|
|
Evo sada nešto više podataka o japanskom hidroavionu Aichi E13A1.
Aichi E13A1 (Savezničko kodno ime: "Jake") je bio izviđački hidroavion dugog dometa koji je koristila Japanska carska mornarica od 1941. do 1945. Bio je najbrojniji hidroavion JCM, iimao je tročlanu posadu i mogao je poneti 250 kg bombi. U naoružanje je ušao 1939. pod nazivom "Navy Type Zero Reconnaissance Seaplane"
Razvijen iz izviđačkog hidroaviona E12A, dvoseda, Aichi E13A bio je namenjen ispunjenju zahteva Japanske carske mornarice za izviđački hidroavion velikog dometa, koji bi uz to mogao da izvršava i zadatke pratnje konvoja. Ovi zahtevi su bili navedeni u specifikaciji 12-Shi iz 1937. godine.
Prototip aviona je završen krajem 1938, u formi monoplana niskokrilca sa sklopivom spoljnom sekcijom krila, konvencionalnim repom i stajnim trapom sa dva plovka. Pogonjen zvezdastim Micubišijevim motorom Kinsei 43, E13A se tokom testiranja pokazao superiornijim u odnosu na svog takmaca, Kavaniši E13K1, te je samim tim i uveden u naoružanje kao izviđački hidroavion Tip 0 Model 11 (Aichi E13A1).
Aiči je u periodu 1940-1942. proizveo 13 primeraka E3A1. Dodatih 48 je proizvedeno u 111. arsenalu mornaričke avijacije u Hioru. Međutim, najveći proizvođač ovih aviona bila je kompanija Kjušu Hikoki, koja je od 1942. do kraja rata proizvela 1237 primeraka E13A1, čime je ukupan broj proizvedenih aviona narastao na 1418.
Prvi avioni su po uvođenju u naoružanje pronašli svoje mesto na japanskim krstaricama i nosačima hidroaviona, a svoje prvo vatreno krštenje su doživeli 1941. godine, kada su bombardovali prugu Kanton-Hankou. Nakon toga je usledilo uvođenje u sastav 8. krstaričkog diviziona, na vreme za učešće u napadu na Perl Harbur. Nakon što se 1942. proizvodnja aviona ustalila, avioni će postati obavezan inventar japanskih brodova. Dobija i kodno ime od strane Amerikanaca – „Jake“.
Biće upotrebljeni i u bici kod Midveja, kao deo inventara na krstaricama Haruna, Čikuma i Tone. Upravo će E13A1 koji je poleteo sa krstarice Tone biti taj koji će u jutarnjim časovima 4. juna otkriti američku flotu.
Nedostaci aviona, kao što je neposedovanje samozaptivajućih rezervoara goriva i oklopne zaštite za posadu, učiniće ga vrlo ranjivim na dejstvo američkih lovačkih aviona. Uprkos nedostacima, ostaće u naoružanju sve do kraja rata. U područjima gde se nije očekivalo prisustvo američkih lovaca, Japanci ove avione upotrebljavaju i u ulozi bombardera, napadajući savezničke brodove. Kako se približavao kraj rata, sve ih je više slato i u samoubilačke napade.
Pored toga što su se nalazili u naoružanju japanskih snaga, avioni E13A1 su leteli i u sastavu kineskih, francuskih i tajlandskih snaga. Osam primeraka je koristila Francuska mornarička avijacija tokom Prvog indokineskog rata od 1945. - 1947. godine.
Verzije aviona:
E13A1: prototip i prvi serijski proizvedeni model, kasnije označen kao Model 11
E13A1-K: verzija školskog aviona, sa dvostrukim komandama
A13A1a: verzija sa rekonstruisanim plovcima i modernijim radio uređajima
E13A1a-S: verzija za izvođenje noćnih dejstava
E13A1b: E13A1a-S sa ugrađenim radarom
E13A1b-S: verzija E13A1b, prilagođena za dejstva noću
E13A1c: verzija za dejstvo po površinskim ciljevima, naoružana sa dva topa 20 mm tip 99, bombama i dubinskim bombama
Karakteristike AICHI E13A1: Posada 3 člana, Dužina 11,49 m, Visina 4,70 m, Raspon krila 14,50 m, Površina krila 36 m2, Pogon: 1 radijalni 14-cilindrični motor Mitsubishi Kinsei 43, snage 1080 KS
Maksimalna brzina leta 376 km/č, Plafon leta 8730 m, Autonomija leta 2100 km
Masa prazne letelice 2642 kg, Maksimalna poletna masa 4000 kg
Naoružanje: 1 mitraljez 7,7 mm tip 92 u zadnjoj sekciji, 250 kg bombi
Dva topa 20 mm tip 99 su se mogla montirati na donjoj strani za dejstvo protiv brodova.
Danas nema očuvanih primeraka ovog hidroaviona. Postoje potonule olupine koje su atrakcija za ronioce. Jedan E13A je izvučen i izložen u Kakamigahara Aerospace Museum, Kakamigahara, Gifu, Japan, ali je u jako lošem stanju i bez motora i još nekih bitnih delova.
Model De Agostini je urađen u srazmeri 1:72 i težak je 277 gr. Postolje na kome stoji predstavlja pokretna kolica kojim se mogao transportovati na kopnu do hangara i sa kopna do vode. Vide se u sledećem videu:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
