mMoneyMproblem :: Okupacija je bila zato sto su bile prisiljene da popisu sporazum,
Parlamenti tih država su sami proglasili LaSSR, LiSSR i ESSR i izglasali Deklaracije o ulasku u SSSR
da bi 10 dana kasnije odlukom Vrhovnog sovjeta SSSR te republike bile primljene u SSSR.
Citat:zasto finska nije htela da se prikjuci nego je ratovala, dok ostale 3 balticke zemlje nisu imale dobar polozaj niti su imale kapacitete da se odbrane od SSSR.
Šta izmišljašate?
O priključenju Finske uopšte nije bilo ni riječi.
Radilo se o određenim djelovima Finske teritorije. Prije Zimskog rata od '38. do '39. vođeni su pregovori i SSSR je za pomicanje granice od Lenjingrada u dužini od 25 km nudio Finskoj dvostruko više teritorije u Sjev. Kareliji.
Glavni pregovarači Finske Pasikivi i Manerhajm bili u početku spremni prihvatiti predloge SSSR-a, da bi kasnije na nagovor Njemačke odustali.
Osim toga bio je još jedan sovjetsko-finski rat, od 1918 do 1920. Rat u kojem je Finska zauzela Petsamo (Pečengsku oblast), veliki dio poluostrva Srednji i dio poluostrva Ribači i to je SSSR vratio nakon Zimskog rata, s tim što je nakon 1944 (izlaska Finske iz WWII) Petsamo vračen Finskoj.
Citat:Zasto nisu stali na nemacku stranu, zato sto im je vise odgovarao sssr, znamo da su francuzi i englezi ratovali protiv nemaca a i sam sssr je bio zanimljiviji jer je imao vise resursa nego nemacka.
E nije Boga mi (ako je tako što je onda malo falilo da zarate sa SSSR-om zbog Finske), to u vezi Poljske fino je objasnio bivši britanski premijer Lojd-Džordž, koji u svom pismu poljskom ambasadoru u Londonu kaže:
"Ruska armija je uzela teritorije, koje nisu Poljske i koje su od strane Poljske anektirane uz pomoć sile nakon Prvog svjetskog rata.
Razlika između onoga što radi SSSR i onoga što radi Njemačka je sve više očevidna za britansku i francusku javnost. Staviti to na istu vagu, bilo bi kriminalna ludost!"
Citat:Pored svega toga jos jedna bitna cinjenica nemci su imali nacionalnu politiku i vodili politiku protiv jevreja, a svi znamo kakvu su politku vodili lenjin i staljin i sta je doziveo pravoslavni ruski narod.
Ohoho ... vi ste pomalo i judeofob!
Ali i to što pričate nema veze sa životom, Staljinov antisemitizam je opštepoznata stvar.
Npr. prebjeg Valentinov navodi kako mu je Rikov sa negodovanjem pričao o Staljinovom antisemitizmu i kako je npr. Staljin jednom sa ponosom izjavio kako je Politbiro očišćen od Jevreja.
Н.Валентинов, НЭП и кризис партии после смерти Ленина
Lune ::Jedino mozemo da se slozimo, da su Komunisti, u nekim slucajevima *prestrogo* kaznjavali zlocince , da su Komunisti zlocinci se ODBACUJE u celosti !!
Lune, ne sme se generalizovati tako, ako se sada trudimo da dokazemo da je bilo zlocina u periodu vladavine komunisticke partije u raznim zemljama, onda ne mozemo da tvrdimo da su to zlocini komunizma, pre svega zato sto niti jedna zemlja u kojoj su vladali kumunisti nije imala komunisticko uredjenje, vec socijalisticko (ko manje, ko vise), koje je trebalo da bude prelazna faza za u komunizam.
Ako se gresilo u vodjenju tim drzava (a gresilo se), to je pre svega krivica pojedinaca, a ne celog sistema. Isti bi slucaj bio i kada bi se sudila bilo koja crkva, jer sve one propovedaju mir, razumevanje i samilost, ali se do sada nije nasla niti jedna crkva koja je to uspela da sporvede. Takodje i sve crkve pojedinacno su gresile, pa mi ne istrazujemo zlocine crkve, vec odgovornih lica u njoj.
Sto se vrlog zapada u to vreme tice, zamolio bih vas da pogledate kako su se gusili strajkovi u Britaniji ( i u ostalim zemljama demokratskog sistema) u to vreme, i kolko je zrtava palo od tog sistema, ne uzimajuci u obzir sistem kolonijalne vladavine, jer tek tu su brojke zrtava kapitalizma ogromne, pa opet nigde na svetu ne postoje optuzbe na sam sistem kapitalizma, vec na pojedinacne drzave i ljude.
