Antonov An-26

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Anovi, kako "mali" tako i "veliki" sigurno zasluzuju paznju koja im je ovde posvecena ako ne i mnogo vecu ali sigurno i neizostavno jos vecu paznju zasluzuju pregaoci koji su te avione uveli u eksploataciju ,obucili brojne generacije letackog i tehnickog sastava, odrzavali i koristili te avione tako da su se , kako to Dinja sam kaze , resursi bezbolno produzavali na osnovu naredbi i bez vecih kikseva a zadatci izvrsavali do granice pucanja.Mnogo uputa,promena,lista i biltena je prouceno i sprovedeno da bi sve ovo izgledalo kako to deca vole da vide "njegovo velicanstvo avion" ,lep, sjajan, magican , mocan i mistican. Zbog svega ovoga pozdravljam Dinju i njegov trud i pominjanje Zike kao legende ali takvih je kroz 30 godina eksploatacije bilo mnogo .

• 2Ovo se svidja korisnicima: zixo, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Najveća živa legenda transportne avijacije zastavnik I klase Risto Špirić.
8.klasa Rajlovac
Nalet preko 11000 sati!
Priznato 10122 sata!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imao sam cast da upoznam Spiru i drago mi je da cujem da je jos sa nama i zelim mu sve naj bolje.Dinja i Zika spadaju u esalon mladjih snaga ali su odlicni "momci"

• 13Ovo se svidja korisnicima: archer, Boba-No1, zixo, Mixelotti, Djokkinen, lacko, VaRvArI 85, comi_pfc, sasans23, Georgius, Sturmovik, Marko88, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Pozdrav Zoki i dobrodošao na forum. Sada se ne bojimo ničega u vezi informacija o našim AN-26.

(Za ostale - pošto se predstavio punim imenom i prezimenom jedan kratak info o Zokiju:
Penzionisani zastavnik I klase vazduhoplovno-tehničke službe u Nišu.Vek proveo na AN-26 u radionici gde su se radili povremeni pregledi.Važnost kvalitetnih povremenih pregleda na AN-26 smo pretresali ranije.Radio je i u najsrećnija vremena a i u najnesrećnija vremena u RV i PVO. Vodio kompletan povremeni pregled kao kontrolor,od prijema aviona,organizovanja ljudi,radnog mesta itd. do organizovanja probnog leta. Bio je dosledan,strog,uporan i preuzimao je odgovornost na AN-26. Moralo je na kraju svake priče najčešće biti po njegovom,sviđalo se to ostalima ili ne.Posle ovoliko godina mora se priznati da je uvek bio u pravu.Obučio je generacije tehničara na AN-26.Radio sa svojim ljudima na otklanjanju problema na AN-26 od kojih su svi drugi bežali.Zbog toga što je radio kako treba upadao je u oči i dolazio u sukobe sa svim nivoima.Pripada starijoj generaciji,počeo da radi 1980.godine. Radio do 2004/5.godine. Slobodno mogu da kažem da danas takvih ljudi i tehničara kao on ima veoma,veoma malo u našem V i PVO.
On je samo jedan od mnogo ljudi : pilota,inžinjera,tehničara,vojnika,civila koji su radili na ovom tipu aviona i kome je ovaj avion ostao u lepom sećanju.Naravno ova tema je posvećena avionu AN-26 a ljudi koji su radili na njemu su stavljeni u drugi plan,što ne znači da su zaboravljeni.Ako nekada bude izašla monografija AN-26 u SFRJ svakako da će svako biti pomenut.)

Slobodno postavljajte pitanja Zokiju o svemu što vas zanima na AN-26,kako po pitanju tehničkih rešenja tako i po pitanju istorijskih dešavanja u vezi sa ovim tipom aviona na našim prostorima.Ima mnogo toga da kaže a nadam se i da ima vremena.


A da se ipak nekako vodi računa o penzićima sa AN-26 evo dokaza.U skladu sa mogućnostima,vremenom i obavezama svakih nekoliko meseci se organizuje druženje u restoranu Džakarta,Tošin bunar, N.Beograd.Okreću se telefoni pa ko može dođe.Uglavnom najmanje desetak ljudi.Ima ovde i inžinjera i navigatora i letača-mehaničara i RTG-letača.Najstariji na slici je Špiro Ristić koga smo pomenuli već nekoliko puta.Danas ima 77 godina.Leteo kao letač-mehaničar od 1954 do 1994 godine.Leteo na Junkersu JU 52 , DC-3 i AN-26.Nosilac Zlatnog letačkog znaka RV i PVO.Nalet preko 11000 sati.







