|
|
Interesantan je model Messerschmitt Me 264. O njemu sam pisao na str. 1850 i evo malog potsećanja:
To je bio teški strateški bombarder dugog dometa koji je bio deo projekta "Amerika bombarder" koji je trebao da isporuči avione koji bi bili u stanju da iz Nemačke polete i bombarduju Njujork i druge američke gradove udaljene preko 5.800 km. Pored Messerschmitta, svoje dizajne su podneli i Focke-Wulf, Heinkel, Junkers, braća Horten, tako da su se pojavili projekti za Fw 300, Ta 400, He 277, Ju 390, Ho XVIII...
Projektanti Meserschmitta 264 su Wolfgang Degel, Paul Konrad i Woldemar Voigt, a interesantna je sličnost sa američkim Boingom B-29. Avion je bio aerodinamičan, trup ovalnog poprečnog preseka, velikog raspona krila, sa zastakljenom nosnom sekcijom. Posadu je činilo osam članova. Dužina aviona je bila 21,3 m, raspon krila 43 m, visina 4,3 m. Težina praznog aviona je bila 21.150 kg, maksimalno opterećenog 56.000 kg.
Prvi let obavljen 23. decembra 1942. U početku su korišćena 4 motora Junkers Jumo 211J-1 snage po 1340 KS, ali su oni kasnije zamenjeni sa 4 radijalna motora BMW 801 G/H snage po 1750 KS. Maksimalna brzina je bila 560 km/h, maksimalni domet 15.000 km. Od naoružanja je imao 2 topa 20 mm MG 151/20 i 4 mitraljeza 13 mm MG 131. Mogao je da ponese 3000 kg bombi na maksimalnu daljinu ili 13.200 kg na upola manju daljinu. Ukupno je napravljeno samo 3 prototipa a sva tri su teško oštećena ili potpuno uništena u savezničkim bombardovanjima krajem 1943. i 18. jula 1944. tako da je 23. septembra 1944. rad na projektu Me 264 zvanično otkazan.
Model Altaya IXO je u srazmeri 1: 144 i težak je 96 gr.
Dosad sam detaljno predstavio mnoge modele japanskih aviona iz moje kolekcije, a ima ih dosta koje sam preskočio. Jedan od tih je i Mitsubishi J2M3 Raiden, a pošto je reč o zanimljivom modelu, sada ću i njega detaljnije predstaviti. Savezničko kodno ime za njega je „Jack“, a pošto Raiden znači „grom“, mogao bi da se nazove i „japanski Thunderbolt“.
Iako je i njega napravio Jiro Hirokoshi i njegov konstruktorski tim koji se proslavio izradom čuvenog Mitsubishija A6M Zero, J2M je sasvim drugačiji avion, mornarički lovac dizajniran kao presretač snažnog motora i naoružanja, sa naglaskom na brzini i penjanju, a ne okretnosti i eleganciji. Njegov zadatak je bio da iz kopnenih baza Mornarice poleće i uništava neprijateljske bombardere i u odbrani Japana je igrao ključnu ulogu poslednjih meseci Drugog svetskog rata.
Zahtevi koje je Japanska carska mornarica postavila pred Mitsubishi za novi tip lovca su bili penjanje na 6000 m za 5 minuta i brzina od 600 km/h na toj visini, velika vatrena moć i oklopljeni vitalni delovi. Da bi se to postiglo ključni elemenat je bio snažan motor. Ponuda motora je bila limitirana, a u prvi prototip J2M1 ugrađen je 14-clindrični radijalni motor, Mitsubishi MK4C Kasei 13 snage 1430 KS. Motor je imao velik prečnik i bio je hlađen ventilatorom za ubacivanje vazduha, a vezan za elisu preko produžene osovine između motora i reduktora da bi nosni ulaz mogao biti minimalnog prečnika. Prototip je poleteo 20. marta 1942. Glavni problemi koji su se ispoljili su bili loša vidljivost i nedovoljna brzina. Zato je u četvrti prototip ugrađen jači motor Mitsubishi MK4R-A Kasei 23a od 1820 KS, stavljena četvorokraka elisa i napravljena su poboljšanja na vetrobranu, tako da je u toj formi avion dobio oznaku J2M2 i odobren za proizvodnju u oktobru 1942. pod zvaničnim nazivom Mornarički lovac presretač Raiden Model 11. Ipak zbog problema u proizvodnji do marta 1943. je napravljeno samo 11 kom. U operativnu upotrebu Raiden ulazi u decembru 1943. U proizvodnju ulazi i nova verzija J2M3 Raiden Model 21 naoružana sa 4 topa 20 mm. Prvi J2M3 se pojavjuju u oktobru 1943. ali isporuke borbenim jedinicama počinju početkom februara 1944.