Kao zakljucak, vladavina komunistickih partija u zemljama je imala svoje greske, ali nigde se nije zalagala za nekakvo istrebljenje, i ne moze se apriori za nju kazati da je zlocinacka (sto se za nacisticku vladavini moze kazati). Da nije imala svoje greske, vec bi te zemlje prosle u komunisticko uredjenje (koje je po mom skromnom misljenju, idealno uredjenje za idealne ljude, a posto idealni ljudi jos uvek ne postoje, ....).
Sa druge strane i ostali sistemi vladanja (kapitalizam uglavno) su imali isto tako svoje greske i promasaje, ali i za njih se ne moze reci da su sustavno zlocinacki sistemi.
O cemu ti pricas, pa staljin je pokloio jevrejima republiku na istoku, potrazi ako te zanima.
U samoj moskvi je unisteno vise od polovine crkava, koliko je samo naroda pobio, unisto celu carsku porodicu, ni dan danas se ne zna tacan broj ubijenih zbog takvog ludaka.
I na kraju kad ne postoji neprijatelj proglasis se bogom, a kasnije propaganda ucini svoj i od sataniste postanes svetac.
Treba napomenuti da staljin nije bio rus niti je tito bio srbi, i takvi ljudi su vodili ruski i srpski narod.
Gorski car ::
Koje stitio Srbe u nemackoj okupacionoj zoni???
Моје нису чували партизани, за остале не знам. Шта ко год писао не може доказати да се партизани нису борили за власт и не само они.
Lune ::Jedino mozemo da se slozimo, da su Komunisti, u nekim slucajevima *prestrogo* kaznjavali zlocince , da su Komunisti zlocinci se ODBACUJE u celosti !!
Naravno da komunisti nisu zločinci, ali je među njima bilo zločinaca. Isto tako ni svi četnici nisu zločinci mada je i među njima bilo zločinaca. Uopštavanja i isključiovsti takve vrste ni za jednu od strana u sukobu nisu primerena ni primenjiva.
lav :: Шта ко год писао не може доказати да се партизани нису борили за власт и не само они.
Da, sve strane su se borile za vlast i kod svih je postojala svest da će do kraja rata doći tako da su pokušavali da sebi obezbede što bolje pozicije za taj period. To su činili i četnici i partizani. Razlika između ova dva pokreta ogleda se u nekim drugim postupcima i specifičnostima.
Еутропије, људи воле да генерализују на основу вере, нације, идеологије, изгледа...
Da, najtužnije je što malo njih uviđa da to ne vodi ničemu (osim možda cementiranju razllika i još većem udaljavanju). Malo je onih koji su spremni da saslušaju argumente oponenata i da ih zaista čuju.
Еутропије, људи воле да генерализују на основу вере, нације, идеологије, изгледа...
Naravno da je bio u tome poznat, a evo poreklo njegovog ideoloskog vodje!
Moskovski muzej izložio dokaz Lenjinovog jevrejskog porijekla
Lenjin, koji je rođen 1870. godine kao Vladimir Iljič Uljanov, predstavljao se isključivo kao Rus, a 1901. godine je uzeo nadimak Lenjin.
Državni istorijski muzej u Moskvi omogućio je običnim građanima Rusije da vide dokumenta koja, čini se, potvrđuju stare glasine da je Vladimir Iljič Lenjin imao jevrejsko porijeklo.
Među nekoliko desetina do sada nepoznatih dokumenata izloženih u moskovskom muzeju, nalazi se pismo Lenjinove najstarije sestre, Ane Uljanove, u kojem se navodi da je njihov djeda po majci bio ukrajinski Jevrejin koji je prešao u hrišćanstvo da bi izbjegao život u tzv. graničnom području naseljavanja i imao pristup višem obrazovanju.
"Bio je iz siromašne jevrejske porodice i bio je, prema krštenici, sin Mozesa Blanka, žitelja grada Žitomira (u zapadnoj Ukrajini)", pisala je Uljanova 1932. godine Josifu Visarionoviču Staljinu, koji je naslijedio Lenjina nakon njegove smrti 1924. godine.
"Vladimir Iljič je uvek imao visoko mišljenje o Jevrejima, i vrlo mi je žao što činjenica našeg porijekla - u pogledu kojeg sam imala sumnji - nije bila poznata za njegova života", dodala je Uljanova.
Pod carističkom vlašću, većina Jevreja je smjela da se nastani za stalno samo u jednom ograničenom području koje je postalo poznato kao Granična oblast naseljavanja, a koje uključuje veći dio današnje Litvanije, Bjelorusije, Poljske, Moldavije, Ukrajine, kao i djelove zapadne Rusije.
