Oporavak i podizanje srpske industrije - šta i kako?

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

http://www.kurir.rs/planeta/2885925/sokantne-tvrdn.....atak-sveta

...Politolog Majkl Parenti, često je govorio o katastrofi u Jugoslaviji. Prema Parentiju, američki cilj je bio da pretvore jugoslavenske narode u regiju Trećeg sveta, a to je moglo da se ostvari samo podelom zemlje koja će onda otvoriti svoje ekonomije korporativnoj eliti i zapadnim bankarima.

Po raspadu Jugoslavije zemlje je trebalo da pretvore u nesposobne da prate sopstveni kurs sopstvenog razvoja. Razbijenih ekonomija i prirodnih resursa one su tako potpuno dostupne multinacionalnim korporacijskim eksploatatorima, uključujući i ogromna mineralna bogatstva na Kosovu.

Osiromašeno, ali pismeno i osposobljeno stanovništvo je prisiljeno da radi za minimalne nadnice, koje će predstavljati jeftin radni bazen, a uz pomoć kojih će se lakše sniziti plate i u zapadnoj Evropi i drugde. Demontiranih industrija automobila, nafte, teških mašina, rudarstva i petrohemije, te raznih drugih industrija koje nisu smele da budu konkurencija postojećim zapadnim proizvođačima.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 26 Jul 2017 7:09

YU je bila napredna zemlja u svemu osim u temeljima, tu se i srusila.. .

Stranci imaju svoj cilj ,
Pitanje je u svemu tome koji je cilj Srbije ?
Koliko je jaka da se odupee ciljevima drugih...
Najlakse je reci pritisak , moramo popustiti...
Imamo ulaganja u Srbiji a mozemo imati ulaganja i u drugim zemljama gdje je klima povoljna.

Da li drzava ima "svoje privatnike" , ljude kojima je drzava pomogla i oni imaju obavezu da pomazu drzavi ( drzava nudi planiranje ,razvoj, institute, laboratorije , pa i obavjestajne informacije ...) .
Albanski sistem u pravnim osnovama ( njihov sostem pomaganja jedni drugima? )

Pomocu njih ulagati u hotele po inostranstvu , luke , rudnike ....
Sve to mogu biti izvori prihoda . Ulaz deviza .....

Opet te Drzavne privatnike treba kontrolisati pomocu pravnih osnova i drzavne bezbjednosti....

Dopuna: 26 Jul 2017 11:27

Tekst iz VN o proizvodnji struje
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/akt.....mo-blokova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