(deda Špira na drugoj slici desno,levo je isto ranije spomenuti Žika)
Kao i svaki put to je idealna prilika da se pokupe i provere informacije o AN-26.Na slici se nalazi jedan penzionisani major Voja , bio je komandir VT čete i navigator na AN-26.Od prvog do poslednjeg dana je radio na AN-26.On je vodio naše AN-26 71351,71359 i 71364 na remont u Zavod 410 Kiev,Ukrajina.Remont je tada trajao 21 dan.Tamo je vladalo nepoverenje Ukrajinaca da rade remont džabe i kvalitet nije bio najbolji.O problemima da se ne govori.Major Voja je nosio torbu sa dolarima.U torbi je bilo 500.000 US$ po avionu. Cena remonta je bila 400.000 US$ po avionu a majoru Voji je JNA,RV i PVO,SFRJ dala ovlašćenje da na licu mesta odlučuje i plaća extra biltene,promene ili modernizaciju za dodatnih 100.000 US$ po avionu.Tako se to nekada radilo.Jedan čovek obavlja posao i odgovara za to.U to vreme AN-26 je bio daleko najkomplikovaniji avion U RV i PVO.Nisu se viši činovi nešto mnogo muvali oko njega iz tog razloga.Zato su i date pare Voji tada kapetanu pa šta bude.Ako nešto ne bude u redu lako ćemo kazniti Voju on je samo kapetan.Voja je odradio posao extra jer je znao tehniku odlično.
Svi oni koji su imali sreću da im je AN-26 bio prvi avion u karijeri su imali nekakvo posebno znanje,jednostavno bolje su ga razumeli i bili veći stručnjaci od drugih koji su dolazili sa drugih tipova vazduhoplova.

Kada su problemi u Kievu kulminirali major Voja je odveo njihovog vodećeg inžinjera u jednu kućicu i pitao ga : Šta misliš šta ima u ovoj torbi?
Kada mu je major Voja pokazao dolare i objasnio mu koliko SFRJ plaća remont aviona,inžinjer je zinuo i nije mogao da zatvori usta.Posle toga naravno sve stvari su legle na svoje mesto i avioni su odremontovani i urađeni mnogo bolje.
Prvi avion za Ukrajinu je išao iz Niša.To je bio baš 71364-tada niški avion.Major Voja je stigao sa 71351 iz Zagreba kada se 71364 privodio kraju da bi platio remont njega i ugovorio 71351.Kasnije je odrađen i 71359.To su naša tri aviona koji su remontovani u Ukrajini.
Niška posada se baš tada raspravljala u vezi probnog leta za 71364.Jedva nekako su to dozvolili Ukrajinci.Bio je to cirkus.Jer njihovi probni piloti su probali avion i : Šta sad vi hoćete da probate?
Nikom nije jasno zbog čega ne daju probni let.

(Tek kasnije major Voja (posle torbe) je saznao da posade stranih aviona (iz država Varšavskog pakta i posebno iz Afrike i Azije) samo sednu u avion i odlete kući a ne plate remont.Odnosno kasnije se to prebija ali Zavod 410 ne vidi te pare.)

Otpusti – nategni jedva nekako se dogovoriše.Ubacili su u avion svog navigatora i krenuli na poletanje.Zimsko vreme-ciča zima.
U toku poletanja kontrolor javlja posadi : Nešto vam je otpalo sa aviona.

Brzina velika oko ili na V1,naš stari iskusni vođa (zvali su ga matori Laza) nastavlja poletanje. S verom u Boga. Posle V1 nema zaustavljanja posebno na klizavoj PSS. RTG-letač odlazi u teretnu kabinu i ne veruje šta vidi.Otpao ceo točak.Unutrašnji.Nema ga.Osovina sa blokom kočnica je tu,ali točka nema.Drugi točak spoljašnji je tu.Šta sad?
Situacija izgleda otprilike ovako:



Kontrolor leta je takođe dobio informaciju da je točak otpao na poletanju.Nije bio stegnut i osiguran.
Frka neopisiva.Major Voja gleda šta se dešava.Sprema se velika nevolja.Zatvara se aerodrom Žuljani,izlaze vozila protivpožarna,tegljači,kamioni,hitna pomoć,dizalice i ostala ruska čuda.
Direktor Zavoda dolazi u kontrolu leta i preuzima vezu.Tada su direktori vazduhoplovnih Zavoda bili piloti.

