Tendencije razvoja savremenih tenkova

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mala ispravka T-84 je Ukrinski tenk. Nas je M-84. A T-90 nisam siguran da je igde ucestvovao u borbama. Sto se tice T-72 iz 72 i danas dosta se razlikuju.

Reaktivni oklop koriste i zapadnjaci. Samo su ga rusi nesto vise usavrsili.

Ono sto je zanimljivo kod T-90 je njegova mogucnost da reaguje na ispaljenu raketu (tu ne govorim o RPG vec recimo iz helikoptera). Kompjuter preuzima - ispaljuje se dimna zavesa i tenk se sklanja sa pozicije brzim manevrom. A tu opet igra ulogu tezina i veliki tockovi. Kad je rec o tim tockovima imaju prednost kod T90 (T72) u odnosu na one kao kod T80 (slicni su kod zapadnih). Pruzaju nekakvu dodatnu zastitu i bolji su za brze manevre u stranu.

Misli da je trenutno T-90 jednako nereala u nasoj vojsci kao i Abrams. I to iz raznih razloga...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@leonard

I sta se postize tim "brzim" manevrom u stranu? Pre ce biti da Stora sistem baca aerosol kanistere da bi zbunio laserski vodjenu raketu. A sta cemo sa radarski vodjenom raketom?

Ja sam za nabavku ukrajinskog Zaklon sistema za nase M-84(ako ga uposte prodaju ili proizvode).

Sto se tice ubrzanja tu je najbolje resenje mlazna turbina. Nisu za dzabe konstruktori crnog orla upravo predvideli turbinu a ne dizel motor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

da li mi neko moze reci da li su egipcani na bar lev liniji maljutkama unistavali ciftejne ili M 60 tenkove
i o tenkovskoj bici koja je vodjena na golanskoj visoravni 1973
zatim sta rade kuvajcani sa svojim abramsima ako ih uopste poseduju

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eto mene opet...

O sofisticiranosti tenkova i filozofiji gradnje...

Istina je da su ruski tenkovi tokom Hladnog rata ili barem na pocetku bili manje sofisticirani, tj. lakse se njima rukovalo. S druge strane, oni su oduvek bili tezi za odrzavanje, tipican primer je neprihvatanje pogonskog bloka, dok se na zapadnim tenkovima jos na prvim tenkovima sa zadnjim motorom i transmisijom oni mogli ukloniti "u jednom komadu", sto u velikoj meri ubrzava zamenu motora i popravku neke komponente. Rukovanje je oduvek bilo jednostavnije sa gledista clanova posade, ali je ergonomija katastrofalna u odnosu na zapadne tenkove: pocev od fizicke lakoce upravljanja, preko skucenosti i nedostatka uredjaja za klimatizaciju, koji su tek nedavno uvedeni. Zrtvovanje udobnosti posade u velikoj meri smanjuje njene mogucnosti za iskoriscavanje svih potencijala tenka, a posada je na apsolutno prvom mestu. Dzaba ti najbolji oklop, top, projektili, brzina, SUV, ako posada nije u stanju da to iskoristi. Dzaba ti more tenkova ako nisi u stanju da iskolujes dovoljno dobrih tenkista - tada su oni samo topovsko meso.
Rusi su oduvek gradili mnogo tenkova, kao kompenzaciju za niskoobrazovani profil stanovnistva, sto vuce korene jos iz perioda pre Dr.sv.rata. Zapad nikada nije mogao da parira ovoj brojnosti i iz tog razloga, napravljena je defanzivna strategija za odbranu Z. Evrope. Upravo je to razlog zasto su zapadni tenkovi oduvek bili vise orijenmtisani na defanzivne akcije, sto se vidi i iz njihove konstrukcije: dablji oklop kupole nego tela, jer je telo trebalo da bude zaklonjeno grudobranom, veca depresija topa za gadjanje sa visine prema dole, nije koriscen automatski punjac jer je - ovo ce mozda biti neverovatno, ali je tako - brzina gadjanja u kratkim vremenskim intervalima veca sa puniocem nego automatskim punjacem (nakon toga bi se tenk morao skloniti na sledeci polozaj) itd. Bilo je pokusaja da se napravi aut.punjac, ali su to oduvek bili mnogo brzi punjaci nego ruski: na propalom americko-nemackom projektu MBT-70 je to bio lancani tip u nisi (kao na Leclercu), revolverski u nisi ili punjaci ispod kupole takodje sa lancastim pogonom. teznja da se dugo odrzi jedan tenk u upotrebi uz mnoge modifikacije i modernizacije i cinjenica da je covek bio u stanju da rukuje municijom sve vecih kalibara gde je vremenom izbacena mesingana caura (po meni greska), ostavio je mnoge zapadne zemlje bez aut.punjaca vrlo dugo.

