PARS 2K12 KUB-M (SA-6 Gainful)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ukoliko se izvrse sve potrebne modernizacije,kako bi izgledala jedna baterija ili divizion/puk? Sta bi bio nisanski radar,da li je neophodno da ostane Rston kao komandno mesto baterije i koliko bi bilo maksimalno vreme od zahvata,raspodele,preuzimanja i do konacnog pogotka cilja u vazduhu? I koje visine i daljine bi sistem mogao da pokriva sa tom modernizacijom? Mislim,da li bi P-40 bio osmatracko-nisanski radar,deo Rston-a za ozracivanje cilja sa novim komandnim mestom bez koriscenja osmatrackog radara istog,povecanje visine sa 7 km na... i daljine do 20+ i smanjenje vremena od 20-30s na?

• 5Ovo se svidja korisnicima: Mercury, ILGromovnik, Kubovac, Bahuss, Lucije Kvint
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Doco. Ti si jedini, koji vodi pravilnu personalnu politiku. To je istiniti vic, kada je penzionisani major dosao kod svog ucenika, posle 10 godina, koji je vec bio potpukovnik, a ovaj njegov ucenik mu se obrati, o druze pukovnice, ne znajuci da on uopste nije bio unapredjivan. A ovaj mu odgovori, bravo ti si jedini ovde, koji vodi pravilnu personalnu politiku, buduci ga je unapredio, jer nije mogao da veruje da je on jos uvek 2 cina nizi od njega, a tolike godine su prosle, a on sam zna ko je on i sta je bio.
Tako i ti, ovi napravise koje kakve modernizacije, potrosise silne drzavne-narodne pare, probise krajnji rok 2012.godinu, stalno se slikaju, hvale, provode se u SDRP-u, vozaju po ruckovima, prave fenomenalna gadjanja bez promasaja itd, a ti pitas jednog starog majora, kako bi trebalo da izgleda modernizovana i unapredjena baterija/divizion KUB-M. Pa valjda su oni to rekli u svojoj TS, PA i PR modernizacije i drzavno rukovodstvo (ministarstvo) se saglasilo sa tim?
Ja licno imam svoje vidjenje celokupne modernizacije. To sam i zapoceo, kada su svi odustali, a ja sam, ponavljam sam, napisao TS. Nakon toga, neko je to preuredio, preusmerio, izvitoperio, unazadio i uradio po necijem naredjenju, da se ne vidi da to moze da bude efikasan i ubojit RS PVO, srednjeg dometa na trupnom nivou. Potrebno je, po njima, da on samo akvizicira, legitimise (ne znam) i prati 200 ciljeva. Ja ne zelim da otkrivam moje vidjenje ideje modernizacije, jer oni to ne zasluzuju. Stoga mogu samo da ti dam globalno vidjenje i odgovor na tvoja pitanja.
1. RStON moze a i ne mora da ostane srce, tj.komandno mesto baterije, odakle se lansiraju rakete.
Moguce je ugradnja savremenog NR na SLO. Takodje moze se intervenisasti i na samoj raketi.
2. Ovaj sistem omogucava i treba realizovati, u cilju prosirenja zone dejstva, uvezivanjem potcinjenog sa
pretpostavljenim UKUV-om (putem specijalne zicne veze). Vreme, od identifikacije,prenosa, zahvata i
lansiranja bi se skratilo za 30%, a da ne govorimo o faktoru iznenadjenja i pouzdanosti unistenja cilja,
3. Prethodnim resenjem, u sistemu autoamtizacije K-11M - K-12M bi se, gledajuci u odnosu na jedinstven
singl sistem 2K12M, povecalo, po daljini objektivno 100% a po visini 40%. Znaci visina unistenja ciljeva
bi se podigla sa 8km na 14km i daljina sa 24 km na 46 km, dok bi se, ustvari vreme unistenja cilja
povecalo, ali na oko 50 sek.
4. Zna se da je OAR +RMV =P-40 rezervno komandno mesto, i da je moguce direktno rukovoditi iz
njega,ali se rakete i dalje lansiraju iz RStON-a, tako da nema smisla ugradjivati NR na OAR, jer je
potrebno i osvetljavanje cilja.

