Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

18

Kraljevina Jugoslavija vs SFRJ

offline
  • Pridružio: 07 Mar 2009
  • Poruke: 772
  • Gde živiš: Srbija, Beograd

lav ::vuk sa vrbasa ::
KJ je bila veoma zaostala i primitivna po svakom pogledu naspram SFRJ, jeste da je svako gazdinstvo proizvodilo za sebe što si naveo, ali kakav je to uspjeh? Primjer: Od BL do Jajca je daljina cca 70 Km, 30tih se putovalo po 8 sati po neurednom makadamu, ako se autobus ili kamion ne pokvare usput. Asfalt je išao samo duž glavne ulice pored banskih dvora, većina kuća nije imala toalet i struju.

Дјелимично си у праву, обадвије су заостајале за западом, као у осталом шо и данас заостајемо. С временом технологија, а с њоме и стандард су напредовали. Па узми за примјер да је од 1996. до данас у Републици Српској изграђено више ауто-пута него на тим просторима (РС) од 1945. до 1990. Па ко је 1990. имао мобилни телефон? Упоређивање двије Југославије није баш једноставна ствар. Морамо имати неку референтну тачку у односу на коју ћемо упоређивати. Ако узмемо нпр. Аустрију, онда упоредимо стања у Југославији и у Аустрији за сваку годину. Па и у СФРЈ су масовна асвалтирања почела 70..., по селима пред рат. И више сеоских асвалта је урађено послије рата, него до рата (говорим за Бањалучку и Добојску регију). увођење ел. енергије по селима такође је почело 60... негдје 70...
Углавном директно поређење економије и животног стандарда је немогуће.


Апсолутно. Овакво упоређивање те две државе не води ничему, сем обичном препуцавању.
Исто тако могу и ја да кажем да је добар део фабрика за које се сматра да су настали у СФРЈ (бар што се тиче Србије) у ствари настале у КЈ (нпр. Аеропут-Јат, Рогожарски - Утва, Соко Штарк - Пекара Соко и још нека заборавио сам јој име, Фабрика Стакла, Сартид, ИМТ-Раковица- Фабрика Камиона Раковица ваљда итд.)
Нарвно то не значи ништа....



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Nov 2010
  • Poruke: 11867
  • Gde živiš: Vranje

Nemoj sada da odes u krajnost tipa " ako se nasa danasnja proizvodnja televizora uporedi sa onom iz 1933.g., onda se vidi da je nasa proizvodnja danas oko 1000 puta veca..." Very Happy Very Happy Very Happy

Da li je bilo i kakvih je bilo mobilnih telefona 1990.g.? Confused

Za dobro uporedjenje trebace ti rezultati popisa, pa statisticki godisnjaci, pa enciklopedije. Pipav posao, nezahvalan.
A opet, verujem da neces dobiti pravi odgovor.

Iako dan danji postoje sela u Srbiji za koje tvrdimo da nemaju struju (radi se o nekim zaseocima...) ipak poredjenje danasnje Srbije i one iz 1945.g. nikako ne mogu da daju pravu sliku.

Uporedjujte sta se moze uporedjivati. Sta je bilo, sta se proizvodilo, koliko i kojom tehnologijom.
Da li je bilo neophodno do svakog sela (u kojem je "drug rukovodilac" imao vikendicu) napraviti asvaltni put? A ne napraviti skolu, postu i zdravstvenu stanicu.

Ili pod elektrifikaciju zavesti dve - tri bagremove, krive bandere i dovodjenje napona koji varira od 140-250V? Very Happy Very Happy Very Happy



offline
  • lav 
  • Super građanin
  • Pridružio: 13 Sep 2011
  • Poruke: 1061

dobri covek ::Nemoj sada da odes u krajnost tipa " ako se nasa danasnja proizvodnja televizora uporedi sa onom iz 1933.g., onda se vidi da je nasa proizvodnja danas oko 1000 puta veca..." Very Happy Very Happy Very Happy

Da li je bilo i kakvih je bilo mobilnih telefona 1990.g.? Confused

Za dobro uporedjenje trebace ti rezultati popisa, pa statisticki godisnjaci, pa enciklopedije. Pipav posao, nezahvalan.