boyce ::Nikad u Srbiji neće biti bolje dok je ove i ovakve vlasti, i to za duuugoo, da budem precizniji ,,Not in this lifetime''! Što ovaj umišljeni spasitelj priča okačite mačku od rep, ništa drugo osim demagogije neće tu čuti! Sa jedne strane priča priče o oporavku, boljitku, neviđenim uspesima (ali bukvalno neviđenim, nema ih), a sa druge strane imate u toku pljačku države na svim nivoima i sferama društva, od običnih građana razno raznim propisima zahtevima , pa do bukvalne pljačke države i njenih institucija kroz fiktivne nabavke, plaćanja po razno raznim osnovama, (što si veći lopov i mufljuz veća ti je šansa za partijski napredak, jer od toga što ukradeš trećinu daješ u ,,zajedničke fondove'' niz kojih se finasiraju pojedinci iz vrha i sitna boranija u vidu sendviča). Svi koji vrede i misle svojom glavom odlaze iz ove zemlje, pogotovo oni što nisu kupovali diplome i od njih u normalnim državama očekuješ proizvod (kakav god on bio fizički i intelektualni) sa kojim guraš društvo napred, ali ovde takvi su suficitarni ne trebaju ovim ,,doktorima'' i masterima, da ih ne bi pitali nešto stručno. Nije više pitanje da li će sutra imati ko da vas leči, već danas nemate ko da vas leči, u toku je egzodus medicinskog kadra od lekara pa do medicinskih sestara, strane agencije za zapošljavanje niču ko pečurke, imam drugara koji radi za jednu od njih ima kola i budžet za obilaske bolnica po Srbiji vrbovanje medicinskog kadra za odlaske u Nemačku, do pre godinu dana medicinari su plaćali kursve nemačkog jezika, danas dobiju ih besplatno u paketu za odlazak, danas u KC Zvezdara nemate recimo anesteziologa, operacije se otkazuju, ako je hitno dolazi dežurni iz kliničkog centra bolnice su nam u raspadu, zdravstvena zaštita je u raspadu, ali za to ima para za fontane i jarbole, pogotovo ako ih kumova firma obezebeđuje. Srbija se reklamira kao zemlja jeftine radne snage, dovode se sumnjivi investitori, kojima se daju subvencije za zapošljavanje, javna je tajna da od svake subvencije od 10000 eura, 3000 se vraća preko drugih kanala ,,davaocu'' (inače to ovi nisu smislili, nego je to Dinkićev model, tako je on radio, ali u rukavicama na malo, ovi su to bukvalno preveli u pravilo), većina njih dolazi i tu su dok je džaba, jedna jedina fabrika koja je došla i koja nešto ozbiljno proizvodi u Srbiji i za koje možete reći da je čist srpski proizvod je Grunfos u Indjiji, svi ostali su šarafciger investicije, ovde uglavnom sklapaju, počevši od Fijata pa nadalje. Pokrenuti srpsku industriju neće niko od tih i takvih investitora, a ovi koji bi mogli i znaju zanjanje radiće to i već rade u Kanadi, Australiji, USA, Nemačkoj. Državni sistem i institucije su uništeni, moralni i vrednosni okviri su rastočeni, polako umiremo kao nacija, na naše oranice i stanove doćiće i dolaze ovi sa Bliskog istoka i Azije kojima tamo nestaje nafte kao izvora za život il išto beže od sirotinje pa više im je svejedno, o njihovoj demografiji i našoj ne treba da vam pričam, uzmite samo jedno 70-100 godina kao vremenski okvir u kome nas neće biti, a sve je moglo drugačije, sad je već kasno...