O strahu od T-72...

Zapadnjaci se nisu toliko bojali T-72, koliko prethodnika T-64, koji je oduvek bio tehnicki mnogo sofisticiraniji, imao je bolji oklop, bio brzi i dr. T-72 je vise bio problem zbog masovnosti i slobodnog izvoza, gde su ga neke zemlje sa kojima su Ameri imali problema slobodno mogle kupovati. Ameri do pojave Abramsa nisu imali odgovor na T-72, a kamoli T-64. Tu je bio M-60: pouzdan, ali spor i u kasnijem periodu nedovoljno oklopljen tenk sa preslabim topom do pojave prvih generacija APFSDS projektila osamdesetih (mada su i one bile prilicno nategnute i mogle su uspesno dejstvovati samo sa udaljenosti ispod 1000 m). Stvar je u odredjenoj meri popravilo uvodjenje termalnih sprava na verziji A3TTS, ali protiv ogromnog broja rukih tenkova u napadu, generalno nije moglo biti uspeha. Chieftain je bio bolje oklopljen, imao je jaci top, ali je i njih bilo premalo. S druge strane i Chieftain i T-64 su imali problema sa pouzdanoscu motora (vrlo slicnog tipa, sa klipovima koji su se kretali jedan prema drugom i imali zajednicki radni prostor - nije bokser tipa). T-80 je samo poboljsana verzija T-64, sa gasnom turbinom, kao "lek" za los motor.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sebab
mislim da je kasnije zamenom GTD5 sa GTD6 Morozova, poboljšana pouzdanost T-64 u exploataciji i da je nekako nepravedno potisnut zbog masovnosti serije T-72.
@
Već dugo pokušavam da odgonetnem vrstu oslanjanja kod T-64, jer su osloni točkovi manji nego kod serije 72.To upućuje ili na poboljšane torzione štapove u kombinaciji sa poboljšanim amortizerima ili hidro-pneumatsko oslanjanje.
Voleo bih da dobijem odgovor potkrepljen nekom slikom ili skicom.Hvala.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@sebab
mislim da je kasnije zamenom GTD5 sa GTD6 Morozova, poboljšana pouzdanost T-64 u exploataciji i da je nekako nepravedno potisnut zbog masovnosti serije T-72.
@
Već dugo pokušavam da odgonetnem vrstu oslanjanja kod T-64, jer su osloni točkovi manji nego kod serije 72.To upućuje ili na poboljšane torzione štapove u kombinaciji sa poboljšanim amortizerima ili hidro-pneumatsko oslanjanje.
Voleo bih da dobijem odgovor potkrepljen nekom slikom ili skicom.Hvala.

Vesanje T-64 je kao i kod T-72 sa torzionim stapovima/oprugama. Jedino se koriste hidraulicni amortizeri. Korisceni su manji tockovi, ali je to verovatno zbog zelje da se masa vesanja smanji i njihov hod je veci, cime se obezbedjuje veca brzina po losem terenu. Pouzdanost je poboljsana, medjutim, sa tim motorima je bilo problema i mnogo kasnije, jer se pokazalo, da su kasnije verzije bolje za rad na visim ambijentalnim temperaturama. U odnosu na poznatu seriju V-12 motora sa T-55/62/72, ukrajinski motori su 5 puta skuplji, ali su kompaktniji i imaju duzi radni vek, koji je, opet kraci nego kod zapadnih, posebno nemackih dizela.

Sve u svemu, T-64 je bio vrlo napredan tenk kada se pojavio, ali je ujedno i bio vrlo skup, u odnosu na npr. T-55. S druge strane, oklopna zastita i top su obezbedjivali prednost nad zapadnim tenkovima, bar na papiru.

Saljem link za sliku:
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www......l%26sa%3DN
Na slici se vidi vesanje bez ikakvih spoljasnjih elemenata, sto govori u prilog tome da se radi o torzionom vesanju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajd malo o seriji tih ruskih tenkova .