A opet, verujem da neces dobiti pravi odgovor.

-Баш тако, бројеви сами за себе нису адекватан показатељ. Зато сам и написао да треба упоређивати са неком другом државом, и то са неком успјешном државом.
-Мобилни телефон је сликовит доказ технолошког развоја. Навео сам га зато што се већина форумаша сјећа времена када га уопште није било, а сада је веома распрострањен и за многе веома битан у животу.
-Да озбиљно поређење је пипав и незахвалан посао. Али нема другог начина него обрадити све те податке. Али то би већ био озбиљан научни рад, кои далеко превазилази расправу на неком форуму.
-У праву си за тачан одговор. Само како да знамо шта је пристојан живот. Веома неодређен појам. Некада је то било омогућити прехрану, огрев и нешто одјеће за породицу. А, данас или прије 30 година прохтјеви су били већи. Прије 30 година колико је једно дијете од 5-10 година имало пари љетње обуће, а колико данашње дијете истог узраста? Мислим на радничку или сељачку дјецу. Стварно незахвалан посао!

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6662

"Zaduživanje u inostranstvu je igralo važnu ulogu u finansiranju privrednog razvoja SFRJ, naročito pošto su se smanjili prilivi po osnovu ratnih reparacija i međunarodne ekonomske pomoći (što bilateralne, što multilateralne). Tom trendu su pogodovala dešavanja na svetskim finansijskim tržištima, gde se pojavila velika količina jeftinog kapitala tkzv petrodolara, koje su arapske zemlje dobile povećanjem cene sirove nafte stvaranjem kartela OPEC. Takođe, od pomoći je bilo i donošenje Zakona o kreditnim odnosima sa inostranstvom, koji je omogućio preduzećima da se zadužuju u inostranstvu i da devize dobijene kreditima pretvore u dinare. Na taj način je zaduživanje u inostranstvu postalo pokriće za povećanje potrošnje u zemlji - na sve to treba napomenuti tada postojeći sistem samoupravnog socijalizma koji je to doveo do apsurda. Preduzeća su se zaduživala ukoliko su iole imala mogućnosti za tako nešto, znajući da će im u slučaja poteškoća sa otplatom duga država priteći u pomoć. Sa druge strane, dobijeni krediti su se uglavnom trošili nenamenski jer su radnički saveti često ta sredstva prebacivali iz investicija u isplaćivanje plata, viškove zaposlenih, gubitke po završnim računima ili podizanje novih komercijalnih zgrada preduzeća. Ilustracija povećanja spoljnog zaduživanja je da je u periodu 1965-1971. on povećao za 2 milijarde USD, a 1971-1977. za novih 6,3 milijarde. Stanje se još više pogoršalo 1977. donošenjem Zakona o deviznom poslovanju i kreditnim odnosima sa inostranstvom, kojime su republike i pokrajine dobile samostalnost u skoro svim ekonomskim poslovima, pa i kreditnim, sa inostranstvom. Međutim, njime su republike i pokrajine imale pravo da se zadužuju u inostranstvu ali se preskočila njihova obaveza vraćanja pozajmljenog kapitala. Predviđeno je bilo i dogovaranje o mogućoj visini zaduženosti republičkih jedinica, ali bez ikakvih kaznenih sankcija u slučaju njihovih prekoračenja (zvuči li vam poznato?). Time je pokrenuta nova lavina inostranog zaduživanja pa je za samo 3 godine 1977-1981. spoljni dug povećan sa 9,3 na vrtoglavu cifru od 18,4 milijarde USD. Time se SFRJ pridružila grupi najzaduženijih zemalja sveta i našla se u društvu Argentine, Bolivije, Brazila, Čilea, Obale Slonovače i Nigerije. Drugi naftni šok je još više pogoršao situaciju jer dodatno povećao cene najvažnijih uvoznih sirovina (nafta) i svetsku ekonomiju doveo u ozbiljni sistemsku krizu. Dok se se kapitalističke zemlje sa njom uspešno izborile promenivši sistem privređivanja novom fazom privatizacije do tada glomaznog javnog sektora i uvođenjem novih tehnoloških inovacija u proizvodni proces, za to vreme socijalističke zemlje su se vrtele u začaranom krugu. Devizni prilivi su se jako smanjili sbog skupljeg uvoza, i smanjenog izvoza, a povećanje kamatnih stopa na svetskom finansijskom tržištu je smanjilo mogućnost za novim zaduživanjem u inostranstvu. I ubrzo su zemlje Centralne i Istočne Evrope morale da proglase nemogućnost dalje otplate svojih dugovanja - to su uradile Poljska, Mađarska i Rumunija, a od 1983. im se pridružila i SFRJ, sa spoljnim dugom većim od 20 milijardi USD. Ova cifra ne deluje nešto velika, ali stvar postaje mnogo jasnija kada se ona iskaže u današnjoj vrednosti američkih dolara, koja premašuje 100 milijardi."