Mnogi Jevreji su se u carističkoj Rusiji, u kojoj je bio rasprostranjen antisemitizam, pridružili boljševicima, a neki su bili među vođama Komunističke partije nakon što je ona revolucijom preuzela vlast u zemlji 1917. godine i stvorila Sovjetski Savez. Najpoznatiji među njima bio je Lav Trocki, čije je pravo ime bilo Bronštejn.
Ali Lenjin, koji je rođen 1870. godine kao Vladimir Iljič Uljanov, predstavljao se isključivo kao Rus, a 1901. godine je uzeo nadimak Lenjin dok je bio izgnanik u Sibiru, u priobalju rijeke Lene.
Uljanovu je da obznani Lenjinovo jevrejsko porijeklo podstakla želja da se obuzda rastući antisemitizam.
"Čula sam da posljednjih godina antisemitizam ponovo jača, čak i među komunistima. Bilo bi pogrešno skrivati činjenicu (Lenjinovog porijekla) od narodnih masa".
Staljin je, međutim, ignorisao molbu i naredio Uljanovoj "apsolutnu tišinu" u vezi sa pismom koje mu je poslala, rekla je kustos izložbe Tatjana Koloskova.
U zvaničnoj Lenjinovoj biografiji, koju je napisala njegova sinovica Olga Uljanova, navodi se da je njegova porodica isključivo bila ruskog, nemačkog i švedskog porijekla.
Pismo Lenjinove sestre postalo je dostupno ruskim istoričarima još početkom devedesetih godina prošlog vijeka, ali je njegova autentičnost žestoko osporavana.
Dokument je u izložbu uvrstila Tatjana Koloskova, koja je, kao direktorka muzejskog odjeljka posvećenog Lenjinu, jedan od najuticajnijih proučavalaca njegovog zzivota.
Izložba, postavljena u muzeju na Crvenom trgu kraj mauzoleja u kojem se nalazi Lenjinovo tijelo, takođe otkriva da je osnivač Sovjetskog Saveza bio, poslije moždanog udara 1922. godine, u takvim mukama da je tražio od Staljina da mu donese otrov.
"Nije on slučajno izabrao Staljina da izvrši njegov zahtjev", napisala je 1922. godine najmlađa Lenjinova sestra Marija Uljanova u svom dnevniku. "Znao je da je drug Staljin postojani boljševik, da je častan i nimalo sentimentalan. Ko bi se drugi usudio da okonča Lenjinov život?"
Staljin je isprva obećao da će pomoći Lenjinu, ali su drugi članovi Politbiroa odlučili da njegov zahtev odbace, navodi se u ovom dokumentu.
Izložba sa 111 dokumenata, od kojih su mnogi doskora bili povjerljivi, otvorena je prošle sedmice.
Na njoj se, pored ostalog, mogu vidjeti uzaludne molbe za milost koje su Staljinu slali komunistički lideri, hapšeni i ubijani tokom velikih čistki iz tridesetih godina.
Priložena je Staljinova karikatura koju je nacrtao komunistički ideolog Nikolaj Buharin - sa ogromnim nosem i lulom u ustima - kao i druge Buharinove karikature, poput one sa izvjesnim drugom komunistom u uniformi bijelogardejca - borca protiv Lenjinove Crvene armije.
Karikature je crtao i sovjetski ekonomista Valerij Mežlauk. On je, na primjer, ismijavao Trockog kao Jevrejina Lutalicu, a sovjetskog ministra finansija je prikazao obješenog u delikatnoj pozi.
U poruci koja je ispisana rukom ispod potonje karikature, Staljin preporučuje da se ministar objesi za testise.
Buharin, Mezzlauk i dotični ministar finansija uhapšeni su i pogubljeni 1938. godine.
Ovo jeste OT, ali jednostavno nije u redu da ovako gordo ignorantska pozicija
Citat:mMoneyMproblem - I kaze za staljina da je bio antisemita!
ostane bez odgovora
Staljin je bio antisemita.
Taker korijene njegovog odnosa prema Jevrejima je našao u njegovom djetinjstvu. Njegov otac je po njemu u Goriju kao šuster imao jaku konkurenciju u lokalnim zanatlijama Jevrejima.
Такер Р. Сталин. Путь к власти, 1879—1929. История и личность
Prvi zabilježen Staljinov antisemitski ispad desio se u Batumiju gdje je pred radnicima održao govor u kojem je rekao da su menjševici Jevreji obrezani, da sa njima ne možeš ni u borbu, ni na veselje, jer su to kukavice i šverceri.
