Da li je Nemački napad na Jugoslaviju spasio SSSR

13

Da li je Nemački napad na Jugoslaviju spasio SSSR

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 25611
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Управо тако. Од речи до речи.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1994

Napadom na Kraljevinu Jugoslaviju Hitler nije izgubio mnogo tehnike,nije izgubio prostor.ali je izgubio VREME !!!
-Snaga,vreme i prostor su ključni elementi svakog plana.Ako nešto od toga nije isplanirano ili nije krenulo kako treba,ceo plan pada u vodu.
Svi znamo da je južna grupa arnija Vermahta najsporije napredovala u leto 1941.Svi znamo da je zbog toga bila preusmerena oklopna grupa iz grupe armije centar,čiji je cilj inače bila Moskva, da bi potpomogla slamanju otpora Crvene Armije na jugu.Kada su u tome uspeli i bili ponovo vraćeni na pravac ka Moskvi,Sovjeti su već uspeli da konsoliduju odbranu prestonice a počele su i vremenske nedaće za Nemce.Najpre tzv. RASPUTICA a onda i strašni mrazevi za koje Nemci nisu bili opremljeni,još su bili u letnjim uniformama uglavnom.
Znači,pravo pitanje glasi :"Zašto je južna grupa armija Vermahta i Rumuna kasnila sa prodorom u južnu Ukrajinu ?" Osim sovjetskog otpora.nema sumnje da je i kašnjenje u prikupljanju trupa sa Balkana imalo veliku,verovatno presudnu,ulogu u tom kašnjenju.
Evo šta kažu nemački vojni rukovodioci o tom zakašnjenju :
Citat:Вилхелм Кајтел, фелдмрашал, начелник штаба Врховне команде Оружаних снага (Нирнбершки процес):
„Желео бих још једном да истакнем како је одлука да се нападне Југославија унела потпуну пометњу у све војне припреме и поступке предузете до тог часа. Нове снаге морале су бити доведене са севера, преко Мађарске. Да није било те наше интервенције на Балкану, напад на Русију започео би много раније. Из те интервенције проистекле су за нас многе непријатности.“
Хелмут Грајнер, генерал-мајор, хроничар „Ратног дневника“ Врховне команде Оружаних снага:
„Напад на СССР требало је да уследи средином маја 1941. Одлагање напада до 22. јуна последица је одлуке да се нападне Југославија. И при најповољнијим околностима, уз најбрже окончање похода на Југославију и Грчку, било је потребно одложити подухват „Барбароса“ отприлике за пет седмица, дакле до друге половине јуна.“
Валтер Варлимонт, генерал-потпуковник, помоћник начелника Оперативног одељења Врховне команде Оружаних снага (изјава – сведочење на Нирнбершком процесу):
„ ... Када је реч о утицају балканског похода на рат на Истоку, онда треба у том походу разлучити „Подухват 25“, напад на Југославију, од операције „Марита“, напада на Грчку. Зашто? Зато што рат против Грчке уопште није имао утицај на рат против совјетске Русије. Напротив, да би могао напасти Русију, Хитлеру је био услов да прошири тај рат претходним нападом на Грчку, где су биле британске трупе и њихови аеродроми. Циљ тог превентивног напада, на Грчку, пре свега је био заштита нафтоносних извора без којих се више не би могао водити никакав рат, и обезбеђење бока за напад на СССР. Према томе, „Марита“ је била планирана увертира за „Барбаросу“. За „Мариту“ су снаге биле правовремено концентрисане у Бугарској. Напад на Грчку, време трајања тог рата, укључујући и повратак трупа са бојишта, све је то требало да буде окончано до 15. маја. Од тог датума, на концентрацијском простору, немачке Оружане снаге могле су да очекују Фирер-бефел за „Барбаросу“ Б-дан (дан напада).
Међутим, тада је био извршен преврат у Београду. То све мења из основа. Искрсава „Подухват 25“, напад на Југосалвију. Мој шеф Јодл се енергично супротставио рату против Југосалвије. У кругу Оперативног одељење шеф је тврдио да ће та кампања довести до ненадокнадивог губитка времена. Предложио је Фиреру да принуди Југославију на покорност другим средствима. Хитлер није хтео да га слуша. Подвикнуо му је да умукне.
Ми у Оперативном одељењу били смо свесни чињенице колико је наше командовање скупо стајало поход на Југосалвију. Прво, у изгубљеном времену до зиме. Затим, уследиле су и многе друге импликације. Једноставно, то су теме о којима смо избегавали да говоримо.“
Евалд фон Клајт, фелдмаршал, током напада на Краљевину Југославију у чину генерал-пуковника и командант Прве Оклопне групе у Бугарској (послератана изјава):
„Тачно је да снаге које смо ангажовали у рату на Балкану у поређењу са нашим свеукупним снагама нису биле замашне, али је у њиховом саставу био сразмерно велики број тенкова. Група тенкова која је требало да надире према руском фронту у јужној Пољској, учествовала је у балканском походу. С великим бројем тенкова требало је извршити продор до Пелопонеза, на југ, а затим цео исти тај пут превалити натраг. Пре нових операција они су морали ићи на ремонт, а посада на освежење.“
Герд фон Рундштет, фелдмаршал, командант Групе армија „Југ“ у нападу на СССР (послератна изјава):
„Припреме моја Групе армија биле су заустављене због успореног пристизања оклопних дивизија са Балкана. То је, у спрези са временским приликама, био одлучујући фактор за одлагања напада на совјетску Русију.“
Фон Рундштетова изјава се, по свему судећи, односи на пету седмицу одлагања напада на СССР. Јер Хитлер је тај напад већ 27. марта одложио својим наређењем за четири седмице. Успорено пристизање дивизија са Балкана утицало је, према томе, само на то да се рок који је Хитлер одредио прекорачи.
Франц Халдер, генерал-пуковник, начелник штаба Врховне команде Копнене војске (записник о Хитлеру):
„Кампања у Југославији и, такође, потреба да се прошире циљеви у вези са Грчком, присилиле су Фирера да одложи напад на совјетску Русију за неких осам седмица.“
Гинтер Блументрит, генерал-мајор, начелник штаба 4. армије током операције „Барбароса“ (изјава у заробљеништву):
„Да ли је пуч у Београду био подржан са Запада или је то учинио СССР, није на нама, војницима, да просуђујемо. Али, у сваком случају, најмање је био потребан Хитлеру и сигурно је да га је он најмање инсценирао. Тај пуч, напротив, био је такво непријатно изненађење да је готово цео тадашњи план операција 12. армије у Бугарској окренуо наопачке. Примера ради: фон Клајстове оклопне дивизије из Бугарске морале су – уместо на југ једним делом да крену на северозапад, правцем ка Београду. Даља импровизација биле су операције 2. армије. Те јединице су из марша развијане у напад на Југославију. Ове компликације принудиле су нашу Врховну команду на промену датума кампање на Истоку са месеца маја за – јуни.“
Ерих Редер, гросадмирал, Врховни командант немачке Ратне морнарице – Кригсмарине, („Ратни дневник Кригсмарине“, 3. април 1941.):
„Закашњење операције због Балкана: „Барбароса“ се одлаже за пет седмица.“