Ovaj citat sam kopirao sa jednog od foruma.
Već osamdesetih godina tekstilna industrija gotovo nije imala gdje da plasira robu. Industriju obuće i još dosta privrede spasavao je izvoz u SSSR. A opet taj izvoz u SSSR bio je veoma opterećujući. Troškovi JNA bili su poprilični sa jedne strane, sa druge strane bili smo komunistička zemlja bez Su 22, Mi 24, S 300, Skadova - kapitalnih sredstava ratne tehnike. Jedna Poljska je licencno proizvodila Skadove - što da ne.
Što se tiče života u Kraljevini Jugoslaviji, bio je veoma težak ali ne treba zaboraviti da su u SSSR i Britanskoj Imperiji milioni pomrli od gladi baš tih decenija.
Jasno je da je država gospodar finansija i ekonomije. Ja čak nemam ništa protiv "planske privrede". No dat ću vam jedan primjer, šezdesetih i sedamdesetih Njemci su otkupljivali guščiju džigericu po cijeni čitave guske. Radilo se o profitabilnom poslu u kojem su bili neophodni kokošinjci, kokošari, prekrupa, veterinari i bare kao mjesto društvenih aktivnosti gusaka. A opet su milijarde uložene u "Orla" koji je ugovaran rekao bih vrlo neplanski i ofrlje. Neka i danas poznata preduzeća odbila su kredite i "državne jasle" - samo da im se dotična skine s kuvca.
SFRJ je pokušala da kontroliše sve - na kraju (pa ni na sredini) nije kontrolisala ništa. Moram reći i da je raspad SFRJ jedino bilo realan. Jerbo živjeli smo u državi kojom su upravljali Hrvat i njegov zamjenik Slovenac, a zna se koja su dva naroda u toj istoj SFRJ živjela najgore, bila pljačkana, kulturno ugnjetavana, a bilo je i još tih fraza. Bez Sovjeta u zaleđini (kojima smo redovno nalazili mane) trebao je samo neko da ih napujda. Centralni bezbjednosni aparat davno prije tih dešavanja bio je prigodno razmontiran.

offline
  • Mirko S. Kojotovski
  • po zanimanju genije
  • Pridružio: 03 Jan 2012
  • Poruke: 346
  • Gde živiš: Banja Luka, DDR(Dodik Demokratische Republik)

