Tendencije razvoja savremenih tenkova

14

Tendencije razvoja savremenih tenkova

offline
  • sebab 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 19 Dec 2007
  • Poruke: 4327

Evo nekoliko komentara vezano za kompletnu diskusiju... Prepoznace se oni kojima su upuceni...

O T-34 i nemackim tenkovima:

T-34 je na pocetku rata bio sok za Nemce, iako nemacki tenkovi ni do tada nisu bili najbolji u Evropi. Britanski Matilda 2 i francuski Char 2 su bili daleko bolje oklopljeni od bilo kig nemackog tenka i Nemce je spasla samo legendarna 88-ica i Stuke. T-34 je bio i bolje oklopljen i daleko pokretljiviji tenk,a uz to, imao je i snazniji top od bilo kog drugog tenka tada i jedini problemi koje su Rusi imali bilo je ocajno odrzavanje, jos losija obucenost posada i katastrofalna doktrina, slanja tenkova u borbu bez pesadijske podrske. Inace nemacki tenkovi su bili daleko slabiji. Kasnije su i Nemci i Rusi ponesto naucili: Rusi kako da tenkove podrzavaju, a Nmeci su pokupili dosta toga sa T-34 i stvorili Panther. Panther je, bio apsolutno najbolji tenk u 2. sv ratu, u borbi 1 na 1. Problem je bio sto ih Nemci nikada nisu imali dovoljno - proizvedeno oko 5000 Panther-a u odnosu na 10x vise T-34 i Sherman-a. Nastavkom razvoja T-34 u T-44 i posle u T-54/55 i dr., dosli smo do Crnog Orla - ovakav kontinuitet nije nigde zabelezen, na zapadu su vise uobicajeni veliki skokovi, pa mnogo varijacijana istu temu.

O Crnom Orlu:
Crni Orao je projekat za izvoz. Rusi racnaju i na novoproizvedene tenkove i na nove kupole nudjene za modernizaciju starih tela pre svega mnogo izvozenog T-72. Najveci kvalitet C.O. je oklop, i to ne samo sa cela, koji je verovatno najbolji na svetu, vec i na krovu. Mnoge protivoklopne vodjene rakete danas udaraju upravo ovde - zato Leclerc, Leopard 2A6 i K2 imaju pojacan krov. Od ovih, Leo 2A6 i K2 imaju dodatni oklop, dok Leclerc i C.O. integralni oklop - naravno, bolja je ova druga opcija. Problem C.O. je municija, jer najnoviji APFSDS projektil koji bi trebalo da parira M829A2 i A3 (iz cevi L44 sa Abramsa, leo 2A6 ima L55 cev koja ce poterati ove projektile jos brze i dace im jos vecu probojnost i prednost) ima problema sa stabilnoscu i preciznoscu. Sa trenutnim BM44 (~670 mm), on ne moze da probije zapadne tenkove sa cela, osim ako ubode u prsten kupole. Zapadni tenkovi, s druge strane, imaju projektile vece probojnosti, ali zbog jaceg oklopa na C.O., nece biti u stanju da probiju celo na svim mestima. C.O. ima ERO, koji nikada ne moze da ima 100 % pokrivenost, pa ce uvek biti "rupa". Kaktus ERO je po tome medjutim bolji od Kontakt 5 sa T-80U, T-90 i M-84AB1. Sve u svemu, u tenkovskim duelima, dok god Rusi ne izbace nov top ili ne naprave neki velik proboj na aspektu APFSDS projektila, zapadni tenkovi ili barem njihove kupole ostace neprobojne, sto vazi i za zapad, koji je odavno imao u planu da uvede 140 mm top, koji je jos 90-tih imao probojnost od oko 1 m.

O silueti:
Danasnji sistemi za upravljanje vatrom obezbedjuju detektovanje i pogadjanje vrlo malih ciljeva, tako da silueta sa tog gledista nema mnogo uticaja. Danas je vaznije smanjenje siluete zbog smanjenja ceone oklopljene povrsine, odnosno jos je vaznija ranjiva povrsina, koja, kada dodje do proboja, izaziva onesposobljavanje-unistenje tenka. Smanjenje ceone oklopljene povrsine obezbedjuje povecanje oklopne zastite, slicno kao smanjenje oklopne zapremine. Zato su se mnogi "igrali" sa beskupolnim tenkovima, ali se pokazalo da je sa postojecim senzorima jos uvek najbolje vodjenje borbe iz tenka sa kupolom zbog zadrzavanja najvise takce i preglednosti u krugu 360o.

