Zločini komunista

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::@Itcolonel
Ovo o stradanju svestenstva u doba Velike francuske burzoaske revolucije 1789. godine mislio sam da napisem, ali se bojim da ne izadjem iz okvira teme.@Gorski car je lepo primetio, crkva je reakcionarna institucija kojoj uvek vise odgovara prethodni poredak od onog koji nadilazi revolucijom. Samo jedna recenica, ne moja, nego je parafraza Marksa Vebera: crkva je jedna veoma rigidna institucija koja se sporo menja. Crkva je relikt stanja u kome je nastala. Tako je judaisticka religija robovlasnicka, pravoslavna i katolicka verzija hriscanstva te islam su feudalne, a protestantska je kapitalisticka po karakteru.
Komunisti su u crkvi, klerikalizmu, pa i veri videli svog univerzalnog, a ne specificnog, nacionalnog neprijatelja. Sa druge strane, tesko da je crkva njima slala neke lepe signale pre Drugog svetskog rata. Naprotiv, anatemisala je jos Svetozara Markovica i njegove, mnogo manje radikalne sledbenike od ucenika III internacionale i spanskih boraca.
Sto se tice stradanja svestenika u bunama i prevratima Srbije XIX veka, kada jedna vlast zbaci drugu, pa se pripadnici ovih novih, koji su trpeli sve i svasta osile da "naplate" svojim muciteljima i to, po pravilu, sa kamatom, onda se to tada zvalo "narodni odisaj". Nova vlast namerno pusti narod da se "izduva" nekoliko nedelja ili meseci.
Pogledajte spiskove popova stradalih u Timockoj buni 1883. godine i sve ce vam biti jasno.
Pogledajte Crnu Goru u doba kneza Nikole, pogotovu severna plemena, koja su se zahvaljujuci, pre svih, Marku Miljanovu prisajedinila Crnoj Gori. U to doba knjazevi perjanici ubijali su ljude i na njihovu krsnu slavu, da uteraju strah u kosti neprijateljima!
Sto se DZomicevog spiska tice, a i nekih njegovih akcija tice, nemam reci, zaista! Kada vec govorimo o tome kakvi su bili ideoloski sukobi u Crnoj Gori, a kakvi u Srbiji, pa pogledajte danasnje arhijereje. Nas vladika sumadijski, a i njegov prethodnik, ne pamtim da su uputili neku pogrdu, kletvu, neku zapaljivu izjavu u prethodnih cetvrt veka, a sta mozemo sve cuti od DZomicevog klerikalistickog staba na Cetinju, Boze me sacuvaj...


добро пошто ми модератор брише поруке и опомиње ме могу бар да поставим једно просто питање и констатацију надам се да неће бити обрисано

списак није Џомићев спомињете човека без везе , податци су из наведених извора,и то је само део убијених свештеника у шумадијској епархији

колега а какве везе има тимочка буна 19 век средњи век ледено доба са темом злочини комуниста

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lemi :: списак није Џомићев спомињете човека без везе , податци су из наведених извора,и то је само део убијених свештеника у шумадијској епархији
Који је извор за тај списак?
Да ли је ово?
http://www.rastko.rs/istorija/spc_dsvr.html#_Toc465074808

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::lemi :: списак није Џомићев спомињете човека без везе , податци су из наведених извора,и то је само део убијених свештеника у шумадијској епархији
Који је извор за тај списак?
Да ли је ово?
rastko.rs/istorija/spc_dsvr.html#_Toc465074808


да тога има у књизи Џомића али изворни податци постоје испод сваког имена ,

значи нико није сео и за једну ноћ измислио имена и написао ,постоји извор за свако име

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lemi :: vathra ::lemi :: списак није Џомићев спомињете човека без везе , податци су из наведених извора,и то је само део убијених свештеника у шумадијској епархији
Који је извор за тај списак?
Да ли је ово?
http://www.rastko.rs/istorija/spc_dsvr.html#_Toc465074808

да тога има у књизи Џомића али изворни податци постоје испод сваког имена
Ако већ не можеш да кажеш који је извор, да ли су подаци у списку исти?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

податци су исти ,једна особа се помиње код Џомића да је убијена у Краљеву а не у Крагујевцу што је вероватно тачно јер постоје сведоци чак и име убице , црква има тачније податке јер зна ко им је био парох у Краљеву 1945

