|
|
Nedavno je stigao još jedan "Japanac" - Kawasaki Ki-100 iz kolekcije De Agostini napravljen u srazmeri 1:72. To je avion nastao 1945. od Kawasakija Ki-61 Hien ("Tony") kad je umesto linijskog motora (licencnog DB-601) koji je prestao da se radi zbog uništenja fabrike u bombardovanju ubačen 14-ciindrični radijalni Mitsubishi Ha 112-II od 1500 KS. Napravljeno je blizu 400 ovih aviona koji su se odlično pokazali do kraja rata. Sada ću ga detaljnije predstaviti.
Za promenu, ali i radi moguće polemike, najpre ću citirati šta je Samir Aslani napisao u svojoj knjizi “Lovački avioni Drugog svetskog rata” iz 2004. o ovom avionu (str. 55-56):
”Uništenje Kavasakijeve fabrike motora je zaustavilo proizvodnju Ki-61-II KAI. Tada je nastao Ki-100 kod koga je spojen zmaj Ki-61 sa motorom Micubiši Ha-112-II. Ovaj model označen kao Ki-100, se na testovima odlično pokazao, ali zbog nedostatka sirovina i proizvodnih pogona nije ušao u proizvodnju. Što se tiče Ki-61 proizvedeno je ukupno 3028 komada u svim verzijama, od toga: 2654 Ki-61-I i 374 Ki-61-II, a u trenutku kapitulacije na proizvodnim trakama se nalazilo još 275 primeraka bez motora.”
Iako veoma cenim ovu knjigu i njenog autora, sa ovim se ne mogu u potpunosti složiti. Naime, iako je nastao na neobičan način, gotovo slučajno, Ki-100 je bio odličan avion, poslednji lovac Japana.
Kawasaki Ki-100 je borbeni avion koji su koristile vazduhoplovne snage Imperijalne japanske vojske u Drugom svetskom ratu. Oznaka japanske vojske bila je "Type 5 Fighter" ("Lovac Tip 5 ": Go-shiki sentouki ili skraćeno kao Goshikisen). Nijedan novi saveznički naziv, kod nije dodeljen za ovaj tip tako da je i on nazivan “Tony” (neki pominju i “Super Tony”).
Znamo da je za razliku od svih ostalih japanskih lovaca, Kawasaki Ki-61 Hien (jap. “lasta”), imao linijski 12-cilindrični motor sa obrnutim V rasporedom, umesto uobičajenog radijalnog. Zbog toga su saveznici mislili da je to ili licencni Me-109 ili neki italijanski lovac poput Fiata G-55, Macchi MC.202 ili MC.205 ili Reggiane Re.2005 (svi oni su imali licencne Daimler Benz motore), pa je zato i dobio kod sa italijanskim prizvukom “Tony”.
Sredinom 1944. godine, Ki-61 je bio jedan od najboljih lovaca Carske japanske vojske. Bio je to jedini japanski lovac koji je imao linijski motor (Kawasaki Ha-40, japanska verzija nemačkog Daimler-Benz DB 601 motora) tokom Drugog svetskog rata, kao i prvi sa fabrički instaliranim oklopom i samozaptivajućim rezervoarima za gorivo. Imao je zavidne performanse, više u skladu sa savremenim američkim i evropskim dizajnima tog vremena, naglašavajući brzinu i brzinu penjanja umesto manevrisanja i dometa. Bio je efektivan dizajn, ali je imao problema sa nedostatkom i pouzdanošću motora.
Ovi problemi, kao i prednosti neprijateljskih lovaca, pogotovo Grumman F6F Hellcata, doveli su do razvoja poboljšanog modela, Ki-61-II (kasnije Ki-61-II-KAI), pogonjenog novim Kawasaki Ha-140 motorom od 1500 KS, koji je bio teži od Ki-61-I-KAIc koga je zamenio. Maksimalna brzina povećana je od 590 km do 610 km/h , a poboljšane su i generalne performanse (osim brzine penjanja). Međutim, nikada nije bio u mogućnosti da se proizvede kako je planirano zbog kontinuirane degradacije kvaliteta montažne trake motora, sa daleko manje proizvedenih motora nego što je potrebno, dok su mnogi motori koji su izgrađeni odbijeni zbog lošeg kvaliteta izrade. U tom trenutku rata Japan je imao očajničku potrebu za efektivnim presretačima kako bi zaustavio neprijateljske bombardere nad japanskim kopnenim područjem, tako da je u oktobru 1944. naređeno da se Mitsubishi Ha-112-II od 1500 KS, 14-cilindrični, dvoredni radijalni motor ugradi umesto linijskog motora. Potreba za ugradnjom novog tipa motora postala je još hitnija 19. januara 1945. godine, kada je napad B-29 uništio pogon za proizvodnju motora, ostavljajući 275 završenih Ki-61 bez motora. Ipak, Japanci naravno nisu ostavili 275 zmajeva koji su izgrađeni kao Ki-61 da skupljaju prašinu do kapitulacije već su najpre prva 3 modifikovani da prihvate radijalni motor umesto prvobitnog linijskog motora, a zatim i ostalih 272.