O Leclerc-u:
Leclerc se pojavio posle Leoparda 2 i Abramsa i normalno je da je savremeniji. Pored uvodjenja automatskog punjaca, koji je inace konceptualno slican punjacu na MBT-70, propalom zajednickom nemacko-americkom projektu, cime je eliminisan 1 clan posade, drugi, mozda i vazniji aspekt je kompaktniji pogonski blok. Dok Leopard 2 ima turbo-dizel od 47 l, a Abrams manju gasnu turbinu, ali cak 1900 litara goriva, koji zauzimaju mnogo unutrasnjeg prostora, leclerc ima motor od 16 l iste snage. Problem je bio oko pouzdanosti ovog motora, ali je na Kosovu % raspolozivih vozila cak 97 % sto je odlicno. leclerc na polju oklopa pored manje zapremine, sto je uz istu masu od 55 t kao Leopard 2A4 dalo bolji oklop, doneo i daleko efikasniji viseslojni celicni oklop - na celu ploca srednje tvrdoce, u sredini - najdeblja visoke tvrdoce, a u unutrasnjosti najmeksi i najzilaviji celik. Od metalnih homogenih oklopa, ovaj je do sada ubedljivo najefikasniji, a sluzi i kao strukturni element.

Pozdrav



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 06 Maj 2007
  • Poruke: 889

sebab ::
O Crnom Orlu:
Najveci kvalitet C.O. je oklop, i to ne samo sa cela, koji je verovatno najbolji na svetu, vec i na krovu.



ovo je ustanovljeno na temelju kojih podataka Question



offline
  • sebab 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 19 Dec 2007
  • Poruke: 4327

krizantema ::sebab ::
O Crnom Orlu:
Najveci kvalitet C.O. je oklop, i to ne samo sa cela, koji je verovatno najbolji na svetu, vec i na krovu.



ovo je ustanovljeno na temelju kojih podataka Question


Objavljeni su poprecni preseci kupole na:

http://russianarmor.info/Tanks/MBT/640_armor.html

Naravno, ovo ne mora da bude tacno, tj. korisceno na prototipu, ali deluje prilicno uverljivo. Slike su sa ruskog patenta.

offline
  • Pridružio: 09 Jan 2006
  • Poruke: 1533
  • Gde živiš: Beograd

@sebab:

Podaci o ruskoj municiji su da municija 3BM-44 (ili oznaka projektila 3bm-42) probija nekih 500mm oklopa na daljini 2000 metara i ima pocetnu brzinu projektila 1700 m/s. Napravljen je inace 1986te godine. Tada je smatran da je probijao sve tadasnje protivnicke tenkove.
Drugi standardni projektil kod njih je noviji od osiromasenog uranijuma 3BM-48 ( projektil 3BM-46) koji ima pocetno brzinu od istih 1700m/s. Primenjen je kompozitni noseći prsten sa krilcima i dve zone kontakta sa cevi. Time je omogućena upotreba potkalibarnih stabilišućih krilaca. Po izgledu i konstrukciji je slican zapadnim resenjima. I njegova probojnost je 650mm oklopa. To se smatra da je dovoljno da probije bilo koji zapadni tenk.
Najnoviji proizvod je metak 3BM-44M ( projektil 3BM42M) koji je jos savremeniji dizajn baziran na leguri volframa, koji ima pocetnu brzinu oko 1750m/s i koji ima probojnost oko 650mm. Dakle, i on je vrlo lep kandidat za zrno koje lako probija neki oklop. Razvjen polovinom 90ih.