• 1Ovo se svidja korisniku: lemi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::@Itcolonel
Ovo o stradanju svestenstva u doba Velike francuske burzoaske revolucije 1789. godine mislio sam da napisem, ali se bojim da ne izadjem iz okvira teme.@Gorski car je lepo primetio, crkva je reakcionarna institucija kojoj uvek vise odgovara prethodni poredak od onog koji nadilazi revolucijom. Samo jedna recenica, ne moja, nego je parafraza Marksa Vebera: crkva je jedna veoma rigidna institucija koja se sporo menja. Crkva je relikt stanja u kome je nastala. Tako je judaisticka religija robovlasnicka, pravoslavna i katolicka verzija hriscanstva te islam su feudalne, a protestantska je kapitalisticka po karakteru.
Komunisti su u crkvi, klerikalizmu, pa i veri videli svog univerzalnog, a ne specificnog, nacionalnog neprijatelja. Sa druge strane, tesko da je crkva njima slala neke lepe signale pre Drugog svetskog rata. Naprotiv, anatemisala je jos Svetozara Markovica i njegove, mnogo manje radikalne sledbenike od ucenika III internacionale i spanskih boraca.
Sto se tice stradanja svestenika u bunama i prevratima Srbije XIX veka, kada jedna vlast zbaci drugu, pa se pripadnici ovih novih, koji su trpeli sve i svasta osile da "naplate" svojim muciteljima i to, po pravilu, sa kamatom, onda se to tada zvalo "narodni odisaj". Nova vlast namerno pusti narod da se "izduva" nekoliko nedelja ili meseci.
Pogledajte spiskove popova stradalih u Timockoj buni 1883. godine i sve ce vam biti jasno.
Pogledajte Crnu Goru u doba kneza Nikole, pogotovu severna plemena, koja su se zahvaljujuci, pre svih, Marku Miljanovu prisajedinila Crnoj Gori. U to doba knjazevi perjanici ubijali su ljude i na njihovu krsnu slavu, da uteraju strah u kosti neprijateljima!
Sto se DZomicevog spiska tice, a i nekih njegovih akcija tice, nemam reci, zaista! Kada vec govorimo o tome kakvi su bili ideoloski sukobi u Crnoj Gori, a kakvi u Srbiji, pa pogledajte danasnje arhijereje. Nas vladika sumadijski, a i njegov prethodnik, ne pamtim da su uputili neku pogrdu, kletvu, neku zapaljivu izjavu u prethodnih cetvrt veka, a sta mozemo sve cuti od DZomicevog klerikalistickog staba na Cetinju, Boze me sacuvaj...
Е ово је смешно, ја добих опомену због 80тих и 90тих година прожлог века и то када посведочих догађаје којима сам присуствовао, још је то моје сведочење сведено на ниво рекла казала, а оно овде одосмо до робовласничког доба и то кроз мини предавање о комунизма, као једино спасоносном за човечанство . Добро то није одступање од теме, али да ли то значи да и Власт у ма којој земљи где је пао комунизам има права да да одушка Народу па да се бившим властодршцима напије крви? Тешко да би се аутор цитираног тада сложио са тиме већ било галаме до неба како се руше људска права, како нема демократије и итд. Затим овде се непрекидно оспоравају Џомићеви текстови, које ваља проверити то стоји, али се само паушално говори да су нетачни, а нема конкретног примера за то. Он навео неко име, ајд ако неко зна да је то лаж нека наведе то исто име са доказима (подацима) који доказују да овај лаже. Осим тога ни по каквим основама се не може поистовећивати Православна Црква са Римокатоличком, то се само дешава о оваквим идеолошким говоранцијама и нигде више. Једно је сигурно та "лаж" коју Православна Црква проповеда траје 2000 година, ова комунистичка "истина" је пукла после непуног века, толико о томе.

• 1Ovo se svidja korisniku: objekat 505
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="gorran"]Pera Ždera ::
Mislim da ovde treba da se držimo nasilja vezanog za WW2.

I tu imamo jedan broj ispada "ideološke" vrste, i to je definitivno vezano za usijane glave u CG i Hercegovini, i u još ponekim mestima. Naprotiv, vladajući stav bio je pomirljiv prema crkvi i prema religioznosti.


Gorane, imaš li podatak o tome da li je posleratna vlast sprovela istragu u vezi zločina prema sveštenstvu i stanovništvu u Crnoj Gori i Hercegovini u periodu od 1941-1945? Da li imaš podatak o procesu koji je vođen protiv organizatora i počlnioca ovih dela?


Citat:Tu je, kao što postovana tabela i sugeriše (mada sigurno nije pouzdana), glavni problem bio na završetku, 44/45.