("Ленин возмущен, что бог послал ему таких товарищей, как меньшевики! В самом деле, что за народ! Мартов, Дан, Аксельрод — жиды обрезанные. Да старая баба В. Засулич. Поди работай с ними. Ни на борьбу с ними не пойдешь, ни на пиру не повеселишься. Трусы и торгаши!")
Такер Р. Сталин. Путь к власти, 1879—1929. История и личность
Nekoliko godina kasnije Staljin će u jednom svom članku napisati u "šaljivom" stilu, kako su menjševici jevrejska frakcija, a boljševici prava ruska struja u partiji i da ne bi ništa falilo da boljševici naprave nekakav partijski pogrom.
И.В. Сталин, Лондонский съезд РСДРП
Prije revolucije o Staljinovom antisemitizmu svjedoče Sverdlov i Karganov, koji su s njim jedno vrijeme proveli u izgnanstvu. Onaj prvi je čak to prijavio i Staljin je morao pred sud časti zbog toga.
Костырченко Г. Тайная политика Сталина. Власть и антисемитизм
Nakon oktobra 1917 Staljin će prvo zauzeti položaj Narkoma po pitanjima nacionalnosti.
Tu poziciju je on dobio ne samo zbog toga što je rodom iz mnogonacionalne regije i što je imao prakse u partijskom radu u takvoj sredini, nego i zato što je 1913. uz saglasnost Lenjina (a uz pomoć Buharina) objavio rad pod nazivom Marksizam i nacionalno pitanje. Članak se Lenjinu izuzetno svidio i vremenom je poprimio programski karakter.
Kada se pročita rad onda se može vidjeti da je zapravo najveći dio članka posvećen Jevrejima i da se u suštini radi o sukobu sa stavovima Bunda, kao i o polemisanju sa austromarksistom Bauerom.
Staljin u tom članku na jednom mjestu kaže kako Jevreji nisu nacija, jer nemaju zajednički jezik, zajedničku sudbinu i zajednički ekonomski život.
("Бауэр говорит об евреях, как о нации, хотя и “вовсе не имеют они общего языка”, но о какой “общности судьбы” и национальной связности может быть речь, например, у грузинских, дагестанских, русских и американских евреев, совершенно оторванных друг от друга, живущих на разных территориях и говорящих на разных языках?")
И.В. Сталин, Марксизм и национальный вопрос
Da se razumjemo odnos boljševika prema naciji i nacionalizmu je bio negativan. Na naciju je gledano kao na produkt buržoaske epohe i ona je sa jačanjem socijalizma trebala potpuno da nestane, ali Jevreji nisu bili nacija i njihova sudbina je bila da budu asimilirani.
No politika Staljina kao narkoma nije išla u tom pravcu, ali bila je protivrječna.
Npr. jidiš je bio protežiran, a ivrit zabranjen, otvoreni su mnogi teatri (na jidišu naravno), osnivale su se kulturno-prosvjetne regionalne autonomije, forsiralo školstvo - opet na jidišu, štampala se i literatura jevrejskih pisaca (ne svih, politički podobnih i naravno samo onih koji su pisali na jidišu).
Bilo kakve političke organizacije Jevreja su zabranjene (Bund npr.), a među njima naročito one koje su imale sionistički karakter.
Stvoren je i famozni Birobidžan.
Može se konstatovati da u '20-tim (osim možda u onim gore pomenutim unutarpartijskim borbama) Staljin nije ispoljavao antisemitizam. Lice SSSR-a i tada, a i kasnije, prema vani i prema domaćoj javnosti je uvijek bilo izrazito anti-antisemitsko.
Do promjene (ali ne zvanične) doći će tek u drugoj polovini '30-tih.
Ne samo da iz tog vremena ima mnogo svjedočanstava ličnih Staljinovih ispada, nego će pod uticajem Staljina, kako to kaže Kostirčenko u već pomenutoj knjizi, antisemitizam postati i svojstvo državne politike.
Staljinov sekretar Bažanov (prebjegao je na zapad) u svojoj knjizi navodi kako je Staljin jednom prilikom ljutito za jednog komsomolskog rukovodioca izjavio da je "čifutski gad".
Борис Бажанов, Записки секретаря Сталина
Prebjeg Valentinov takođe navodi kako mu je Rikov sa negodovanjem pričao o Staljinovom antisemitizmu i kako je npr. Staljin jednom sa ponosom izjavio kako je Politbiro očišćen od Jevreja.