Tema je KJ vs SFRJ nije prepucavanje nego iznošenje teza i zaključaka.
Glupo je porediti auto puteve danas i onda, jer danas grade auto puteve strani investitori za svoj hajr i ćeif na nivou regiona i banana Ex-Yu državica (i pri tom te dobro šišaju putarinom za svoj račun), dok je Juga radila planski autoput Bratstvo-Jedinstvo koji je povezivao sve republike i u čijoj gradnji je učestvovala domaća snaga i pamet plus povezivanja magistralnim dionicama i željeznicom, pa i aerodromima. Kad već pomenu industriju tačno da su neke postojale i u KJ, ali navodim primjer banjalučke pivare koja je bila u to vrijeme mala primitivna destilerija lokalnih potreba dok je 70tih bila industrijski gigant.
Mobilna telefonija je bila SF do 2000te tako da je nju glupo i neumjesno navoditi kao poređenje, a kad pomenu gradnju asfalta naravno da je bio prioritet izgraditi trasu BG - NS, ili ZG - SI a ne ko danas kad se kite peškirima jer su izgradili cestu za Donju Brekinju u kojoj ima deset kuća gdje žive stariji od 60 godina i bili š00pak kosmosa u najbolja vremena i nemaju nikakav značaj, dok po centru BL otpadaju krajnice od rupa i zakrpa.
[quote] Troškovi JNA bili su poprilični sa jedne strane, sa druge strane bili smo komunistička zemlja bez Su 22, Mi 24, S 300, Skadova - kapitalnih sredstava ratne tehnike. Jedna Poljska je licencno proizvodila Skadove - što da ne.
[/quote]
Jeste sve to stoji za Skadove i ostalo, al je zato Poljak i Rumun kupovao hranu na bonove čekajući satima u redu, imali redukcije struje i benzina plus nestašice svega da bi to mogli da proizvode. Mi smo za njih bili USA po svemu od standarda do slobode.

offline
  • kljift 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 11 Okt 2009
  • Poruke: 6662

vuk sa vrbasa ::Tema je KJ vs SFRJ nije prepucavanje nego iznošenje teza i zaključaka.
Glupo je porediti auto puteve danas i onda, jer danas grade auto puteve strani investitori za svoj hajr i ćeif na nivou regiona i banana Ex-Yu državica (i pri tom te dobro šišaju putarinom za svoj račun), dok je Juga radila planski autoput Bratstvo-Jedinstvo koji je povezivao sve republike i u čijoj gradnji je učestvovala domaća snaga i pamet plus povezivanja magistralnim dionicama i željeznicom, pa i aerodromima. Kad već pomenu industriju tačno da su neke postojale i u KJ, ali navodim primjer banjalučke pivare koja je bila u to vrijeme mala primitivna destilerija lokalnih potreba dok je 70tih bila industrijski gigant.
Mobilna telefonija je bila SF do 2000te tako da je nju glupo i neumjesno navoditi kao poređenje, a kad pomenu gradnju asfalta naravno da je bio prioritet izgraditi trasu BG - NS, ili ZG - SI a ne ko danas kad se kite peškirima jer su izgradili cestu za Donju Brekinju u kojoj ima deset kuća gdje žive stariji od 60 godina i bili š00pak kosmosa u najbolja vremena i nemaju nikakav značaj, dok po centru BL otpadaju krajnice od rupa i zakrpa.
Citat: Troškovi JNA bili su poprilični sa jedne strane, sa druge strane bili smo komunistička zemlja bez Su 22, Mi 24, S 300, Skadova - kapitalnih sredstava ratne tehnike. Jedna Poljska je licencno proizvodila Skadove - što da ne.

[b][b]Jeste sve to stoji za Skadove i ostalo, al je zato Poljak i Rumun kupovao hranu na bonove čekajući satima u redu, imali redukcije struje i benzina plus nestašice svega da bi to mogli da proizvode. Mi smo za njih bili USA po svemu od standarda do slobode.[/b][/b]


