Oporavak i podizanje srpske industrije - šta i kako?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Postoji li kakva strategija razvoja rudarstva. Evo film "Korjeni siromaštva" o Zambiji koja izveze tri milijarde dolara bakra, a naplati 50 miliona dolara poreza. "Izmještanje zarade" omiljena kombinacija koncesionara.

• 1Ovo se svidja korisniku: aBobban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^ poenta svega, bas briga investitora za bilo sta . Njega interesuje profit . Ako radnik radi za 50$ mjesecno , i ako ima zamjena kad taj umre od glaadi , sve je pod kontrolom.
Ako ostaju velika zagadjenja iza njega , bas ga briga.

Drzava kao drzava treba aparat zastite gradjana i njihovih prava. A ne da se pretvori u robovlasnicki sistem iskoristavanja radnika . Logicno

I idemo ispocetka , treba smanjiti zavisnost od stranih zaduzenja, smanjiti uvoz , sve sto moze se proizvesti da se ne uvozi je profitabilno .

Ako se moze pojacati izvoz .
Energija , maksimalno iskoristavanje sirovina ( poluproizvodi i finalni ) , hranu svu mozemo proizvesti ......
Jeftini vidovi transporta , univerzalni ( radi isplativosti proizvodnje ) vid transporta domace proizvodnje ( motor djelovi) ...
Uspostaviti zavisnost izmedju drzave i privatnog vlasnika ( vlasnik je izvodjac radova prema planovima drzave ) . Super i hiper zarade nisu realne u drzavi .....
Vojska je stub drzave , ko se ne brani , drugi mu posijano zito pokupi....

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim da ovde preovladava komunisticko vidjenje kapitalizma. Kapitalisti hoce da vas porobe, drzite se komunizma da bi ste ostali u slobodi. Za kapitalistu radite dok ne crknete, a kod nas cete ziveti u slobodi i blagostanju. Realnost se pokazala upravo suprotnom, mnogi su u komunizmu crkavali od rada, a iza sebe nisu ostavili nista. Da su to isto uradili na zapadu sada bi bili milioneri.


Ni jedan zakon u Srbiji ne zabranjuje domacoj kompaniji da posluje sa stranom kompanijom koja prisiljava ljude na radi ili koja angazuje decu.

Strana kompanija u kojoj ja radim strogo zabranjuje saradnju sa kompanijama koje prisiljavaju ljude na rad ili koje angazuju decu. Dakle jedna iskljucivo kapitalisticka kompanija je odlucila da ne posluje sa jeftinijom kompanijom (zato sto angazuje robove) i ako joj zakon u srbiji to dozvoljava.

Vidim da se ovde prica potencira na domacoj proizvodnji, a niko ne spominje trziste. Pa ljudi koliko god tesko zvucali ipak je najlakse proizvesti nesto. Najteze je prodati proizvod. Setite se samo ljudi koji su investirali u farmu puzeva. Svi su razmisljali o tome kako proizvesti sto vise puzeva, niko nije razmisljao o tome kome ih prodati. Proizveli su tone i tone puzeva i zamislite, propali su.

• 4Ovo se svidja korisnicima: voja64, goxin, sekretar, cikadeda
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

VP3987 ::...
Vidim da se ovde prica potencira na domacoj proizvodnji, a niko ne spominje trziste. Pa ljudi koliko god tesko zvucali ipak je najlakse proizvesti nesto. Najteze je prodati proizvod. Setite se samo ljudi koji su investirali u farmu puzeva. Svi su razmisljali o tome kako proizvesti sto vise puzeva, niko nije razmisljao o tome kome ih prodati. Proizveli su tone i tone puzeva i zamislite, propali su.
Po onome što sam čuo ima i drugih problema. Ne kažem da tržište nije jedan od njih. Znam tri porodice koje su ušle u ovo (odranije jednu, a preko njih i druge dve), posredno i druge slučajeve, srazmerno podjednako problematične (postoji i neko udruženje prevarenih uzgajuvača puževa, kolektivne tužbe i ostalo).

Da skratim, garantovano im je da će nakon 3 godine na datoj površini proizvesti najmanje 7 tona puževa a dobili su ispod 100 kilograma.

------ ------

Ponuda, potražnja, univerzalnost i traktori.

