Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

22

Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

offline
  • Pridružio: 14 Jun 2011
  • Poruke: 366

Ekonomija je jako cudna stvar i dobro si primjetio da tu nije 1+1 =2 vec ko zna sto i ovisi o kretanja na trzistu kapitala. Znaci kad nekoj firmi zafali novaca ona ode u banku i uzme kredit i vraca kamate i glavnicu. Moze da se odluci i na drugi vid pozajmice kao sto su akcije, gdje prodaje dio udjela u firmi i na osnovu tog izdaje pripadajuce kamate i ovisno o sposobnosti firme pada ili raste njena vrijednost i samim tim i te tzv akcije. Trzisna vrednost akcije zavisi uglavnom od odnosa ponude i potraznje doticne akcije. Ako firma pukne tj bankrotira, samim tim nema ni od novca nista. Isto tako kad jedna ozbiljna drzava treba novce ona izdaje vrednosne papire koje kupuju oni koji imaju novce, ima raznih naziva za te papire i svi imaju neke svoje cake. Te hartije moze kupovati svako a prvenstveno onaj ko vjeruje da ta drzava nece "skiknuti" i doticni na osnovu ulaganja svog novca ostvaruje dobit. Mnogo veci bogatasi od banaka su recimo osiguravajuca drustva i oni imaju dosta udjela u kupovini tih drzavnih obveznica. Posto i oni spekulisu u kojekakvim mutnim akcijama, imaju i oni iza sebe osiguravajuce drustvo (tzv ledjno osiguranje) koje se uglavnom sastoji od raznoraznih drzavnih obveznica. Sistem ima smisla samo ako se za te obveznice pumpaju svjeze pare od onih koji ih imaju, a to su trenutno oni koji ih stampaju kao amerika npr. ili oni koji pumpaju naftu ( arapi, norvezani) ili oni koji nas griju tj Rusi. E sad sve te drzave i pored dugova imaju i jednu kasu uzajamne pomoci koja se zove mmf u kojoj su gotovo sve clanice svijeta ali po financijskoj "demokratiji" koliko para toliko procenata glasova, samo ovi najmocniji odlucuju i upravljaju tom kasom. Pa tako je njemacka i pored njenog duga od 2000 milijardi, prva evropska drzava na listi, a treca u citavom svijetu po financijskoj
snazi. Samim tim je i pogodno tle za ulagace koji imaju visak novaca, pa cak i uz manje kamate. Iste te novce onda njemacka "posudjuje" dalje sa dosta vecim rizikom vracanja ali zato uz vece kamate. Do prije par godina (sad nemam pojma kako je) u njemackoj je kredit vezan za SFR kostao do dva posto godisnje, dok je u isto vrijeme u Srbiji ili Hrvatskoj kostao 5-6 posto (sad nemam pojma koliko je kredit vezan za svajcarce). Znaci ti nijemci zaradjuju cak i na svojim dugovima!!! Pa moguce ako se ima u vidu sledece: Najbolji studenti prava (izuzetno tezak fakultet, pa onda najbolji od svih) dobijaju drzavne stipendije i oni su predodredjeni za tuzioce, sudije... i postaju drzavni namjestenici. Isto tako najbolji studenti ekonomije dobijaju drzavne stipendije i uzimaju drzavni smjer narodne ekonomije "volkswirtschaft" i oni postaju drzavni sluzbenici i onda kroje ekonomsku sudbinu svih ostalih. Znaci najbolji od najboljih brinu da taj ekonomski tocak uvijek traje. Te ljude ne vidis, ne cujes, a oni samo vrijedno racunaju, a politika to onda prodaje narodu. Sad nedavno je Njemacka neke ogromne garancije dala grckoj i to nije lako politicarima prodati narodu, tj poreskim obveznicima. Ali ipak niko se ne buni da tamo nekoj grckoj sa tolikim dugovima i tolikim ostrvima, treba na svakom ostrvu po ceta leoparda. Uzmimo nase politicare, svi mole boga za kredit, a u beogradu vise audija nego u berlinu. Znaci daju kredit, ali vozaj se u audiju ne u volgi.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 04 Dec 2011
  • Poruke: 518