Usput treba da se pomene i cela serija kumulativnih projektila koji su dosta zastupljeni kod rusa i gde se prvo otvaranje vatre vrsi sa kumulativnim projektilima na daljinama vecim od daljina na kojima deluju potkalibarni projektili. Recimo, 3BK-31 koji je zadnje izdanje takvih projektila probojnosti 800mm oklopa, sa podacima da je probojnost iza spoljašnjeg ERA oklopa 680mm i iza integrisanog ERA oklopa 660mm sto su opet podac koji su dovoljni za unistenje savremenog tenka. Usput receno jedini projektil za koji sam ja cuo da ima 3 kumulativna punjenja.

Treba da budemo jasni, podaci koji se daju za mnoge tenkove su podaci koliko oni mogu da odole pri dejstvu kumulativnih projektila a ne potkalibarnih. Opet, nije dat ni podatak koliko odolevaju na tandem i trio kumulativne bojeve glave. Sta da se radi, u brosuri mnogo lepse zvuci metarski podatak od santimetara. I ovde su navedeni zavrseni projekti za koje znam da su u upotrebi ili da je zavrsena sertifikacija od strane armije i koji nemaju nikakve probleme sa preciznoscu. Iskreno nesumnjam da danas rade i na novim dizajnima. Samo za poredjenje: nas projektil na M84 je ruski projektil 3BM-15 iz 1972 koji je davno kod njih napusten. Inace to je za strane kupce bio najmoderniji projektil koji su donedavno moglil da kupe. Sve ovo sam naveo iz jednog vrlo prostog razloga, pokazuje da nije tacno da je kalibar topa sve i svja i da treba da raste u nedogled. Ima dosta mesta pri usavrsavanju same municije i same konstrukcije topa. Plus mnogi strucnjaci kazu da je kod tenkovskih bitaka mnogo bitnije ko prvi vidi cilj i na njega otvori vatru nego kalibar. Naravno, govori se o savremenom tenkovskom topu i savremenoj municiji.

@krizantema:

To je deo pretpostavki na osnovu onoga kako izgleda kupola i objavljenih nekih patentnih listova samog tenka.Pretpostavka kaze da ako je precnik prečnik prstena kupole tenka okvirno 2.5 metara što je slično kao kod T-80, onda je prednji oklop sastavljen od prednje ploče debljine 80-100mm, iza koje se nalazi nemetalni ulivak debljine oko 170-180mm, i zatim jedna čelična ploča debljine oko 60mm čelika. Ovaj je oklop postavljen pod uglom od 70 stepeni. Krovna loča je sastavljena od prednje čelične ploče debljine 60mm, ulivka od 100mm, i donje ploče od 40mm, postavljene pod uglom od oko 85 stepeni. E sad, problem je sto je sve to skinuto i preracunavano prema relativno malim crtezima. Dalje nema podataka dali je u pitanju stvarno nemetalni ulivak ili neka kompozitna kombinacija, i kog je kvaliteta, dali isti kao na T80 ili verovatno bolji. Na tenkovima T-80 on je napravljen od ploča armirane staklo plastike debljine 30mm između kojih je postavljena čelična ploča debljine od 5mm prema meni poznatim podacima. Tada je to stavljeno u kalkulacije i dobijeno ovo:

Kupola sa čela:
- obezbeđuje zaštitu nivoa 670 do 725mm od kinetičkih projektila a uz upotrebu Kaktus oklopa zaštita raste na 1070 do 1160mm
- ako je u pitanju kumulativni projektil onda imamo zaštitu bez Kaktus oklopa od 795-855mm tj sa njim zaštitu od 1590 do 1710mm
Krovni deo kupole:
- za kinetičke projektile bez Kaktus sistema zaštita iznosi 151mm a sa njim 240mm
- za kumulativne bez Kaktusa iznosi 178mm a sa njim 360mm


Sad, ako je ovo ono sto se dobija na osnovu materijala sa tenka T80 ja sam iskreno zadovoljan povecanjem zastite, jer je dosta bolja od zastite na seriji T72 i nasem M84. Cak i sa ovakvim podacima on ima dovoljnu zastitu da predstavlja tezak zalogaj za bilo koji zapadni tenk. Cak i za mnogo hvaljeni Leopard II Smile. Sad ako nije unutrasnje pakovanje od nemetala vec od neke verzije kompozita ( slicno chombam oklopima na tenkovima na zapadu) tada raste zastita, plus ako se stavi bolji ERO ( neki kazu da je ukrajinski Noz bolji) opet raste zastita. Naravno tako mozemo u nedogled Smile.