Imali smo familiju IMT-533 (535, 539, 540, 542 i 549) proizvođenu po severnoameričkoj standardizaciji (Masej-Fergusonova i Fordova) koja je omogućila da se za njih koriste bukvalno desetine i desetine tipova priključaka u sigurno peko hiljadu izvedbi; na bazi ovih iskustava kasnije su razvijeni i potpuno domaći traktori nekolicine fabrika a sam IMT je prodavao licence i znanje po svetu. Ipak, u jednom trenutku smo odlučili kako je najbolje da sasvim ugasimo proizvodnju traktora i orijentišemo se na njihov uvoz, naročito Tafea 42 - indijske licence IMT-539 (a skuplje ~15% od IMT-a) napravljene u fabrici koja je izgrađena uz pomoć IMT-a.



------ ------

Na kraju, to što je u SSSR-u sistem bio loš ne znači da komunizam nije dobar, baš kao što švedski sistem ne garantuje da je kapitalizam-na-ulazu-u-socijalizam idealan. Ovo, uostalom, zavisi i od okolnosti, poimanja vrednosti (duhovnih i materijalnih)... A ima i pozitivnih i negativnih primera za svaku ideologiju (konzervativne kapitalističke Norveška i kmerska Kambodža; deklarativno socijalističke Portugalija i Hodžina Albanija; van zemlje prepoznate kao diktatorske Belorusija i balkanske države...).

Kvalitet sistema najviše zavisi od kvaliteta ljudi koji ga sprovode.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da sistem je vazan .
A imamo iskustva u oba sistema .
Na kraj spas je negdje izmedju .
Neko mora da uradi analizu , proracun , pruzi zastitu i radniku i privatniku, standardizaciju, raditi proracune o buducnosti ekonomije u drzavi....
Puno je to za jednog privatnika .
Opet privatnik ce racionalnije brinuti o firmi , svojem vlasnistvu , cjenice vise bolje radnike ...

Opet drzava ima troskove za trud instituta , univerziteta , skolovanje .... mora imati novaca za podsticaj /razvoj drugih preduzeca ....

Da li preduzeca imati u pola /pola varijanti ili 30 /70 posto ili jednostavno pojacati porez na profit .....
Uglavnom dolazimo opet do racionalnog trosenja sredstava koje se mora sprovoditi u drzavi....

• 1Ovo se svidja korisniku: babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pokusacu da objasnim neke osnovne pojmove:

* U zavisnosti od funkcije koje imaju u proizvodnji sredstva mozemo podeliti na:

- U osnovna sredstva spadaju stvari, prava i novac. U stvari spadaju zgrade, masine, vozila itd... U prava spadaju patenti i licence. Licenca je osnovno sredstvo ali u odredjenim uslovima moze biti i obrtno. Novac necu spominjati.

Osnovna sredstva u proizvodnju ulaze svojom celokupnom vrednoscu ali se ne trose u potpunosti u jednom proizvodnom ciklusu vec se fizicki i moralno trose postepeno. Osnovna sredstva svoju vrednost prenose na proizvod dok se u potpunosti fizicki i mkoralno ne istrose.

-U obrtna sredstva spadaju stvari, prava i novac. U stvari spadaju sirovine, polu proizvodi... Novac necu objasnjavati.

Tokom proizvodnog ciklusa obrtna sredstva se u potpunosti trose i svoju vrednost prenose na gotov proizvod u potpunosti.

* Troskovi

Troskove necu u potpunosti objasnjavati vec samo one koji su uslovljeni proizvodnjom, a mozemo ih podeliti na Fiksne i Varjabilne.

-U fiksne troskove ulaze oni troskovi koji se ne menjaju u zavisnosti od aktivnosti preduzeca. Dakle fiksni troskovi postoje cak i onda kada preduzece ne radi, radi smanjenim ili punim obimom. Tako u fiksne troskove spadaju iznajmljivanje prostora, zemljista, porezi, amortizacija itd.

Spomenuo sam da se osnovna sredstva trose fizicki i moralno i da postepeno svoju vrednost prenose na gotov proizvod. Prilikom prodaje proizvoda ta vrednost se sklanja na poseban racun za amortizaciju kako bi se od tog sredstava ponovo kupilo osnovno sredstvo. Osnovna sredstva spadaju u kapitalnu investiciju i retko koja firma moze da obezbedi novo osnovno sredstvo bez odvajanja sredstava za amortizaciju.

- Varjabilni troskovi nastaju onog trenutka kada preduzece pocne da radi i menjaju se smanjenjem ili povecanjem jednog od faktora koji karatkerisu preduzece.

U varjabilne troskove spadaju troskovi rada, sirovina, transporta, struje, vode itd...


