offline
- Pridružio: 12 Nov 2012
- Poruke: 297
|
Peruni. Pitanje postavljeno, putem poruke 9.08.17, koji se ne odazvao,
Naslov: Predlog i pitanje
Prvo jedan dobronameran predlog...
Posto citaoci ovog foruma nisu jednako tehnicki potkovani i/ili niti svakodnevno barataju vojnom terminologijom nije lose da napravite jedan post koji bi dao objasnjenje svih skracenica koje koristite i time omogucite lakse razumevanje teksta koji pisete sirem auditorijumu. Negde ste ih naveli a negde ne, nije lose staviti ih sve na jedno mesto...
Npr.
1.TerVK - Termovizijska kamera
2.NR - Nisanski radar
3.UKUV - Uredjaj za komandovanje i upravljanje vatrom
4.BUV - baterija za upravljanje vatrom
5.UPPC - uredjaj za prenos podataka o cilju
6.RStON- Radarska stanica za osmatranje i navodjenje
7.SLO - samohodno lansirno orudje
8.
9.
itd...
A sada par pitanja ako ste u mogucnosti da odgovorite...
Ono sto bi meni bilo interesantno ako mozete da objasnite, kakva je mogucnost uvodjenja novih savremenih racunara u KUB sistem kako na SLO tako i na UKUV i RStON, nesto zasnovano na savremenim procesorima na primer arm ili neka verzija na x86 arhitekturi, naravno u odgovarajucem pakovanju odnosno kucistu primerenom za vojnu primenu, kojim programskim jezikom bi se recimo moglo po vama odraditi programiranje odnosno pravljenje programa koji bi obradjivao sve informacije, predlagao odabir cilja i upravljao kako raketom u toku vodjenja tako i bio jedan FCS za bateriju KUB? Sta bi se dobilo vecom brzinom obrade informacija?
Pretpostavljam da su akviziciju do 200 meta koje ste spominjali ostvarili uvodjenjem novih racunara, interesuje me da li znate koji su racunari u pitanjui ili neke opste karakteristike tih racunara, procesor, memorija i slicno, i na kom OS-u rade i koliko bryina racunara moye da utice na povecanje brzine dejstva jedne PVO baterije KUB?
Ako mozete malo detaljnije da objasnite kako funkcionise radio link koji vodi raketu i koliko je sadasnji podlozan ometanjima i sta se moze uraditi da se zastiti od ometanja?
Raketa KUB sistema ima lep domet balisticki kao sto je do sada vise puta zakljuceno, koliko radio vodjenje utice na taj domet i sta se u tom pogledu sve moze promeniti da dobijemo veci domet, da li je potrebno povecanje snage postojeceg odasiljaca i tome slicno, da li je moguce ugraditi neki noviji manji odasiljac, kao i odasiljac sa mozda nekom drugom frekfencijom rada stim da bi se u slucaju promene frekfencije rada odasiljaca moralo nesto da se menja na raketi tj. i raketa prilagodi novoj frekfenciji, imali li nekih benifita menjati frekfenciju postojece komunikacije raketa-lanser-komadno mesto?
I za kraj...
Uticaj snage radara tj. njegove snage zracenje i dometa da bude otkriven i pogodjen nekom PR raketom recimo HARM?
Recimo imamo radar sada u KUB-u, radar Zirafa i radar PR-15 na bazi snage zracenja da li ce biti svi jednako lako zahvaceni, sa koje daljine i koja je verovatnoca cisto na bazi snage da budu unisteni raketom HARM...
Ovo pitanje zadnje mi se vuce od 1999 jer ne znam za neki podatak da je samo jedan radar Zirafa bio pogodjen HARM raketom i to prema navodima lansiranje rakete je obavljeno sa oko 20km daljine...
Sve najbolje i pozdrav Ziveli.
Moj odgovor, 12.08.17.
Postovani kolega, pozdrav.
Evo da vam ponovo odgovorim na vasu poruku od pre neki dan. Naime, ja sam napisao odgovor, ali nisam uspeo da vam posaljem, i vi je niste primili, jer sam kasno uvece, pre iskljucio PC, no sto je poruka otisla. Zato se izvinjavam.
U potpunosti prihvatam Vasu sugestiju, oko skracenica, i mogu Vam odgovoriti, sledece:
Ja sam se trudio uglavnom da dam objasnjenje usvojenih skracenica, iz vojne terminologije i tehnickih naziva, kada sam mogao i kada nisam u zurbi, da ne bih gubio vreme. Trudicu se ubuduce da to obavezno uradim. Za prosle postove, mozete me slobodno konsultovati, ako imate problema sa nekom skracenicom.
