Cetnici u svetlu dokumenata

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nevezano za ovu temu.Zelio bih zahvaliti svim forumasima na ulozenom trudu na rasvetljavanju istine koja koja nam je bila i ostaje jos uvek sakrivena.
S obzirom na "slobodu" medija mislim da ce nam ovaj forum i te kako trebati.Kako narodi sa ovih prostora ne bi po ko zna koji put bili zrtve manipulacije.
HVALA.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 22 Mar 2012 18:53

ginjica ::Napisano: 22 Mar 2012 12:56


Dopuna: 22 Mar 2012 12:57

Citat:Факсимил наређења потпуковника Драгослава Рачића, команданта 4. групе јуришних
четничких корпуса, од 30. септембра 1944, за сарадњу са немачким окупатором
у западној Србији.

Citat:Лепо су четници ослобађали Србију 1944

Dopuna: 22 Mar 2012 11:57


ginjica ::

Ма како да нису колико су били у љубави говоре злодела које су усташе починиле према њиховим ближњима и у опште српском живљу на тим просторима.Молим те да не износиш овде које какве шизофрене небулозе хрватских комуниста који су били прво усташе,па хрвати,па комунисти па југословени.


И ја се питам шта ће четницима са Мањаче НДХ пропуснице.



Оба ова документа су доказани фалсификати.
ПС:Како год ти мислио о борби јединца ЈВуО током другог св.рата. непобитне су чињенице да су се оне бориле против окупатора једини који им то оспоравају су комунисти,ЗАПИТАЈ СЕ ЗАШТО?


Ajde idi na Poglede pa nam javi sta pisu Samardzijanci.Ocekujem ozbljan naucni rad i ekspertizu kojom je utvrdjeno vreme nastanka dokumenta, grafolosko isptivanje potpisa itd. i da je tako dokazano da je falsifikat.

Dopuna: 22 Mar 2012 19:46

Citat:Оно што је истина у свему овоме, то је да су четници заиста тражили муницију од Немаца, а да је у немачким редовима за испоруке муниције четницима био задужен мајор Вајел. Док су у извештајима Берлину мајора Вајела представљали као команданта највеће четничке јединице, у међусобној преписци водеће немачке личности са Балкану пишу другачије. Тако, када је 14. јула извештавао о састанку са капетаном Нешком Недићем, начелником штаба 4. групе јуришних корпуса, Фелбер је писао Вајксу:
Немачки официр за везу, мајор Вајел, носилац Крста витешког реда, који се од пре дужег времена налази код четника, изразио ми је исто схватање о озбиљности понуде.149
Напомена о одликовању указује да Вајкс није познавао Вајела, што не би било могуће да је његова улога била тако важна. Вајел се у ствари налазио у четничкој позадини, међу четничким агентима одређеним за ове послове. Један од тих агената, под шифром ''Милош'', која није откривена, 7. јула 1944. године послао је потпуковнику Драгутину Кесеровићу следећи радиограм:
Дошао сам у Крушевац. За попуну муниције надлежан је само мајор Вајл. Великоморавска група упућена на реон има 350 људи. Они немају муниције. Одавде не могу добити. Обратиће се Вама...150
Истог дана ''Милош'' шаље Кесеровићу још једну депешу:
Данас одлазим у Брус ради састанка са мајором. Њему је поверено све у вези са акцијом. Са пријатељем налазићу се стално код њега. Сада ће све ићи брже. Милош.151
И Оперативно одељење Београд - Дедиње сматрало је мајора Вајела официром за везу са четницима. ''Постављањем официра за везу у четничким бандама треба њихово држање стално надзирати'', записано је 2. августа у извештају овог одељења.152
Међутим, нема ни четничких ни немачких докумената која би потврдила да је мајор Вајел заиста био официр за везу



149 Зборник докумената, том 12, књига 4, 422.
150 и 151 АВИИ, ЧА, К-278, рег. бр. 18\1.




Evo nasao sam kako i Samardzic priznaje saradnju cetnika DM sa Nemcima

Jedino sto je malo protivrecan u pokusaju da "dokaze" da major Vajel nije bio oficir za vezu sa cetnicima.Evo kako:

Samardzic konstatuje kako nema nemackih i cetnickih dokumenata daje Vajel bio za saradnju:

Citat:Међутим, нема ни четничких ни немачких докумената која би потврдила да је мајор Вајел заиста био официр за везу





Iako malo pre u tekstu spominje i nemacka i cetnicka dokumenta koja potvrdjuju :

Citat:
Немачки официр за везу, мајор Вајел, носилац Крста витешког реда, који се од пре дужег времена налази код четника, изразио ми је исто схватање о озбиљности понуде
Зборник докумената, том 12, књига 4, 422.


