladim se da ce narodnu pesmu razumeti bez ikakve muke, a da ce se citajuci i razumevajuci Drzica (bez prevodioca) oteliti! Dubrovnik je veciti kompleks i Hrvata i Srba!
mickie ::
Na kajkavskom govoru (kojeg opet Slovenci smatraju svojim narodnim jezikom), nisu Hrvati bili ništa važno napisali. Na čakavskom govoru, koji se jedini u filologiji smatra neosporno i isključivo hrvatskim, nisu mogli otići daleko, jer on nije pokazivao mogućnost da se dalje razvija.
Iako i sam kajkavac LJudevit Gaj ne samo da je sasvim presao na stokavicu, nego je i od svih drugih kajkavaca zahtevao da i oni predju na stokavicu. Jernej Kopitar mu je to zestoko zamerio ceneci narodni govor i postujuci sve jezicke tradicije preporucio mu je da ne zatire kajkavicu.
mickie ::
Jagić, najveći hrvatski filolog,
Jagic svakako jeste najveci hrvatski, a mozda i najveci jugoslovenski filolog, ali Ducic mu ne zna cestito ni ime! Na par mesta u ovom tekstu ga naziva "Vjekoslavom". A covek se zvao Vatroslav. Dakle, nepoznavanje jednog od najvecih jugoslovenskih filologa svih vremena, a pritom i upustanje u ovakve lingvisticke rasprave je jedno sarlatanstvo! 
mickie ::
Nikad se Hrvati nisu mogli da naviknu na ideju da su oni u Evropi jedan mali narodić, jedva istorijski.
Opet ruganje Hrvatima u stilu kafanskog prepucavanja! Hrvati imaju da budu "mali narodic, jedva istorijski" jer im Ducic tako kaze i tacka! Zamislite da, recimo, Miroslav Krleza to kaze za Srbe, Ducic bi sa kafanske stolice skakao tri arsina u vis!
mickie ::
Dubrovački znameniti istoričar Mavro Orbini, XVI veka, sveštenik toga grada, u svojoj čuvenoj Istoriji
Svaki prosecan student istorije u Srbiji upozoren je da je delo Mavra Orbinija polulegendarno i nepouzdani izvor za proucavanje proslosti. Ali, Ducic i njemu slicni upravo se hvataju za takve izvore jer se njima najbolje "dokazuje" ono sto je pozeljno.
Sledi deo teksta u kome se dokazuje da je sve na sta Hrvati i Srbi u doba u kome se pise clanak pretenduju srpsko. Da je Ducic bio Hrvat, sve bi bilo hrvatsko. I onda se navode pozeljni citat, nebitno iz kakvih hronika, letopisa ili narodnih pesama, bitno je da se navode samo oni koji potkrepljuju tezu autora, a oni koji govore suprotno se preskacu. Naravno, ono sto ja kazem, ima hiljadu i jedan navod o srpskoj Slavoniji, ali nijedan o srpskoj Sumadji i hiljadu i jedan natpis o hrvatskoj Slavoniji, ali nijedan o hrvatskom Zagorju. Posto mi je takav vid pregleda dokumenata odvec dosadan s obziroma da je eksploatisan preko svake mere i zatrovao mi je zivot otkad znam za sebe, necu se time pozamasno baviti. Samo cu navesti da je u jednom od dokumenata vremena Ducic naveo fra-Ivana Jukica koji govori o tome da Hrvata nije bilo u Bosni i Hercegovini. Istog tog fra-Ivana Jukica danas Bosnjaci navode kao krucijalni dokaz o njihovom pradavnom postojanju. Dakle, Ducic i Bosnjaci na jednoj strani! Kako je samo nas dobri Bog dobar komediograf, a Ducic, svi znamo, "veruje u Boga i srpstvo!" 
mickie ::
Hrvati nikad nisu imali svojih narodnih pesama.
U svim zbirkama pise ispod pesme "Smrt majke Jugovica" u zagradi "iz Hrvatske".
mickie ::
Srbi su narod guslarski, a Hrvati narod tamburaški; i dok su Srbi izgrađivali svoje slavne epose, Hrvati su izgrađivali poskočice.
Po ovome ispada da su Vojvodjani Hrvati. 
