PVO Iraka je oborila 97 aviona po nekima, već sam i zaboravio izvor.
Moja majka je na predavanjima istorijskog faksa sredinom 50-tih čula sledeće od jednog profesora:
-Prvih 50 do 100 godina su politika, a posle počinje istorija-
Dakle nećeš nikada saznati američke gubitke. niko ne može toliko dugo da živi. Pogotovu što oni imaju sasvim drugi sistem klasifikovanja gubitaka takozvani anglosaksonski sistem. I koriste ga za gubitke u II sv. ratu koji TAKO objavljeni ne mogu da se porede sa ruskim ili nemačkim gubicima.
Odličan primer to što je video Dobri u Skoplju. Po tim kriterijumima se takav gubitak ne vodi kao gubitak od neprijatelja i kao takav se ne uvodi u OBORENE avione, već pod drugom stavkom gubitka. A te podatke javnost će videti tek za mnogo godina kada arhive postanu dostupne SVIM običnim istoričarima.
Nije ni kod drugih mnogo bolje. Na primer jedan Rus je posle dugog rada uspeo da ima dokumenta za SAMO 46 Fantoma-2 i 50-tak MiG-21 u Vijetnamu. Razlika je što su Rusi PUSTILI kompletna dokumenta za Korejski rat a Ameri nisu. Posle Koreje ni kod Rusa nemaš ništa sigurno.
Svojim ocima sam video kako skopska televizija "A1" prikazuje A-10 sa razbucanim motorom i krsinom od onog dela izmedju kabine i motora, na aerodromu Petrovac. I kako se amerikenjski vojnici motaju oko jednog pilota, dok drugi lezi, plastificiran ispod krila. Kasnije je ta TV stanica imala strasnih problema zbog tog, i drugih "prosrpskih" (citaj istinitih) reportaza i vesti.
I licno sam video kada je jedna strela-10 "Igla" pogodila drugi A-10. Levi, cini mi se, motor mu je strasno dimio, (sto bi rekli u mom kraju "ko da gori gumene opanke"), gubio je visinu i odleteo prema Skoplju (doduse, od Prohora Pcinjskog sve je prema Skoplju sto ide na jug).
Veruj mi na rec, nisam bio "pod gasom" pa da mi se pricinjava, bilo je pre podne. Nazalost, bio sam okupiran drugim problemima, pa tada nisam zapisao datum.
Znam za 2 A-10ke koje su oštećene nad Kosovom: 2. i 11. maj 1999.
Citat:On May 2, the A-10 community nearly avoided a loss when a Hog flying near G-town (misle valjda na Gnjilane) was hit by a shoulder-launched missile at medium altitude, suffering engine damage and external damage to the aircraft. The Hog's engine cowling was ripped off and shown on Serb television as evidence of a downed aircraft. Given the type of damage suffered in the missile attack, it seems likely that the cowling shown on television was from the same A-10 that was hit. The pilot safely returned the aircraft to a friendly airbase in Skopje, Macedonia. The missile strike showed both the heavy use of MANPADS by Serbian forces, as well as the risk posed by these missiles, even at altitude.
............................................
On May 11, another A-10 was reportedly hit.
The aircraft then returned to Gioia del Colle. It was only after taxing into the de-arming area that personnel noticed damaged to the underside of the A-10. The FM antenna had been torn away, and there was a large dent on the underside and a black scorch mark. A SAM is believed to have exploded nearby, with Capt. Short having a lucky escape'
Meni je od rukovodećih starešina 3. RD najpozitivniji Boško Dotlić. I Dani i Aničić su osim svojih neospornih kvaliteta pokazali i neke svoje loše strane, ali o majoru Dotliću nisam još video da je iko ikada rekao nešto loše. Čovek je komandovao svojom smenom, srušio komandanda američke eskadrile i skromno ostao van domašaja i prepucavanja među ostalom dvojicom komandanata smena i dosadnih novinara koji vole da personifikuju jedinicu u jednom čoveku.