Evo i cetnicka:
Citat:Дошао сам у Крушевац. За попуну муниције надлежан је само мајор Вајл. Великоморавска група упућена на реон има 350 људи. Они немају муниције. Одавде не могу добити. Обратиће се Вама...


Samardzic kaze da je neki Milos bio cetnicki agent i da Vajel nije odrzavao direktnu vezu sa cetnickim glavesinama al kao da to menja sustinu stvari:

1. Da su Nemci znali da major Vajel odrzava vezu sa cetnicima DM(Nebitno da li licno sa Drazom ili nekim "Milosem" )
2. Da su cetnici DM znali da "Milos" ima kontakt sa majorom radi nabavke municije
3. Da su Nemci znali da municija ide cetnicima DM a ne Vanzemaljcima i to za borbu protiv partizana a ne sportski lov i ribolov.

Dopuna: 22 Mar 2012 19:58

I posle ce cetnicki fanovi da kazu da su sve dokazani falsifikati o saradnji cetnika DM i Nemaca

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imam utisak da cetnicki simpatizeri, za promenu saveznicke politike prema Drazi posle Teherana, optuziju pogresnog coveka.
Umesto da optuzuju Ruzvelta i Amerikance oni optuzuju Cercila.

To dovoljno pokazuje koliko su neinformisani i zive u oblacima.

Cercil je insistirao da se saveznici iskrcaju na Balkan, bas zato da bi pomogao Drazi i na taj nacin ponovo ustolicio Kralja, medjutim Amerikanci su se tome zestoko suprotstavili (zbog silnih dokaza o njegovoj saradnji sa okupatorom) , i tako je Draza izgubio tlo pod nogama.

Interesantno je da su Amerikanci insistirali da DM dobije smrtnu kaznu.
Evo sta o tome kaze general Djoko Jovanic:

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

1.Intervju generala Jovanica , koji je on NAVODNO dao NIN-u, a koji svi upotrebljavaju u propagandne svrhe, je objavljen 6 meseci nakon njegove smrti, pa ce ostati vecna tajna, da li je on dao taj intervju, kako su glasili originalni odgovori, i pitanja, jer mogucnost za demantovanje nije bila moguca.
Dnevna stampa se ne smatra dokumentom, nego samo odrazava misljenje i stav novinara, i eventualno ono sto carsija, vlasnik novina, politicka stranka, ili bilo koji narucilac zeli da se objavi.
2.Moskva nije imala kontakt sa Mihailovicem, nego sa kraljevskom vladom , pro forme radi, jer je ta vlada bila clanica anti-fasisticke koalicije, a Staljin je ovisio o Britanskom, i Americkom ratnom materijalu.Posto je Britanija podrzavala Mihailovica do augusta 1944 , podrzavao ga je i Staljin, barem na papiru.Na Teheranskoj konferenciji , 1943, jednoglasno je odluceno da se sva pomoc da partizanima.Nema nikakvog politickog/ekonomskog razloga da bi Staljin umesto komunisticke partije , doveo na vlast monarhistu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::1.Intervju generala Jovanica , koji je on NAVODNO dao NIN-u, a koji svi upotrebljavaju u propagandne svrhe, je objavljen 6 meseci nakon njegove smrti, pa ce ostati vecna tajna, da li je on dao taj intervju, kako su glasili originalni odgovori, i pitanja, jer mogucnost za demantovanje nije bila moguca.
Opet teorija zavere ?
Na taj nacin mozemo da sumnjamo na sve i svasta.

Ali u ovakve americke izvestaje ne mozemo da sumnjamo. (OSS, americka obavestajna sluzba, preteca CIA-e, juli 43):



Nepobitna je cinjenica da su Drazu napustili Amerikanci na Teheranskoj konferenciji.
Cercil je tada insistirao da saveznicko iskrcavanje bude na Balkanu ( sto se Draza i nadao), ali americki generalstab je to izricito odbio.

Mislim da cetnicki simpatizeri ne shvataju u punoj meri implikacije te cinjenice.
Stalno kritikuju Cercila umesto Ruzvelta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Opet teorija zavere ?
Na taj nacin mozemo da sumnjamo na sve i svasta.

naravno da cemo sumnjati u sve i sva, ali necemo raditi "teoriju zavere" , nego cemo uzeti u obzir politicku propagandu, i stavljanje reci u mrtva usta , ako nekome od zivih to treba

http://www.mycity-military.com/thumbs2/168546_tmb_166562256_DSC01114.JPG

nisi napisao odakle je ova stranica (naslov knjige, autor) .OSS ne pise na srpskom.stavi originalni americki dokument, za svoju tvrdnju

Cercil nije inzistirao na nikakvom iskrcavanju na Balkanu na Teheranskoj konferenciji

