Kosovska bitka

• 3Ovo se svidja korisnicima: HP 35, radionica1, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Селџуци нису били Арапи. "Црни Арапи" из наше епике су Африканци.
"Па повика Црни Арапине,
па повика из грла бијела..."

Још поодавно је, сада пензионисани, проф др Раде Божовић, арабиста, одбранио дисертацију о Арапима у нашој епици (није ми при руци, нисам сигиран за тачан наслов ).

• 4Ovo se svidja korisnicima: mikrimaus, Bane san, radionica1, FOX
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Crni Arapi, malo kasnije:

• 4Ovo se svidja korisnicima: HP 35, Bane san, radionica1, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SVEVID ::On ih je verovatno skupio od Turaka Seldzuka i odredzenih fanatika za veru,koji su isli u verske pohode da se zrtvuju za veru.
Sumnjam da ih je od bilo kojih Turaka mogao sakupiti za gardu, a ne za pohode. Kako je došlo do toga da doseljenici Turci nametnu svoj, strani jezik i novu religiju u Anatoliji i drugim delovima Male Azije nepoznato mi je. Današnji Tuci imaju svega par posto zajedničkog sa Turcima iz centralne Azije. Uglavnom je reč o starosedeocima iz Male Azije i mešanju sa narodima iz carstva i šire, jer je to mešanje dobrim delom bilo nasilno (npr. belo roblje sa prostora današnje Ukrajine i Rusije).

Turci (ovi današnji i njihovi pretci) su imali relativno malu populaciju u odnosu na sve ostale narode koje su potčinili. Njihova populacija je ekspolodirala posle drugog svetskog rata, te to stvara pogrešan utisak. Posle prvog su imali tek koji milion više od kraljevine SHS. Zato je kod njih način regrutovanja morao biti drugačiji nego kod evropskih naroda. Janičari ne predstavljaju puko iživljavanje nad pokorenima, već je to bila nužda kako bi se očuvali njihovi interesi. Uostalom, srednji vek ne poznaje nacionalizam. Jezik kojim se govorilo je bio ključan, a ne rasna ili nacionalna ''čistota''.

Kad je reč o tamnoputim robovima treba imati u vidu da se s njima u arapskom svetu daleko više trgovalo nego recimo u Americi. U države je uvezen jedan mali broj. Svi ostali predstavljaju potomke. Ovamo su uglavnom kastrirani ...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako ih nije bilo mnogo kao su mogli posle poraza na Plocniku, bileci, i Kosovu gde us szajedno sigurno izgubili 30,000 ljudi, najmanje, da se oporave vec sledece godina...
odakle su njima pristizali ljudstvo nemam pojma

• 4Ovo se svidja korisnicima: Bane san, HP 35, Georgius, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leonardo ::SVEVID ::On ih je verovatno skupio od Turaka Seldzuka i odredzenih fanatika za veru,koji su isli u verske pohode da se zrtvuju za veru.
Sumnjam da ih je od bilo kojih Turaka mogao sakupiti za gardu, a ne za pohode. Kako je došlo do toga da doseljenici Turci nametnu svoj, strani jezik i novu religiju u Anatoliji i drugim delovima Male Azije nepoznato mi je.
U vreme o kojem govorimo Turci Osmanlije i Seldzuci su uspeli vec da asimiluju starosedelacko Romejsko stanovnistvo.
Prilikom osvajanja Burse stanovnistvu je ponudjeno da prihvati islam i nastavi sa ''zivotom'' sto je ono prihvatilo.Verovatno je bilo prilicnih sloboda kod Osmanlija i veliki broj Romeja je presao u islam.
A i gradove su nastanjivali trgovci kojima je ''posao'' bio najvazniji a ne vera.
I sacuvati materijalnu imovinu najvaznija stvar na svetu.
Kako im je to uspelo slazem se da je bitno pitanje koje trazi posebnu analizu

Murat je imao svoju vojsku koju je vodio u ozbiljne kampanje i pomocnu koja je bila za ''trosenje''.
Mislim da je nju sastavio od Seldzuka i drugih vazalnih muslimanskih naroda.

Njima nije preterano ''verovao'' i bio je upravu jer su prvom prilikom koja im se ukazala Izdali su Osmanlije tj u bici kod Angore 1402.