Radijalni motor Mitsubishi Ha-112-II je bio nešto manje od 54 kg lakši od Ha-140, a proizvodio je istu snagu. Posle analize uvezenog Fw 190A, aviona na kojem je uspešno instaliran široki radijalni motor u uskom vazdušnom okviru, tri aviona Ki-61-II-KAI modifikovana su da nose ovaj motor i da služe kao prototipovi. Tri inženjera - Takeo Doi, glavni inženjer i rukovodilac projekta, njegov asistent Makato Owada i šef sistema motora u Kawasaki Kagamigahara, Tomio Oguchi, radili su nekoliko koncepata za redizajniranje aviona Ki-61 za prihvatanje novog motora pre nego što su se uspostavili rešenje. 1. februara 1945, novi model je prvi put poleteo. Bez potrebe za radijatorom rashladnog sredstva i ostalim priključcima koji su potrebni za fluidno hlađeni motor, Ki-100 je bio 329 kg lakši od Ki-61-II, smanjujući opterećenje krila. Ovo je imalo neposredan pozitivan efekat na karakteristike letenja, poboljšanje kvaliteta sletanja i poletanja, kao i povećane manevarske sposobnosti, uključujući i uži kružni okret.
Generalštab vojske je bio zapanjen karakteristikama letenja aviona, i naloženo je da uđe u proizvodnju kao Goshikisen (Go = 5, shiki = tip; sentoki = lovac) ili Lovac tip 5. Ime koje je dala kompanija je bilo Ki-100-1-Ko. Svi avioni rađeni su od zmajeva aviona Ki-61-II Kai i Ki-61-III;. Prvih 271 aviona, Ki-100-1-Ko, napustili su fabriku u periodu od marta do juna 1945. godine. Još 118 K-100 I-Otsu su izrađeni od maja do kraja jula 1945. godine. Motor je bio pouzdan u poređenju sa Nakajima Ki-84, Kawasaki Ki-61 i Kawanishi N1K-J. Iako sporiji u letu, za razliku od većine japanskih lovaca, Ki-100 bi mogao da ponire sa P-51 Mustanzma i zadrži brzinu prilikom povlačenja. Naoružanje je bilo dva topa od 20 mm, od kojih svaki sa 200 granata. Oni su upotpunjeni sa mitraljeza Ho-103 12.7 mm sa po 250 metaka.
Hitna mera prilagođavanja lovca Ki-61-II-KAI-a za nošenje radijalnog motora Mitsubishi rezultirala je jednim od najboljih presretača koje je Armija koristila tokom celog rata. Kombinovao je izvrsnu snagu i manevarsku sposobnost i iako je njegova visoka visoka performansa protiv Boeing B-29 Superfortress teških bombardera ograničena nedostatkom efikasnog superkompresora, to je činio bolje od većine drugih japanskih lovaca.
Operativne misije počele su u martu 1945. godine. Od prvih angažmana, Ki-100 je dobro vodio borbu protiv B-29 i pokazao se jednako efikasnim protiv lovaca američke mornarice. Nova varijanta, Ki-100-Ib, proizvedena je tokom poslednjih nedelja rata na vreme kako bi opremila pet eskadrila za odbranu zemlje.
Poboljšanje osnovnog modela dovelo je do Ki-100-II, sa turbo punjenjem motora za presretanje B-29 Superfortress na velikim visinama, ali su izgrađena samo tri prototipa.
Ki-100 je napravio svoj borbeni debi u noći 9. marta 1945. i pretrpeo svoj prvi gubitak 7. aprila 1945. godine, kada je Ki-100 kojim je pilotirao narednik Yasuo Hiema iz 18. Sentai-a srušen od strane B- 29 nakon što su "napadali formaciju iznova i iznova". Saveznici uskoro su shvatili da se suočavaju sa novim avionima koji su zapanjujući. Iako je bilo manje Ki-100 dostupnih od Ki-84, smatrao se jednim od najvažnijih lovaca. jedino je Mitsubishi J2M Raiden mornarice je bio superiorniji.
Tokom marta i aprila 1945. godine iskusni instruktori iz Akenske vojne letačke škole testirali su Ki-100 u obimnim testovima protiv Ki-84, koji se smatrao najboljim od japanskih lovaca koji su tada bili u operativnoj službi. Njihovi zaključci bili su da, imajući u vidu pilote jednakog iskustva, Ki-100 bi uvek pobedio u borbi. Od sredine aprila, major Yasuhiko Kuroe, izuzetno iskusan borbeni veteran, postavljen je za komandanta "letećeg cirkusa" sastavljenog od zarobljenih aviona, uključujući Mustang koji je zarobljen u Kini. Ovaj "cirkus" putovao je u različite operativne borbene baze širom Japana i obučavao pilote za najbolji način za borbu protiv neprijateljskih aviona.