Sevenino

Mnogo informacija i objasnjenja i interesuje me da li si ovo prepisao ili sam smislio jer ima mnogo stvari koje trebaju da se prevedu. U sustini postavio si pitanja i sam odgovorio.
Da rezimiramo Nemacka zajmi pare po 2% a iste te pare prosledjuje dalje na 5-6% zemljama kojima je to neophodno kao sto je Srbija jel si to zeleo da kazes?
Nisam te najbolje razumeo pa mi je to potrebno da razjasnimo za dalju diskusiju



offline
  • Pridružio: 14 Jun 2011
  • Poruke: 366

Drugar 505
pokusao sam da ti na jednostavan nacin objasnim neke pojmove iz ekonomije (to su moja znanja i saznanja i odgovorio sam ti samo na tvoj upit) . Stvarno sam se trudio da to bude na jednom jako razumljivom nivou i nadam se da je shvaceno. Konstatacija da njemacka pozajmljuje za 2% svajcarce i prodaje za 5-6 posto nije uopste rezime mog izlaganja (cak sam naglasio da je to par godina stara informacija) , vec tu cinjenicu mozemo smatrati kao odredjenu vrstu posljedice "vise sile". Poenta je u necem drugom, koju nazalost "balkan" ne shvata. Posto nacionalisti da ih tako nazovem, u prvom planu losih karakteristika SFRJ (kojih je u svakom slucaju bilo) navode njene dugove, htio sam sa ova posljednja moja dva posta da naglasim da u biti dugovi nisu uopce bitni, kako sam vec rekao da problemi nastaju kad ne mogu da se vracaju. Taj slucaj se kod nas cesto desava, dok u nekoj tamo njemackoj i slicno, nema ni govora o tom. Svi ti BDP, BSP itd itd su samo nacini racunanja ali to jos uvijek ne govori o kvalitetu zivota u pojedinim drzavama. Sa ovom tezom ulazimo u filozofska nagadjanja i stvarno nebih o tom, ali ako bas zelis objasnit cu ti. Da se vratimo na ekonomiju. Kao sto neko ima auto pa sa njim taksira i od tog zivi, kao sto seljak ima njivu pa je obradjuje pa od nje zivi, tako je i novac samo roba kao i njiva ili auto i on sluzi da se od njega zivi, a ne samo da se trosi. Oni koji to znaju i shvataju pokusavaju da stvore visak novca (kao sto seljak stvara visak kukuruza da bi ih prodao) i to da bi ga prodali. Naravno novac se moze stvoriti samo radom i stednjom, ali opet da se vratim na balkan, otkako ja znam za sebe nikad nije postojao kult novca i njegovog cuvanja, vec je on smatran za nesto prolazno (zbog silnih inflacija, ratova, nacionalnih katakombi) i uvijek je bilo da je bilo sto vrednije od samog novca. Tom stanju je doprinijela i odvratna politika koja se vodila na ovim podrucjima kako za SFRJ tako i za njene nasljednice. (to je ono sto ja pamtim, tako da za KJ ne smijem nista da kazem) . Znaci, politika jedne drzave je da drzavni novac tj ono sto tu drzavu prema van deklarise kao dobru ili losu, mora da pazi kao oko u glavi, a sve nase politike su se prema toj stavci odnosili samo u cilju sopstvenog opstanka politike koju vode. Pojednostavljeno receno novac drzave je sluzio politici da ostane na vlasti, a nikako da bude vrednost te drzave koju vode. Nazalost, politicare ne bira MMF vec upravo narod,i desava se da se trosi vise nego sto se zaradjuje i samim tim vrijednost jednog drustva u ovom slucaju drzave, koje se naziva drzavna valuta se uz pomoc narodne volje obezvredjuje. Da bi ovo shvatio, drzava se mora smatrati kao akcionarsko drustvo a njena valuta je u biti medjunarodna akcija, koja je vrijedna onoliko koliko je vrijedna sama drzava tj njena akcija- valuta. Nazalost, dok smo mi ucili marksizam (totalno los naziv za manifest komunisticke partije) , citav zapad je proucavao marksa i njegov kapital, jedno epohalno djelo na kojem pociva citav kapitalizam ( ni u kom slucaju komunizam) uprosceno kapital predstavlja filozofiju kapitalizma. I dok je citava SFRj trubila o diktaturi proletarijata, upali smo u doba diktature kapitala (jer nasi politicari su molili da dobijemo kapital, a nas niko nije molio da mu pozajmimo nase proletere) u kojem se i danas nalazimo a politicari apsolutno ne shvacaju nista kao ni u doba SFRJ. Citava ekonomija pociva na "visku" i potrebno je stvoriti ekonomiju koja ce na neki nacin stvoriti visak novca a ne visak gladnih usta. Od viska novca kao i od viska kukuruza mozes nesto usicariti, dok od viska gladnih usta samo dobijes glavobolju. Visak novca se ulaze u "apdejtovanje" kako procesa rada, tako i samih ucesnika u radu. Nove tehnologije zahtijevaju i nove radnike sa vise znanja, a sa novim tehnologijama si opet konkurentan na svjetskom trzistu. Da se vratimo na cika marksa i njegov smuckani pojam "dijalektika materijalizma" koji se moze pojednostavljeno prevesti sa " uzmi sa izvora koji ti najvise donosi" .......