Grunfoss je dokumentaciju dobio iz Severa. Sve je maltene dobio iz Severa. Slično je dobila i Strojna, koja radi u Srbiji, Simens, pa sad i ovaj mali Elektroremnot, koji je od Severa uzeo stručnjake za projektovanje generatora.

Budući da je Sever pod kineskim vlasnikom i budući da i samim kinezima jako fale stručnjaci u ovoj oblasti (tehnologiju već imaju, ali ne i bazu znanja za neke veoma perspektivne poslove u budućnosti, koje bi oni lako u tom slučaju skinuli zapadnjacima), možda je i najbolje, ako je u višim interesima, da i nas preostale rasparčaju po drugim firmama. Kao gazde su jako zeznuti (da ne kažem robovlasnici), a veoma podsećaju na vlasnike ovih već od ranije poznatih kineskih radnji, pa tako su im i poslodavačke navike eksploatatorske. Vrlo brzo, ako kinezi preuzmu i ostale fabrike od strateškog značaja, možemo gledati pravi eksploatatorski pristup. Mada, tako gledano, vrlo verovatno da strateški odbijamo EU od nas.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se tiče svinja koje pomenu kolega tu mi imamo izbor da se rešimo izgovora zašto je zabranjen bio tranzit. To je bila tema koju smo ovde pominjali davno. Nije nerešivo koliko se sećam šta smo onda pričali. Sporno je bilo vakcinisanje zar ne?
U vezi gasa i rute. Mi smo mali potrošači gasa. Zaobiće nas svako ko ima bolju rutu gde će neko njegov da zaradi što od prodaje što od tranzita. Mi da imamo jaku privredu koja to troši i domaćinstva čiji broj potrošača raste a ne da se ljudi odjavljuju jer je skupo grejanje na gas (ili ga prosto ne koriste osim kao rezervu) imali bi svojih sredstava za krak koji nama treba. Mi pokušavamo da se uguramo zbog tranzitnih taksi a ne zbog naše potrošnje. To je kao kad naši klubovi hoće u fudbalsku ligu šampiona. Za to treba para, veza, politike i još ako si na takvom mestu da bez tebe ne može. Šta mi od toga imamo? Malo Rusiju na našoj strani ali ako bude morala da bira između tržišta i nas šta mislite da će izabrati? Tu nema simpatija samo interesi. Na to se ne smemo osloniti u razvoju. Da ćemo biti nečiji mezimci za džaba. To se danas plaća.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Teško je ono zaobilaženje imalo veze sa Rusijom, to je bila odluka EU.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zato i rekoh
"Za to treba para, veza, politike i još ako si na takvom mestu da bez tebe ne može. Šta mi od toga imamo?"
Ali nema ni sa našom potrošnjom.
Mi smo mali potrošači koliko se može čuti u poređenju sa drugima. Za nas je i mali krak ili kako se to već zove i više nego dosta.
Za potrošnju a što bi mi i takse na tranzit drugom je već stvar iz prve rečenice. Neko gore smatra da je to za nas što bi narod rekao "Malo mačku teleća glava" a može i "Račun bez krčmara".
Naravno da nama nije pravo ali ne pitamo se mi oko toga. Nikad ni nismo osim što su naši političari to malo naduvavali.