Dva mnogo veca imena srpske kulture Vuk Karadzic i Jovan Cvijic mnogo bolje sve ovo objasnjavaju od Ducica. Vuk primecuje da u Sremu nema guslara na pocetku XIX veka, izuzev onih koji su prebegli 1813. godine iz ustanicke Srbije. Cvijic, pak, objasnjava sasvim logicki da je padom u tursko ropstvo srpski narod doziveo ekonomsku i kulturnu regresiju i da su svi srednjovekovni stalezi doziveli degradaciju. Tada se narod vraca i stocarsko-patrijalhalne odnose i zato cveta narodni ep umesto srednjovekovnih zitija, sluzbi, pohvala itd. kao knjizevnih formi. Ocito zalutao u ovakve vode, Ducic jopet brka neke stvari!
S obzirom da je tekst podugacak, nastavicu sutra. Stao sam kod Josipa Juraja Strosmajera. Nastavicu sutra.
Dopuna: 14 Avg 2013 15:07
Nastavljam sa analizom Ducicevog clanka. Stigli smo do Josipa Juraja Strosmajera.
mickie :: Kako onda u ubogoj Hrvatskoj nije postojalo ništa istorijsko ni kraljevsko iz srednjeg veka, on je znao da ni turista koji je artist, ni onaj koji je arheolog, ne može onamo naći nikakve zanimljivosti.
Na primer: krapinski covek! 
mickie ::
Na početku istorijskog života Bosne, srpska dinastija pod zetskim knezom Vojislavom je zauzela sa Humom i sa Raškom još i Bosnu.
Na samom pocetku teksta Ducic iznosi tezu o anacionalnom srednjovekovlju, a sada su mu upravno srednjevekovne mape i dogadjaji iz tog perioda glavni dokazi u otimanju Srba i Hrvata oko Bosne i Hercegovine?!?
mickie ::
Onda se počelo i prvi put pisati o Bosni. Iz tog kruga izišla je i famozna "Povjest Bosne" Vjekoslava Klajića, sva apokrifna, sva tendenciozna.
Delo bez ikakve naucne vrednosti i autor sa krajnje smelim i nicim potkrepljenim tezama. Primer upotrebe interpetirane proslosti u politicke svrhe.
mickie ::
Trijalizam je bio u svom momentu hrvatska doktrina o ravnopravnosti Austrije i Mađarske i Hrvatske kao osnovnog principa habsburške monarhije!… To su, prema gledištu zagrebačkih političara, bila tri lista deteline, izrasle iz istog patriotizma i iste odanosti Kruni i katoličkoj dinastiji, simvol njene snage, afirmacija jedinstva.
Ovde moram da se slozim sa Ducicem. U danasnjoj hrvatskoj istoriografiji nametljivo se istice taj trijalizam i Hrvatska kao ravnopravni cinilac unutar Austro-Ugarske sto je, zapravo, smesno!
mickie ::
Ali već posle Nagodbe 1866 g., postajući dvojnom monarhijom, Austrija je došla sa Mađarima do pogodbe (podeljena je monarhija na dva dela, Mađarsku i Austriju), da u austrijskom delu dobiju prevlast Nemci, a u mađarskom, Mađari. Nagodbom je uništena "hrvatska državna samostalnost".
Austro-ugarska nagodba je bila 1867., a ne 1866. godine kako veli Ducic!
mickie ::
U doba posle Nagodbe 1866., došlo je do osnivanja dveju velikih hrvatskih stranaka: "unionističke stranke", čiji je šef bio Štrosmajer, i "stranke prava", čiji je šef bio dr Ante Starčević, poznati srbofob, koji je negirao da Srbi uopšte postoje kao narod, i koji je dao lozinke "Srbe o vrbe" i "Za Srbe sjekiru", devize koje i danas imaju svoje mesto u hrvatskom narodu.