Lično mislim da je greška izdvojiti dešavanja iz 44/45 od onih u toku rata - i što se ove teme tiče. Kao što mislim da je greška u pristupu: OK, u Crnoj Gori ubijeno 100 sveštenika ali je eto, u Srbiji, ubijeno njih dvojica. Gde nas vodi taj pristup? I komunisti u Crnoj Gori, i oni u Srbiji imali su jedinstvenu komandu. Ne radi se o dva odvojena pokreta.

Citat:Međutim, i tu kvalifikacija u potpunosti zavisi od pojmovnog okvira koji ćemo prihvatiti. Ukoliko prihvatimo kvalifikaciju događanja kao građanskog rata, obe strane su jednake, i nasilje u završnoj fazi predstavlja prosto bestijalno iživljavanje pobednika, i ništa drugo.
Međutim, ukoliko prihvatimo kvalifikaciju događanja kao antifašističke borbe, u tom slučaju oni koji su se našli na poraženoj strani nisu samo "strana koja je izgubila rat", nego i
- strana koja je ratovala na strani neprijatelja svoje zemlje - dakle krivi za izdaju, i kažnjivi smrću po manje više svim standardima
- strana koja je ratovala na strani najvećeg zla koje je ova planeta videla u svojoj istoriji
i to
- dobrovoljno, nakon što su imali na raspolaganju godine da se uvere u stvarno stanje, i
- uprkos brojnim nuđenim amnestijama i pozivima da pređu na pravu stranu, od strane NOP i od strane Saveznika.


Opet, koliko je od pomoći ova dešavanja posmatrati kao sukob antifašista (partizana) i fašista(svih ostalih) što negde vidim kao šablon u odbrani ili osudi jednih ili drugih.
Koliko je moguće ovaj sukob posmatrati kao sukob oslobodilaca i saradnika okupatora?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

извод из истраживања о злочинима комуниста публицисте Марка Лопушине

0 likvidaciji prote Milana Sretenovića, sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Ovaj paroh kraljevački i arhijerejski namesnik žički, ubijen je 1945. godine u Kraljevu. Bio je veoma učen i obrazovan čovek, blistav propovednik - desna ruka vladike Nikolaja Velimirovića.

Pre rata je stanovao u Karađorđevoj ulici broj 10, ali je u toku rata morao da izbegne u obližnje selo Adrane i smesti se kod svoga kuma Dragiše Lukića. Otac Milan je u toku rata vršio svoju svešteničku dužnost onako kako je najbolje umeo. Pomagao je kome je mogao i sakupljao je hranu za sirotinju i izbeglice. Imao je troje dece, kćerke Radmilu i Bratislavu i sina Bratislava. Ubijen je od partizana početkom 1945. godine na Ratarskom manju u Kraljevu


А ово пише Велибор Џомић
U traganju za podacima o stradanju oca Milana Sretenovića nađeno je svedočanstvo da je njegov kum Dragiša Lukić jednom prilikom otišao u Oznu da se raspita za svoga kuma. Ljudi у озни su mu zapovednički rekli da se za njega više nikada i nigde ne raspituje.

- Otac Milan Sretenović je ubijen na Ratarskom imanju. Tu je ubijen i otac Dragoslav Obućina. Tu su ubijeni i mnogi drugi, znani i neznani srpski rodoljubi. Njihovi grobovi ni do danas nisu dostojno obeleženi. Ratarsko imanje je danas druga po redu Novomučenička grobnica u Kraljevu - kaže otac Velibor V. Džomić.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Jan 2014 18:26

Jovan Nenad ::Opet, koliko je od pomoći ova dešavanja posmatrati kao sukob antifašista (partizana) i fašista(svih ostalih) što negde vidim kao šablon u odbrani ili osudi jednih ili drugih.
Koliko je moguće ovaj sukob posmatrati kao sukob oslobodilaca i saradnika okupatora?To je osnovni smisao. Svi crnogorski popovi koji su otišli 44. sa Nemcima i sa Đurišićem likvidirani su kao izdajnici i propagatori kvislinške proitalijanske i pronemačke milicije. Crnogorski, hercegovački i dalmatinski četnici, sa sve svojim popovima, sve vreme su sedeli po italijanskim i nemačkim garnizonima, borili se zajedno s njima, i nisu bili ništa drugo do kvislinška milicija.