offline
  • sebab 
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 19 Dec 2007
  • Poruke: 4327

vasiljevic ::@sebab:

Podaci o ruskoj municiji su da municija 3BM-44 (ili oznaka projektila 3bm-42) probija nekih 500mm oklopa na daljini 2000 metara i ima pocetnu brzinu projektila 1700 m/s. Napravljen je inace 1986te godine. Tada je smatran da je probijao sve tadasnje protivnicke tenkove.
Drugi standardni projektil kod njih je noviji od osiromasenog uranijuma 3BM-48 ( projektil 3BM-46) koji ima pocetno brzinu od istih 1700m/s. Primenjen je kompozitni noseći prsten sa krilcima i dve zone kontakta sa cevi. Time je omogućena upotreba potkalibarnih stabilišućih krilaca. Po izgledu i konstrukciji je slican zapadnim resenjima. I njegova probojnost je 650mm oklopa. To se smatra da je dovoljno da probije bilo koji zapadni tenk.
Najnoviji proizvod je metak 3BM-44M ( projektil 3BM42M) koji je jos savremeniji dizajn baziran na leguri volframa, koji ima pocetnu brzinu oko 1750m/s i koji ima probojnost oko 650mm. Dakle, i on je vrlo lep kandidat za zrno koje lako probija neki oklop. Razvjen polovinom 90ih.

Usput treba da se pomene i cela serija kumulativnih projektila koji su dosta zastupljeni kod rusa i gde se prvo otvaranje vatre vrsi sa kumulativnim projektilima na daljinama vecim od daljina na kojima deluju potkalibarni projektili. Recimo, 3BK-31 koji je zadnje izdanje takvih projektila probojnosti 800mm oklopa, sa podacima da je probojnost iza spoljašnjeg ERA oklopa 680mm i iza integrisanog ERA oklopa 660mm sto su opet podac koji su dovoljni za unistenje savremenog tenka. Usput receno jedini projektil za koji sam ja cuo da ima 3 kumulativna punjenja.

Treba da budemo jasni, podaci koji se daju za mnoge tenkove su podaci koliko oni mogu da odole pri dejstvu kumulativnih projektila a ne potkalibarnih. Opet, nije dat ni podatak koliko odolevaju na tandem i trio kumulativne bojeve glave. Sta da se radi, u brosuri mnogo lepse zvuci metarski podatak od santimetara. I ovde su navedeni zavrseni projekti za koje znam da su u upotrebi ili da je zavrsena sertifikacija od strane armije i koji nemaju nikakve probleme sa preciznoscu. Iskreno nesumnjam da danas rade i na novim dizajnima. Samo za poredjenje: nas projektil na M84 je ruski projektil 3BM-15 iz 1972 koji je davno kod njih napusten. Inace to je za strane kupce bio najmoderniji projektil koji su donedavno moglil da kupe. Sve ovo sam naveo iz jednog vrlo prostog razloga, pokazuje da nije tacno da je kalibar topa sve i svja i da treba da raste u nedogled. Ima dosta mesta pri usavrsavanju same municije i same konstrukcije topa. Plus mnogi strucnjaci kazu da je kod tenkovskih bitaka mnogo bitnije ko prvi vidi cilj i na njega otvori vatru nego kalibar. Naravno, govori se o savremenom tenkovskom topu i savremenoj municiji.