Dakle, T64 je nastao na bazi prethodnog tenka T62, koji je bio uveden u naoruzanje 1962 i proizvodio se nekoliko godina. Od njega je redizajnom svega i svacega nastao u birou Morozevljova u Ukrajini ( Harkov) poboljsan tenk OBJEKAT 434 koji je dana spoznat kao T64. Tenk je uveden u naoruzanje 1967 godine. Inace, prve serije tenkova su bile blagi uzas za sve, od vojnika koji su ih koristili do ljudi koji su ih odrzavali.

Ti problemi su vodili tome da je tim iz Vagonke ( isto fabrika tenkova) ponudio resenje. Njihov predlog je da se ugradi poboljšana verzija dizel motora V-45 iz tenka T-62, da se sistem oslanjanja zameni sa sistemom oslanjanja razvijenim za OBJEKAT 167, a nepouzdani punjač zameni sa kasetnim punjačem razvijenim u projektantskom birou Kovaljeva i Bistrickog. GBTU je odobrio ovaj program 1967 i tako je nastao tenk OBJEKAT 172. Iako je na početku bila namera da se dobije tenk koji je u svemu osim motora sličan tenku T-64, na kraju razvoja dobijen je sasvim novi tenk. Daljim razvojem OBJEKTA 172 i ugradnjom poboljšanog motora V-46 dobija tenk OBJEKT 172M.

Odgovor iz Harkova je bio da je otklonio većinu tehničkih nedostataka sa tenka T-64 i stvara OBJEKAT 437 koji umesto topa od 115 mm ima top od 125mm D-68. Serijska proizvodnja tog tenka pod oznakom T-64A počinje 1969 godine u fabrikama u Harkovu i Omsku, dok se u Njižnji Tagilu nastavlja proizvodnja modela T-64 prvenstveno za izvoz.Problem koji je ostao kod tenka T-64A je vrlo visoka cena. Sobzirom da je zbog upotrebe jednostavnijih voznih komponenti i jednostavnijeg sistema upravljanja vatrom OBJEKT 172M trebao u proizvodnji da bude jeftiniji za 40% vlada daje naređenje fabriciu Njižnji Tagilu da počne sa proizvodnjom OBJEKTA 172M i obustavi proizvodnju tenka t-62. Time počinje život danas jednog od najpoznatijih tenkova sveta, tenka T-72.

T64 tenk je bio osnova za razvoj koncepta OBJEKAT 219 koji je započeo 1969 godine u fabrici Kirov u Lenjingradu. I za njega je ugrađen veliki broj komponenti iz tenka T-64 pa jje cela konfiguracija bila slična njemu. Sam projektantski tim iz Lenjingrada nije bio zadovoljan sa sistemom oslanjanja sa T-64 pa ga je zamenio sa konvencionalnim torzionim štapovima. Iz nepoznatih razloga doneta je odluka da se počne sa proizvodnjom tenka T-80 i to samo tri godine posle uvođenja u naoružanje tenkova T-72 i T-64A i samo 9 godina posle uvođenja u naoružanje T-64. I ovaj tenk imao sasvim drugačiji sistem motora, transmisije, oslonih točkova, gusenica itd. Sa samim tenkom T80 ponovila se priča kao sa tenkom T-62, motor je bio nepouzdan sa vekom upotrebe od samo 500 sati, potrošnja je bila veća... Ipak iako je imao sličnu oklopnu zaštitu i vatrenu moć njegove brzinske karakteristike su bile bolje. Neznatno po otpočinjanju proizvodnje došla je direktiva da se počne sa programom unifikacije za ova tri tenka. Tako je na tenk T80 postavljen usavršen top i sistem upravljanja vatrom sa tenka T-64B.

Ono što stoji je da su tenkovi T-80 i T-64 bili znatno savremeniji i skuplji od tenka T-72 pa su u prvo vreme bili namenjeni za naoružavanje tenkovskih diviziona velike borbene gotovosti. Takođe je na njima vršana i modernizacija pa je na T-64 uvedena u naoružanje raketa 9K112 KOBRA i završilo se sa usavršavanjem kada je ugrađen motor 6TDS od 735 KW ili 1000 KS sa kojim je probalo da se dosegnu performanse tenka T-80. Posle toga fabrika u Harkovu je prešla na proizvodnju tenka T-80 koji se tada već proizvodio u fabrikama u Lenjingradu i Omsku. Tada sredinom osamdesetih u proizvodnji ostaju samo dva tenka, skuplji T-80 (fabrike u Harkovu, Lenjingradu i Omsku) i jeftiniji T-72 (fabrika u Njižnji tagilu).