Avion 71364 leti oko aerodroma Žuljani i troši gorivo spremajući se za vanredno sletanje.Svi su u frci,kako naša posada tako i deo naše ekipe koji je na zemlji oko 71351.Ukrajinci se prepali.
PSS je klizava,biće najverovatnije izletanje sa PSS.Direktor Zavoda neprestano komunicira sa 71364,daje savete,objašnjava. Na kraju pita posadu 71364 šta da još uradim?
Vođa naše posade - matori Laza mu kaže : Sada bi bilo najbolje da ućutiš!.....
Naš vođa donosi odluku da ne sleće na betonsku PSS nego na travnatu koja je pored.Prilazi minimalnom brzinom i sleće tako mekano da to Ukrajinci nisu još videli.Avion 71364 normalno sleće i dorulava na stajanku.
Takve sreće nije bilo u Zavodu.Našoj posadi su delili posle i neke diplome samo da se neutrališe bruka.Svima se greške dešavaju.Ovde je bilo presudno što se ovo desilo niškoj posadi koje su i inače uvek imale više iskustva u sletanju na travnate PSS.
I to je sve samo tehnika i samo čovek.Ne može jedno bez drugog.To je avion.

A deda Špiru sam pitao za najduži let na AN-26 u SFRJ.To je bilo kada se trebalo prvi put ići u Libiju početkom 1980-tih.Utvrđivalo se probnim letom maksimalno vreme ostajanja u vazduhu AN-26.
Poletanje i penjanje se vršilo bez rada RU-motora.Išlo se na maksimalnu visinu (preko 7000m) a letelo se na minimalnom gasu i minimalnoj brzini.Dakle totalni vojni An-26 eksperiment.Gorivo 5500 kg (7090 litara) do čepa.Bez tereta.Prazan avion.
Gde se letelo? Oko cele SFRJ.
Šta je bilo presudno odnosno kada da se ide na sletanje? Kada se upali crvena sijalica (580 kg-30 minuta leta) pa ćemo još malo sačekati i na sletanje ići direktno sa 7000 metara,namestiti se u pravac PSS.
Tako je i bilo motori mali gas , bez prelazne visine i procedure,tada se moglo kako hoćeš,Vojska je bila Zakon,vođa posade odlučuje.
Trajalo je 8 sati i 10 minuta.
Deda Špirin najduži let a ujedno i naših AN-26.
Daće nam deda Špira i datum i broj aviona rekordera.

P.S. na slikama su takođe letač-mehaničar koji je ispao iz sedišta u nevremenu i otkotrljao se u teretnu kabinu,zatim letač-mehaničar koji je ugasio oba motora u vazduhu,zatim RTG-letač koga je dva puta u AN-26 udario grom.Takođe tu su dva člana posade AN-26 koja je odlikovana za let BEO-Podgorica-BEO u vreme NATO agresije.Bili su nanišanjeni od NATO lovca. AWACS je video da je to sporoleteći cilj i zaustavio obaranje (let kroz kanjon Morače).Takođe na fotkama je i jedan penzić koji je učestvovao u snimanju filma Partizanska eskarila. Aktivno učestvovao u paljenju ispravnih tek remontovanih aviona na a.Tuzla.
Ima u takvom društvu uvek o čemu da se priča…….

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve penzos do penzosa samo ti i Instruktor radite

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Momci , tako je dobro videti vas opet pa makar bilo to samo na slici. Dinja , vidim da si agilan i azuran i drago mi je da vodis rauna da se AN 26 nezaboravi.Drago mi je sto si opisao Vojine zasluge koje su sigurno velike ali ti predlazes da se na ovim stranicama setis Baneta i Seleta dve legende i hvala ti na lepim recima upucenim meni.Lepo je setiti se svih ljudi koji nisu bili "profesionalci" kako to sad izgleda ali su voleli ovaj avion .