• 7Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Lucije Kvint, sasans23, zixo, voja64, ssekir75, mk
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam nešto predugo radio na Kubu, ali sam ga zavoleo kao sistem. I svi ovi predlozi inovacija Kuba koji od njega prave faktički nešto drugo meni se ne dopadaju. Bolje kupiti novi sistem nego sada izmišljati koješta, izbacivati RsTon iz baterije ili štatijaznam.
Vrh modernizacije je po meni Kub M4 i možda nešto od onoga što je potpukovnik pričao, a tiče se modernizacije Kubovih raketa i sistema centralizovanog upravljanja (pretpostavljeni - potčinjeni UKUV)...
Ipak...ono što nema ni u tzv. modernizaciji SDPR, a nisam siguran ni u sistemu Kub M4 a nije teško izvesti je upravo ovo o čemu se pričalo u poslednja dva-tri posta i o čemu sam i ja pričao dok smo govorili o ratnim iskustvima.
Treba više raditi na Televizijskom optičkom sistemu gađanja, ugradnjom savremene dnevno-noćne kamere i savremenog prijemnika u kabini RStON-a i uvežbavati gađanje bez početnog osvetljavanja u režimu "Zahvat u vazduhu" do iznemoglosti. Da smo tokom 1999 mogli na ovaj način izvoditi i gađanja noću, gde bi nam bio kraj. Po meni ovo je bolja modernizacija od nekakve termovizije, koja svakako umanjuje domet i po visini i po daljini...
Naravno, ovo ja pričam iz domena mojih znanja koja su tolika kolika jesu!

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Lucije Kvint, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zahvat u vazduhu je nepuzdana stvar. Kub treba digitalizovati do te mere da moze da se uveze sa drugim sistemima, napraviti mogucnost da moze da dejstvuje i kad je posada izvan vozila (svakako ako se moze) i nabaviti Gazetcik za svaki radar (sto je kljucna stvar). Gazetcik bi trebao da automatski gasi radar kada detektje protiv-radarski projektil (ili enki drugi) i da ispaljuje mamce.

Povezivanje Kuba i Buka je bila dobra ideja pre 20 godina, ali Kub je vec starac, a vreme vec polako pocinje da gazi cak i Buk. Pitanje je da li su VS potrebani sistemi PVO, i ako jesu, onda treba krenti u nabavku neceg novog.

• 4Ovo se svidja korisnicima: CheefCoach, Lucije Kvint, voja64, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@CheefCoach

Pa kažem....navodim ono što se na Kubu može uraditi a da to i dalje bude Kub. Upravljanje RStON-om sa nekog udaljenog mesta onemogućava posadi da odmah po gađanju prevede oruđe u marševski položaj i beži. Tako da to po meni nije neka opcija. Ona pruža veću sigurnost posadi, ali....
Što se tiče ugradnje opreme o kojoj si pričao, nisam toliko upoznat sa tim, ali ako je to tako kao što si napisao i ako tako može da se ugradi na RStON, svakako je dobro rešenje.
Što se tiče nepozdanosti "zahvata u vazduhu"...potrebno je "spregnuti" novi kolor dnevno-noćni TV sistem sa NR i to bi se podešavalo sve dok ne bude podešeno maksimalno moguće. Onda bi se u recimo Rusiji ili negde, mogla i trebala izvršiti vežbovna gađanja sa našim RStON-ima u ovakvom sistemu. Dok je bila SRJ, to je moglo i kod nas, sve do 2006, a znalo se dovoljno o prethnodnim ratnim iskustvima.
Ja nisam siguran (ne mogu da govorim u ime svih pukova) da je postojeći tV sistem i njegova spregnutost sa NR proveravana, a vremenom je svakako moguće da dođe do manjih pomeranja TV vizira.
Kada se to sve lepo uveže, mislim da bi slučajevi da prva raketa ne ostvari zahvat bili veoma retki, a druga raketa gotovo nikakvi..... Naravno, možda ja to sve prilično optimistički gledam, ali znam da su iskustva iz 1999 sa crno belom kamerom lošeg kvaliteta i još lošijim TV prijemnikom bila sasvim solidna. Ne znam tačno rezultat: zahvaćene i nezahvaćene rakete u TV režimu "zahvat u vazduhu" ali koliko ja znam nije bilo toliko loše inače bi se odbacilo tokom rata.....