offline
  • Pridružio: 07 Mar 2009
  • Poruke: 769
  • Gde živiš: Srbija, Beograd

Citat:citav zapad je proucavao marksa i njegov kapital, jedno epohalno djelo na kojem pociva citav kapitalizam ( ni u kom slucaju komunizam) uprosceno kapital predstavlja filozofiju kapitalizma

Пре ће бити да је Маркс објаснио како капитализам функционише.

offline
  • Pridružio: 04 Dec 2011
  • Poruke: 518

Sevenino

Sve si lepo napisao i tu nema dileme ali da izbegnemo demagogije i konkretno predjemo na stvar.
Pomenuo si dug Nemacke vrlo je bitno reci kome Nemacka kao drzava duguje...? To pitanje vazi i za Englesku i ostatak sveta koji kontrolise finansiske tokove. Ovoj temi treba prici konkretno i stvar je jasna ili dugujes ili ti duguju ali nije isto ako su dugovanja u okviru svoje drzave u zacaranom drzavno-politicko-finansiskom krugu ili su pak dugovanja prema ostatku sveta.
Zbir svih deficita svih drzava sveta je jednak suficitu svih ostalih drzava.
Ja sam napravio razliku u vodjenju finansiske politike do i od 1965. 20 posleratnih godina su po svim osnovama bile zdrave godine bez obzira na siromastvo koje je bilo prisutno i sto je radjeno tih godina nema zamerke. Situacija u slucaju prve Jugoslavije je jos nepovoljnija po drzavni vrh i stanovnistvo. Prva Jugoslavija je vodila odlicnu ekonomsku politiku ali u datim prilikama sve sto je ostvarila bilo je i vise od realnog. Imajuci u vidu potpuno razlicite drustveno-politicke prilike 1918 i 1945 vrlo je tesko porediti prvu i drugu Jugoslaviju ali po odlukama vrlo je lako videti paralelu u prvoj i u drugoj do 1965 godine po pitanju ekonomske politike.

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Napisano: 01 Jun 2012 9:43

objekat 505 ::

Gorski care

Bez obzira na ideolosku orjentisanost mene i tebe iz najboljih namera ti kazem da ekonomija i statistika nisu toliko proste nauke koliko se cini na prvi pogled. Podatke sa % koje si naveo sluze u poslednje vreme snagama koje hoce da zamaskiraju stanje u globalnom finansiskom sistemu. Podatke koje si naveo u poslednje vreme se sve vise prikazuju u Srbiji a sa ciljem prikrivanja pravog stanja stvari.
Sto se tice podataka o zaduzenosti Nemacke i ostalih privreda koje si naveo prosto gledano je tako ali u stvarnosti je potpuno suprotno i potpuno drugacije, izuzetak je SAD koja ima mogucnost manipulacije zbog dolara kog su prihvatile sve zemlje sveta posle II sv.rata kao paritetnu valutu i SAD je prica opet za sebe.
Postoje pravila finansiske igre na globalnoj sceni i tu nema mogucnosti za veliki manevar ili si u plusu ili u minusu 0 u teoriji postoji u praksi tesko. Na mikro planu moze se vrsiti odredjena korekcija u skladu sa geografsko-politickom situacijom u datom trenutku ali opet umereno. Svaka krajnost u jednu prati obavezno krajnost u drugu stranu.To je vrlo siroka tema i mozemo da je obradimo ali mislim da ostali clanovi nece blagonaklono gledati na to.
Moja zadnja poruka je iz najbolje namere i nemoj da je pogresno shvatis