1. Na modernizaciji RS KUB-M, tehnolosko su uvedeni savremeni racunari (mikroprocesori, DSP), ploce, elektronika i softver,sa MIL standardom, s kojima se u to vreme raspolagalo. Neke su stvari mozda sada prevazidjene, ali je bitno da je zadrzana funkcija i trazena pouzdanost. Stvari su se radile segmentno, u skladu sa TS (Taktickom Studijom), PA (Prethodnom Analizom) i PR (Programom realizacije). Moram da priznam da je tu bilo i sarenila, u zavisnosti od perioda rada i ljudi, koji su bili Nosioci projekta, kako u VTI, tako u SDPR, na fakultetima i u Preduzecima Namenske. Primera radi, ja sam DBSO (Digitalni Brisac Stalnih Odraza), dok sam bio u GS VJ (Vazduhoplovno-tehnicka uprava), po ugovoru, koji su dobili na tenderu, radio sa IMTEL-om (Institutom za Mikrotalasni Tehniku i Elektroniku), i to sa mikroprocesorom na 2,3 GHz, softverskom metodom, modernim MIL plocama elektronike, i to 2003.godine. Kasnije je to neko preusmerio i radio sa DSP, u Institutu MTT INFIZ, sa manje ili vise uspeha i zadovoljavajuce 2011/12.godine. Ovakav DBSO se mogao ugradjivati u sve radare sistema PVO, zajedno sa MTMP (Malosumnim Tranzistorskim Mikrotalasnim Pojacivacima), kada se postizao izuzetno mali sum Pijemnika i fantasticno brisanje stalnih odraza. To je samo jedan mali segment modernizacije. Kasnije je neko isao da se uradi suspstitucija postojeceg UKUV-a sa digitlnim TKIS-om, izbacivanjem UPPC-a, po meni polovicno uspesno. Krajnji rok je bio 2012.godina, ali jos uvek nije predat jedinici, i nisu zavrsena ispitivanja u TOC-u. Sustina programa i uredjaja, koji bi po meni trebalo ovde da se koristi je sistem TDMA (Time Division Multiple Acses), da se kupi gotov i onda poveze, digitalni UKUV sa svim RStON-ima, tj. baterijama. N atj nacin bi se dobila zadovoljavajuca brzina dodele ciljeva, njihova obrada i odradjivanje informacija. Oni su planirali da ih sada dodeljuju franciskim Prj-Pdj uredjajima firme THALES, sto je izuzetno skupo (neko oprao pare) i ipak neefikasno (mere zastite). U svakom slucaju je potrebna vece brzina obrade informacija. Ali i stara tehnologija je efikasno radila i UKUV je mogao da u 1 sek dodeli 8 ciljeva na 8 raketnih baterija PVO i da ih odradi preko UPPC-a, sto je super.
2. Tacno, taj posao je u skladu sa PR SDPR-a, gde smo i mi ucestvovali uradio EF (Elektronski Fakultet) Nis. Posto sam ja sistem inzinjer, nisu me interesovali svi detalji i karakteristike racunara, procesora, memorije, OS (Operativni Sistemi), brzine itd, ali to mogu da vidim, mada to predstavlja tehnicko-tehnolosku dokumentaciju sa zastitim VOJNE TAJNE i ne moze biti svima dostupna. Ovo ne moze da utice na brzinu dejstva baterije PVO, vec brzinu dodeljivanja ciljeva, sto je jedan sitan deo efikasnosti raketne jedinice -baterije-diviziona. Raketa se ne vodi radio linkom, vec PARS (Polu-Automatski-Radarskim- Samonavodjenjem) uz pomoc RN (Radara za Naovodjenje) koji u sebi ima Impulasni radar (za pracenje) i kontunulani radar (za obasjavanje cilja i ozracavanje repne antene rakete). Radi u 2 rezima, pomocu Doplera i Ugaonog pracenja, sto regulise AZ (Automat Zahvata) u RGS (Radarskoj Glavi za Samonavodjenje) rakete. Glava je ipak inteligentna, ima puno logike i modova rada, vrlo je osetljiva ali je i podlozna ometanju. Tada se pribegava TeLVOptickom rezimu vodjenja, zahvata cilja u vazduhu, ponovnom zahvatu, povecanju osetljivosti RGS itd. sto i predstavljaju njene mere zastite a o tome odlucuje posluga, jer 60% uspesnosti vodjenja se odradjuje vec na samom SLO.
3. Znaci, domet rakete je ogranicen energetskom moci MM (Mars Motora) odnosno njegovog goriva, dometom RN, koje ogranicava vodjenu fazu rakete, pogotovu pri gadjanju brzih ciljeva u odlasku. Realno se nista tu ne moze preduzeti, jer nakon isteka veka upotrebe, energetska sposobnost ipak opada. Pri gadjanju na Pasuljanskim livadama, pre 10 godina, raketa je balisticki skoro odletela do Bugarske. Domet, ove rakete, po meni je moguce povecati ugradnjom aktivnog sistema samonavodjenja, sto tehnoloski danas mozemo da izvedemo (specijalne vrste tranzistora), samo treba jake volje, para i ljudi. To bi bio kombinovani sistem vodjenja, sto je redovna stvar kod ruskih raketa i sistema. Ovo sto govorite oko promene frekvencija odasiljaca zemlja-rakete itd, moze se tehnoloski resiti.
4. Ovaj sistem SA-6 je vec identifikovan u NATO, ubacen u sve programe i opremu za obradu i lansiranje SEAD grupe lovaca, naoruzanih HARM-2 (domet 82 km), potrebno je samo ukljuciti RStTON, i da AWAKS pronadje lokaciju-mesto-koordinate izvora zracenja i gotovo. Povoljna stvar, za njih, je inferioran domet OR i RN (65 km i 45 km) a ne snaga radara. Svi radari, koji se kace na UKUV, pa i Zirafa, bili bi lako zahvaceni, sem radara P-12 (UHF podrucje rada) puno teze, a koji smo mi kacili na UKUV u 240 ssrp PVO. Medjutim oni su nas kasnije lako pronasli, posle jednog dana, i ometali ruskim ometacima, sa zemlje, iz Madjarske. Oni su KUB-M gadjali PRR ALARM i HARM, uspesno i neuspesno, a usput, sto im je bilo na putu, a kao smetnja i ostale radare (kao taj radar Zirafa, na 20 km).
|
, kao i kolega Peruni. Mozda je elegantno resenje da u svoj potpis na profilu stavite glavne skracenice ili link do posta sa skracenicama. Tada bi se iz svakog vaseg posta jednim klikom dolazilo do skracenica. Naravno, ovo je trazenje hleba preko pogace, vasi postovi su dragoceni tako da se vredi i pomuciti oko nalazenja znacenja skracenica.