Н.Валентинов, НЭП и кризис партии после смерти Ленина
O Staljinovom antisemitizmu govori i Hruščov na nekoliko mjesta u svojim Sjećanjima, a za isto ga optužuje i sama Staljinova kćerka, koja je kaže da joj je otac rekao da su joj sionisti podvalili njezinog muža Grigorija Morozova (nikada se nije sreo sa zetom i na kraju je i uspio u namjeri da se Svetlana rastane od njega).
Светла́на Ио́сифовна Аллилу́ева, Двадцать писем к другу
Međutim od ovih "sitnica" mnogo je vašnije ono što se događalo na državnom nivou. Preokret predstavljaju veliki procesi i doba terora '36.-'38.
Više od polovine procesuiranih u suđenjima nad pripadnicima "trockističko-zinovljevskog centra" i "paralelnog trockističkog centra" bili su Jevreji.
U tim procesima (i onim manjim oko njih) stradalo je mnogo Jevreja izbjeglica iz Njemačke, kojima je još prišivena i saradnja sa gestapoom.
Uporedo sa ovim zatvaraju se škole na jidišu, jevrejski teatri, ukidaju se kulturnu-umjetnička društva, naučne institucije, regionalna kulturna autonomija, izdavačka djelatnost na jidišu postaje simbolična itd.
Istine radi ovo se događalo, ali ipak u manjem obimu i sa drugim nacionalnim manjinama.
Pod uticajem Staljina Kominterna arapske pogrome nad Jevrejima krajem '30-tih godina proglašava oslobodilačkim pokretom, a u muftiji al-Huseinu vidi borca protiv imperijalizma.
Костырченко Г. Тайная политика Сталина. Власть и антисемитизм
Neposredno prije potpisivanja Pakta Ribentrop-Molotov smjenjen je narkom vanjskih poslova Jevrej Litvinov. Novi narkom Molotov po primanju dužnosti izjavio je kao će u ovom narodnom komesarijatu za sva vremena završiti sa "sinagogom" i nakon toga je proveo nacionalnu čistku.
Костырченко Г. Тайная политика Сталина. Власть и антисемитизм
__________________
Nakon napada Njemačke na SSSR antisemitizma nije nestalo.
Istoričar Melcer daje dokument koji je poslan štabovima partizanskih jedinica iz ličnog Staljinovog sekretarijata u kojem se zabranjuje primanje Jevreja u partizanske jedinice.
Мельцер Д. Холокост и страны антигитлеровской коалиции
Sam Staljin npr. u razgovoru krajem 1941.sa premijerom Poljske u izbjeglištvu Sikorskim i gen. Andersom, kaže da je u potpunosti solidaran sa antisemitskom pozicijom Poljaka, pošto su Jevreji (ovo je dva puta ponovio) loši vojnici.
В. Андерс, Без последней главы
1943. načelnik Glavne političke uprave RKKA gen. Ščerbakov izdaje direktivu u kojoj se kaže da treba davati odlikovanja pripadnicima svih nacionalnih manjina, osim Jevrejima - njima ih davati u ograničenom broju.
"Награждать представителей всех национальностей, но евреев — ограниченно."
Каждая В, Еврейский синдром» советской пропаганды /Почему не любят евреев
1944. na savjetovanju povodom nacionalne procentne norme rukovodećih položaja Staljin izjavljuje da sa postavljanjem Jevreja treba biti krajnje oprezan i to je onda bilo povod da Maljenkov otpravi cirkular u kojem je bilo decidno navedeno na koje dužnosti Jevreje ne treba postavljati.
Р.Медведев, Они окружали Сталина
Nakon rata antisemitizam će polako dostići vrhunac u streljanju cijelog Jevrejskog antifašističkog komiteta, hapšenju i likvidaciji jevrejskih prijatelja i rodbine pokojne Nadežde Alilujeve i uopšte progonima i likvidacijama kulturno-političke jevrejske elite.
Sve to biće opravdano navodnom američko-sionističkom zavjerom protiv Staljina i njegove porodice i borbom protiv kosmopolitizma.
Uporedo sa ovim udara se i na institucije judaizma, ukidaju se dobrotvorne ustanove i vrši se propaganda protiv "rezidualnih pojava" kao što su ritualno žrtvovanje životinja i peradi.
1949. sa posla u sredstvima informisanja biće otpušten ogroman broj Jevreja (samo iz TASS-a njih 60).
U Jevrejskoj autonomnoj oblasti zbog nacionalizma MGB će uhapsiti oko 50 funkcionera.
1952. počinje antisemitska kampanja poznata kao "Doktorska afera", pored masovnih hapšenja ubrzo su počele se širiti glasine da će svi Jevreji biti deportovani na istok, ali sve je to prekinuto sa Staljinovom smrću.