Apsoplutno se slazem sa tobom da nije ista vrsta duga Nemacke i SAD i siromasnih zemalja.
Ja sam posredno to i rekao kad sam objasnio zasto je zaduzivanje siromasnih zemalja neophodno.Posto nemas sopstveni izvor kapitala nemas akumulaciju odes na trziste kupis kredit preko koga ces ulazes u proizvodnju ili ces ici tezim putem ekonomski zdravijim iz sopstvene stednje pa da cekas 100 godina da bi ziveo lepoSirmosane zemlje uzamju put kredita pa iz proizvodnje vracas kredit i kamatu.Ovaj proces je daleko slozeniji u praksi ali sam ga grubim potezom ocrtao da bi se razumeli.

Tako da mislim da bi ostricu kritike pre trebalo usmeriti na pitanje kako je investiran taj pozajmljeni kapital da li se racionalno trosilo i da li samoupravni sistem imao gresku u smom sistemu jer nije zastitio drustenu svojinu pokrivoa gubitke slabim preduzecima fiksirao primanje plate bez obzira na ucinak itd.

Znas i sam kako je kapitalizam u Nemackoj pukao 30ih godina jer nije imala investicije pa kad je dosla svetska kriza ekonomija se srusila ko kula do karata.Onda je dosao Hitler da "zavede red"
A posle drugog svetskog rata kapitalizam je uspeo ali imao si oprostaj dugova Marsalov plan i americke investicije.Zemlja se brzo podigla.Bez kapitala tesko da bi tako napredovala.

Dopuna: 01 Jun 2012 10:04

objekat 505 ::.

1965 je SFRJ pustena niz vodu odnosno proglasen je njen kraj, isti kadrovi koji su je stvorili poceli su da je na maskirni nacin demontiraju. Osnova reforme je znacila sto vecu potrosnju i smatralo se da ce to povecati produktivnost i proizvodnju ali zakoni ekonomije su nemilosrdni i na najmanju a kamoli na namernu gresku. Do 1965 SFRJ je imala cak i 9% privredni rast i njen privredni bum je poredjen nekoliko godina sa Japanom i interesantno je to da je prvi FICA iz Zastave sisao sa trake godinu dana pre nego prvi automobil u Japanu. Stopa nezaposlenosti do 65 je bila oko 3-4% dozvoljena stopa je 5% a kontrolisana inflacija maksimum 6% i sve se to postovalo dok Kardelj nije uzeo stvar u svoje ruke. Prve posledice su se odrazile na nezaposlenost koja se ublazavala otvaranjem ka inostranstvu tj. odlaskom mnogih ka Zapadnoj Evropi i SAD, kasnije ni to nije bilo dovoljno pa su se otvarala nepotrebna radna mesta a njihovo finansiranje se vrsilo iz inostranih kredita. Vrhuska tadasnje SFRJ je postala gladna svega i svacega pa je poceo nekontrolisani uvoz koji se kasnije pokusao zaustaviti markicama i bonovima ali sa malim rezultatima. Kao slag na tortu je dosao ustav iz 74 i sve to je rezultiralo 90-ih krahom onog momenta kada je privredni rast bio 0% a kasnije je krenuo u minus.