Čak i što se tiče puteva, struje i asfalta koji su do ne baš tako malih sela stigli kasnih šezdesetih davan je samodoprinos (ko kad bi sad svako od nas priložio po 5.000 evra za višenamjenske borbene avione - sramota je da nemamo za to). Kada su u drugoj polovini osamdesetih uvodili fiksne telefone plaćalo se oko 3.000 DEM po priključku pri čemu se više ne sjećam ko je morao da kopa kanale. Tada su moj stari i deda to odbili - ali moljakalo ih je čitavo selo pa smo pljunuli lovu. Ne znam kako su živjeli Poljak ili Rumun, mi smo tovili dvije svinje, kravu, kokoške, luk, krompir i pekli smo rakiju. Stari je radio, deda je primao isključivo građansku pemziju (i bio veliki protivnik boračkih). Što se nas tiče ni dolara spoljnjeg duga nije moralo da se napravi, niti smo živjeli od nečije jadranske obale, fonda za nerazvijene. Dobar dio populacije koju sam ja poznavao svoje "projekte" finansirao je isključivo iz svoga džepa i prodavao na slobodnom tržištu u najtržišnijim uslovima. Bili smo slobodni sve dokle je i rizik bio isključivo moj. IMT i slične fabrike i firme dobro su se naplatile, takođe.
JNA je dobila sve. Vratila nam je to ugljenisanim tijelima regruta i pilota iz Gazela. Prihvatili bismo mi život i gori od Poljaka ili Rumuna, ili Čileanaca pod Pinočeom u zamjenu....

offline
  • Pridružio: 18 Jan 2012
  • Poruke: 600

Napisano: 17 Maj 2012 8:56

lav ::Gorski car ::

Seti se onog nemackog dokumenta iz januara 1943 iz kog se vidi da su Hrvati obavestili Nemce da cetnicki komandant NIkola Forkapa pomaze partizane posle osvajanja Prnjavora!Itd.

Да дио Форкапиних четника је заједно са партизанима нападао на Прњавор и како су им партизани вратили? Из Прњавора су напали српска села која су већ била под усташким нападом. Е тако су нас партизани бранили! Боље би прошли да их није било.

Kad su napali koji mesec i godinu?Mozes li bar nesto konkretno da izvuces iz svog porodicnog predanja

lav ::
И на крају имаш ли других сазнања о дешавања у НДХ, осим разноразних папира? Колико људи познајеш кои су се борили против усташа? На колико мјеста, на коима су вођене борбе са усташама, си био? Многе партизанске јединице су долазиле овамо само да их народ џабе храни.

Koliko si ti razgovarao sa partizanskim porodicima o tome?

Koje su borbe sa ustasama vodili centici u Bosni?

Da li si ti ista cuo van svojih seoski prica?

Mogu i ja da te dovodem kod mene da ti kazem da ima jedno mesto odakle sam lansirao leteci tanjir. I da dobro poznavanje geografije istaknem kao "argument" da sam zaista lansirao leteci tanjir.

Ja poznajem ljude koji apsolutno tvrde da su videli svetitelje(ovo pricam najozbiljnije) Pa sta sad to je dokaz da su u pravu?

Ti ces sad da se uvredis i da mislis da je kazem da su te tvoji lagali .A ja ti opet kazem radi se o percepciji dogadjaja subjektivnom i pristrasnom!

Ti imas iskustvo kako su se partizani odnosili prema cetnickim selima.I na osnovu toga rekonstrusises ceo rat u Bosni.I to koliko vidim da potices od tvrdih cetnika monarhista.
Prema njima su partizani bili veoma ostri.I to nije nikakva tajna.

Sta ste ocekivali da partizani brane cetnicka sela koja su trazila pomoc od Nemaca i domobrana!
Pa sto vas vasi saveznici nisu sacuvali od napada ustasa??

Gde je tu "mudra" politika kolaboracije sa okupatorom da se sacuva srpska glava od uzaludnog stradanja?


Partizani su tvrdili (i za to posotje dokumenta) da ste vi saradjivali sa NDH i Nemcima pa sto bi oni vodili racuna da vas zastite od vasih "saveznika" i trpeli gubitke za cetnike?

Dopuna: 17 Maj 2012 9:05

lav ::Gorski car ::
Ruska industrija je cinila 1/14 svetske industrije.

Ne znam imali smisla diskutovati sa osobom o komunizmu koja mrzi komunizam Very Happy

Ovako postojao je prvi Svetski rat koji je iscrpio tu industriju.Komunisti su relativno lako osvojili vlast ali su imali problem da je odrze zbog belogardejaca. Buknuo je dugogodisnji grajdanski rat koji je odneo zrtve, materijalne i ljudske.U razaranju ucestvovlae su sve strane a ne samo komunisti, "dezurni krivci za sve sto se ruzno desilo u ovom kosmosu".