Sve ovo sam napisao jer ljudi na ovom forumu vecito prave gresku smatrajuci da jednom kupljena stvar vise ne kosta nista ili da stvar zaboravljena u nekom maganicu ima istu upotrebnu vrednost kao i tek kupljena stvar. Stvar zaboravljena u nekom magacinu je luksuz. Pored toga sto od te stvari nemate nista, zauzimate mesto necemu od cega bi ste imali koristi. Kamion koji stoji na parkingu je luksuz. Isto vazi i za vojnu tehniku. Helikopter Mi24 koji se ne upotrebljava je cisti luksuz (Prica o trosenju osnovnog sredstva i amortizaciji), kosta mnogo, a od njega nema nista.

Ista stvar je i sa fabrikama koje nisu nista radile 20 godina. Pored vidljivih troskova koji su nastali, odnosno dugova tih fabrika za ne placena potrazivanja, postoje i troskovi ponovnog pokretanja proizvodnje. Masine u tim fabrikama su fizicki i moralno istrosene. Ponovno pokretanje proizvodnje u tim fabrikama je skuplje od izgradnje nove fabrike.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@037
Odusevio me je ovaj treci video sa prikljucima .na fergusonu ...Bukvalno sve ....od poljoprivrede do gradjevinarstva ...

Traktor po meni ima manu sto prilikom transporta uzbrdo , prikolica odize zadnje tockove ( pogonske ) . Gubi se kontakt sa podlogom i zastoj.
Pogon na sva cetiri i kardanski prenos rjesavaju stvari. ( skuplja varijanta ) .

• 1Ovo se svidja korisniku: sekretar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VP3987 ::Vidim da ovde preovladava komunisticko vidjenje kapitalizma. Kapitalisti hoce da vas porobe, drzite se komunizma da bi ste ostali u slobodi. Za kapitalistu radite dok ne crknete, a kod nas cete ziveti u slobodi i blagostanju. Realnost se pokazala upravo suprotnom, mnogi su u komunizmu crkavali od rada, a iza sebe nisu ostavili nista. Da su to isto uradili na zapadu sada bi bili milioneri.


Ni jedan zakon u Srbiji ne zabranjuje domacoj kompaniji da posluje sa stranom kompanijom koja prisiljava ljude na radi ili koja angazuje decu.

Strana kompanija u kojoj ja radim strogo zabranjuje saradnju sa kompanijama koje prisiljavaju ljude na rad ili koje angazuju decu. Dakle jedna iskljucivo kapitalisticka kompanija je odlucila da ne posluje sa jeftinijom kompanijom (zato sto angazuje robove) i ako joj zakon u srbiji to dozvoljava.

Vidim da se ovde prica potencira na domacoj proizvodnji, a niko ne spominje trziste. Pa ljudi koliko god tesko zvucali ipak je najlakse proizvesti nesto. Najteze je prodati proizvod. Setite se samo ljudi koji su investirali u farmu puzeva. Svi su razmisljali o tome kako proizvesti sto vise puzeva, niko nije razmisljao o tome kome ih prodati. Proizveli su tone i tone puzeva i zamislite, propali su.

I u kapitalizmu se radi za bijednu nadnicu, a sav profit ode nekom guzonji. U komunizmu/etatizmu je bar proft odlazilo na raznorazne projekte koji su nešto značili za društvo. Pitanje je koliko je komunizam i zaživio, koliko su mu se okolnosti potrefile.
Zapad je imao jedan period uzleta nakon WWII i ko je uspio da upadne tamo i radi - profitirao je. No i taj uzlet počeo je da se troši i deformiše - Detroit je propao kada je "neko" odlučio da fabrike preseli na Jug gdje običan čovjek i nije mogao od mnogo rada nešto mnogo da se osevapi. To je bio onaj čudni američki način da u Detroitu zatvaraju profitabilnu fabriku i otpuštaju ljude jer je na nekom južnijem mjestu profit mnogo veći, a radna snaga mnogo tiša. Isto važi i za mnoge farmere sa Srednjeg Zapada. Poenta je u tome da kad su se sami pravi Amerikanci našli u jednom takvom sosu škrgutali su zubima i tražili neku pravdu.
Pri tome je svaki ili skoro svaki kapitalizam crony - kapitalizam. U velikoj mjeri zasniva se na ličnim poznanstvima i vaćarenju države.
Ovo što pišem su neke meni poznate mane kapitalizma, ja ne zagovaram komunizam ili bilo šta ali mnogo se i kapitalizam okiva u zvijezde.