Ki-100, pripadnici 111-og Sentai-a, presreli su bombardere B-29 koji su napali Kobe 5. juna 1945. godine, tvrdeći da je šest bombardera oboreno i još pet "verovatno". Amerikanci su zabeležili gubitak od devet B-29 od neprijateljske akcije, uključujući tri oborena od strane Ki-100-a u ciljnom području. Ki-100 iste jedinice, pridružili su se Ki-84-ima 244-og Sentai-a, i učestvovali su u velikom angažovanju sa P-51-ima 506. boračke grupe nad Nagoya Bay 16. jula 1945. Piloti Ki-100 su tvrdili da je šest P-51 je uništeno ali u stvarnosti je oboren samo jedan od američkih lovaca. Zauzvrat, pet Ki-100 su srušeni i tri pilota ubijena.
Dana 25. jula 1945. godine, 18 lovaca Ki-100-a iz 244. Sentaja susrelo se sa 10 Hellcata u vazdušnoj borbi u kojoj piloti Ki-100 tvrde 12 pobeda sa samo dva gubitka. Nakon bombardovanja fabrike Kagamigahara i spore isporuke komponenti od satelitskih pogona, stope proizvodnje Ki-100 počele su da padaju sve više, a u periodu od maja do jula isporučeno je samo 12 jedinica. Konačno, proizvodnja je završena zbog bombardovanja, a isporučeno je samo 118 aviona vojnog tipa-5 borbenog modela 1b.
Poslednji gubitak Ki-100 dogodio se 14. avgusta 1945., dan pre predaje Japana, kada je narednik Fumihiko Tamagake iz 244. sentai srušen od Mustanga.
Sveobuhvatna procena efikasnosti Ki-100 ocenila je visoko u agilnosti, a Ki-100 sa dobrim pilotom bio je u stanju da nadmaši bilo kog američkog lovca, uključujući i P-51D Mustang i P-47N Thunderbolt koji su pratili B-29 u napadima na Japan. U rukama iskusnog pilota, Ki-100 je bio smrtonosni protivnik. Ki-100, zajedno sa Ki-84 i Kawanishi N1K-J , bili su jedini japanski lovci koji su u poslednjoj godini Pacifičkog rata mogli da pobede najnovije savezničke tipove aviona.
Varijante
Ki-100 (prototip): jedna serija Kawasaki Ki-61 II KAI sa radijalnim motorom. 3 izrađena.
Ki-100 I-Ko: Borbeni tip 5 vojske (Mark Ia) početni model serije, KI-61 II KAI modifikovan. 271 izrađen.
Ki-100 I-Otsu: (Mark Ib). 118 izgrađen.
Ki-100 II (prototip): motor Mitsubishi Ha-112-II Ru sa turbo punjačem, 1.120 kW (1.500 KS). 3 izrađena.
Ki-119 (projekt) Dizajn pod uticajem trupa Ki-100, bio je avion za borbenu avijaciju. Prototip nije kompletan.
Ki-100 Proizvedeno u : Kagamigahara, Kawasaki Kokuki K.K. Ukupno 378 komada
Proizvodnja u Kagamigahara i Ichinomiya fabrikama aviona je jako oštećena bombardovanjima. Planirano je da se proizvodi 200 aviona mesečno, ali su pogoni uništeni.
Ki-100-I's pred-proizvodnja startovala sa 3 prototipa završena u Februaru 1945.
Ki-100-II's pred-proizvodnja startovala sa 3 prototipa završena od Maja do Juna 1945.
Još 12 Ki-100-Ib su napravljeni u fabrici aviona Ichinomiya.
Ukupna proizvodnja:
Prema USSBS Report: 378 (272 Ki-100-I i 106 Ki-100-II )
Prema Francillon: 396 ( 275 Ki-100-I and 121 Ki-100-II )
Specifikacija (Ki-100-1a / b Goshikisen)
Opšte karakteristike: Posada: 1, Dužina: 8,82 m, Raspon krila: 12.00 m, Visina: 3,75 m, Površina krila: 20 m², Težina praznog: 2,525 kg, Opterećena težina: 3.495 kg
Motor: 1 × Mitsubishi Ha 112-II radijalni motor,1.500 KS na poletanju
Performanse: Maksimalna brzina: 580 km na 6.000 m, Brzina krstarenja: 400 km/ h Domet: 2.200 km
plafon leta: 11.000 m Podizanje na 5.000 m: 6 min
Naoružanje: 2 × 20 mm topovi Ho-5 u trupu i i 2 × 12,7 mm mitraljezi Ho-103 montirani na krilima
Što se tiče očuvanih primeraka, jedan se nalazi u Aerospace Museum, Cosford, UK.
Model De Agostini je napravljen u srazmeri 1:72 a težak je 168 gr.
|