Mislis da je trebalo sacekati jos da bi se zemlja otvorila za potrosacki mentalitet?
Ja sam cuo u nekoj emisiji pre neki dan da je to uradjeno zbog politickih razloga da bi narod poceo da bolje zivi.Ali da je taj bolji zivot otisao van realne ekonomije.Isto se desilo posle 5 oktobra samo sto su komunisti bar izgradili velike sisteme.Sad smo dno dna.Sve je prodato domaca industrija ne postoji a ekonomski problemi samo rastu.

Inace slazam se u potpunosti da je prekomeran uvoz bio rak rana.
Srbija ni danas ne moze da se od toga oporavi.

offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

Gorski car ::Tada je seljacima odahnulo. Горски као велики љубитељ докумената на неким другим темама, поткрепи ову тезу документима. Колики је био порез на земљу 1951., 1958., 1963., 1968, 1971., 1977., 1980 и 1984. године? Те напиши колика је била цијена пшенице, кукуруза, телади, јањади и прасади у мају горе наведених година?

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Napisano: 01 Jun 2012 10:52

Evo ga zanimljiv tekst o tome koja je zemlja bila domacinska ,SFRJ ili Kraljevina.U poredjenje uvedena je i Srbija posle 5 oktobra



Citat:Поредећи социјалистичку Југославију и нову про-западно орјентисану Србију, све предности иду у корист социјалистичке Југославије и њене планске привреде. Приче из 90-тих година прошлог века које су биле лансиране од стране демократски и про-западно орјентисаних политичара да се добар живот у социјалистичкој Југославији заснивао на страним кредитима, падају у воду погледом на горњи графикон. Пре свега треба рећи да су многе земље у свету данас задужене, а ту спадају и западне земље. Па, од чега се живи на западу, него од дугова? Ја живим у Канади нешто више од 8 година и могу да кажем да су многи људи задужени. Куће, станови, кола, летовања, зимовања и друго. Многе од тих ствари људи имају захваљујући задуживању. Дакле, многи узимају кредите и тако живе. Не разумем зашто је онда некима сметала задуженост социјалистичке Југославије.

"Од распада бивше СФРЈ прошло је 17 година, а од тада до данас, земље наследнице направиле су 6,5 пута већи дуг него што су наследиле приликом деобног биланса". Иначе, подаци на горњем графикону су из 2008.-ме године.

Они који су узимали стране кредите за време социјалистичке Југославије, бар су знали како да их употребе за добро народа. Међутим, руководство нове демократске, капиталистичке и про-западно орјентисане Србије, иако се многоструко пута више задужује од социјалистичке Југославије, не зна или неће да тај позајмљени новац употреби за добро народа. Хоћете да узимате стране кредите? Рецимо, добро, али онда обезбедите да народ има користи од тих кредита. Ево шта о томе пише Небојша Катић у свом тексту "Носталгија и дужничка фактографија" у рубрици "Економска политика" на интернет презентацији "Нове српске политичке мисли":

"Лакоћа задуживања последњих година подсећа на веселе седамдесете, када је Југославија радо узимала иностране кредите, када се добро живело, и када је постојала свест да се живи добро – превише добро. Тог осећаја данас нема, иако се Србија задужује више него седамдесетих, а спољни дуг упорно и безнадежно расте (28,4 милијарде долара крајем марта).

Југославија је свој динамични послератни развој делом заснивала на новцу који је стизао са Запада – прво у виду помоћи, а касније и у облику кредита. Крајем шездесетих година, када су југословенски гастарбајтери похрлили у Западну Европу, почеле су пристизати и дознаке из иностранства. Комбиновани прилив иностраног новца омогућавао је да Југославија инвестира, а да при томе не жртвује животни стандард, како су то чиниле остале социјалистичке земље.

Обиље капитала и „мека” кредитна политика створиле су амбијент у коме су се инвестиционе одлуке, често политички инспирисане и усмераване, доносиле олако. Предузећа нису превише бринула о обртним средствима, рачунајући на помоћ банака које су биле претворене у сервис привреде. Циљ је био да се предузећа, без обзира на њихову рентабилност, одржавају „изнад воде”, и то по сваку цену. Губици привреде су били социјализовани кроз банкарски систем и стални инфлаторни притисак је био неминовна последица овакве политике.

