Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 10 Jun 2012 13:39

lav ::kljift :: Velika većina na Golom Otoku nije bila osuđena. Жртве комунистичког прогона су једна страна. Шта је са имовином коју су опљачкали комунисти? Све одузето послије рата неко ће морати платити. А и оно опљачкано у ратту од стране партизана би требало платити, плус камате. Само ко ће то платити? Југославије више нема. Било би логично да, напримјер ако је нека црногорска партизанска јединица на територији данашње БиХ некоме одузела теле, да то плати држава Црна Гора и камате наравно.

Baš tako, imovinu treba vratiti.
No valjda bi onda neko od onih par što primaju četničke penzije trebali da plate za recimo četničke pljačke i paljevine širom zemlje... mislim da im se odbija od peMzije...

Dopuna: 10 Jun 2012 13:41

Gorski car ::lav ::kljift :: Velika većina na Golom Otoku nije bila osuđena. Жртве комунистичког прогона су једна страна. Шта је са имовином коју су опљачкали комунисти? Све одузето послије рата неко ће морати платити. А и оно опљачкано у ратту од стране партизана би требало платити, плус камате. Само ко ће то платити? Југославије више нема. Било би логично да, напримјер ако је нека црногорска партизанска јединица на територији данашње БиХ некоме одузела теле, да то плати држава Црна Гора и камате наравно.


Moze ali da se sve vrati komunistima sto su izgradili posle drugog svetskog rata i ulozili u nacionalizovana preduzeca.Pa da se prebiju uzajamna potrazivanja

ne, ne treba da se ništa vraća komunistima, po zakonu i ustavu nacionalizovana imovina postajala je NARODNA imovine, po meni treba imovinu, sve fabrike i imanja baš vratiti poslednjem poznatom titularu - NARODU.
Svako ko radi u fabrici postaje akcionar. molim lepo....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::А и оно опљачкано у ратту од стране партизана би требало платити, плус камате. Само ко ће то платити? Југославије више нема. Било би логично да, напримјер ако је нека црногорска партизанска јединица на територији данашње БиХ некоме одузела теле, да то плати држава Црна Гора и камате наравно.

Jes vala bas su partizani/cetnici delili priznanice pa moze da se dokaze oduzimanje privatne imovine

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mean_machine ::lav ::А и оно опљачкано у ратту од стране партизана би требало платити, плус камате. Само ко ће то платити? Југославије више нема. Било би логично да, напримјер ако је нека црногорска партизанска јединица на територији данашње БиХ некоме одузела теле, да то плати држава Црна Гора и камате наравно.

Jes vala bas su partizani/cetnici delili priznanice pa moze da se dokaze oduzimanje privatne imovine

E pa vidis, mnogi su delili. Sad, ko je cuvao - cuvao je, ko nije ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Izvini ako ti imas stan ili kuću i ja sad dodjem tebi i kazem e od danas je ovo moje jer je sada došlo moje vreme kako bi se osećao?Naravno da treba da se vrati ili nadoknadi novčanim ili nekim drugim putem sve sto je u nacionalizacijama uzeto jer ono sto je neko zaradio je njegovo i nema pravo niko da bude sudija i da se oduzima samo zato sto je bio politicki nepodoban ili bio na suprotnoj strani od tzv pobednika partizana!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Danas nije pitanje kako bih se ja osecao. Vec kako bi se ti osecao kada bih ti potprasio s necim od onoga sto imam, a krupno kalibarsko je. A da ne pricam sto umem da gadjam.

Mnogi ljudi su dobrovoljno davali partizanima ono sto im je trebalo. Mnogo toga je oduzeto protivpravno, to ce na ovaj ili onaj nacin biti vraceno, ili vec jeste. Zaista ne vidim ni jedan jedini razlog da se ponovo poteze to pitanje.
Ako me pamcenje ne vara, mnoga cak i da su bila krivicna dela, vec su zastarela, pocinioci su pomrli.
Ko ima dokaze dobice odstetu, kakvu takvu (bolje ikakvu nego nikakvu) a ostali neka sede kod kuce i nek placu.
Ili, posto sam od drzave dobio besplatno skolovanje, besplatnu socijalnu brigu ( ej, bre, isplacivao se deciji dodatak za studente do 27 godine! "Matori konji, a ne deca!" rekla bi moja stara baka, da je ziva.) sada bih hteo i "preko leba pogace". Ko hoce i moze, neka uzme.