@krizantema:

To je deo pretpostavki na osnovu onoga kako izgleda kupola i objavljenih nekih patentnih listova samog tenka.Pretpostavka kaze da ako je precnik prečnik prstena kupole tenka okvirno 2.5 metara što je slično kao kod T-80, onda je prednji oklop sastavljen od prednje ploče debljine 80-100mm, iza koje se nalazi nemetalni ulivak debljine oko 170-180mm, i zatim jedna čelična ploča debljine oko 60mm čelika. Ovaj je oklop postavljen pod uglom od 70 stepeni. Krovna loča je sastavljena od prednje čelične ploče debljine 60mm, ulivka od 100mm, i donje ploče od 40mm, postavljene pod uglom od oko 85 stepeni. E sad, problem je sto je sve to skinuto i preracunavano prema relativno malim crtezima. Dalje nema podataka dali je u pitanju stvarno nemetalni ulivak ili neka kompozitna kombinacija, i kog je kvaliteta, dali isti kao na T80 ili verovatno bolji. Na tenkovima T-80 on je napravljen od ploča armirane staklo plastike debljine 30mm između kojih je postavljena čelična ploča debljine od 5mm prema meni poznatim podacima. Tada je to stavljeno u kalkulacije i dobijeno ovo:

Kupola sa čela:
- obezbeđuje zaštitu nivoa 670 do 725mm od kinetičkih projektila a uz upotrebu Kaktus oklopa zaštita raste na 1070 do 1160mm
- ako je u pitanju kumulativni projektil onda imamo zaštitu bez Kaktus oklopa od 795-855mm tj sa njim zaštitu od 1590 do 1710mm
Krovni deo kupole:
- za kinetičke projektile bez Kaktus sistema zaštita iznosi 151mm a sa njim 240mm
- za kumulativne bez Kaktusa iznosi 178mm a sa njim 360mm


Sad, ako je ovo ono sto se dobija na osnovu materijala sa tenka T80 ja sam iskreno zadovoljan povecanjem zastite, jer je dosta bolja od zastite na seriji T72 i nasem M84. Cak i sa ovakvim podacima on ima dovoljnu zastitu da predstavlja tezak zalogaj za bilo koji zapadni tenk. Cak i za mnogo hvaljeni Leopard II Smile. Sad ako nije unutrasnje pakovanje od nemetala vec od neke verzije kompozita ( slicno chombam oklopima na tenkovima na zapadu) tada raste zastita, plus ako se stavi bolji ERO ( neki kazu da je ukrajinski Noz bolji) opet raste zastita. Naravno tako mozemo u nedogled Smile.


OK, ali zapadni tenkovi imaju zastitu sa cela od:
M1A1HA 600 mm
M1A2 800 mm
M1A2SEP preko 800 mm, nezahvalno je procenjivati, ali nije ispod 900 mm

Svi ovi podaci su za oklop ako se gadja pod 30o u odnosu na uzduznu osu kupole, a ne direktno spreda.

Leopard 2A4 700 mm
Leopard 2A5/6 preko 900 mm, realno je oko 1000 mm, s obzirom na porast ukupne mase i povrsinu oklopa koji je dobio dodatak.

navedeni podaci su za kupole, na telu je mozda nesto manje. Bez obzira na to, nijedan ruski projektil 125 mm ne moze da ih probije, osim mozda M1A1HA koji je prvi dobio dodatni modul od osiromasenog uranijuma.

Kumulativni projektili nemaju ni toliko sanse, jer su svi savremeni oklopi daleko efikasniji protiv takvih projektila nego protiv APFSDS.

Sad idem, citamo se sutra...

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2007
  • Poruke: 889

pa, s obzirom da je , crni orao *navodno* težak 50 tona što je svega 4 tone više od t90, uz činjenicu da u odnosu na isti ima produženo tijelo nemoguće je da je njegova oklopna zaštita i blizu navedenim brojkama (osim ako ruska metalurgija u zadnjih 5 godina nije doživjela kvantni skok uz pomoć vanzemaljske tehnologije).
priče o "patentu kupole" na nekakvoj opskurnoj web stranici može se, bez puno dvojbi okačiti mačku o rep. pogotovo priče o čudesnom efektu kontakt-5 oklopa (250mm vs apfsds).
smiješno i neozbiljno je računati debljinu oklopa na temelju črčkarija sa web-stranice, a pogotovo proglasiti isti najboljim u svijetu po oklopnoj zaštiti... gdje je tu ozbiljnost? za nekih pola sata ja dignem web site sa črčkarijama iz kojih ću protumačiti debljinu oklopa crnog orla na 7metara vs apfsds i pola kilometra vs. kumulativno.
ljudi, uozbiljite se.