• 1Ovo se svidja korisniku: goxin
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa jedne strane EU izgore da ruski gasovodi prolaze kroz Ukrajinu i Poljsku ali nikako kroz Bugarsku i Srbiju. Radi se o čistoj geopolitici - ničemu više ili manje. Ko da bi EU plaćala tranzitnu taksu, a ne Gasprom. Srbiji je "kongoanizacija" nametnuta. Malo (više) spolja, malo (manje) preko lokalnih čorbadžija.
Uvijek se sjetim jedne Istočne Njemačke, jednog DDR, oni su imali, odnosno Štazi je imao abtajlung zvani Komercijale Koordinirung - njihov zadatak je bio da na svaki legalni ili ilegalni način obezbijedi devizna sredstva za DDR, zabranjene tehnologije sa Zapada, te izvoz roba DDR na taj isti Zapad. Imali su veće devizne i zlatne rezerve od Centralne banke, a nekoliko puta su spasili tu istu DDR od finansijskog sloma. Nama je DDR poznata po Trabantu ali imali su oni ogromnu industriju alatnih mašina i to dobrih, rudarske mehanizacije, elektrotehnike, koječega drugog. Radili su za Ikeu i mnoge druge firme na Zapadu. Svaki izvozno - uvozni posao išao je preko njih, imali su svoju banku za menjačke poslove, svaki fri šop je bio njihov, imali su i svoju hotelčinu na Baltiku. Vjerovatno je svaka marka, dolar, funta završavao u njihovoj kasi + zarada od ilegalnog. Devizenbešeferu pukovniku Golodkovskom su htjeli da sude posle pada DDR ali ovaj je tokom svoje karijere toliko podmićivao po Zapadnoj Njemačkoj, Austriji, Lihtenštajnu, Švajcarskoj da su se vjerovatno plašili da ne progovori pa je dobio neku smiješnu kaznu.
Bojim se i da je Srbija osuđena na gerilsku privredu, pri tome sa carinama ili bez mora suvereno da vlada svojim tržištem. I tržištem bijelog luka i krompira i platnim prometom, mjenjačkim poslovima, fri šopovima. I nije tu samo zarada u pitanju, ako Srbija ne kontroliše svoje tržište kontrolisaće ga mali Marko, mali Cane, mali Andrej, poneki Osmani. A to je siguran put u haos, fantomke, izvlačenje kapitala, kukanje nad Mališeeeeeeeevom, pobjedničke kapitulacije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Ko da bi EU plaćala tranzitnu taksu, a ne Gasprom"
Reci da se šališ. Gasprom to naplati od koga? Valjda od nekog kupca kao i uvek.
Naravno da je insistiranje na Ukrajini politika. Ipak za svaki slučaj ide i Severni tok 2.
Totalno su principijelni
Da je taj sistem kontrole toliko dobar i uspešan ne bi ljudi živote rizikovali da pobegnu iz tog raja. Nije DDR progutao SR već obratno. Nešto je ipak nedostajalo ali nije ni važno više jer se svet nepovratno promenio. Ekonomija je drugačija.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da se ekonomija nije promijenila. Taman je negdje sve isto kao i za vrijeme Meiđi perioda. I današnji japanski F 2 je krajnje nerentabilan projekat ali su ga ipak izgurali. Neko je u Tokiju odlučio tako.
Što se tiče sistema kontrole DDR on je definitivno spriječio odliv stanovništva kakav se danas na primjer Srbiji dešava. U stvari dešava se od šezdesetih sa većim ili manjim talasima. Kako god radio je posao. Bundesrepublika progutala je DDR više zbog toga što su SAD neutrlisale SSSR. Tako su pale i SFRJ i Čehoslovačka. 25% Čeha je bilo za nezavisnu Češku, 9% Slovaka je bilo za nezavisnu Slovačku - al su ipak pali.
Nažalost sve se svodi na svoju što samostalniju i što nedodirljiviju državu. Šta bi ostalo od Islanda da je pošao putem Grčke i međunarodnih lihvara? A oni tamo na onom gadnom ostrvu glasali protiv učlanjenja u EU. Tamo gdje je trula riba specijalitet, a golet prirodna ljepota. Ne mora da bude zakonomjeran primjer ali jeste primjer.
Moja poenta u slučaju DDR jeste činjenica da je tamo neko stisnuo petlju i formirao možda siromašnu ali ne i bijednu državu. I to u Pruskoj koja i prije komunista nije bila nešto čak ni po prirodnim resursima. Mislim i da je nekadašnja SFRJ uzimala licence od njihovog Nilesa za alatne mašine. A u Srbiji nema nikog da uzme licencu za džem nego se izvozi sirovo voće i pravi posao za tri - četiri krupna nakupca koji deru seljaka. I kukuruz se izvozi.
Neko je u DDR stisnuo petlju i pred Sovjetima i pred Zapadom da bi radio u interesu DDR, a u Srbiji se prosipaju i pred jednim Fijatom ili onim kosookima iz donje Koreje sa njihovom beznačajnom firmom. Toliko je kompleksnih firmi u na primjer trouglu Kula - Vrbas - Subotica predato đavolu, a ovamo se titraju muda motačima kablova i proizvođačima papuča. Srbija nema čelnike ni sa životnim ni sa profesionalnim iskustvom, nema ni Privrednu komoru, Dačić ne ume da peva, Čanak ne ume da vozi motor, braća Vučić ne mogu da izdrže batine. To je taj tip ljudi. Da iz Sartida zlato teče njima bi bilo džabe.
Pitanje je šta bi bilo kad bi bilo da dođu pravi ljudi. Kad bi novac usmjerili u domaće generatore i lijekove, a ne u tuđe šrafcigerisanje i lijepljenje lokalnih naljepnica na ino proizvod. Kako bi reagovao Zapad, kako bi reagovala Njemčija. Kako bi reagovao Cane. Kako bi reagovale Ale i Bauci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po mom mišljenju, da bi se promena sistema održala u takvom životu, za mesto jednog dobrog čoveka, treba da se uvek u rotaciji nalaze barem 5 ljudi. Drugim rečima, umesto čelnika ovoga, ili onoga, treba da se nalaze prstenovi. Sami ti ljudi treba da su svesni da im život vredi, koliko i jednom pešadincu na liniji fronta i da su uvek spremni na to da će ih neki metak sa njihovim imenom negde sačekati.