-Одакле ти тај податак? Поткрепи га цифрама из свих индустријских грана.
-Ни ја не знам има ли смисла дискутовати са неким ко је слијепо убијеђен у нешто.
-Како мислиш 1.СР је исцрпио индустрију? Зашто кажеш да су комунисти релативно лако преузели власт? Па грађански рат је трајао до 1922., а ефективна власт је у неким областима успостављена тек почетком 30... Да би успоставили власт они су морали да побиједе бјелогардејце. И на почетку су освајали власт заједно са лијевим Есерима, па су се послије подијелили. Тачно је да су ратови (1.СР, грађански) нанијели доста штете и нису само комунисти разарали. Али шта је са индустријом у Москви и Петрограду, тамо није било борбених дејстава? Због злочиначког односа према сељацима дошло је до побуне у Тамбовској губернији и на другим мјестима. Прича је много компликованија него што изгледа.

Uzeo sam iz enciklopedije o kulturno istorijskom razvoju covecanstva- 20 vek.
Izdata je pod pokroviteljstvom UN.
Previse je dugacka prica o oktobarska revolucija.

Ti zasada nisi ama bas ni za jedna podataK naveo izvore ali zato trazis od drugih da to ucine .A kad ucine onda su za tebe to "neki papiri"..



lav ::
Исто тако и упоређивање двије Југославије је компликованије него што изгледа. Можда би требало поредити прву годину са првом (1919.-1946.), другу са другом (1920.-1947.) итд. Колико је људи 1919. било у затворима због политичких преступа, а колико 1946.године?


Mislim da lutamo u temi jer kod uporedjivanja dve drzave svako od nas polazi od razlicitih vrednosti.

Dopuna: 17 Maj 2012 9:26

pikseta ::
@ Gorski car
Pri dnu ove strane imas AU popis ,bez Bosne, i tacno mozes videti koliko je Srba zivelo u kom delu AU. Obrati paznju na popis u vojnoj krajni gde Srbe popisuju kao Srbo-Hrvati

http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?t=19772


Kao prvo sajt koji si ponudio kao izvor je katastrofa.Ali ajd.
video sam skeniranu stranicu gde se navodi popis iz Vojne Krajine.Podatak je iz 1855 godine.
Jos neke mape su lose (etnicka karta Bosne za vreme SRFJ) Ispade da je BiH bila etnicki kruto podeljena na srpski i hrvatsko-muslimanski deo sto nije tacno

Sto se tice Vojvodine sve do 1948 Srbi nisu imali apsolutnu vecinu( tek su komunisti defitivno etnicki oblikovali Vojvodinu u korist Srba)

Madjari i Nemci nisu pitani o prikljucenju Vojvodine Srbiji 1918 iako su bili jak etnicki elemenat.

Uzmi podatak za Dunavsku banovinu iz Kraljevine: videces da je bilo cak 35 % Madjara i Nemaca a svega 56 % Srba.(Obrati paznju granice banovine da vidis koliko je uslo Sumadije(do Kraljeva!) i istocne Srbije pa je opet procenat Madjara i Nemaca bio veliki)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0.....novina.jpg

offline
  • Pridružio: 19 Jan 2012
  • Poruke: 2013

Citat:vuk sa Vrbasa
. . .Jeste sve to stoji za Skadove i ostalo, al je zato Poljak i Rumun kupovao hranu na bonove čekajući satima u redu, imali redukcije struje i benzina plus nestašice svega da bi to mogli da proizvode. Mi smo za njih bili USA po svemu od standarda do slobode. . . .