• 6Ovo se svidja korisnicima: Skywhaler, djboj, Krusarac, HP 35, Bane san, radionica1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

worrior ::Ako ih nije bilo mnogo kao su mogli posle poraza na Plocniku, bileci, i Kosovu gde us szajedno sigurno izgubili 30,000 ljudi, najmanje, da se oporave vec sledece godina...
odakle su njima pristizali ljudstvo nemam pojma
Jeste u pravu si Turci su u tih par sukoba izgubili do 30 000 vojnika
Otprilike Plocnik 5 000 ,Bileca 10 000,Kosovo 15 000
Ali i Srbi su izgubili bar 15 000 u tim sukobima
To sto su Turcu uspevali brzo da nadohnade svoje gubitke presudilo je ishod ratova u njihovu korist

Kako im je to uspevalo????

Za razliku od meropsa i sebara u Srbiji ,Turci seljaci su bili slobodni,nisi bili polurobovi
Islam je zabranjivo da muslimani budu u tako zavisnom polozaju kod svojih spahija
Bavili su se vecinom stocarstvom.
Na poziv sultana svaki podanik mogao je da se prijavi na vojni pohod,koji su bili vojne pljacke i svaki i obican seljak vojnik se mogao nadati ratnom plenu.
Balkan je bio bogata regija za pljacku.

Opet sasvim suprotno od njih sebri i meropsi nisu bili slobodni.
Kakvi slucajno da ih Feodalac naoruza!!!
U Dusanovom zakoniku sebri na zboru,a to moze da bude i tri coveka su nagrabusili

U sustini lako je problem kvantiteta mogao da se resi u Srpskoj Feudalnoj vojsci sa naoruzavanjem seljaka i stvaranjem od njih mnogobrojne pesadije koja je bila potrebna za borbu protiv Turaka .
Da su Srpski seljaci vezbali kao Engleski koji su terani na vezbanje lukom i strelom,gde bi im bio kraj

Ali to Feudalcima nije bilo nikako u interesu .Tek je Stefan Lazarevic pod nuzdom kad je sve krenulo naopako, poceo da pravi Pronije i naoruzava seljake ali bilo je dockan.Nedostatak seljaka za poljuprivrednu proizvodnju nadohnadjivalo je verovatno pojacana proizvodnja srebra u vreme Despotovine kojim se kupovala hrana koja je bila u deficitu.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, djboj
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kod engleza nisu vezbali klasicni feudalni seljaci nego slobodni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

evo malo da se procita o merposima, otrocima i stalezima i naravno serbrima

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

isto tako neka se postavljaju linkovi ako ima i za Turke i Vizantijce, pa i ostale

u clanku lepo pise da je Serbi moraju da radi dva dana u nedelji za vlastelina, a kod Viznatijaca jedan dan u mesecu. Ako se na to stavi sta je SVE VID napisao za Turke, da su bili slobodni, onda cemu cudenje, za taj raskorak izmedju podanika i vlastele

1. Plemici
2. Lokalni vlastelini
3.Crkveno

grujic je pisao o Valstelinstvu Sv Djordja u Makedoniji...Kada sam video Imanja po makedoniji, pomislio sam ko je ovde kralj? Vukasin, ili ti iz Vlastelinstva. Kralj Milutin je prokleo bilo koga koji bi hteo da uzme ta vlastelinstva od tih porodica sto su mu pomogla u vladanju,,,,i tokom 200 godina vladanja, koliko ih je bilo i na ostalim teritorijama..

U prevodu Drzava u Drzavi..


Kada uzme na to i d je kod turaka sve prpadalo Sultanu, dodje se do veome zanimljive konstastacije da je Kraljevima bilo veoma tesko sa plemicima, niti su mogli da uzimaju seljake za vojsku, niti su mogli neke globe da udaraju, a oni su menjali svoje zakletve kako se smanjivalo carstvo...pa malo kod Marka, pa malo kod Vuka, pa malo kod Lazara....i sve se svodilo na politicko delovanje, dok turci nisu dosli blizu, onda su sa Turcima poceli direktno da pregovaraju.

Crkva je posebana prica, kao i danas sa vracanjem poseda Crkvi, a nemaju narodne kuhinje da hrane bezkucnike. Neka mi neko objasni poente tih imanja za Crkve i tada i danas..ako sve sto imaju ne daju narodu...asto su se plamici urkivali da daju sto vise CRkvi?