Постојала је, међутим, и друга, светлија страна. Део кредита које је Југославија добијала усмераван је за изградњу инфраструктуре, дакле наменски и селективно. Послове су, наравно, обављала домаћа предузећа. Тако се поред изграђене инфраструктуре и нових радних места стицало и искуство које се касније продавало земљама Трећег света.

Део иностраних кредита је кроз банкарски сектор усмераван привреди. Бољи и ефикаснији део привреде се убрзано модернизовао и био је у стању да тржишту (домаћем, понекад и страном) понуди довољно производа – не врхунских, али сасвим солидних. Банке су кредитирале искључиво куповину домаће робе, па је и то помагало да она буде конкурентна, бар на домаћем тржишту.

Економска политика није била либерална, али је (то се данас јасније види) свакако била добра за грађане Југославије. Велики број људи је био запослен, мада се није претрзао од рада. У сваком случају, сиромаштво и очај нису били масовна појава као данас. Држава је обезбеђивала бесплатно школство, здравство, улагала је у културу, војску, неразвијена подручја, а да при томе није ништа продавала. Коначно, тај систем је створио предузећа и друштвено богатство од чије се продаје и данас живи и опстаје. Да није било ратова деведесетих, да се имовина није (транзиционо) продавала у бесцење, стварне размере тих вредност би биле много видљивије.

Србија и данас, као некада, добија финансијску помоћ, има висок прилив девизних дознака, агресивно се задужује, а поврх тога, распродаје све што се може продати. Узалуд. Све мањи број грађана има стални посао, економска криза је континуирана, а осећање живота, чини се с разлогом, све је трагичније. Иако економски систем апсорбује огромне количине иностраног капитала, инвестира се мало. Озбиљних инвестиција у инфраструктуру нема, сем у предизборним обећањима.

Један од важних узрока оваквог стања у вези је и са банкарским системом, начином како он данас функционише, као и његовом власничком структуром. Банке бескомпромисно и искључиво следе сопствени профитни интерес, и то најчешће краткорочни. Камате и провизије у Србији су међу највишим у Европи. Кредити се најрађе усмеравају тамо где банка може зарадити највише (нпр. кеш кредити), и тамо где се повраћај кредита најлакше може осигурати – хипотекарни кредити, хартије од вредности Народне банке итд. На листи приоритета финансирање производних инвестиција, као најризичније, на самом је дну.

Кредитна политика је рационална из угла банкарског сектора, али је погубна за неразвијено друштво. Сви ови трендови су погоршани власничком структуром банака. Стране банке у малој земљи су недодирљиве и могу чинити што им је воља. Природно је да инострани власници банака не осећају одговорност за домаћу економију, али је опасно да финансијски систем мале и неразвијене земље буде доминантно у страном власништву. Банкарство је крвоток привредног система, а не бизнис као „сваки други”. Из социјалистичке крајности у којој је банкарски систем био потпуно подређен интересима привреде, отишло се у другу, још гору.

Нема успешног модела аутономног привредног развоја који су финансирале иностране банке. Нема ни успешног развојног модела без чврсте и стабилне спреге привреде и банкарског сектора – дакле без савеза пословних елита. Ваља подсетити да ова симбиоза није социјалистички изум. Реч је о финансијском моделу који је био у центру немачког и јапанског привредног „чуда”, а на таквом финансијском темељу почивао је и развој југоисточне Азије и Кине. Србија ће тек зажалити што је уништила домаћи банкарски сектор – то није питање носталгије, већ економске фактографије."

Што се тиче живота у старој демократској, капиталистичкој и про-западно орјентисаној Краљевини Југославији, ја мислим да је политика која се водила у оно време била веома слична политици која се води у новој демократској, капиталистичкој и про-западно орјентисаној Србији. Ја сам већ писао на овом свом интернет дневнику о томе, а сада ћу изнети неке нове податке:

- Ипак је од 1919. до 1924. спроведен свеобухватан преображај у структури страних инвестиција, који се заснивао на непосредном учешћу у акционарским друштвима и капиталу банака. Године 1938. било је 51,5% укупног југословенског акцијског капитала у страном власништву, од тога 25% француског, 17% енглеског, 15% америчког, око 11% немачког, а остатак других европских земаља. Највећи удео страног капитала био је у хемијској и машинској индустрији, као и у рударству.