Vuče,za dobar deo perioda(1945-1965) o kojem govorimo i u Jugi je hrana,odeća i sredstva za higijenu deljen(kupovan) na tačkice.Što se tiče restrikcija,krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih sam detinjstvo provodio sa bat.lampicom u džepu,zbog restrikcija.Automobili su voženi po sistemu par-nepar,jedan dan voze oni sa tablicama koje se završavaju na neparni broj a sutradan oni sa parnim.(pre toga ideš po bonove za benzin u SUP)
Nije baš da nije bilo restrikcija a kao što vidiš to nas je pratilo čak i 30-40 godina NAKON rata.
Četvrta Željezara u Evropi(zenička) je bankrotirala još 1978-e ali je knjigovodstveno-administrativnom "gimnastikom" održavana u životu.Bilo je dosta fabrika koje su sagrađene ali nisu radile i o njima je govoreno kao o "promašenim investicijama".Npr.fabrika Mediapan u Vitezu,Matroz u S.Mitrovici itd.Ekonomija FNRJ(SFRJ) je bila u večitoj krizi i "reformama." Denominaciju dinara nije izmislio Sloba kao što to mlađi zamišljaju već Tito ali to dinaru ipak nije pomoglo da postane stabilna i konvertibilna valuta.Naravno,bilo je i uspeha(Đerdap,autoputevi,elektrifikacija itd.) ali generalno gledano ekonomija je večito bila na "staklenim nogama".O političkim trzavicama ne vredi ni govoriti,one su bile permanentne sa povremenim erupcijama(informbiro,smena Rankovića,Maspok,pobune na Kosovu itd.,zagonetne smrti Arse Jovanovića,Krcuna,neki kažu i Džemala Bijedića i sl.)

offline
  • Pridružio: 14 Jul 2011
  • Poruke: 172

@ Gorski car
Gornji sajt nije merodavan nego fotografija dokumenta , popisa iz AU koji se danas nalazi u muzeju u Becu.
Sto se tice Vojvodine u vreme raspada AU, pa najbolje da je neko nakon pobede u ww1 pitao Madjare i Nemce da li se slazu sa pripajanjem Vojvodine Srbiji. Uostalom Austrijanci su odredili granice Srpske Vojvodine i zvanicno dodelili titulu Vojvode Stevanu Supljikcu. Kada se gleda podatak o 29% Srba,27,7% Madjara i 23% Nemaca onda treba i videti tadasnje granice Vojvodine koje duboku ulaze u danasnju Madjarsku.Cak je drugi po velicini grad u Madjarskoj bio u sastavu Vojvodine a recimo citav Srem nije bio u sastavu. U Sremu je najveci procenat Srba a cak i bez Srema ako oduzmemo teritoriju koja danas pripada Madjarskoj dobijamo sasvim drugaciji etnicki sastav stanovnistva.

sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BD%D0.....1%9A%D0%B0

offline
  • Pridružio: 05 Jan 2011
  • Poruke: 1037

victoria ::krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih sam detinjstvo provodio sa bat.lampicom u džepu,zbog restrikcija.Automobili su voženi po sistemu par-nepar,jedan dan voze oni sa tablicama koje se završavaju na neparni broj a sutradan oni sa parnim.(pre toga ideš po bonove za benzin u SUP)
Nije baš da nije bilo restrikcija a kao što vidiš to nas je pratilo čak i 30-40 godina NAKON rata.
Dužnička kriza izbila je 1981. Zbog toga su uvedene restrikcije uvoza. Nestašica kafe, praška i benzina, i sistem par/nepar bio je 82/83 (vlada Milke Planinc). Posle toga, 86-90 tekući platni bilans bio je pozitivan (poslednji put u našoj istoriji, računajući sve ex-yu zemlje). Što se tiče kraja sedamdesetih, i bonova iz SUP-a, čini mi se da si se zabunio.
Mada, nejasno se sećam nekih restrikcija struje tokom nekih zima, ali nisam siguran koji je to tačno period. Što je dosta čudno, jer od tada nismo napravili nijednu ozbiljnu elektranu.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 483 korisnika na forumu :: 4 registrovanih, 2 sakrivenih i 477 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: babaroga, kayvan6079, komesm, vathra