wikipedia

Ako imamo u vidu da su sa svim zakašnjenjima Nemci stigli do poslednje stanice gradskog saobraćaja Moskve,možemo zaključiti da je puč od 27-og marta spasao Moskvu.
To još uvek ne znači da bi Nemačka time dobila rat protiv SSSR-a(Napoleon je dobio Moskvu a izgubio rat) ali je u svakom slučaju SSSR dosta profitirao pučem u Beogradu.
Tadašnji poslanik Kraljevine Jugoslavije u Moskvi,Gavrilović,je tog proleća imao dosta susreta sa sovjetskim rukovodiocima i iz razgovora sa njima je zaključio:"Sovjeti na sav glas pričaju o o čuvanju mira na Balkanu ali u stvari priželjkuju rat koji bi im kupio još vremena ."



online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14764

victoria ::Napadom na Kraljevinu Jugoslaviju Hitler nije izgubio mnogo tehnike,nije izgubio prostor.ali je izgubio VREME !!!
-Snaga,vreme i prostor su ključni elementi svakog plana.Ako nešto od toga nije isplanirano ili nije krenulo kako treba,ceo plan pada u vodu.
Svi znamo da je južna grupa arnija Vermahta najsporije napredovala u leto 1941.Svi znamo da je zbog toga bila preusmerena oklopna grupa iz grupe armije centar,čiji je cilj inače bila Moskva, da bi potpomogla slamanju otpora Crvene Armije na jugu.Kada su u tome uspeli i bili ponovo vraćeni na pravac ka Moskvi,Sovjeti su već uspeli da konsoliduju odbranu prestonice a počele su i vremenske nedaće za Nemce.Najpre tzv. RASPUTICA a onda i strašni mrazevi za koje Nemci nisu bili opremljeni,još su bili u letnjim uniformama glavnom.

Victoria,
препоручио бих ти књигу од Мартина ван Кревелда "Supplying war". У једном поглављу има обрађена и Барбароса.

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 1994

Gde da je nađem ?

offline
  • Pridružio: 20 Mar 2012
  • Poruke: 723

Citat:Ако ти није проблем, прецизирај то. Поред Енглеза, колико знам, учествовали су и Руси. Право изненађење би било да су учествовали Немци, што у некој историјској фанстастици не би било немогуће.