Citat:T I I E PRIME MINISTER then said that the second matter which must
be settled was political rather than military because of the small military
forces involved. He referred to the question of Yugoslavia and
the Dalmatian Coast. He said that in the Balkans there were 21 German
divisions plus garrison troops, of which 54,000 troops are spread
about among the Aegean Islands. There were also about 21 Bulgarian
divisions or a total of 42 divisions in all. (THE PRIME MINISTER later
corrected these figures to indicate that there were 42 divisions in all,
12 of which were Bulgarian divisions in Bulgaria.) He said that if
Turkey came into the war the Bulgarian divisions would be used to
face the Turks on the Thrace front. This withdrawal of Bulgarian
divisions as garrison troops in the Balkans would endanger the remaining
German divisions left on that duty by operations of the guerrillas.
He said that he did not suggest that the Anglo-American forces put
divisions into the Balkans, but he did propose that there be a continuous
flow of supplies, frequent commando raids and air support
furnished as and when needed. He f elt it was short-sighted to let the
Germans crush Yugoslavia without giving those brave people now fighting under Tito weapons for which they might ask. He emphasized
that the Balkan operations would be a great factor in stretching
the Germans and thus giving relief to the Russian front. He added
that the British had no interests in the Balkans that were exceptional
or ambitious in nature and all they wanted to do was to nail the 21
German divisions in that area and destroy them. He suggested that
the Foreign Secretaries of the U. K. and the U. S. S. R. and a representative
of the United States whom the President might designate
should hold discussions to see if the proposed activities in the Balkans
presented any political difficulties

citirano iz ""III. THE TEHRAN CONFERENCE" str 543-544,Foreign Relations of the United States

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa jedne strane, sporazumi sa Italijanima, Nemcima, NDH, primanje oružja, minicije, široko učešće u zajedničkim operacijama.

Sa druge, poternice, policijske akcije protim Mihailovićevih grupa, međusobni sukobi.

Sa jedne strane vidimo Mihailovićeve snage kako nakon sloma ustanka u Srbiji, zajedno sa Nedićevcima i Italijanima, potiskuju partizane u Sandžak. U Srbiji hvataju bivše partizane i predaju ih Nemcima. U Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji, Itlaijani ih plaćaju, oblače, naoružavaju, voze kamionima i vozovima, formiraju zajedničke borbene grupe. Sa NDH Mihailovićevi ljudi potpisuju sporazume o zajedničkoj borbi protiv partizana. U sklopu zajedničke italijansko-ustaško-četničke operacije napadaju partizane u južnoj Bosni, da bi ustašama bilo vraćeno Livno. Na nemačkim oklopnim vozilima učestvuju u operaciji Ziethen. Komandanti potpisuju ugovore sa Nemcima. Četničkog komandanta Lukačevića Prva brdska divizija pohvaljuje dnevnom zapovešću. Komandan armije Rendulic u sledećoj operaciji postavlja ga za komandanta pozadine u oblasti. Četnici zajedno sa Nemcima brane garnizone Nikšić, Pljevlja, Trebinje, Bileća, Nevesinje... Pa zatim četnički korpusi stoje rame uz rame sa pukovima SDK i nemačkim i bugarskim bataljonima na Limu, Uvcu i Zlatiboru protiv 2. i 5. divizije NOVJ. U istom sastavu izvode zajedničke operacije protiv NOVJ između Južne Morave i Ibra. Sa korpusima 2. oklopne armije učestvuju u operacijama Frühlingserwachen, Bora, Rösselsprung, Rose, Röslein, Sonnenstich, Draufgänger, Rübezahl... Pa onda zajedno brane zapadnu Srbiju i Šumadiju od NOVJ IX 1944. Nakon poraza Nemci ih vozovima i kamionima transportuju u Kraljevo. Pa se probijaju zajedno sa Armijskom grupom E kroz Sandžak i istočnu Bosnu, vodeći borbe za Sjenicu, Pljevlja, Tuzlu...

S druge strane, Misita 31. VIII 1941. napada Loznicu, Račić 22. IX Šabac, Keserović 23. IX Kruševac. Učestvuju u blokadi Kraljeva. Vode borbu protiv Nemaca u Prijepolju 12. IX 1943. Napadaju Višegrad 5. X, Rogaticu 13. X. Nemci organizuju operacije za hvatanje Mihailovića u decembru 1941. U leto 1943 tri meseca drže jednu diviziju u Srbiji (297) u cilju razbijanja Mihailovićevih grupa. Mihailović nikad ne potpisuje ništa sa Nemcima. Keserović vrši prepad na kolonu ljotićevaca u junu 1943. Pripadnici Avalskog korpusa kolju dva Nemca koji su došli u selo da kupe jaja. Ljotićevci napadaju Lazovića 19. II 1944. Račić napada bataljon Ljotićevaca u Valjevu 29/30. 1944. Lukačević napada Trebinje septembra 1944. Keserović zarobljava nemačke pozadince u Kruševcu 14. X 1944. Raković nedelju dana napada nemačke kolone oko Čačka. Avalski korpus razoružava bataljon RZK kod Požege...

