Zločini komunista

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Па 17.09.1939. године СССР је напао Пољску, која се налазила у рату са Њемачком. Сјетите се пакта Молотов-Рибентроп.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lav ::Па 17.09.1939. године СССР је напао Пољску, која се налазила у рату са Њемачком. Сјетите се пакта Молотов-Рибентроп.
Jeste napao je to je tačno, ali odakle vam ono "sadejstvo"?

I ne zove se to pakt Molotov-Ribentrop, nego Dogovor o nenapadanju između Njemačke i SSSR-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

apostata ::lav ::Па 17.09.1939. године СССР је напао Пољску, која се налазила у рату са Њемачком. Сјетите се пакта Молотов-Рибентроп.
Jeste napao je to je tačno, ali odakle vam ono "sadejstvo"?

I ne zove se to pakt Molotov-Ribentrop, nego Dogovor o nenapadanju između Njemačke i SSSR-a.
Историја Пољских односа са источним сусједима је дуга прича. Од времена послије Монголске инвазије и припајања Бјелорусије и Украине Литванији па до 2.СР десило се много тога, али то није тема. Тема су комунистички злочини.
Ја постављам следеће питање:
-Није ли и само покретање револуције у тим условима злочин?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U kojim uslovima?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

apostata ::lav ::
Нису ли то и усташка звјерства логика рата?
Да ли се под ове наводе могу подвести и четничке ликвидације комуниста, напримјер Данка Митрова? Па и они су уносили смутњу међу устанике на почетку устанка. Имајмо у виду да је 2.СР почео нападом Њемачке на Пољску у садејству са СССР, а КПЈ је била под патронатом коминтерне, практично СССР-а.
Izvini, ali da li bi ti bio problem da definišeš šta za tebe znači to "u sadejstvu"?

Popisali su sporazum o ne napadanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa imati sporazum o nenapadanju ne znači i imati automatski sporazum o sadejstvu u napadanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

apostata ::Pa imati sporazum o nenapadanju ne znači i imati automatski sporazum o sadejstvu u napadanju.

Proveri na netu, valjda ima, cak milslim da je bio pakt, radi se o tome da su rusi posle nemackog napada na poljsku okupirali jedan deo poljske i da je to bilo u sporazumu izmedju nemacke i tadasnjeg sssr.


Иако је званично био означен као "пакт о ненападању", овај споразум је обухватао и тајни протокол којим је извршена подела интересних сфера у независним земљама Финској, Естонији, Летонији, Литванији, Пољској и Румунији. Тајни протокол је експлицитно предвиђао "политичке и територијалне промене" у областима наведених земаља што је овај споразум претворило у агревисни војни савез упркос његовом званичном називу. Као последица овог споразума све наведене земље су нападнуте и окупиране било од стране Немачке било од стране СССР-а. Једино је Финска, која је два пута водила рат са Совјетским Савезом током Другог светског рата, успела да сачува своју независност али је била принуђена да уступи одређене територије.



Део споразума чинио је и тзв. тајни протокол, који је објављен у јавности након немачког пораза 1945. године и који је регулисао поделу интересних сфера у северној и источној Европи. На северу Европе, Финска, Естонија и Летонија припале су совјетској интересној сфери. Пољска је, у случају „политичке прерасподеле“ требала да буде подељена - области источно од река Нарев, Висла и Сан припале би Совјетском Савезу док би Немачка окупирала западни део земље. Литванија, која се граничила са Источном Пруском потпала је под немачку интересну сферу. На југу је Немачка признала совјетске интересе у Бесарабији која је припадала Румунији. Немачки дипломата Ханс фон Херварт обавестио је свог америчког колегу Чарлса Болена о тајном протоколу 24. августа 1939. године, али је ова информација завршила у столу америчког председника Рузвелта где је и остала до краја рата.


Недељу дана након потписивања споразума, 1. септембра 1939. године Немачка је напала Пољску. У складу са одредбама тајног протокола совјетске снаге су 17. септембра ушле у источну Пољску и окупирале територију која је према споразуму представљала совјетску интересну сферу.

Три балтичке државе су 28. септембра 1939. године биле принуђене да потпишу Споразум о одбрани и заједничкој помоћи који је дозвољавао стационирање совјетских трупа на територији Литваније, Летоније и Естоније. Истог дана ступио је на снагу додатни протокол споразума између Немачке и СССР-а којим је Литванија сврстана у совјетску интересну сферу.

Финска која се супротставила сличним совјетским захтевима нападнута је од стране Совјетског Савеза 30. новембра 1939. године. После више од три месеца жестоких борби и великих губитака, Совјетски Савез одустао је од планиране окупације Финске у замену за 10% територије од којих је највећи део још увек био у финским рукама.

Када је Немачка 15-17. јуна 1940. године окупирала Норвешку и Данску и поразила Холандију, Белгију и Француску, отпочела је совјетска окупација, а затим и анексија све три балтичке државе.