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze li neko da detaljnije objasni rezim "zahvata u vazduhu"? Koliko sam ja razumeo, cilj se prati pasivno (opticki, termovizijski...), lansira se raketa u pravcu cilja (ili sa nekim pribliznim preticanjem?) i tek onda se ukljucuje nisanski radar, raketa ostvaruje zahvat i dalje se samonavodi na cilj. Na ovaj nacin se napadnutom cilju ostavlja manje vremena za reakciju a posada KUBa je bezbednija jer nisanski radar emituje manje vremena. Sa druge strane, cilj mora biti vidljiv opticki ili termovizijski, sto smanjuje daljinu primene sistema. Takodje, smanjuje se verovatnoca unistenja cilja jer u rezimu "zahvata u vazduhu" postoji veca sansa da raketa ne ostvari zahvat? Hvala unapred.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Lucije Kvint, sasans23, šumar bk2, zixo, voja64, ssekir75
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Lucije Kvint

"Režim II Zahvat u vazduhu" se najčešće primenjuje kada se druga raketa lansira sa istog SLO-a sa koga je lansirana i prva, a da bi se skratio interval sa 6 na 3 sekunde. Naime, nakon lansiranja prve rakete, dim koji stvara prva raketa onemogućava lansiranje druge rakete u trajanju od min. 6 sekundi. Da bi se skratio interval, primenom navedenog režima rada, vrši se lansiranje rakete, koja ima 3-4 sekunde da ostvari zahvat u vazduhu inače blokira i nastavlja let kao balvan.

E sad....postoji i opcija da se i prva raketa raketa lansira u tom režimu. Kako? Osmatranje se vrši uz pomoć televizijskog optičkog vizira koji se nalazi tik uz NR i trebalo bi da budu "spregnuti". Kada se uoči cilj, vrši se lansiranje rakete i tek onda (otprilike istovremeno ili delić sekunde kasnije) uključuje se NR koji bi trebao, u normalnim uslovima, da u ostavljene 3-4 sekunde ostvari zahvat, odnosno "osvetli" cilj. Dalje se znate.

Šta se dobija? Dobija se to da se OR na RStON-u ne uključuje (minimalno 5-6 sekundi uštede vremena) i NR na RStON-u se uključuje tek sa lansiranjem rakete (ušteda oko 3-4 sekunde)...
Tako da se dobija ušteda o minmalno desetak sekundi zračenja. To nije malo u sukobu sa NATO. Treba znati da OR na RStON-u je tek malo manje rizičan od NR, kada je u pitanju rizik od PRR....

Možda će samkubm4 ovo još malo stručnije objasniti, ipak sam ja već duži niz godina van svega toga i možda sam nešto zaboravio....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Зна ли неко на којој даљини Газетчик може да открије ПРР?

• 1Ovo se svidja korisniku: zixo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prospekt na sajtu porizvodjaca kaze da je verovatnoca zastite od HARM-a 85%.

http://www.almaz-antey.ru/en/catalogue/millitary_catalogue/

Daljinu nisu naznacili.