Autor pesme "Srbe na vrbe" iz 1914. godine je bio dr Marko Natlacen, inace, u Kraljevini Jugoslaviji ban Dravske banovine. On se po aprilskom slomu 1941. godine odmah stavio na raspolaganje italijanskom okupatoru. Ubili su ga partizani.
mickie ::
i za Svetog Savu, koji je bio neprijatelj Rima, i vodio borbu sa rođenim bratom protiv rimske agresije na Balkan
Ovo je tipican primer reinterpretacije lika i dela Svetog Save u duhu vremena, tj. XX veka i sovinizma koji se rasplamsao neposredno uoci i tokom Prvog svetskog rata. Sveti Sava je bio pravoslavac, pravoslavni arhijerej i kasnije pravoslavni svetitelj, ali i on i svi Nemanjici bili su izuzetno tolerantni prema katolickim svestenicima i vernicima, narocito u primorskim oblastima tadasnje srpske drzave.
Ducic je ovde izuzetno vatreno opisao Svetog Savu kao borca protiv katolicanstva, a istovremeno, na jednom drugom mestu, hvali knjigu Jele Spiridonovic-Savic kao jednu od najboljih na nasem jeziku. U toj knjizi autorka pesnicki slobodno, ja bih rekao i preslobodno, izmesta Svetog Savu iz njegove klasicne slike svetogorskog monaha i velikog pravoslavnog pastira na podrucje katolickog mistika koji se odusevljava teologijom Svetog Aurelija Avgustina. Kao sto se da videti iz ovog primera, Duciceva sekira ne sece na istom mestu...
mickie ::
Hrvat je tip izoliranog ostrvljanina i tipičnog malograđanina, sa m a l o m istorijom, sitnom idejom o životu, sa strahom od krupnih ideala i velikih pothvata; uvek kavgadžija kafanski više nego megdandžija na bojištu; koji se uvek provlačio kroz život pogureno; uvek birajući između poniznosti prema Austriji da izbegne Mađarsku, ili servilnosti prema Mađarskoj pred terorizmom Austrije: kao 1849-1859 godine, kada je Austrija nametnula Hrvatskoj za zvaničan jezik nemački po celoj zemlji a tako isto i Nemce činovnike ne samo po Hrvatskoj nego i po Dalmaciji. Murta sjaši, Alaj beg uzjaši!…
Opet malo kafanskog sovinizma!
mickie ::
Mi smo videli da do osvita XIX-og veka nije bilo među Srbima i Hrvatima nego samo progona i pokolja
Nicim ovo u dosadasnjem delu teksta nije dokazao. Jedina tvrdnja bila je da su u nekoj akciji unistavanja pravoslavnih u Bosni i Hercegovini ucestvovali tamosnji katolici, a i pre i posle toga na vise mesta je isticao da su ti katolici sa hrvatskim nacionalnim osecajem imali vrlo malo ili nista.
mickie ::
Kad je Srbija 1804 pod Karađorđem, a zatim pod Milošem, dizala velike ustanke za oslobođenje Balkana, i kad su stvarali prvu hrišćansku državu u nehrišćanskom i varvarskom carstvu na evropskom Istoku, ni jedan Hrvat nije, kao Sloven ili Hrišćanin, došao kao dobrovoljac da pomogne taj Ustanak
Ne secam se nesto da sam citao niti o jednom Srbinu iz Like, Dalmacije, Kninske krajine itd. da je bio tokom Prvog srpskog ustanka nas dobrovoljac.
mickie ::
Za ovo ne znaju Srbijanci. Oni će uvek biti gotovi da umru za Bosnu, a često su za nju i umirali, ali nikad da za nju žive. Čak ni da dadnu sebi truda da upoznaju njen život, i njegove neobilazne zakone.
Tipican zov ekstremiste iz nacionalno izmesanih krajeva! Uvek kada se sukobi sa svojim komsijom suprotne nacionalnosti, navikao je da urla i doziva u pomoc Beograd i Zagreb! Aman, ima Srbija precih potreba od toga! Kao krpelji ste!
mickie ::
Uostalom, Pašić je većma bio švajcarski demokrat, nego srpski nacionalac; i srbijanski državnik, više nego srpski ideolog.
Tacno tako!
Pasic je bio jedan zdravorazumski covek koji je znao sta treba srpskom, sumadijskom seljaku kao vecinskom gradjaninu Srbije i znao je sredstva kojim to ostvariti. Neka nacionalna zanetost bilo "Velikom Srbijom" bilo Jugoslavijom za njega je bila velika iluzija.
mickie ::
Zagreb nije ni dana čekao da taj rat protiv Srbije primi kao sveti rat za Katoličanstvo protiv Pravoslavlja
Prvi svetski rat nije bio niposto verski rat! Pa, protiv Srba su ratovali Bugari, a Hrvati su se zestoko borili protiv Italijana kod Gorice itd.