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 12470

K5 se ne sabira vec mnоži. Množitelj debljine oklopa je 1.XX. Imate podatke na NIISTALI sajtu.

http://www.niistali.ru/pr_secure/t72_en.htm

Citat:
Kontakt-5 ERA:

Total weight of ERA kit: 1.5 t
Total number of ERA sections: 26 pcs
Total number of 4S22 ERA tiles: 360 pcs
Number of ERA sections of the main tank parts:
on the turret: 8 pcs
on the glacis plate: 12 pcs
on side screens: 6 pcs
Tank front area protected by ERA kit:
at 0° course angle: > 55%
at ±20° course angle (hull): > 45%
at ±35° course angle (turret) > 45%
Increase of protection level:
against HEAT warheads: by factors of 1.9-2.0
against APFSDS projectiles: by a factor of 1.2




Verovatno podaci za tezi ERA oklop "Relikt"
Citat:The kit consists of a glacis plate ERA module, quickly removable ERA boxes fitted to the turret roof and sides and on the hull sides; and rubber-fabric screens for the hull sides.

The kit ensures increase of counter-APFSDS and counter-HEAT protection level of the MBT in the fire angles of ±20° (the hull) and ±35° (the turret).

* Counter-APFSDS protection increases by factors of 1.5-1.6;
* Counter-HEAT protection increases by a factor of 2.0;
* Coverage of the turret and hull surface: 60-68%;
* Weight of the kit: 2,300 kgs.

The ERA tiles do not detonate when hit by small arms bullets (up to 12.7mm), fragments of 125mm HE rounds or when exposed to incendiary mixtures (napalm).
The ERA kit can be installed and repaired by the Army field repair groups.


Poznato je da T72M+K5 oklopom je otporan na M829A1 granatu. Sa koje daljine? Pa ja sam svojevremeno pročitao 1000m što je odlican rezultat. U pitanju je bio test Bundesvera i Amera posle ujedinjenja Nemačke.

Sve vezano za C.O. su predpostavke radjene od strane amatera koji odlično poznaju materiju ali ipak nisu prišli C.O. u toku proizvodnje.
Koliko je težak je još uvek ???
Kakav oklop koristi je ???

Eto mnogi još uvek misle da T-90A ima kvarc ili keramiku utisnutu tokom livenja. A T-90A kupola je varena i nema ni kvarc ni keramiku vec novi tip oklopa koji Rusi su krstili "Napolitaka" ako sam ja dobro preveo (ruski nisam ucio).Oklop ima titanijuma ako je verovati onom što Rusi pišu po netu. Meni to miriše na kombinaciju koju ima i Leopard2: RHA+W+Ti.

Verovatno isti takav oklop bi bio primenjen na C.O. Znaci sve sto se znalo o T80 moze da se baci u vodu. Jer sada je 2007 godina a prototip C.O. je predstavljen 1997 pa verovatno mu je oklop promenjen od tada.

Takodje Indusi su tražili test T90 na zrno performansi sličnih M829A2. T90 kupola bez K5 je preživela test. Indusi paze šta kupuju. Pakistan vrlo lako može da dodje u posed kineskih PT topova i dugog kineskog zrna od DU.

I da pominjete da nizak tenk je nebitan u ratu. Pa jeste da moderna optika nece imati problema sa takvom metom ali elevacija topa hoce. Lepo to vam pise u tekstu iz Arsenala

Citat:
ODBRANA OD PRVOG HICA
Visina tenka od oko 1,8 m, na daljini efikasnog dometa tenkovskih topova (2,5 do 3 km) čini vidqivim crnog orla pod uglom manjim od jednog hiljaditog, pa je krajnje nepovoljno da se tenk
pogodio prvim hicem.


Verovatno Leopard 2 ne bi imao problem da ga pogodi jer mu je visina preterana, svi ostali tenkovi bi imali problem.
A da japanski i korejanski (koji je ipak jos uvek prototip) bi isto mogli da ga pogode zbog specifičnog oslanjanja.

P.S. Crni orao je minimum tezak 50tona a to je osnovni oklop tj. bez ERA. T-90 sa ERA tezi 46 tona. Znaci razlika nije 4tone nego verovatno 6tona i da kao sto rekoh minimalna tezina za orla je 50tona. Verovatno za varijantu sa 6 pari tockova.