- У међуратном периоду дечји рад се усталио на средњој вредности од око 10% свих запослених, при чему су посебно велики удео имале прехрамбена предузећа, као и фабрике текстила и обуће.

Стално се покушавало да се дечји рад прикрије и представи као шегртовање, што је за предузетнике била најуноснија могућност уштеде трошкова за надницу.

- Нишка инспекција рада је јавила још 1923. да се четвртина предузећа која је од ње добила дозволу налази у лошем или рушевном стању, док још 9% стоји толико лоше да их треба затворити. Под оваквим околностима, није било гарантовано но довољно проветравање, ни грејање. Неретко, због слабе вентилације, горела је отворена жеравица, а проветравању просторија није готовно нигде поклањана довољна пажња. Уз то су радионице биле претрпане особљем. То су биле "обичне рупе, без прозора, без пода, без тавана, без светлости, без зрака...".

Стање није било много боље ни у погледу испуњавања сигурносних техничких захтева у предузећима. Често су радионице биле тако претрпане машинама, "да је често немогуће кретати се између њих". Зупчаници и погонски ремени су радили без заштитног кућишта, тако да је рад био физички опасан по живот особља.

Из свих делова земље стизали су извештаји о неподношљивим хигијенским условима. Многе фабрике су располагале завидном машинском опремом, али нису имале вентилацију, нити санитарне уређаје.

"Многа наша фабрика има и спољашњи изглед и техничку опрему, машинерију, модерне фабрике, али су све без модерних мера за заштиту радничкога здравља, чак и без најобичнијих и најнужнијих... Готово без изузетка оне немају никаквих мера против несразмерно високе или ниске температуре, против прашине, влаге, дима и отровних гасова, против опасности од повреда и професионалних болести...".

У Београду су инспектори 1921. нашли једва педесет предузећа у којима је под чишћен само једном недељно. Све четири српске окружне инспекције нашле су у целој Србији само пет фабричких купаоница.

- Једна београдска радничка породица је 1931. имала просечно 1,5, а две године касније само 1,3 собе на располагању. У неким четвртима становало је шест до осам осова у једној соби.

Године 1935. у Београду 6500 малих станова није одговарало ниједном минималном хигијенском захтеву. Више од 40% радничких четврти је било сувише мрачно, нездраво и пренасељено. У сиротињским четвртима, као што је била Јатаган-мала, преко 84% свих кућа је, према једној анкети, морало да се сврста у групу толико бедних да се беди могло стати у крај само моменталним рушењем колиба.

Чак и у становима фабрике шећера на Чукарици, која је имала дугу традицију, услови су били "испод сваке критике".

"Радници су спавали на поду или на дрвеним креветима, са или без сламарице. Своју прљаву и поцепану одећу, а често и храну, држе испод места за спавање, јер немају где да је сместе. У истим собама су и јели. Разумљиво је да се овде није могла одржавати чистоћа."

О сличном, неподношљивом стању хигијене извешатавају истраживања о здрављу Управе града Београда: 23% радничких станишта подигнуто је на голој земљи, у 48% станова је велика влага, преко 50% је слабо осветљено и лоше проветрено, у 61% спава се и једе у истој просторији, 69% нема никакве санитарне уређаје, 87% је подигнуто од материјала склоног паду. Ово није важило само за периферију већ и за многе делове у центру града."

Сви ови подаци су из студије Мари-Жанин Чалић, које је она користила у одбрани своје дисертације у лето 1992.-ге године на Универзитету у Минхену, а које сам ја нашао у књизи под насловом "Социјална историја Србије 1815-1941", која је издата од стране издавачког предузећа "Цлио", из Београда. Књига има преко 550 страна и бави се, као што и сам наслов каже, социјалном историјом Србије од 1815.-те до 1941.-ве године.