Tokom prelaza 41/42 međutim postojao je u Crnoj Gori i Hercegovini jedan broj ispada protiv crkvenih lica motivisanih revolucionarnim sektaštvom. Tu bi se moglo govoriti o izvesnom broju zločina. Do takvih stvari dolazilo je sporadično i na drugim mestima, u drugim periodima.

Ipak, tokom trajanja rata glavni stav NOP prema sveštenstvu svih crkava bio je predusretljiv i otvoren.

Do usvajanja kursa antireligijskog sektaštva došlo je nakon rata. Tu je došlo i do hapšenja i zatvaranja nekih sveštenika, pritisaka raznih vrsta i na sveštenstvo, i na vernike.
Međutim, to nema veze sa ovom temom.

Dopuna: 29 Jan 2014 18:30

lažni đoko :: Што се тиче попова у НДХ, једна од првих мјера власти НДХ против срба је била протјеривање свештеника СПЦ.
Зато ме живо интересује колико је то свештеника из НДХ било у партизанима. Pročitaj:
202 - Referat održan na Skupštini pravoslavnih sveštenika u Srpskoj Jasenici, 15. novembra 1942. god. (strana 439)
203 - Poslanica srpskog pravoslavnog svještenstva (strana 442)
iz knjige BIHAĆKA REPUBLIKA, knjiga II - ZBORNIK DOKUMENATA

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija ::Napisano: 29 Jan 2014 10:59

željo ::Ne skrecite sa teme,radi se o komunistickom progromu.
O cemu, bre???

Dopuna: 29 Jan 2014 11:15

Jovan Nenad ::

Elem, ja sam vam samo postavio pitanje da li ste u svojim istraživanjima obrađivali teritoriju Crne Gore. Koliko je sveštenika ubijeno i uhapšeno od strane komunista u Crnoj Gori u toku i nakon Drugog rata? Koliko njih je bilo izloženo represijama posleratne vlasti?
Cenim da se slažete da bi valjalo i ove podatke imati.



Citat:Al ja isto pitam i zašto nije bilo sveštenika iz Srbije u bežaniji u Sloveniji ili ako je bio bio je zanemarljiv broj (ja u stvari sa prostora tri spomenute eparhije ne znam ni za jednog) a iz Crne Gore skoro svi su pobegli.

Možda odgovor leži u tome što su dobrim delom bili svedoci komunističke vlade na terenu u Crnoj Gori. Možda u ovome treba tražiti i razlog što je najveći broj izbeglica krenuo upravo sa crnogorskim četnicima.
Ajde da obrnemo pitanje: koliki broj tih svestenika je bio neutralan, a koliki je podrzavao cetnicki pokret? Dakle, nisu partizani i cetnici bili samo politicki protivnici, nego neprijatelji! Jasno je da se veci deo popova opredeljivao za cetnike, mada je bilo popova i u partizanima, narocito u NDH. O razlozima zasto popovima i crkvi nije odgovarao komunizam, u prvom redu ekonomski, mislim da ne trebamo da pisemo. Dakle, da li se ijedan od tih ubijenih popova koji su podrzavali cetnike ogradio od "crnog terora" koji je, uz svesrednu italijansku pomoc, sprovodjen od strane cetnika u Crnoj Gori od 1942. do 1944. godine? Da li je ijedan pop osudio divljanje cetnika nad muslimanima u Sandzaku? Da li se SPC i dan-danas ogradila od popova-koljaca? Ne, nije! Neke je cak i kanonizovala!

Partizani i Četnici su jesu bili politički protivnici a iz ovoga je proisteklo i njihovo neprijateljstvo i oružani sukob, koji je i jednima i drugima bio prioritet, iako neki taj sukob žele da definišu kao deo oslobodilačkog rata. Eliminacija one druge strane bio je prioritet.
Što se odnosa prema crkvi tiče.
Komunistička ideologija kao jednog od svojih prepreka vidi crkvu kao instituciju, zato što ona predstavlja jedan od stubova društva protiv koga je njihovo delovanje upereno. Iz ovoga prizilazi da je crkva kao pretnju videla komunizam (barem u onim oblastima gde nije bilo ustaša). Nisi valjda očekivao da iguman nekog manastira u Crnoj Gori ili Srbiji drži besedu o nepostojanju Boga, religiji kao opijumu za mase?
Ne slažem se da razlozi opiranja komunizmu crkve prvenstveno ekonomski. Razlozi leže pre svega u društvenom antagonizmu. Na kraju, obračun sa sveštenstvom nije izum ovdašnjih komunista. Sličan odnos prema crkvi bio je prisutan i u boljpevičkom SSSR-u.