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2007
  • Poruke: 889

m829a1 (2) je "silver bullet" od osiromašenog urana?
pitam jer nisam siguran. ako si mislio na silver bullet, čija je probojnost oko 1000mm rha na 1000 metara onda je netko u bundeswehru bio debelo pijan tijekom testa i/ili bilježenja rezultata. njemci su bušili t72m sa starom dm33 granatom na 2500 metara u testovima ranih 90tih. njena probojnost je značajno manja od uranskog penetratora, što bi značilo da kontatkt protiv apfsds projektila pruža dodatnu zaštitu veću od 500mm rha, što bi bilo više nego dvostruko u odnosu na deklariranu koja je smiješno pretjerana, što su pokazali testovi instituta iz Thuna, kada je kontakt oklop dozao svoju neučinkovitost protiv apfsds zrna.

što se tiče oklopa c.o. slažem se da je sve moguće, pa treba pričekati da se pojavi kakav predserijski primjerak (iako je, po svemu sudeći razvoj davno obustavljen) i bolja fotografija bez reaktivnog oklopa. onda su neka koliko-toliko utemeljena nagađanja moguća. do tada su svi podaci nerelevantni.

opet priče o indiji i t90 zavarenoj kupoli koja je preživjela pogodak penetratora od osiromašenog urana su hm.. nekako .. neobične.. s koje daljine je gađan tenk? može i t55 preživjeti pogodak penetratora od wolframa/os.urana ako ga se dovoljno udalji. toda paze što kupuju je vrlo, vrlo diskutabilno.

što se tiče pakistana, on ne samo da odavno raspolaže du zrnima, već je iste jedno vrijeme nudio na prodaju(sve dok jedna država nije ozbiljno priprijetila)
a izjava o kineskim pt topovima i du zrnima koji su isti ili bolji od rheinmetal 120mm l44+m829a2(misliš na američki silver bullet? opet pitam, jer ne znam točnu oznaku, ali mislim da je ta)
koji su to topovi i koja zrna ? (po mogućnosti da ih je isprobao netko drugi, a ne sami kinezi) misliš na 125mm sa ztz 99 ili 120mm sa onog lneobičnog lovca tenkova (mislim da je oznaka typ 89?) za oba kinezi kažu da su izvrsni, ali to je otprilike sve.

Dopuna: 19 Dec 2007 21:43

hehe opet zanimljive pretpostavke za c.o. zašto bi težinu t90 davali sa r.o., a orla bez r.o. ? i ja sliku c.o. sa podvozjem od 6 kotača nisam vidio, ako je imaš, molim te postaj. imam samo crteže, a slike prototipa sa 7 kotača.

offline
  • Pridružio: 23 Dec 2006
  • Poruke: 12470

Pa verovatno je DM33 testiran 1km an M829A1 na 2km.
M829A1 da to je srebrni metak. Upravo testovi u nemackoj su pokazali da M829A1 je neefikasan na 2km protiv T-72M K5.

M829A2 je napravljen da savlada K5 oklop. M829A3 je tu da savlada "Relikt". Ameri tvrde da se A3 pokazao odlicno protiv T72 sa Ukrajinskim "Nož" reaktivnim oklopom koje je verovatno bolji od "Relikt" oklopa.

Kinezi imaju DU zrno koje je duze nego sovjetska zrna. I po americkim informacijama vrlo je slicno M829A2. A sto se tice topova pa poslednje verzije 125mm imaju ludacki pritisak od 6500bara. E sada ne znam koliki je pritisak u 120mm L44 ali cini mi se da je 5000 ili 5500 bara.

Znaci kineski nov 125mm top + njihov DU zrno je verovatno bolje nego 120L44 i M829A2.

Rheinmetal 120L44 je ipak top iz '70 godina. Tada je bio nadmocan ali kako vreme tece 125mm su ga sustigle i prestigle.
Zato je tu 120L55 sa verovatno povecanim pritiskom.