Raiden je svoj borbeni debi imao u junu 1944. tokom bitke na Filipinskom moru. Nekoliko J2M operisalo je sa Guama i Saipana, a mali broj aviona je bio raspoređen na Filipine. Kasnije su neki J2M bili bazirani na izabranim aerodromima, za odbranu ovih područja i borbi protiv sovjetskih jedinica pomorske avijacije.
Primarno dizajniran da brani Japan od Boeing B-29 Superfortress, Raiden je bio hendikepiran na velikoj visini zbog nedostatka turbopunjača. Međutim, njegovo naoružanje (4 topa) je bilo efikasno kao i korišćenje taktike obrušavanja. Nedovoljan broj i američki prelazak na noćno bombardovanje u martu 1945. ograničili su njegovu efikasnost.
J2Ms je učestvovao u jednoj od poslednjih vazdusnih borbi Drugog svetskog rata, kada su četiri Raidena, u pratnji osam Mitsubishi A6M Zeroa, presreli formaciju aviona američke mornarice F6F Hellcat sa nosača aviona USS Yorktown ujutro 15. augusta 1945. U sukobu, koji se desio samo dva sata pre nego što je Japan zvanično objavio svoju predaju, četiri Hellcata su izgubljena zajedno sa dva Raidena i dva Zeroa.
Specifikacija (Podaci za Mitsubishi J2M3-21 Raiden)
Opšte karakteristike: Posada: 1, pilot, Dužina: 9.95 m Raspon krila: 10.80 m Visina: 3.95 m
Površina krila: 20 m² Težina praznog: 2,460 kg Težina maksimalno napunjenog: 3,945 kg
Motor: 1 × Mitsubishi MK4R-A Kasei 23a 14-cilindarski dvoredni radijalnl, 1.820 KS
Performanse:
Maksimalna brzina: 597 km/h (na 5900m)
Dolet: 1055 km
Plafon leta: 11,700 m
Stopa penjanja: 1402 m/min
Naoružanje
2x Topa tip 99-2 20x101mmRB u krilima sa 190 granata
2x Topa tip 99-1 20x72mmRB u krilima sa 210 granata
2× 60 kg bombi ili 2 × 200 lit. odbaciva tanka ili 1 veći odbacuvi centralni tank
Varijante Raidena:
J2M1 Prototip: sa 1.400 KS Mitsubishi MK4C Kasei 13 14-cilindričnim radijalnim motorom, naoružan sa 2 mitraljeza 7.7 mm Tip 97 u trupu i 2 topa 20 mm Tip 99 Model II u krilima. – 8 kom napravljeno.
J2M2 Model 11: sa 1.850 KS Mitsubishi MK4R-A Kasei 23a 14-cilindričnim radijalnim motorom, isto naoružan kao J2M1.
J2M3 Model 21: Naoružan sa 2 topa 20 mm Tip 99 Model II u krilima i 2 topa 20 mm Tip 99 Model I u krilima.
J2M3a Model 21A: Naoružan sa 4 topa 20 mm Tip 99 Model II u krilima.
J2M4 Model 32: Prototip sa motorom 1.820 KS Mitsubishi MK4R-C Kasei 23c. Sa više konfiguracija naoružanja, npr. 2 topa 20 mm Tip 99 Model I u trupu namešten da puca iznad kad prolazi ispod bombardera, 2 topa 20 mm Tip 99 Model II u krilima i dva topa 20 mm Tip 99 Model I u krilima.