1.naravno da jesu ucestvovali Nemci; oni su imali svoju grupu oficira, koja je trebala napraviti puc, ako Jugoslavija ne bi potpisala pakt
2. Britanci nisu ucestvovali u prevratu , izuzev finansiranja nekoliko partija;
J.B. Hoptner u svojoj knjizi, "jugoslavija u krizi 1934-1941" tvrdi da je general Mirkovic poceo sa organizacijom vojnog puca 1937 godine, puno prije bilo kakve pomisli na trojni pakt
Citat:Mirkovic probably began to give form to his plans for a coup around the time of the signing of the Italo-Yugoslav pact of 1937.Deeply imbued with his sense of historic but parochial patriotism,he convinced himself that the time had come for the army to resume its ancient role and for its officers to behave like true Serbs and stop the drift to disaster. Once again the army must become a force to be reckoned with and must act for the national welfare, just as it had a little over three decade before when Dimitrijevic plotted against Alexander Obrenovic.
J.B. HOPTNER;"YUGOSLAVIA IN CRISIS 1934-1941",p.252

Ovaj datum je spomenuo u:
Speech by General Bora Mirkovic, March 27, 1951, published verbatim in
Seljacka Jugoslavija (Peasant Yugoslavia), London (April 8, 1951), No. 110.

Strateska dubina SSSR-a je takva, da cak da Sovjeti nisu nista napravili, prostor bi pojeo sirote naciste (a i gradjani, nakon nemackih bestijalnosti)
Adolf je umesto da eliminira nervni centar (Moskvu), odlucio da se bavi naftom i poljoprivredom, pa je skrenuo svoje snage.Veliki kaplar je bio sam sebi najveci neprijatelj

online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14764

victoria ::Gde da je nađem ?
Ја сам је узео преко е-беја. Нисам је нашао преко нета.

Имаш део приказан на гуглу.
http://books.google.rs/books?id=Tu3XZTx_s84C&p.....mp;f=false

offline
  • Pridružio: 05 Jun 2012
  • Poruke: 83

Неким форумашима је игнорација очигледно стил.

Нема великих киша ( падавине су биле испод руског просека), нема велике зиме током немачког наступања. Примера ради, 15. новембра, када је армијска група Центар оточела коначну офанзиву, температура је била тек -8. Пад температуре се десио тек 2. и 3. децембра, када је немачка офанзива, практично, била сломљена ( на дан контра-удара РККА била је -38 ).

Већ крајем октобра Гудеријан је већину оперативних тенкова Друге оклопне групе сконцетрисао у једну тенковску бригаду под командом пуковника Ебербаха, која ће средином новембра имати једва неких педесетак тенкова ( примера ради 6. октобра код Мценска за само пар сати су уништена готово сви тенкови 4. окопне дивизије Друге оклопне групе у пажљиво припремљеној заседи 1. гардиског стрељачког корпуса генерала Љеиушенка. Због овога је чак у редовима Вермахта спроведена и посебна истрага).

Друго, шта би се десило и да је Москва била неким чудом зауета ( а била би брањена улицу по улицу, зграду по зграду).Па само у периоду август-септембар из Москве је евакуисано 103, највећа, завода:''Калибар'' (Челебјанск), ''Фрезер'' (Томск), ''Црвени пролетеријат'', ''Динамо'' (Миас), ''Москабел'' и ''Московски електротехнички завод'' (Тјумењ)... У окобру је евакуисано више од 500 фабрика и 210.000 радника и инжењера
Градови као што су Кијев,Харков, Перм, добрим делом и сам Лењинград, затим Куска област, Вороњешка област,су комплетно евакуисани: машину по машину, шраф по шраф, заједно са радно-способним људством.Ништа није остављено.
Уостаом, Москва није ни била примарни циљ Барбаросе, већ како се у ''чувеној'' Директиви 21 од 18. децембра 1941. наводи:
Citat:Већи део (Црвене) армије стациониране у западној Русији треба уништити у смелим операцијама које укључују продоре оклопних клинова, и спречити повлачење елемената способних за борбу у непрегледни простор Русије.

Брзим гоњењем неопходно је достићи линију одакле Руско ваздухопловство неће бити способно да досегне територију Немачке


Хитлер је на једном састанку са генералима, одржаном две недеље раније, изјавио:
Citat: Москва је без икаквог стратешког значаја.

Тек након неуспеха да се РККА уништи ( односно након што је поцењена њена снага и мобилизацијски капацитети) Москва, Лењинград и Ростов на Дону су проглашени као циљеви немачке кампање.