• 8Ovo se svidja korisnicima: Mercury, CheefCoach, voja64, Kubovac, d.arsenal321, Lucije Kvint, zixo, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znaci, problem je rezim gadjanja (visina) i vrsta vazdusnog cilja. Ako je cilj nepokretan (lebdi) ili se lagano priblizava (neki helikopter), a na raspolaganju nam je potpuno ispravna raketa 3M9M(3)E sa svojom RGS, i ona ne zahvata taj cilj, tada se sa SLO na raketu daje komanda ZV (Zahvat u vazduhu) a u RGS je to ustvari komanda ZZ (zabrana zahvata). U SLO, tj,njegovom bloku lansiranja, istovremeno se ukida blokiranje, koje bi u normalnom rezimu zahvatilo cilj sa RGS Prakticki to omogucava silazak rakete, ali samo po signalu iz RGS, ne iz SLO, a ova ga izvestava da je cilj njome kao zahvacen i da ga automatski prati. Na NR RStON-a, sa SLO daje se komanda GRL (Gotovost Rakete za lansiranje) iako RGS nije fakticki zahvatila cilj. Tada, po komandi L (lansiranje), sa RStON-a ili SLO, raketa silazi sa SLO, antena RGS usmerena je u pravcu cilja a RGS je pripremljena za pretrazivanje i zahvat-hvatanje cilja. Posle 4,5 sek, od trenutka lansiranja, u RGS se ukida komanda ZZ (Zabrana Zahvata) i ona pocinje letu do DZ (Dalja Zona) unistenja i stvarno trazi cilj po frekvenciji, hvata ga i obezbedjuje navodjenje raketa na njega. Pri gadjanju cilja u BZ (Blizoj Zoni) unistenja RGS ukida komandu ZZ (Zabrana Zahvata) ali 3 sek posle silalska rakete sa SLO, kada je pouzdano zahvata cilj u vazduhu. Ovaj rezim je pouzdaniji za NLC. Buduci, da su mogucnosti za ponovno gadjanje cilja ogranicene, u ovom rezimu NLC, a verovatnoca unistenja, prakticku u nizoj ZU (Zoni unistenja) smanjene, za gadjanje pojedinacnog NLCilja, po Pravilu se odredjuju 2 rakete sa ukupno verovatnocom unistenja od 0,9, i sa vise raketa se ono realno moze poboljsati. Prema tome, vidite, da je ova raketa ipak inteligentna, a ovo je samo jedan od 100 dela njenih mogucnosti i ugradjenih strategija.
Sinteza NR i SLO je upravo BUK-M1,2, a to je glavna konstruktivna mera zastite ovog sistema od PRR.
Za brzo pokretni cilj, koji udje u ZL ovog RS PVO, problem je pocetak njegovog manevra. I ukoliko je ovaj pocetak kraci od 6-8 sek, to moze da dovede do naglog porasta greske navodjenja rakete na cilj i njenog velikog krajnjeg promasaja. Ovo moze da predupredi jedino dulani sistem-spregnutog vodjenja ovih raketa na jedan cilj.
Kao sto rece Kubovac, moj drugar, originalno Pravilo, preporucuje da se gadjanje ciljeva, koji vrsi manevar izvodi sa serijom od 2 rakete i tempom gadjanja od 3-6 sek. Ako cilj otpocne manevar 4 sek, pre susreta a jednom raketom, za drugu raketu manevar cilja treba poceti 7-10 sek do momenta susreta. Kolo AU (Automatskog Upravljanja) tada uspeva da odradi razlike izazvane pocetkom manevra cilja, pa ce dinamicke greske PARS (Paoluautomatskog Radarskog Samonavodjena) biti male, pa prema tome i povecana verovatnoca unistenja cilja.
Pri gadjanju ovim sistemom uz pomoc TelV (Terv) Kamere, treba uzeti u obzir i pasivni deo putanje rakete (kada je potiskom MM jos uvek obezbedjena zadovoljavajuca brzina rakete, ali manja od 1.4Ma, i na visinama manjim od 3.5km) pored aktivnog dela od oko 24 sek. U tom smislu neophodno je uraditi takav odabir kamere, prakticki za srednje daljine dejstva kako bi se povecala DGZU (Dalja Granica Zone Unistenja) za ciljeve od cak 480m/s. Na taj nacin dolaze do izrazaja maksimalne mogucnosti ovog sistema. Dosta, ne smem vise.