Ja bih takvima naredio da plate sve ono sto su od drzave dobili, a nije im sledovalo, ili je bilo previse. Pa da se isprebijaju racuni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

O čemu pričamo znas kako je bilo tesko da se zaposli dete ili unuk oca ili dede koji je bio Četnik,krajlev oficir,ili neko ciji su preci proglaseni za buržuje i kojima su otimali imovinu.Ta deca su morala da se odreknu svojih predaka ili da na najrazličitije načinne dokazuju pol. podobnost novom režimu.Veruj mi ja prvo nebih nikada želeo da uzmem nesto tudje jer sam vaspitavan u drugačijim vrednostima, asto se tiče toga kako bih se ja osećao,ja ipak više volim da rešavam probleme golim rukama,oružija se gadim i mislim da je ono za kukavice naravno kad pričamo o borbi jedan na jedan a da to nije u ratu!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja mislim da je kod mnogih to bilo opravdanje da se ne radi, a da se troskari ono sto se sacuvalo, ili da se ceka posao u nekoj "slobodnoj profesiji" gde si mogao da pricas, a da ne prljas ruke.

Na primer, ja sam, kao unuk cetnika (mobilisanog, ali ipak cetnika) bio primljen u vojnu skolu. Da bude prica interesantnija, i moje pok. otac je bio primljen u vojno-industrijsku skolu. Nisam primetio da mi je neko pravio probleme, osim zbog mog, na momente zaista dugog jezika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onda si imao dosta srece ja mogu do sutra da ti nabrajam koliko je ljudi imalo problema zbog prošlosti.A neznam i nije ni lepo da te pitam ali moram uz izvinjenje dali ti je otac bio član KPJ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije. Ja jesam, mnogo kasnije.

• 1Ovo se svidja korisniku: 037
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problematika Kraljevine Jugoslavije, nove Jugoslavije 45-50 i kasnije socijalističke Jugoslavije uglavnom se posmatraju u potpuno apstraktnom pravno-političkom prostoru, bez imalo osećaja za konkretnu istorijsku realnost.

Kraljevina Jugoslavija bila je u konstantnoj velikoj društvenoj krizi - ne samo političkoj, nego i populacijsko-ekonomskoj. Možda se mogu uzeti neki apstraktni makroekonomski parametri i argumentisati u korist makroekonomskog zdravlja njene privrede. Međutim, to samo govori o neadekvatnosti metoda. Konkretna situacija u kojoj se nalazilo društvo u KJ bila je određena visokim stopama populacijskog rasta seoskog stanovništva. Vrlo sporo rastuća industrija i druge privredne grane nisu imale kapaciteta da uposle nove generacije sa sela. Ovo je dovelo, s jedne strane, do velikog usitnjavanja seoskih imanja, do same granice egzistencije i ispod. Nastao je brojan sloj seoske sirotinje, koja je pola dana nadničila na gazdinskim imanjima, a drugu polovinu radila na svom. Zatim, došlo je do rasta pomoćne nekvalifikovane radne snage u gradovima i pada cene rada.

Ukratko, to je bila kritična socijalna situacija koja se, nemajući drugog rešenja, neminovno bližila eksploziji u vidu revolucije.

Nove jugoslovenske vlasti naravno jesu imali svoje ideološke principe. Međutim, one su imale i konkretnu situaciju - teško seosko i gradsko siromaštvo, dodatno otežano posledicama rata. 1945. gotovo polovina stanovništva bila je ugrožena opasnošću od gladi. Postojala je i akutna nestašica semena za setvu, rasplodne stoke, u gradovima hrane i ogreva, a težak problem bio je i nedostatak komunikacija i prevoznih sredstava.

Oštre mere uvedene tih godina treba posmatrati u tom kontekstu.

S druge strane, prinudna kolektivizacija na selu početkom pedesetih jeste biloa čisto ideološko iživljavanje, i, kao očigledna greška, ta epizoda potrajala je samo nekoliko godina.

Socijalistička Jugoslavija je energičnom industrijalizacijom i masovnim javnim radovima uspela da reši ključni i nerešivi problem Kraljevine, i integriše i uposli višak radne snage. Nakon faze bazične izgradnje i teške industrije, privredna reforma i napuštanje ideološke krutosti omogućili su i veliki razvoj prerađivačke industrije, proizvodnje robe široke potrošnje i rast standarda.

Sve ovo ne samo da je rešilo početne probleme, nego je i dovelo do izvanrednog društvenog razvoja u svakom pogledu. Naravno, postojala je i cena, u vidu ljudi koji su u raznim fazama bili žrtve raznih represivnih i državnih mera. Ovde je obeštećenje umesno, ali prikazivati ovo kao neki moralni problem i krivicu, baš i nije.

Osamdesetih je ovaj obrazac napretka međutim već bio iscrpljen. Bile su neophodne privredne promene - međutim, na vlast su došla politička rukovodstva koja su se radije bavila nacionalnim pitanjima i vodila ratove.