Kako ovo shvatiti?
Protivrečnost?
Samovolja i nedisciplina?
Konfuzija?

Ne.

Jedna vrlo originalna i vrlo razrađena strategija.
Ali istovremeno i vrlo logična.

Kontekst je sledeći: Partizani su u početku nezgodan rival, a kasnije nadmoćan nepomirljiv protivnik. Za Nemce, partizani su u početku crvena krpa, izazov koji ne mogu da otrpe, a kasnije veoma ozbiljan protivnik koji kritično ugrožava pozicije. Poklapanje interesa je očigledno.

Međutim, Mihailović je ubeđen u savezničku pobedu. Ali, treba je dočekati, a to, između Nemaca i partizana, nije lako. A naročito je bitno da se u trenutku nemačkog sloma ostane na terenu kao
a) nadmoćna i očuvana
b) priznata saveznička snaga.

Dakle, poklapanje interesa je ograničeno na period dok traje rat, i/ili dok traje opasnost od partizana.

Ali i to je sasvim dovoljan period.

U tom periodu Nemci i četnici mogu biti jedni drugima od ogromne koristi. Ali, računajući na budući rasplet, četnici moraju sve vreme održati distancu. Sve vreme neki komandanti moraju ostati u ilegali, mora se voditi antinemačka propaganda (doduše, ne treba preterivati), moraju se odigravati neke predstave za Saveznike. Naravno, to Nemce s vremena na vreme iritira, pa uzvraćaju pokojim šamarom.

Ipak, Nemci su s vremenom sve svesniji globalnog koeficijenta korisnosti: četnici su pain in the ass, ali je korist od njih ogromna. Njima samo treba pravilno rukovati, da se ne opečeš.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo kako je Mihailović ideju prezentovao Nemcima:

"З а п и с н и к
са састанка са српским генералштабним пуковником Дражом Михаиловићем 11. новембра 1941.
Састанак је одржан у гостионици преко пута станице Дивци, а почео је у 19,15 и завршио се у 20,35 часова.
Присутни су са немачке стране:
Потпуковник Когард
Војни управни саветник др Кисел
Капетан Матл
СС Оберштурмфирер Винике
Штандартенфирер Матерн
Присутни са српске стране:
Пуковник Дража Михаиловић
Мајор Александар Мишић, обојица у униформи
Пуковник Пантић
Капетан Митровић, обојица у цивилу
Скраћенице у тексту:
п. пуковник Когард = К; пуковник Дража Михаиловић = ДМ; мајор Алекс. Мишић = АМ пуковник Пантић = П
Потпуковник Когард прочитао је следећу изјаву:
Господине пуковниче! Од стране Главне команде у Србији имам налог да изјавим:
Пре две недеље поручили сте нам преко Ваших повереника у Београду да је Ваша намера 'да нећете више дозволити да се српска крв бескорисно пролива и српска имовина даље уништава'. Истоврамено сте понудили да се заједно са немачким Вермахтом и органима Недићеве владе борите против комунизма. Понуда је од стране Главне команде одбијена јер:
1) Немачки Вермахт ће сам у најкраћем времену окончати са комунизмом и
2) главни командант не може имати поверења према Вама као савезнику.
Недићева влада, полазећи од правилног сагледавања стања у Србији, од почетка се ставила у борбу против комунизма. Генерал Недић је тежио да за ову борбу придобије све расположиве борце у српском подручју, али му то, упркос многим настојањиина, код Вас, господине пуковниче, није пошло за руком. Ви сте се ставили на страну оних који желе да Немце протерају из земље и који су већ крајем септембра склопили са комунистима чврст борбени савез. Борбу сте водили са оним официрима, подофицифима и војницима који су се својевремено сакрили у шумама и засеоцима и који нису на одговарајући начин одведени у ропство од стране немачког Вермахта.
О Вашим борбеним методама мора се, на жалост, истаћи да се Ваши људи често служе лукавствима и да би остварили успехе против мирних немачких трупа. При том указујем на заробљавање немачких војника код Крупња, Лознице и Горњег Милановца. Ваши четници нанели су на тај начин штету немачком Вермахту, примењујући средства која нису у употреби регуларних трупа.
И ако се Ви сада, после свега наведеног, проглашавате савезницима немачког Вермахта, онда се то не може сматрати као стварно уверење.
Немачки Вермахт је почео са уништавањем свих 'устаника' и у томе постигао добре успехе. Вама је, такође, познато да су у покрету првокласне фронтовске дивизије и тенковски одреди. Ваш положај, господине пуковниче, погоршава се из дана у дан, док се наш положај стално побољшава. Као генералштабни официр, Ви свакако оцењујете исправно положај и знате да ће се зима и наставак немачких операција рђаво завршити по Ваше борбене групе.
Немачки Вермахт не може да се оптерети таквим савезницима који му се привремено прикључују из разлога опортунитета. Сем тога, став Ваших вођа и бораца не може се тако брзо променити као што је то потребно.
Да је Ваша понуда дошла из стварног уверења, господине пуковниче, то би се морало осетити у вођењу борби у последње време. Али, то није био случај, јер Ви сте допустили да Краљево буде 1. новембра нападнуто тенковима, иако сте 28. октобра упутили понуду немачком Вермахту.
Ви сте, господине пуковниче, имали више прилика да се прикључите елементима реда у интересу српског народа, па ипак их нисте искористили. Коста Пећанац је правовремено кренуо исправним путем.
У односу на Вашу намеру да поштедите српску крв и имовину овлашћен сам да Вам означим једини пут, а то је: обустављање борбе и безусловна предаја.
У то спада: предаја свег оружја, као и целокупне муниције и опреме; ослобађање немачких заробљеника који су ухваћени од стране Ваших група или се налазе на Вашем подручју. Познато Вам је, господине пуковниче, да настављање борби на Вас ставља кривицу за даље проливање крви. То утолико више што за сваког мртвог Немца стотину, а за сваког рањеног Немца 50 Срба одговара својим животом. Ваши људи такође знају да немачки Вермахт мора да примењује мере одмазде у првој линији на породицама бораца који се налазе у шумама.
Вама, господине пуковниче, неће бити лако да донесете одлуку о капитулацији. Главна команда у Србији не види ни после зрелог размишљања никакав други излаз из ситуације. Не би ни са немачког ни са српског становишта било одрживо да Ваше борбене групе у погодном тренутку поново почну са илегалном борбом. А то је изгледа и намера Ваших претпостављених, оних који вуку конце из Лондона.
Уколико Ви, господине пуковниче, не прихватите услове које сам навео, борба против Ваших четника наставиће се у истој форми као што је против комунистичких банди већ поћела. Можете бити уверени да ће Србија по други пут, али овога пута од Ваше стране, бити непотребно гурнута у несрећу, да ће у њој после најновије офанзиве немачког Вермахта у најкраће време бити заведени мир, ред и рад.'