Kada pise o ovim deklaracijama koje mozemo smatrati osnivackim aktima Kraljevine SHS Ducic preskace Zenevsku deklaraciju. A u njoj se jasno vide pritisci Saveznika ispoljeni prema Srbiji i veliko popustanje Vlade Srbije u korist Jugoslovenskog odbora i Narodnog vijeca. Kada bi opisao to, Ducic bi opet ponistio svoje reci o tome da Saveznici gledaju nedobronamerno na Hrvate i da im cine koncesije samo zahvaljujuci Srbima. Takodje, treba reci da nije proglasenjem monarhije pre donosenja Ustava od 1921. godine pogazena Krfska deklaracija, nego upravo Zenevska deklaracija.
mickie ::
U krvavoj igri Srba i Hrvata, za 23 godine države Jugoslavije, ovi kulturni, mirni i pozitivni Slovenci, ostali su celo vreme kod sebe, ne mešajući se u spor, ne zovući braćom Srbe, ali naročito nikad ni Hrvate, (koji, naprotiv, smatraju Slovence "gorskim Hrvatima").
"Alpski Hrvati"! Tako ih nazivaju hrvatski sovinisti. Ali, Ducic opet brka terminologiju!
mickie ::
Srpski narod, a to je ne samo Srbija, nego i celo Ujedinjeno Srpstvo, mesto da se 1918 formiralo u jednu ogromnu i etnički homogenu grupu, i sledstveno u jednu veliku državu, primilo je na sebe dužnost da pristane na granice Jugoslavije koje su samo na moru imale dužinu od ništa manje nego 1.000 kilometara od Sušaka do Ulcinja; a na suhu, dvostruko toliko, od Đevđelije do Kranjske! Za odbranu onolike obale, trebala bi jedna preskupa ratna mornarica kakve od velikih sila, a kakvu mi nikad nismo mogli ni zamisliti sa našim malim budžetom. Za odbranu suvozemne onako beskrajne granice, trebala je tako isto vojska jedne velike sile, sa oružanjem, koje je iziskivalo ogromne troškove, i za nabavku i za uzdržavanje!
Opet protivurecni i konfuzni Ducic!
Malocas je u tekstu napisao da su Srbi, nakon pobednickog zavrsetka Prvog svetskog rata mogli sami dobiti 2/3 teritorije Kraljevine SHS, a sada su mu granice te drzave prevelike i preskupe za odbranu?!? Kako je pricao da su te granice neodbranjive, sumnjam da bi i za trecinu krace te granice bile odbranjive!
mickie ::
Nikakve ni ekonomske koristi nije imala Srbija, ni srpski narod oko nje, udružujući u zajedničku državu bogate srpske zemlje sa pasivnom Dalmacijom, pasivnom Slovenačkom, i za 1/3 pasivnom Hrvatskom…
Ovde ispadne da je predratna Srbija bila razvijenija i od Slovenacke i od Hrvatske!?!
mickie ::
Promena njihove austrijske krune u ondašnju državnu monetu, srpske dinare, u srazmeri 1:3, napravilo je jednu nezakonitu trgovinu sa našom valutom, jer nisu menjane samo upotrebljavane i prljave hiljadarke hrvatskih seljaka, nego i vagonima novouvezene krijumčarene hiljadarke zagrebačkih bankara, iz Pešte i Beča preko Mure u Hrvatsku.
Hrvati vele da je kruna menjana za dinar po kursu 1:1 i da su oni opljackani, Ducic da je menjana po kursu tri dinara za kunu. Ovde se vidi da ekstremisti ne samo da razlicito interpretiraju iste podatke, nego cak i razlicite podatke navode u cilju potkrepljivanja vlastite argumentacije!
Zakljucak: tekst je amaterski, aljkav, ostrascen i treba ga posmatrati iz ondasnje perspektive - 1942. godine i prepiranja srpske i hrvatske emigracije o uzrocima aprilskog sloma. Nazalost, od tih prepirki nije bila pelcovana ni Vlada Kraljevine Jugoslavije u izbeglistvu.
|