Ponuda je opet povećana kada je tim iz Harkova napravio tenk T-80 sa dizel motorom 6TDF kao alternativu torbinama.

Usput receno, u bivsem SSSR samo 1988 godine je proizvedeno oko 3500 tenkova, 1989 je smanjena na 1800, a 1990 je prestala u Lenjingradu. To govori koliko je raspad SSSR uticao na proizvodnju i razvoj tenkova.

Eto, ovo je mala istorija tenkovske porodice koja pravi probleme svima na svetu. Slicni a mnogo razliciti.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Niko nije reko nista o ovim tenkovima. Dobro to su derivati ruskih...
Type 96
http://www.centurychina.com/cgi-bin/anyboard.cgi/p.....V=0&p=
http://en.wikipedia.org/wiki/Type_96
Type 99
http://en.wikipedia.org/wiki/Type_99
http://www.china-defense.com/armor/type98/type98_1.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma nesto sam trazio ovih dana po internetu podatke i snimke o tenkovima koji su i ovdje spominjani i gledao sam razne Top 10 liste tenkova, ni sa jednom se nisam mogao sloziti. (vasi postovi su mi najvise sluzili kao orijentir)
Sad neznam koliko bi bilo pametno da u okviru ove teme pokusate napraviti top 10 listu tenkova koji su u "operativnoj" upotrebi u raznim zemljama, odnosno koji sada sluze kao "MBT", prototipske serije ne bi dolazile u obzir, znaci samo ono sa cim se trenutno ratuje.

primjetio sam da svi dosta paznje posvecujete "topu", "oklopu", "manevarskim sposobnostima".
sada neznam koliko ulogu ima cijena, ali recimo da nema.

neznam moze li se uopste napraviti takva lista, jer koliko sam shvatio svaki ima neku "oblast" u kojoj prednjaci.

ukoliko bi ovo pokvarilo temu, ne obracajte paznju na ovaj post.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eh pravnik vidis to i jeste problem, svaki od navedenih tenkova ima svoju prednosti i mane, tako da moras prvo da pogledas kako ces takticki da ih upotrebis pa onda da dodjes do procene.

Ja ipak, zbog manevarskih sposobnosti dajem prednost ruskim tenkovima, a i jednostavniji su za rukovanje tako da ne moras da imas profi vojnika a i taj prvo mora da se uvezba, pa da se snadje.

Mislim da se nijedan tenk nije pokazao toliko dobar, da nije dobar ne bi toliko dugo opstao (naravno i pored svojih mana) kao T-72 i zato glasam za njega i derivate kao npr. M-90A koji su posle nastali od tog tenka.

Na drugom mestu bih stavio Merkava IV., jednostavno taj tenk je stvoren za teren na kojem je u upotrebi a ima zaista i jako origanalna dobra resenja.

Treci Leopard 2 koji je dugo smatran (a neki to cine i danas) najboljim tenkom sveta. I jeste dobar, ipak i on ima manu a to je tezina.

Cetvrti je Le Clerk, tenk je zaista najmoderniji tenk na svetu, ako mozemo tako da kazemo, problem je samo sta ce da radi kad mu otkaze elektronika.

Peti je, naravno americko cudo Abraams, dosta jak oklop, ali i dosta tezak, i naravno elektronski nabudzen.

Sesti britanski Challenger 2, takodje jako kvalitetan tenk.

To bi bio kraj moje liste. Ako pogledas tacno razlika izmedju ovih tenka ima ogromnih sto se tice koncepta, ali opet odlucuju zaista nijanse, tako svako ima svog favorita.

I kazem sve zavisi kako ces tenk da upotrebis a kako vreme ide, menjaju mu se i zadaci. Nema vise klasicnih tenkovskih borbi tenk na tenk kao u WWII. Dosta ih potiskuju sve vise dobro opremljeni transporteri, tako da se menja i taktika upotreba tenka a samim tim i uporedjivanje postaje dosta tesko. Toliko od mene.