Test T-90A je verovatno vrsen na 2 km. Sasvim je logicno da gola kupola prezivi na toj daljini jer je u pitanju znatno drugaciji oklop nego kod prethodnih (livenih) kupola.

Ne nemam sliku C.O. sa sest pari tockova. I kao sto smo rekli to je prototip tenka a ne serijski model tako da o njemu je glupo pricati. Isto kao kada sam ja ranije hvalio XK2 koji jos nije u proizvodnji.

A to zasto T-90 tezina je data sa ERA pa ja nisam naisao nigde na tezinu T-90. Svuda se razlikuje. Ako hoces da kupis taj tenk verovatno ces saznati koliko je tezak a ako nisi kupac Sad

Dopuna: 19 Dec 2007 22:01

Jos nesto. Meni nije jasno zasto T-72, T-80 i T-90 se testiraju na frontalni udar kada im je slaba tacka prsten kupole napunjen barutnim punjenima.



Dobro M1 treba da pridje da bi postigao ovakav pogodak (zbog elevacije cevi) ali verovatno RPG to moze isto da uradi.
Sta je uradjeno po tom pitanju? Sem pominjanja nekim posebnim kontejnera za svako punjenje i automatskog sistema gasenja pozara, ali to mi deluje ipak nedovoljno. Svi testovi koje sam gledao se svode na gadanje prednjeg dela tenka.
Zbog ovog problema Rusija bi trebala da ponovo razmisli o crnom orlu.

offline
  • Pridružio: 06 Maj 2007
  • Poruke: 889

ne, dm33 na 2500m. silver bulet nijemci tada nisu koristili u testovima.(mislim da se radilo o 1993.)

te tvrdnje o pritisku od 6500 bara su obična kineska propaganda. 140 mm l47 rheinmetal top,"state of the art", dakle najbolje što zapadna vojna industrija može proizvesti je dizajniran za 7000bara. vjerojatnost da su kinezi postigli gotovo isto s kopijom 125mm 2a46 topa, s kojom su se dosta mučili s trajnošću cijevi pri puno manjim punjenjima i tlakovima je mala. iako ništa danas nije nemoguće, to je zaista na granici nemogućega.

iz t90(lijevana kupola)+ kontakt 5 je 46480kg, informacija od jednog čovjeka iz tvornice koji se "zatekao" jedno vrijeme u hr.
što se tiče xk2, on je u odnosu na crnog orla daleko odmakao. napravljena je i nulta serija i tenk je pred uvođenjem u upotrebu.

testiraju se na frontalni udar jer je frontalna zaštita najviša.
ova slika je nažalost česta i rezultat je nepostojanja zaštite barutnih punjenja. to je navodno uspješno riješeno u ddsv, no kako to je već stroga tajna(i valjda jedina koja je u hr uspješno sačuvana jer nitko ne zna ili ne želi reći kako je to učinjeno). dakle, nekom logikom, ako može ddsv, mogu i rusi(jest da je ddsv imao svesrdnu pomoć njemaca i šveđana te švicaraca, u znanju i materijalima, ali gdje su rusi naspram ddsv-a pa bi to trebalo kompenzirati ove strance)

gašenje požara tu ne može pomoći. automatsko gašenje halonom ili drugim sličnim primjenjivo je i korisno na motoru, ne i u borbenom odijeljku. pitanje je što s automatskim punjačem ako se svako punjenje postavi u zaseban kontejner kakav ima merkava npr? najjednostavnije i najjeftinije rješenje je postavljanje reaktivnog oklopa koji bi u cjelosti pokrio kritični dio bočne strane tenka.

no, ruse taj problem baš i ne zamara, budući da su za tu konstrukcijsku manu znali od početka, i nisu prstom makli da je isprave..

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 746 korisnika na forumu :: 26 registrovanih, 5 sakrivenih i 715 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 2918 - dana 22 Nov 2019 07:48

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., babaroga, cenejac111, dankisha, dekao, dragon986, Dukelander, h8propaganda, KUZMAR, Leonardo, Marko Marković, MB120mm, mrkanidja, nenad81, panonski mornar, pjaka2001, sasakrajina, segax1, sovanova95, stug, Toper, VaRvArI 85, VJ, voja64, Yellow Pinky