Пуковник Дража Михаиловић је одговорио (приложено стенограму):
'Нисам представник ни Лондона ни било које друге земље. Не интересују ме зато ни Ваше досадашње ни Ваше будуће намере. Али, у Србији су у току мере на основу којих се неће проливати крв оних који нису криви. Комунисти ће и даље изазивати препаде да би убијали невине. Недић се није могао пробити, јер се није могло деловати на отворени начин. Српски народ воли слободу, без обзира на то што је слободу изгубио, он се нада да ће је поново стећи. Недићева влада је потпуно отворено иступила и ставила се на страну окупатора, и то је била њена грешка. Није моја намера да ратујем против окупатора, јер као генералштабни официр познајем снаге обеју снага. Нисам ни комуниста, нити радим за њих. Али, ја сам покушао да ублажим и спречим њихов терор. Сами Немци су предали Ужице, а тиме је почела трка између мене и комуниста. Пошто су Немци повукли свој слаби гарнизон, комунисти су напали Горњи Милановац, па сам стога и ја морао то да учиним. Они су кренули на Чачак, па сам морао и ја. Пошли су на Краљево, морао сам и ја.
Напад на Крупањ није моје дело, већ је то дело отпадника поручника Мартиновића. Али, моји људи су кренули на Лозницу зато да је комунисти не заузму. Напад на Шабац је дело непослушних елемената. Тамо сам наредио повлачење, јер је бесмислено нападати Шабац, ако се не може заузети лева обала. Никад нисам склапао озбиљне споразуме са комунистима, јер они се не брину за народ. Њих воде странци, они који нису Срби: Бугарин Јанковић, Јеврејин Линдемајер, Мађар Борота, два муслимана чија ми имена нису позната, припадник усташа мајор Боганић. (Имена и подаци су нетачни сем имена Бороте, али он није Мађар — нап. аутура.) То је све што знам о комунистичком вођству. Они хоће да погине што више Срба како би доцније имали успеха. Моја једина намера је да спречим терор који је исто толико ужасан као и немачки. Народ је тренутно изложен двема терористичким акцијама, а невин је! Терористички акти комуниста се спроводе изазивањем инцидената, како би били стрељани они које су Немци похапсили.
Као војник не стидим се што сам националиста. У том својству желим једино да служим народу. При том нисам се ставио на страну оних који желе да истерају Немце. Али нећу да дозволим, узимајући у обзир слабе немачке снаге које су у земљи, да Србија постане комунистичка. Водила се борба са појединим официрима и подофицирима, али то је ипак био само мањи број. Наша дужност је, као војника да се не предамо док год можемо издржати. С тога нам се не може пребацити зашто се не предајемо. Никад нисам помишљао на то да се у вези с тим служим лукавствима.
Захтевам да ми се омогући да наставим борбу против комунизма која је почела 31. октобра. Ми знамо како се води борба у шуми, нарочито против елемената који желе да се сакрију.
Неопходно је имати муницију! Рачунајући с тим, дошао сам овамо.
Комунизам у земљи представља опасност за српски народ и за немачки Вермахт који има други задатак него да га овде сузбија.
Надао сам се да ћу још ове ноћи добити једну ограничену количину муниције и мислио сам да ће на првом месту ово питање бити разматрано!
Није ми познато да су се моји четници служили недозвољеним средствима. Борба против окупатора била је нужно зло како народне масе не би прешле на страну комуниста. Мени је као војнику ситуација више него јасна. Никад се не бих упуштао у препаде да није дошло до комунистичких препада и да Немци нису предавали градове и села. Комунисти располажу једном фабриком муниције у Ужицу и поседују склацлиште муниције. Молим да ми се још ноћас у интересу српског народа, као и у немачком интересу, ако је могуће, испоручи муниција.
У том случају не би дошло више ни до каквих препада на немачке трупе. У супротном случају, то јест, ако се муниција не испоручи, комунисти би поново завладали подручјем и успоставили везу са Црном Гором и Рашком (Санџаком). Они насилно мобилишу људе, уз примену терора и са пиштољем у руци терају их у напад. У редовима комуниста нема нарочито много убеђених идеолога. У селима број њихових присталица износи једва 1%, у градовима нешто више. Моја потајна замисао била је да српски народ, који је прожен националном свешћу, заштитим од комунизма. С тога сам морао да покушам да будем толико снажан да могу да заштитим националне елементе и да тиме избегнем непотребне житве на свим странама. За напад од 1. новембра код Краљева нисам ја одговоран, јер сам управо наредио да се моје трупе повуку и да се сакупе ради борбе против комунизма. Али, око Краљева има још данас група партизана.
Са Костом Пећанцем нисам се могао сложити, јер је био склопљен један отворени споразум који народ не би могао да прихвати. Коста Пећанац је изгубио сваки углед у народу. Да сам следио његов пример, остао бих такође без угледа и утицаја. Не знам да ли ћете Ви као странац разумети моју изјаву, али помислите може ли човек да ступи отворено на страну окупатора, а жели отворено да се бори против оних који су преузели примамљиво име 'бораца за слободу'. Коста Пећанац је добио ознаку издајника. Може се само потајно деловати на националној основи да се национална ствар не би компромитовала.