• 7Ovo se svidja korisnicima: archer, lacko, VaRvArI 85, sasans23, Boba-No1, DEMIR, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Zoki,potpukovnika u penziji Baneta smo se setili još na strani broj 13.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
i tu smo ga pomenuli.Zvali smo ga telefonom i on nam je pomogao da rešimo dilemu sa avionom koji je imao pogrešnu oznaku 71326.



Pogrešila je fabrika aviona u označavanju,kasnije je postao 71362.Potpukovnik Bane je počeo da radi 1969.godine i bio je određen da učestvuje u prijemu i preobuci aviona AN-26 u SFRJ godine 1975.Od tada pa do penzije 2000 i neke godine stalno je radio i leteo na AN-26.
Bio je komandir VT čete na a.Niš i po opštem mišljenju mnogih bio je najjači inžinjer na ovom tipu aviona.
Njegov klasić potpukovnik Šele je počeo da radi kao potporučnik takođe 1969.godine na a.Batajnica u tada čuvenoj Žutićevoj 138.tra.br.Bio je svedok svih istorijskih dešavanja (Tito,pad AN-12 Jerevan itd.).Od njega smo dobili i zvaničan ruski izveštaj o katastrofi u Jerevanu.Kasnije se taj izveštaj pojavio i na Internetu.
Kao inžinjer brinuo se o tada moćnoj floti 138.tra.br.kroz koju su prošli avioni kao što su Aerospatiale SE.210 Caravelle, Iljušin 14,Iljušin 18,Boeing 727,Dassault Falcon F50 , Lear Jet 25 , Dornier DO-28, Jak-40, An-12 kasnije i An-26 itd.
Takođe iz njegove bogate dokumentacije iz tih vremena smo saznali priču o planovima za nabavku dva L-100 Hercules (C-130) iz Nacionalne garde Kanade.To smo spomenuli na [Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Sad opet njih dvojica su imali još jednog nama interesantnog klasića koji je radni vek proveo u VZ MoSt. Pukovnik Mole.Znaju ga svi koji su prošli kroz RV i PVO.Danas smo u komšiluku.Na kraju karijere je bio direktor VZ MoSt.
E sad kada smo imali većih problema na AN-26,jedan od gore pomenute dvojice pozove Moleta i odmah se problem rešava.To su bila vremena.Nema veze da li treba neki deo da se popravi ili treba da dođe stručna ekipa.Sve se završi telefonom za jedan poziv.
Inače sama procedura je spora,piše se zahtev pa se on prosleđuje,pa se odlučuje,pa se čeka da se to odobri i vrati,pa se piše rasporedni nalog itd.Uglavnom redovnim putem to traje jako dugo.Ali tako idu stvari u vojnoj avijaciji.Preko Moleta se prvo završi posao a tek onda se završavaju papiri.

Jedna od najvećih muka na AN-26 je kada procuri neki od rezervoara 1. grupe.Njih ima 10 i podeljeni su po 5 u levom i 5 u desnom delu centroplana.Tih 5 gumenih rezervoara su međusobno spojeni i u njih staje 1665 litara.Svi su različiti konstruktivno ali zapreminski su slični.U svaki staje oko 300 litara gore dole.Nalaze se između ramenjača krila i ceo prostor u kome se nalaze je hermetizovan.Da bi im se prišlo mora se odvrnuti 586 vijaka koji drže panel koji ih pokriva.Kada se skine taj zajednički panel centroplana tada mora svaki rezervoar da se otvori. Svaki ima svoj poklopac.Veselje.
Na šemi se vide rezervoari 1 grupe:





Oznake su im čudne:do trupa je rezervoar 4 ,pored njega 5,pa ide 1,pa 2 pa rezervoar 6 koji je najbliži motoru.Da bi se utvrdilo koji curi morate ih sve izvaditi napolje i poslati na hidrostatičko ispitivanje i krpljenje a posle toga ih treba i montirati.
Demontaža 2-3 radna dana 5 ljudi.Montaža isto tako.Svaki rezervoar ima svoje metalne učvršćivače i u svaki čovek mora da se zagnjuri da ga odvoji od sledećeg.A pri tome maksimalnu pažjnu da posveti tome da ga ne ošteti jer se onda sve džabe radi.Ogroman posao.
Naravno ove poslove rade ljudi iz višeg stepena održavanja.To su Zokijevi stariji momci: Brka,Raša,Simče,Tanasko i novi momci Roki,Đuka,Maksa. Majstori svog posla. To su ljudi o kojima se malo piše a od kojih sve zavisi.Nekada su se zvali VTR – vazduhoplovno-tehnička radionica.Sada su 24.VT bataljon.
U hangaru koji nema grejanje su radili,odmarali i pili kafu u hladnim kancelarijama.Imaju platu oko 350 eura i nadu u bolje sutra.Ekipa koja je ovo radila dugo,dugo će se sećati ovog posla.
Poslednji put su rezervoari 1.grupe na AN-26 vađeni negde 1991.godine u VTR. Ne računam remonte u VZ jer se tamo svakako vade pri remontu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dinja ::Brka,Raša,Simče,Tanasko i novi momci Roki,Đuka,Maksa. Majstori svog posla. To su ljudi o kojima se malo piše a od kojih sve zavisi.Nekada su se zvali VTR – vazduhoplovno-tehnička radionica.Sada su 24.VT bataljon.
U hangaru koji nema grejanje su radili,odmarali i pili kafu u hladnim kancelarijama.Imaju platu oko 350 eura i nadu u bolje sutra.Ekipa koja je ovo radila dugo,dugo će se sećati ovog posla.

Sreća pa mogu da rade "ROKOSKOPIJU"

Šalu na stranu,ali cela ekipa brkAN serviszaslužuje sve pohvale.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dinja, evo ustao sam i odmah se dohvatio kompjutera da vidim ima li neka nova objava i zatekoh tvoju. Izvini za sumnju oko spominjanja Baneta i Seleta jer nisam prelistao sve strane i evo jutros krenuh da to uradim ali se net. nesto ukocio pa cu posle.Bane je moj veliki ucitelj kasnije saradnik a uz sve to je i veliki covek.Tacno je i to sto si rekao za Moleta , covek koji nam je bio od velike pomoci naravno uz pozivanje na Baneta.Mnogo je nas bilo kojima je uvek nesto trebalo iz tog zavoda, VZ MOST.

Tih ,po meni sretnih 70tih i 80tih , rad u radionickim uslovima je bio dosta zanimljiv i dinamican sto ljudima koji nisu upuceni u tu tematiku i nije bas jasno.Moj prvi let je bio vezan bas za VZ MOST. Naredjenje je bilo ,otici u MOST naci Moleta i napuniti transportnu vrecu materijalom za ciju je nabavku bila potrebna malo duza procedura a vazduhoplovi stoje u radionici.Uglavnom su to bili penetranti,sredstva za ispitivanje materijala bez razaranja strukture i razni lepkovi , hermetici i mnogo toga.Uspesnost odlaska u VZ se ogledala u kolicini donesene robe a Mole je tu bio nezaobilazna karika.

Mozda ce zvucati malo nelogicno da se u tadasnjem uredjenom sistemu islo u takve "ekspedicije" ali radilo se proizvodima zapadnih proizvodjaca koje smo primenjivali i na letelicama Ruskog porekla a koje su imale ogranicen rok trajanja a mi u "jedinici" smo ih manje koristili pa da se nebi bacalo to smo tako resavali.
Moj prvi let je bio odlazak u MOST Daglasom DC3 kojije bio predhodnik ANu a posto se radilo o salonskoj verziji to putovanje je bilo dosta udobno.

Otvaranje rezervoara na AN 26 je prvi put izvrsena pocetkom 80tih u sklopu 1200 casovnog povremenog pregleda.aviona.Postupak je jako zahtevan a mogu reci nimalo bezazlen.Posto su gumeni rezervoari iznutra ojacani aluminijumskim rebrima i za njih vezani gurtnama da bi se izvadili potrebno je te gurtne odvezati. Da bi se to izvelo trebalo je uvuci glavu i po mogucnosti obe ruke a duze zadrzavanje u tom polozaju predstavlja opasnost od trovanja isparenjima kerozina sto je jedan nas kolega i doziveo.Naravno tehnoloska kartica predvidja praznjenje ,otvaranje i "luftiranje" pa primenu zastitnih mera ali opasnost ostaje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Vidim ovde se bas raspisalo o vrlo interesantnim stvarima.Samo tako nastavite,lepe uspomene vezu za ovaj avion.