Коначно, 26. јула 1940. године, само четири дана након капитулације Француске, Совјетски Савез је упутио ултиматум Румунији у којем је захтевао припајање области Бесарабије, Буковине и Херца. Забринут због ових догађаја, Рибентроп је 25. јула, у одговору совјетским лидерима истакао снажан немачки интерес у Румунији (мислећи при том на изворе нафте и развијену пољопривреду). Ова интервенција спречила је избијање сукоба између Румуније и Совјетског Савеза. Поред тога Рибентроп је немачки интерес правдао и забринутошћу за судбину немачке мањине у Бесарабији која је бројала око 100.000 припадника. У септембру исте године скоро целокупно становништво Бесарабије немачког порекла расељено је у Немачку у склопу планиране замене становништва између Немачке и Совјетског Савеза.

Без Француске која више није била у могућности да гарантује status quo у источној Европи и под притиском Трећег рајха, румунска влада је послушала италијански савет и пристала на територијалне уступке.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno da ima.

I nije bio pakt nego Sporazum ...

I Sovjeti nisu okupirali dio Poljske, nego su vratili Zapadnu Ukrajinu i Zapadnu Bjelorusiju, koje je od njih Poljska uzela nakon Riškog mira iz 1921.

I nigdje ni u Sporazumu ... , a ni u Dopunskom ... nema riječi ni o kakvom vojnom savezništvu ili zajedničkoj borbi protiv neke treće države.
Takođe u tim dokumentima ne postoji ni obaveza SSSR-a da napadne Poljsku ili da pomogne onoga koji će napasti Poljsku ... i ne samo da ne postoji tako nešto, nego ne postoji ni ikakav trag nekakve zavjere ili dogovora o podjeli Poljske.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svakako su napali finsku, okupirali estoniju, letoniju, litvaniju i potpisali sporazum sa nemackom tako da je na kraju i ne bitno dali je bio sporazum ili pakt, radili su isto sto i nemci.



Zaboravio sam rumuniju..

Коначно, 26. јула 1940. године, само четири дана након капитулације Француске, Совјетски Савез је упутио ултиматум Румунији у којем је захтевао припајање области Бесарабије, Буковине и Херца.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

željo ::Samo ne opravdavam da je na Golom otoku bio najveći procenat Srba,
Kolko ja znam, procentualno je najvise bilo crnogoraca (procentualno po broju stanovnika).

željo ::ne opravdavam da na mig bilo kog udbaša,ljudi se šalju na robiju.

@Zeljo, niko to ne odobrava, ali isto se desava ama posle svakog rata, pobednicka strana progoni sve za sto misli da je mozda opasno za nju. Tu se, kako se u mom kraju kaze "pokraj suvoto, izgore i surovoto" sto bi znacilo da pored krivaca nastrada i neko nevin. I opet to nije za odobravanje, ali se desava i dan danas, pa mogu to do negde da shvatim.
Sta ti mislis, da je u Iraku svaki streljani ili poslani na robiju bio stvarno dalji rodjak Sadama Huseina, ili je u Libiji svaki opljackani i masakrirani bio pripadnik plemena Moamera Gadafija ??

lav ::Имајмо у виду да је 2.СР почео нападом Њемачке на Пољску у садејству са СССР

Vidis, tu imas gresku, iako se za pocetak drugog svetskog rata zvanicno uzima napad Njemacke nad Poljskom, drugi svetski rat je stvarno poceo kada se trece strane (ovaj put Britanija i Francuska) umesale u ratni sukob. Sve do njihovog mesanja i objavljivanja rata, sukob je bio lokalni Njemacko Poljski rat.
Zasto je bas Njemacki napad na Poljsku uzet za pocetak drugog svetskog rata, ne bih ovde da komentiram, jer nije bas pravo mesto za to.

sajkaca ::
Trpe, neka te ne cudi Arso. On je pre toga vec pogazio jednu zakletvu (bio je u 34. klasi Vise skole VA sa mojim dedom, tj. imao je zavrsene najvise skole JV).
Zanimljiv primer su slovenci koji su prvo bili u JV (Aprilski rat), pa ih molbilisali talijani, pa ih zarobili britanci u severnoj Africi, pa se odlucili da pridju Royal Yugoslav Gurads, pa posle presli na stranu Tita. Jel dovoljno strana za jedan rat?
Zato u vreme hladnog rata kada bi recimo neki sovjetski pilot preleto sa svojim aparatom onoj drugoj strani, nikada vise nije leteo. Ko jednom izda....

@Sajkaca, jel znas kako se Arso spasio zarobljavanja i deportacije ?? Nisam bas nesto proucavao njegov lik i delo, pa mi to stvarno nije jasno.
Sto se zakletve tice, u trenutku kada je komanda njegove armije kapitulirala, u tom trenutku je Arso (a i ostali oficiri vojske KJ) bili oslobodjeni te zakletve.
Imas slican primer sa Mihajlom Apostolskim, covek je u VKJ bio generalstabni major, da bi kasnije dogurao do nacalnika VS NOVJ i nacalnika GS JA.
Za njega znam da je bio zarobljen od strane italijana, pa je posle nekoliko meseci pusten kuci.