Претпостављам да би се после ове изјаве мени могло указати више поверења кад је реч о мојој исправности и мојим намерама, као и да ми се могла пружити помоћ. Молим да се положај схвати онако како је то корисно за обе стране.
Молим још једном да ми се још ноћас испоручи одређена количина муниције!
Само по себи је разумљиво да све ово са обе стране треба да се задржи у највећој тајности.
Молио бих, ако је могућно, да ми се још ноћас да одговор у вези са помоћи муницијом. Све моје снаге су окупљене за борбу против комунизма.
К: Права окупатора су тачно утврђена у међународном праву. На основу тога, Ваша је борба, пуковниче Михаиловићу, илегална. Уосталом, Ви сте имали многе прилике за сарадњу. Немачки Вермахт није почео са проливањем крви. То је само по себи произишло из илегалног вођења борби. При том, ми смо имали два непријатеља: пуковника Михаиловића и комунизам. Њиихов терор изазвао је мере одмазде. Као пример злоупотребе поверења наводим препад у Горњем Милановцу. Тамо су немачки војници, под изговором да су угрожени од комуниста, били обманути и заробљени.
ДМ: Овај случај ми није познат, по мом наређењу није испаљен ни један метак.
К: Од главнокомандујућег у Србији ја немам никакав други налог сем да пуковника Михаиловића питам да ли он безусловно капитулира или не.
ДМ: Не видим никаквог разлога што ми је упућен позив за овај сусрет ако се хтело да ми се ово саопшти. То ми се могло поручити и преко посредника.
К: Морао бих одмах да добијем одговор.
ДМ: Иако сам вођа, ипак нисам сам. Не могу ову одлуку да донесем, а да не чујем мишљење својих потчињених вођа.
К: Када могу да рачунам са одговором?
ДМ: Моји другови су у борби против комуниста на врло широком фронту, а ова борба је тешка и скопчана са многим губицима. Одговор за кратко време могу онда да дам када га добијем са фронта.
К: Ако одговор не испадне позитиван, борба против вас биће настављена.
ДМ: Нећемо се борити против Немаца, па ни онда ако нам ова борба буде наметнута.
К: Ја сам у Чачку и сам доживео једну такву борбу.
АМ: Ми смо једино хтели да држимо окупљене наше снаге, јер смо се бојали да ће се једног дана немачке трупе отуд евакуисати. Тада бисмо сви ми доспели под крвави нож комуниста.
ДМ: Знам да су долине Мораве и Дунава важне за Немце, због тога сам претпоставио да предстоји са њихове стране напуштање појединих градова и села западне Србије и да је ово подручје за немачки Вермахт без интереса. Стога нисам могао допустити да комунисти овладају овим подручјем, утолико пре што је у Србији сасвим мало идеолошки привржених комуниста.
К: Моја изјава је окончана. Када желите, господине пуковниче, да будете враћени на договорено место?
ДМ: Одмах.
АМ: Изјава пуковника Драже Михаиловића, са којом се у потпуности слажем, долази из најплеменитијег српског срца. Молио бих да се свакој његовој речи поклони поверење. Ми вам нећемо бити неверни. Оно што сте ви изразили одговара срцу сваког старог ратника. Молим Вас да то испоручите господину генералу.
К: Није у војничкој природи да се непотребно пролива крв, ми ударамо само против рђавих елемената.
АМ: Да ли се зна нешто о борби коју ми тренутно водимо против комуниста?
К.: Ми немамо потврђених вести.
А.М.: Ми идемо тако далеко да Вас молимо да до нас упутите официре за везу да бисте се, уз пуну гаранцију, могли уверити у нашу борбу против комуниста.
К.: Известићу о томе генерала. Зашто, међутим, водите ту борбу тако касно?
Д.М.: Борба је увек вођена, али са тактиком да се придобије народ.
П.: Активна борба је почела тако касно јер смо ми тачно знали да је већина народа настројена русофилски. Комунисти су први почели борбу, док је Михаиловић стајао потпуно по страни и припремао се за борбу у правцу Босне и Санџака. Он је желео да изврши одмазду над усташама које су побиле стотине хиљада Срба. Комунисти су своје акције поиставили на националну базу и тиме су привукли на своју страну широке народне масе. Народ је веровао да је почела ослободилачка борба, а није видео да је крајњи циљ комуниста био политички а не национални. Требало је да прође 3 месеца па да народне масе увиде куда их води комунизам и да то није била борба на националној основи. Када је то сазнање дошло заједно са казненим експедицијама већина народа је видела да је заведена. У великом броју прилазили су од комуниста покрету пуковника Михаиловића, који је био национални и који никада и ни у ком случају није намеравао да се бори против немачиких оружаних снага.
Д.М.: Веома је тешко да се у овом моменту обустави борба, јер би комунисти побили све моје присталице. Око Ужица, Чачка и Пожеге воде се борбе и сада се чисти тај крај изузев Ваљева, а у војном и идеолошком погледу водим завршну фазу борбе са комунистима."