Citat:Dakle, da li se ijedan od tih ubijenih popova koji su podrzavali cetnike ogradio od "crnog terora" koji je, uz svesrednu italijansku pomoc, sprovodjen od strane cetnika u Crnoj Gori od 1942. do 1944. godine?


A šta je bilo do 6. januara 1942.?








Citat:Jovan Nenad ::
Veći deo istine leži u samom sprovođenju revolucionarne vlasti crnogorskih komunista tamo gde su, naravno bili u mogućnosti da to sprovedu - a koliko se sećam udžbenika istorije, pod svojom kontrolom držali su dobar deo teritorije.
Koliko sam uspeo da shvatim, u Crnoj Gori nije bilo neutralnih. Ili si bio simpatizer jednih ili drugih (trecih tj. crnogorskih separatista bilo je u zaista simbolicnom broju, najvise oko Cetinja). Kod nas u Srbiji nije bio takav slucaj. Imao si sela od po 1.000 stanovnika sa po dva borca na obe strane.


Vrlo je blizu istine. Il si njin ili si naš. Ako nisi naš onda si njin. Ako si njin onda si likvidiran.

Citat:Jovan Nenad ::
Ih sad, nije bas da su okolnosti iz 20ih godina bile iste kao one iz 40ih godina te su i oni iz 20ih i oni iz 40ih iz istog razloga napuštali službu.
Mislim da je dosta toga bilo slicnog. U selu odakle je moja pokojna baba imali su ruskog emigranta za popa, a tokom Drugog svetskog rata dosao je neki pop, izbeglica iz NDH sa porodicom.



Pa dobro Lička, pobogu, ali ne možemo da poredimo okolnosti iz 20ih i 40ih. Da progona sveštenstva od strane komunista nije bilo pa i da prihvatim to gledište. Ali ovako, prosto nije dovoljno jak argument.


Citat:Upravo citam Istoriju SPC II DJoka Slijepcevica. Autor nije komunista, simpatisao je ljoticevce. U ovom drugom delu koji se bavi istorijom SPC od ukidanja Pecke patrijarsije do Drugog svetskog rata, s tim sto je u ovom tomu obradjen i progon SPC na teritoriji NDH od 9141. do 1945. godine autor iznosi svoj stav da nepovoljna klima po srpsku crkvu nastupa jos u XIX veku. On spominje ideje Dositeja Obradovica i drugih sekularnih intelektualaca i konstatuje da je paradoskalno da je srpska crkva u doba ropstva cuvala spomen na nacionalnu drzava i izgradjivala nacionalnu svest, koliko je to mogla, a kada su nastupili dani slobode i nacionalne drzave, osecalo se da je sve manje potrebna u tim stvarima.
Problemi zbog kojih je opadao broj svestenika su mahom ekonomske prirode. Slusao sam intervju sa danasnjim igumanom Cetinjskog manastira, covek je, inace, rodjeni Beogradjanin, koji tvrdi da je u SPC do pocetka osamdesetih godina XX veka vladalo jedno mrtvilo, da su najgori djaci upisivali Bogosloviju i da je ta crkva, sa izuzetkom nekoliko nadarenih svestenika u dijaspori, kadrovski bila veoma "tanka". Onda sledi obnova zahvaljujuci teoloskom znanju, aktivnosti i energiji nekoliko znamenitih arhijereja (da ih ne imenujem, neki su od njih i danas zivi, jedan stoluje u Novom Sadu, a drugi na Cetinju).
Iz istog, ekonomskih razloga je u poslednjih cetvrt poraslo interesovanje za Bogosloviju. U mom selu, recimo, i dan danas se prepricava izreka jedne popadije od pre 20 godina. U zemlji hiperinflacija, beda, ratovi, a ona rekla na pijaci "jedva smo za tri meseca skupili pare da kupimo nova kola".



Dobro, ova angegdota i njoj slične su specifične za naš narod. I ne treba ih tako ozbiljno shvatati.
Vrlo je moguće da je kadar SPC u komunističkom periodu bio nešto slabiji nego danas ili pre Drugog rata. Pitanje je kako posmatrati tu pojavu. Kao pojavu izdvojenu od opšteg počožaja SPC i tretmana vlasti prema njoj ili pak kao u sklopu ovoga. Nemoj zaboraviti da je u to doba SPC doživela neke od najtežih udaraca u svojoj istoriji a lično sumnjam da je i kontrola svemoguće države izostala u ovom periodu.