J2M5 Model 33: Varijanta za velike visine sa motorom 1.820 KS Mitsubishi MK4U-A Kasei 26a sa mehanički pokretanim superpunjačem, koji je davao povećanu brzinu na velikim visinama na račun kraćeg doleta. 2 topa 20 mm Tip 99 Model I u trupu i dva topa 20 mm Tip 99 Model II u krilima.
J2M5a Model 33A: Sa 4 topa 20 mm Tip 99 ModelI u krilima harmonizovane trajektorije i ballistike svaki sa 200 granata.
J2M6 Model 31: napravljen pre J2M4 i J2M5. Ova verzija je bazirana na J2M3. Imala je širi kokpit i unapređen poklopac kabine kasnije korišćen na J2M3 pravljenim od jula 1943.
J2M6a Model 31A: napravljen pre J2M4 i J2M5. Ova verzija je bazirana na J2M3a. Imala je širi kokpit i unapređen poklopac kabine kasnije korišćen na J2M3a pravljenim od jula 1943. Jedan J2M6a napravljen.
J2M7 Model 23A: J2M3 sa motorom Kasei 26a, nekoliko kom. napravljeno.
J2M7a Model 23A: J2M3a sa motorom Kasei 26a, nekoliko kom. napravljeno.
Neprekidni skup modifikacija rezultirao je novim varijantama uvođenjem konačne varijante visokih visina, J2M4 Model 34 koji leti po prvi put u avgustu 1944. Imao je 1.820 KS Kasei 23c motor opremljen turbo kompresorom (montiran u stranu trupa odmah iza motora) koji je omogućio zadržavanje nazivne snage do 9.100 m. Dva topa 20 mm usmerena nagore pod uglom od sedamdeset stepeni, montirani u nemačkom Schräge Musik stilu, bili su postavljeni iza kokpita sa zadržanim četiri topa topa u krilima. Nerešene poteškoće sa turbo kompresorom dovele su do prekida rada na projektu nakon što su izgrađena samo dva eksperimentalne J2M4s.
Dva J2M u britanskoj Malaji su testirana i ocenjivana od strane japanskih pomorskih pilota pod bliskim nadzorom oficira RAF-a iz Aerodroma Seletar u decembru 1945. godine.
Dva zarobljena J2M je Američka U.S. Technical Air Intelligence Command (TAIC) testirala koristeći gorivo 92 oktana plus metanol. J2M2 (Jack11) dostigao je brzinu od 655 km/ h na 5.520 m, a J2M3 (Jack21) dostigao je brzinu od 671 km / h na 4.980 m .
Proizvodnja: po nekim podacima proizvedeno je ukupno svega 476 primeraka Raidena u svim varijantama. Međutim po drugim podacima ta brojka je 671 kom napravljenih u 2 pogona (543 + 128 kom).
Proizvodnja J2M u pogonu Nagoya, Mitsubishi Jukogyo K.K. je iznosila po godinama:
1942. – 13 kom, 1943. – 90 kom, 1944. - 274 kom, 1945. - 116 kom što iznosi ukupno: 543 kom.
Savezničke kampanje bombardovanja su počele u decembru 1944. i progresivno ometale proizvodnju J2M. Direktan pogodak Mitsubishi Dai San Kokuki Seisakusho fabrike aviona izazvao je kompletan gubitak aviona, mašina i alata. To je zaustavilo dalju proizvodnju.
Proizvodnja J2M u pogonu Kanagawa, Kōza K.K. je bila 1944. – 17 kom. a 1945. – 111 kom tj. ukupno: 128 kom.
Proizvodnja je manje trpela od direktnih pogodaka fabrike, koji su bili retki, već od napada na snabdevače i nastalih nestašica materijala i alata.
Jedan sačuvani primerak aviona J2M je izložen u SAD-u, u Muzeju slavnih aviona ( Planes of Fame museum in Chino, California).
Model „IXO“ je težak 210 gr.
|