Затим, Хитлерова одлука да усмери Другу оклопну групу ка Кијеву је једна од његових, са стратешког нивоа, брилиајтних одлука: током јула и августа вођена је битка за Смоленск, где је РККА успела да заустави немачко напредовање ,а 16. августа је из Треће оклопне групе послан један оклопни корпус у рејон Старје Русе, због критичне ситуације, која је настала контраударом јединица под командом генерал-лојтнанта Ватутина.
Тек са уништењем читавог Југозападног фронта под Кијевом, отворен је пут за Москву (а и сваки каплар ће рећи да је самоубиство оставити, практично, незаштићено крило на којем се налази милион противничких војника).

online
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 14764

super-unuče ::Неким форумашима је игнорација очигледно стил.

Нема великих киша ( падавине су биле испод руског просека), нема велике зиме током немачког наступања. Примера ради, 15. новембра, када је армијска група Центар оточела коначну офанзиву, температура је била тек -8. Пад температуре се десио тек 2. и 3. децембра, када је немачка офанзива, практично, била сломљена ( на дан контра-удара РККА била је -38 ).

Добро, хоћеш ли нам објаснити због чега је све што си побројао битно за ову тему?

Имамо две битне ставке:
- метеоролошки услови (набујале реке и сл) су се помињали за одређивање почетка Барбаросе
- пораз операције Барбароса је мало комплекснија тема. Лично мислим да би немци прошли исто и да су могли да нападну пре 22. јуна.

offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11646
  • Gde živiš: Vranje

Par meseci ne cine nista kada je u pitanju kasnjenje od dve godine. Danas je poznato da je sovjetska privreda presla na kompletnu ratnu proizvodnju tek negde 1943.g. Pa i tada, trebalo je skoro dve godine da se zavrsi rat.

Nije se krenulo u aprilu izmedju ostalog i zato sto su noci duze. Junski datum je izabran upravo zato sto su u tom, prvom i najznacajnijem periodu noci krace, pa je i vreme upotrebe upotrebe avijacije duze. Bombe mozes da sipas na gradove i nocu, ali da gadjas tenkove, mostove i ostalo sto su cinile "stuke" morao si da imas dnevnu svetlost, ukoliko zelis da pogodis.

Mislim da smo pomogli, malo, koliko smo i mogli. Nismo odlozili napad, nismo zadrzali znacajno velike snage nemaca.

offline
  • Pridružio: 05 Jun 2012
  • Poruke: 83

vathra ::
Добро, хоћеш ли нам објаснити због чега је све што си побројао битно за ову тему?

Имамо две битне ставке:
- метеоролошки услови (набујале реке и сл) су се помињали за одређивање почетка Барбаросе
- пораз операције Барбароса је мало комплекснија тема. Лично мислим да би немци прошли исто и да су могли да нападну пре 22. јуна.


Добро, јеси ли ти озбиљан? Или шта?

Након што су у претходним уписима изнесене тврдње да је Москва била кључ за добијање рата; да пут за Москву септембра '41. био отворен, а да је онда Хитлер ван сваке логике окренуо тенкове на југ; и да би Немци у сваком изгубили рат и да су Руси седели на рукама, јер би их време и простор појели... и ти питаш зашто је битно?

Под један, блицкриг је РККА зауставила јула '41. под Смоленском. Два месеца траје пат позиција. Нема никаквог ''отвореног'' пута Минск-Москва.

Под два, балављење о киши и снегу потиче из пера немачких генерала ( те самим тим и о значају напада на Краљевину Југославију), лузера, за које су сви други били криви за пораз (Хитлер, киша, снег, пингвини са Арктика, делфини из Атлантика) само не они и њихови противници. Саставни део те приче је прича о ''Хитлеровом скретању тенкова'' на југ ( о овој одлуци се говори као тотално ирационалној, и ако угледни војни историчари и теоретичари данас је сматрају за једину исправну).

Под три, Москва није имала никаквог значаја за судбину рата ( индустрија је била у потпуности евакуисана, целокупна администрација пребачена у Кујбишев).

Под четири, није разлог за неулазак немачких тенкова у Москву то што су остали заглављени у снегу или блату, већ зато што им РККА то није дозволила, зато што их в ише није било.И није се 820.000 Немаца загубило у СССР-у прве године рата због снега и кише, већ је стардало у крвавим борбама са РККА.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1373 korisnika na forumu :: 28 registrovanih, 6 sakrivenih i 1339 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Ageofloneliness, babaroga, bojcistv, celik, darkangel, Dorcolac, GandorCC, hatman, kinez88, Kubovac, Magistar78, MB120mm, Mixelotti, nebkv, Nemanja.M, nenaddz, procesor, RJ, rodoljub, royst33, S2M, Skywhaler, Toper, vathra, VitezKoja, YugoSlav, zlaya011