Što se tiče firme gdje ti radiš i nekog pokušaja da budu fer - svaka čast na tome.

Što se tiče proizvodno - prodajnog procesa sve je teško. Zato i treba ljudi za bilo kakav posao. Ja koliko znam "pužare" je na uzgajanje puževa najviše privukao nekakav garantovani otkup i to iz Italije (koliko znam puževi nisu toliko omiljeni u Srbiji do sada nisam čuo da su išli u komplet lepinju). I od toga naravno nije bilo ništa. Mislim otkupa.

Što se tiče prodaje proizvoda - zamisli da je neko na račun nabavke MiGova namijestio posao Galenici izvoza lijekova u Rusiju u visini od 185 miliona dolara pa naviše (a Galeničino je original srpsko). Ja nisam ljubitelj kliringa ili barter aranžmana ali vidi šta Kinezi rade sa plasmanom svojih kredita uz njihov kredit sve mora da bude kinesko i most, i radnici, i kuvar, i riža.
Ili na konto uvoza gasa da se dio plati u generatorima, pumpama, namještaju, tekstilu. I ne moraju to da budu državne firme, svako ko proizvodi neki fabrikat sa domaćim komponentama i patentima da se ugara u peglanje trgovinskog bilansa.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Što se tiče firme gdje ti radiš i nekog pokušaja da budu fer - svaka čast na tome. "

Dobro je da nisu zabranili zaposlenima da kupuju u H&M i sličnima npr. To je sledeće koliko su brižni
Šalim se malo ali ta priča…
Evo suze mi krenule.
Na kraju krajeva montirali su mreže za one koji hoće da se ubiju u Kini. I to su neki smatrali dovoljnim doprinosom da se pohvale.

• 2Ovo se svidja korisnicima: babaroga, Kaplar
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Srbiji preovladava misljenje da sav novac koji jedna firma zaradi pripada vlasniku firme. To jednostavno nije tacno. Novac koji je firma zaradila ne ide nekom guzonji vec ide firmi. Postoje cetiri nacina da guzonja izvuce novac iz firme

- Kao zaposleni u svojoj firmi da prima platu i drzavi placa porez i doprinose
- Da povuce novac iz firme i plati drzavi porez. (Mislim da porez iznosi 30%, a to mnogo boli)
- Putem dividende, ali onda nema jednog guzonje vec vise njih i svi moraju da plate porez
- Pranje novca odnosno kriminal.

Kao sto sam vec u predhodnim postovima spomenuo, osnovne stvari koje moraju da funkcionisu u jednoj drzavi su zakon, sudstvo i policija. U Srbiji ne postoji zakon o poreklu imovine, kao sto postoji u uredjenim zemljama. Dakle drzava je omogucila pranje novca. I ja iskreno verujem da je to namerno omoguceno. Kada bi postojao zakon o poreklu imovine u Srbiji ne bi bile moguce sledece stvari (Navodim samo primer, ostalo prepustite vasoj masti)

- Da vlasnik firme koji je u svojoj firmi prijavljen na minimalac u svom posedu ima stan od 500000 evra i pet automobila od po 100000 evra. Kad bi postojao zakon drzava bi imala legitimno pravo da mu pokuca na vrata i kaze, dobar dan, a kako ste vi sa 23000 minimalcem stekli imovinu u vrednosti od 1000000 evra.

- Jako je popularno da vlasnik skupocenog automobila taj isti automobil registruje na invalida. Verovali ili ne, invalidi su pravi pravcati milioneri po imovini koja je registrovana na njihovo ime. Salon u zenevi im nije ravan sta sve poseduju na svoje ime.

Kada bi u Srbiji postojao zakon o poreklu imovine, drzava bi imala pravo da pokuca na vrata tom invalidu i pita ga kako je od socijalne pomoci stekao milione u automobilima.

E sada da kazemo da je vlasnik firme jedan izuzetno dobar i posten covek, koji redovno izmiruje svoje poreze i doprinose. On je u startu u losijoj poziciji od svoje konkurencije koja ne placa poreze i doprinose vec pere novac. Posten covek ima bar 30% vece troskove od konkurencije i osudjen je na propast. Dakle drzava tera tog postenog coveka da se bavi kriminalom kako bi opstao na trzistu.

I za kraj ponovicu, Zakoni, Sudstvo, Policija. Kad se to uredi, sve ostalo ce doci samo po sebi.