Ljudi pazite sta, i kako, pisete o zivim ljudima. Ako nista drugo, imaju decu. Covek ima dobre i lose dane, u vojnickom poslu posebno... Ne kitite ljude necim sto ne zasluzuju.
versus ::Ako deca nekritički preuzmu mane svojih roditelja teško će postati bolji ljudi...
Neces ni ti biti nista bolji ako izneses tudje mane. Kritikovati coveka je u redu, licem u lice. Ovako, ne. Uostalom reci nekom nesto u lice je cin gradjanske hrabrosti.
A deca uvek nekriticki posmatraju svoje roditelje. Zato su deca deca a roditelji roditelji.
@ dobri covek - neću da polemišem. I Dani i Aničić su pre svega odlični oficiri jer rezultati govore - njihova jedinica je ubedljivo najbolje ratovala što ne može biti ni čista sreća ni slučajnost, ali poredim njihov odnost sa javnošću sa trećim starešinom te iste jedinice. Njih dvojica su sami iznosili prljvštine jedan o drugom (a bogami nesvesno i o sebi) a ne ja. Možeš pročitati "Smenu", ili pogledati
A deca jednom i odrastu.
Ja tu nemam šta da dodam.
Kraj
Da bih ja procitao knjigu koja govori o tom ratu, cekacu barem jos desetak godina. Da se slegnu stvari. A u pravu si. Govoreci o drugom, govorimo i o sebi.
I ne pada sneg da pokrije breg, no da svaka zverka svoj trag pokaze.
@versus
Кажеш "Njih dvojica su sami iznosili prljvštine jedan o drugom (a bogami nesvesno i o sebi) a ne ja."
Када је Золтан Дани износио "прљавштине" о Ђорђу Аничићу? Vice versa, овај други је износио свашта.
Чиста радозналост, да се разумемо, nhf. Одгледао сам све могуће клипове и на тв сам гледао филмове - и нисам видео да је Дани унизио улогу Аничића. Ако имаш неки текст, клип, линк да ме разувериш - молим те да постујеш (или да ми пошаљеш на пп).
Dopuna: 15 Maj 2012 13:11
victoria ::Momci,jedan Harijer je pao kod Zenice,čitav grad je video kada se vukao zadimljen,radio Zenica je to objavila ali samo jednom.Posle toga ćutanje.
Из сумњивих извора:
26.04. 4:30 Zenica, Bosnia Harrier (probably British)
Iz knjige "Smena" o obaranju američkog F-117A.
U prošlom broju je najavljen feljton u Korenima, a od ovog broja je i krenuo. Ići će u velikom broju nastavaka.
Citat:Petak, 26.03.1999.
U 02.00 moja smena je došla na tehniku na vatrenom položaju. Više umorni nego ranije, nenaspavani, prljavi, ratno neiskusni. Jedino što mi se mota po glavi je saznanje da moramo biti veoma oprezni i taktički pokušati da uradimo nešto. U pitanju su sekunde i mnogo znanja skoncentrisanog u kratkom vremenu. Važno je da svako odradi svoj deo posla. Jedino tako – timski. Svako se nosi sa svojim mislima i osećanjima.Koji je danas dan rata? Prebrojavamo naglas. Od srede ujutru, do danas, spavali smo svega nekoliko sati. Bedan mi je posao. Učio sam školu da nosim čizme. Još se nisam umio, osećam smrad svoga znoja, noge su mi u vodi. Čizme su potpuno nove, ali već se osećaju na znoj. Između prstiju na nozi je blato. Vreme prolazi, a ja, rukovalac gađanja, kao u transu posmatram jednolično okretanje crte određene dužine na osmatračkom radaru. Sa Operativnog centra Komande 250. brigade PVO hrabre nas da je potpukovnik Bacetić komandant 7.raketnog diviziona sa smenom oborio jedan avion.