Дакле, у принципу исто као и данас у Србији, демократија, капитализам и про-западна орјентација, то јест беспризорно искоришћавање радника и трпање новца у властите џепове од стране мањине капиталиста и веома лош положај радника, то јест оних који су стварали вишак вредности. Данас је ситуација у Србији нешто боља, али, пре свега, захваљујући тековинама које је остварило друштво социјалне правде за време социјалистичке Југославије, тако да модерни капиталисти не могу баш до те мере да тако лако искоришћавају раднике као за време Краљевине Југославије. А наслушали смо се прича опозиционих вођа из деведесетих година прошлог века о некаквој домаћинској Србији. Ако су они у тим својим причама под домаћинима подразумевали капиталисте који су тако немилосрдно искориштавали раднике, онда су, можда, мислили на куће у којима су живели ти капиталисти, али свакако не на куће и станове у којима су живели радници.

Из свега овога, ја извлачим закључак да је најдомаћинскија између Краљевине Југославије, социјалистичке Југославије и нове демократске, капиталистичке и про-западно орјентисане Србије била социјалистичка Југославија


Izvor :http://svetlostvostoka.blogspot.com/2009/07/blog-post_14.html

Dopuna: 01 Jun 2012 10:54

lav ::Gorski car ::Tada je seljacima odahnulo. Горски као велики љубитељ докумената на неким другим темама, поткрепи ову тезу документима. Колики је био порез на земљу 1951., 1958., 1963., 1968, 1971., 1977., 1980 и 1984. године? Те напиши колика је била цијена пшенице, кукуруза, телади, јањади и прасади у мају горе наведених година?

Pitas me mnogo.Ne znam stvarno.Kad sam rekao da je odahnulo mislio sam na prinudni otkup.

Dopuna: 01 Jun 2012 11:09

http://isi.academia.edu/LjubomirPetrovic/Papers/95.....ar_Period_

Ovo je naucni rad u izdanju Instita za savremnu istoriju o privredi Kraljevine mada se ne bavi samo tom temom.Opis privrede dat na stranicama od 25-30.(Dakle nije mnogo za citanje) daje sliku katastrofalnog stanja.

Meni je licno zanimljiv podatak koji sam pronasao da je cak 90 % poseda bilo do 10 ha.Tako da kad je uveden maksimum posle Drugog svetskog rata ispada da je svega oko 10 % zemljoposednika bilo pogodnjeno oduzimanjem zemlje u korist drzave.

offline
  • Pridružio: 21 Maj 2008
  • Poruke: 13691

Gorski car ::Meni je licno zanimljiv podatak koji sam pronasao da je cak 90 % poseda bilo do 10 ha.Tako da kad je uveden maksimum posle Drugog svetskog rata ispada da je svega oko 10 % zemljoposednika bilo pogodnjeno oduzimanjem zemlje u korist drzave.
Део о томе је овај:
”Скоро 90% земљишног поседа имало је величину до 10 хектара...”
Мислим да се пре односи на укупну површину, а не на број поседника који имају више или мање од 10ха - тако да је тај проценат мањи.

offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

Gorski car ::
lav ::Gorski car ::Tada je seljacima odahnulo. Горски као велики љубитељ докумената на неким другим темама, поткрепи ову тезу документима. Колики је био порез на земљу 1951., 1958., 1963., 1968, 1971., 1977., 1980 и 1984. године? Те напиши колика је била цијена пшенице, кукуруза, телади, јањади и прасади у мају горе наведених година?

Pitas me mnogo.Ne znam stvarno.Kad sam rekao da je odahnulo mislio sam na prinudni otkup.
Пошто на другим темама стално инсистираш на неким документима, требало би и да на ова питања одговориш документима. Или имаш двоструке стандарде?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 726 korisnika na forumu :: 38 registrovanih, 10 sakrivenih i 678 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 39mm, Apok, aramis s, Areal84, Arhiv, awathorn, ccoogg123, dankisha, darkstar101, djboj, draganca, FileFinder, FOX, Frunze, Georgius, Gosha101980, hyla, Insan, Joja, Krusarac, ladro, Marko Marković, MB120mm, mikrimaus, mile23, misaru, Pakito93, pein, royst33, Skakac7, Srle993, Steeeefan, Toni, torivoje, vetmedic, vladulns, W123, |_MeD_|