Зборник докумената и података НОР-а, том XIV (документи четничког покрета), књ. 1, http://www.znaci.net/00001/4_14_1.htm стр. 871-878)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 23 Mar 2012 12:40

Evo kako su komandanti shvatili strategiju "diversifikacije plasmana":

Dragoslav Račić Mihailoviću, april 1944:

"Saznajem da su Užice pune Jankovićevih (Milutin) četnika i da Raković, Neško (Nedić) Ajdačić, Janković i Mitić drže neke konferencije sa Nemcima. Ako boga znate sprečavajte ovo... Ako dalje budem vodio borbu protiv komunista zajedno sa Nemcima, ja ću duboko zaglaviti... Zbog ovoga molim da mi odobrite da se vratim na moj teren i povedeni samo štabnu akciju u Istočnoj Bosni i Sremu. Neko od nas mora ostati čist" (Arhiv VII, Ča, k. 276, reg. br. 2/1—2

To je ono kad je Račić izašao iz zajedničkog nemačko-bugarskog-ljotićevsko-četničkog fronta protiv 2. i 5. divizije NOVJ i otišao da napadne ljotićevce u Valjevu.

Dva meseca kasnije, Račić je međutim bio glavnokomandujući četničkih snaga u zajedničkoj opeaciji Trumpf u istom sastavu:

http://bit.ly/GIq6eN

Dopuna: 23 Mar 2012 12:46

A evo i kako Nemci razvijaju manual "Kako koristiti četnike, a da se ne opečeš":

Oprez:
"3.) Sve oficire treba obavestiti o sledećem:

a) Dosadanja zabrana za saradnju sa četničkim odredima i pojedinačnim bandama zasnivala se na čvrstoj orijentaciji najvišeg četničkog vođe Draže Mihailovića da bezuslovno vodi borbu protiv Nemačke i njenih saveznika, čega se on do sada nije odrekao.

b) Izjava pojedinih četničkih vođa da žele voditi borbu protiv komunizma zajedno sa nemačkim Vermahtom, dobila je novu dimenziju posmatrana u svetlu opšte procene neprijatelja i njegovih pozicija na prostoru Jugoistoka i spoznaje da pokret komunističkih bandi, koji dokazano prima idejnu i materijalnu pomoć od SSSR, predstavlja glavnu opasnost. Zbog toga se moralo pristupiti preispitivanju četničkih ponuda.

c)& Od nedavna lojalna orijentacija pojedinih četničkih odreda ne srne se uopštiti, jer još i danas četničke bande izvode prepade i sabotaže.

d) Jedinicama se i nadalje zabranjuje da stupaju u pregovore sa četničkim odredima. Pojave samovolje mogu samo da smetaju vezama koje su uspostavljene sa strane najviših vojnih i političkih ustanova i da time izazovu velike štete za opšte komandovanje na prostoru Jugoistoka."

Ali:
"1.) Kao rezultat pregovora koje duže vremena vode, u najužoj saradnji, specijalni opunomoćenik Ministarstva spoljnih poslova[2] i komandant Jugoistoka sa vođama četničkih odreda, sklopljen je sporazum koji predviđa oružano primirje ograničeno na određeni prostor i povremeno zajedničko vođenje borbe protiv komunizma.[3]
...
3.)
e) Lokalne četničke vođe, koje se nude da učestvuju u zajedničkoj borbi, treba upućivati na najbliže ustanove Abvera ili Službe bezbednosti.

f) Propagandu protiv četničkog pokreta treba obustaviti, njeno ponovno oživljavanje zavisiće od razvoja novostvorene situacije.

baron fon Vajks
general-feldmaršal"

Dopuna: 23 Mar 2012 12:49

„3. 11, на молбу четничког делегата мајора Јевђевића из Врховног штаба Драже Михаиловића, одржан је састанак са начелником Обавештајног одељења Групе армија. Дража Михаиловић сада се налази са око 40.000 четника у рејону између Новог Пазара и Вишеграда.
1.) Четници ће пратити и потпомагати немачке трупе у њиховом наступању до Сарајева.“

(Ратни дневник Армијске групе Е 1.10.1944-31.12.1944, Зборник докумената и података НОР-а, том XII, књига 4, Војноиздавачки завод, Београд - прилог број 2 - http://www.znaci.net/00001/4_12_4_219.htm, (3. новембар 1944) )

Dopuna: 23 Mar 2012 12:51

„10. 12. 1944. Операт. одељење (Сарајево) Сарадња са четницима.

Телеграм 34. и 91. арм. корпусу, 5. СС-брд. арм. корпусу и Корпусној групи »Киблер«: 1) Четници на маршу у шири рејон Ваљева привремено ће прећи преко подручја Рогатица — Љубовија — Зворник — Кладањ. 2) ДМ гарантује најлојалније држање према немачким јединицама и нуди сарадњу. Знак распознавања за сарадњу између немачких јединица и четника је: Митровица. 3) Четнике у што већој мери користити за службу извиђања. Материјална помоћ може им се обезбедити у ограниченим размерама уколико се ставе на располагање за борбу против банди."

(Ратни дневник Армијске групе Е 1.10.1944-31.12.1944, http://www.znaci.net/00001/4_12_4_219.htm, (10. децембар 1944) )

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nemosav1 ::nisi napisao odakle je ova stranica (naslov knjige, autor) .OSS ne pise na srpskom.stavi originalni americki dokument, za svoju tvrdnju

Zbornik dokumenata o II sv. ratu, Vojno Istorijski Iinstitut.
To bi trebalo svima koji se bave ovom problematikom da bude poznato.
Ta dokumenta su nezaobilazan izvor.

Nije cudo da cetnicki simpatizeri nemaju adekvatne informacije o pomenutim dogadjajima. Citaju samo pro-cetnicku literaturu, a ona je u osnovi bezvredna.

Citat:Cercil nije inzistirao na nikakvom iskrcavanju na Balkanu na Teheranskoj konferenciji

Ovo sto si sada izjavio je pocetnicka greska. Postoji veliki broj dokumenata koji to potvrdjuju.
To su opste poznate stvari.

Cercil je hteo iskrcavanje na Balkan a Ruzvelt je kategoricki bio protiv toga.

Cercil je imao nameru da vrati Kralja u Jugoslaviju. Cak je i Tita uslovio da se u buducu Vladu ukljuci i Kraljevski namesnik, Subasic, na sta je Tito pristao.