Tako da kada sve saberes, da li je starno bila kolona od Pristine do Krusevaca a Lazarovo premastanje tela...Ako su oni jedini ostali zivi, sta je bilo to da ih je vezalo za tu politiku dusanovig zakonika, ovaki mi zvaci da je jedini strah bio od poturcavanja, a manje da ce vise da rade.

ali u svakom sucaju potvrdjuje da je Crkva bila vazan faktor rabljenja narada, i da razla izmedju Pecke i Ohridske arhieskopije je bilo vezano i sa Posedima, taksama, a ne a podrske narodu, jer oni bi placali i pod jednom ili drugim...i kada je do toga doslo pod Mehmedom Pasom do toga, od imanja Ohridsje arhieskopije su dobili jedno veliko nista gde su bili turci. Tako da ne verujem u tu tezu Polu Grci...to je pliticki proglas, a ne kako su se seljani osecali...bili bi polu turci da du manje radili...neko ko zna, mogao bi da napise kako su turci tretirali seljake, po dolasku.....

neko je pomenu i Engleze, pa neka se napsise i kako su englei bili podeljeni...u vezi treninga, ratova, oduimanja imovine, regrutacije itd...a ne da se krurcimo sa viljuskom, a oni mozda mali veca prava nego mi. ili seljak kod Zignimda, Mlecana, Nemaca?

• 5Ovo se svidja korisnicima: djboj, Skywhaler, amaterSRB, HP 35, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Први период (можда чак и пола времена) власти Османлија, сељаку-себру било је много лакше но под домаћом властелом. Док је нашем властелину радио 2 дана недељно, аги је био дужан 2 дана аргатовања годишње. У аспру се знало колико прихода уживалац тимара има од жита, поврћа, воћа, стоке, меда, колико кола дрва и сена је село обавезно да му испоручи. Озбиљна држава, уређен систем, нису били баш примитивци и варвари, стереотип из филмова В продукције. У противном, зар би опстали толико, па још на 3 континента.
Савети о одбносу према раји које је народни певач приписао умирућем Мурату, нису биле баш празне речи. Систем је био свеснији од многих данашњих да од те раје живе, па су се трудили да их (са)чувају.
Натрчах на интересантне детаље дефтера (пореске књиге, адекватно озбиљне, сувопарне и тачне), где неког самохраног и немоћног старца Рашка ослобађају свих дација (нема, и одакле!?). Извесну удовицу Брену (стварно се тако звала!), са ситном децом, док синови не поодрасту, ослободише да плаћа само 20% ... Чик да неко од актуелних харачлија покаже и трунку таквог саосећања.

Што се Туркијских народа тиче, не знам за хапло групе и ДНК, али лингвоистички, културолошки итд, још су довољно блиски. Данашњи Турчин и Азер могу да комуницирају барем као Кикинђанин и Лесковчанин, можда и боље.
Млађан, пред Нову '78. у авиону из Москве за Лењинград седео сам поред 3 чиче, Узбека. Балкански турцизми и читав један семестар турског као помоћног предмета (језици Балкана), уз незнатну помоћ руског и мало пантомиме, комуницирали смо! Напалило ме је, као трудницу, далеко било, што су као ручни пртљаг унели лубеницу, одокативно 15 кг и нешто мању дињу, покушах да купим. Тада смо ми били богати, бахати туристи. Уз смешак ме љубазно одбише "Пазар јок, пешкеш!". Тј, није за продају, носе на поклон.
Колегиница која је 6 година била у Кини, реши пред крај да мало пропутује. Обашка се трудила да прође трасом Пута свиле, историјског, не новог шверцерског. Негде на њиховом Дивљем Западу умало да је линчују бабетине Ујгурке (или Туркменке ...) , као к&#%у издајицу која место матерњег локалног говори окупаторски кинески. Тек када им се на простонародном српском, уз лепе жеље за бољи сполни живот по 3 генерације тамо и назад објаснила да није из те саксије, смирише се. Ко јој је крив кад иде у селендре где је пре ње од белаца био само Марко Поло, евентуално Ацо Македонче. Обашка лице сојли Динароида рода жеМскога, мало кошчато, јагодице, нос...
Иначе, рече, општи утисак по народу, обичајима, јелима, више је вукао на Анадолију или Балкан но Кину.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, dolinalima
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leonardo :: Kako je došlo do toga da doseljenici Turci nametnu svoj, strani jezik i novu religiju u Anatoliji i drugim delovima Male Azije nepoznato mi je..

Не кажем да је то пресудни моменат и да је то оно што је највише утицало ... али читао сам код Радивоја Радића, само не могу да се сетим где, да су Селџуци били веома благонаклони према староседеоцима у новоосвојеним областима. Чак и према византијским војницима које су поразили на бојном пољу. Емир им је поред сачуваних живота додељивао слободу, а ако би се ови одлучили да остану у његовој власти овај би их ослобађао од свих врста пореза у почетним годинама (чини ми се првих пет). Као круна свега чак их је субвенционисао семењем у првих неколико година (док се не снађу). Живот им је под емирима, после таквих олакшица, постајо куд и камо лакши него под василевсима. И не само то него су им се после неког времена придруживали и рођаци и пријатељи са оне стране границе након што се прича раширила међу народом. Сад колико је ова епизода имала утицаја остаје