Takva vlast bi dakle bila organizovana u prstenovima. Svaki pojedinac iz određenog prstena, bi morao biti svestan da neki bogataš tog čoveka smatra pretnjom po njegove pare i da njegov život narodu vredi mnogo, a tajkunu jako malo. Narod bi bio uz te ljude, ali sami ti ljudi bi bili prva linija za narod.

Koliko smo do sada videli, nas ubijamo mi sami i nas možemo očistiti samo mi.

Na primer, već postoji jedno udruženje u kom se nalaze ljudi iz raznih grana industrije, nauke, ekonomije, medicine i obrazovanja. Okupljaju se ljudi oko ideje da se Srbija treba ekonomsko-demografski spasiti. Sam tvorac ideje ističe da svaki čovek iz tog udruženja treba da ima barem oko 20 godina iskustva i jake reference iz svoje oblasti. Ja već tu vidim jedan veliki problem: ljudi koji 20 godina u Srbiji imaju jake reference, ili ne postoje, ili je kriterijum za jake reference nizak. Bilo ko sa jakim referencama je već otišao u inostranstvo. To je neminovno. Drugi neki sa iole jakim referencama se sreću sa sledećim, tipično kadrovskim problemom - nisu napredovali, jer smetaju laktašima, karijeristima, političarima, itd. Dakle, imati jake reference i voditi državu ka spasenju, a ne voditi više od 10 ljudi u svojoj oblasti je već problematično.

Neko će reći - pa ovi sada nikad nisu ni radili. Pa slažem se, ali da bi vodio makar deo države, moraš znati da u tom slučaju odgovaraš za ne 10, niti 10.000 ljudi, nego za ceo narod i to u jednom njegovom segmentu života.

A kako sama industrija može da se popravi? Evo, kako sam u jednom tekstu pokušao da opišem zatečeno stanje, ne samo iz moje okoline, nego mešanjem iskustava sa mnogim mladim inženjerima iz Srbije:

Данашња индустрија је створила посебну слику. Радници и непосредни руководиоци имају одличан међуљудски однос само са инжењерима из нижих нивоа управљања - технолози, планери, конструктори, пројектанти. Виши нивои управљања су својим понашањем створили анимозитет према себи самима. Осим тога, управљачке структуре су старе, пред пензијом, имају своје кланове, људе (па чак и код приватника - странца), баве се смицалицама, помоћу којих задржавају своја радна места. Перспективни инжењери остају на својим радним местима до неких 5 година и потом одлазе. Они који пак остану, бивају на својим радним местима и по 20 година без перспективе за напредак. Сматра се да је добар и вредан инжењер проклет својим квалитетима, јер за шефа, или директора никад неће догурати. Само један вредан да догура до места директора, вероватно би порушио целу стару гарду. То се не сме десити, па се стара гарда довија прво растурањем самопоуздања тог инжењера. Тера га да се ожени, па ће напредовати, па по обављеном чину венчања - нема напретка, него се зна да ће тај инжењер сад бити теже покретљив и остаће дуго на том месту на ком седи, јер са породицом се теже пресељава. Чак се у неколико радних организација (тим пре и у банкама), примети да битна места у фирми заузимају стари момци и старе девојке, тј. уседеоци и уседелице, јер како би се ипак освежавао управљачки кадар, а чувао "управљачки клан", на та места долазе људи, који никако не представљају перспективу у друштву. Наиме, саме те особе врло брзо попримају осим асоцијалног карактера и дозу анимозитета према вредним радницима и породичним људима, па са тим у вези задржавају саму природу управљачког кадра на истом. Дају се позајмице за улазак у кредит и разне друге лепе понуде, које се брзо претварају у уцене. Тако се понеки инжењери, породични мушкарци и жене, задржавају у Србији, али опет - не напредовањем, бонусима и наградама, него уценама путем наговарања и навлачења на велике ризике.
Ипак, такав инжењер би једини могао после рушења покварених "вођа", "играча", "видри", или како већ себе називају, да преузме кормило фирме. Он саосећа са радницима, дели муку и савладао је целу фабрику и производни програм, све до шрафа.