SSSR protiv sila Osovine - rat titana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djole81 ::

Što se tiče, premija za uništene avione i tenkove ,moja saznanja su, da su novac dobijali samo formalno, tj dobijali su ga u samo dokumentima, po automatizmu je bio uplaćivan u "fond odbrane". Što se tiče partizana, mislim da je tu bila drugačija situacija, jer oni nisu imali pozadinu i administraciju u klasičnom smisli reči. Na njih se nisu rasprostranjivalo, međunardono ratno pravo bilo da su bili zarobljavani ili zarobljavali ...

Eh taj "fond za odbranu"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@sirius

bio je vec treci skup kadeta, a posebna atrakcija je bila da su stari kadeti upravo u sali kasarne gde se nekad nalazila svecana sala predali nacelniku svih korpusa rusije jedinu originalnu kadetsku zastavu koja je sacuvana. bejah tu, imam i nesto slika, pa ako nekog zanima moze se okaciti. a moze se i nova tema otvoriti, sto da ne...

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Otvori novu temu. Ima šta da se piše. Recimo, Vrangel je sahranjen u ruskoj crkvi sv. Trojice u Beogradu. Možda naslov - 'Ruski emigranti u jugoslovenskoj vojsci'' ili tako nešto. Ajd, razmisli, lepo bi bilo. Ima dosta materijala.
Kraj OT.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift

Nije problem ni u fondu odbrane, za vreme rata je odstampano mnogo rubalja i odmah posle rata je doslo do inflacije, zato je Staljin pribegao najboljem sredstvu za borbu sa inflacijom, proglasio je sve novcanice od 50 i 100 rubalj nevazecim i time vise nego prepolovio novcanu masu.

Sta ce ti novac ako nemas st da kupis sa njim.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Lend lizing - kap u moru

Na osnovu ugovora o lend lizingu (zajam-najam) koji su Rusi potpisali sa koalicijom SAD, Velika Britanija i Kanada, odlukom od petog marta 1942. godine u tim zemljama i u Iranu formirani su štabovi (odeli, ispostave) vojno-morskog prevoza. Oni su se bavili obezbeđenjem sigurnog prevora i zaštite brodova i tereta u stranim lukama, ostvarivali veze sa anglo-američkom vojno-pomorskom komandom po pitanju organizovanja konvoja, sprovođenja brodova i zaštite. Oni su imali ogroman uticaj na obebeđenje robe u lend-lizu.

Ovaj sledeći podatak je veoma važan za tumačenje naslova ovog posta:
Udeo lend liza u opštoj količini oružja i tehnike bio je

-streljačkog oružja: 0,8 %
-oruđa i minobacača : 1,8 %
-tenkova i samohodnog oruđa -oko 12, 1%
-aviona : oko 15 %
-automobila (svih vrsta) : 32%

Podatke tumačite sami, u svetlu činjenice da je sve ovo bilo potrebno i anglo-amerikancima, da je logistička baza za ta oružja bila bitno drugačija, itd, itd.

Materijal je stizao na sve moguće načine:
-severnim morskim konvojima,
-kroz Persijski zaliv
-kroz Irak i Iran
-Preko tihog okeana i luke Sovjetskog Dalekog istoka

Ogromni su napori bili da se to izvede bez žrtava jer su podmorničari sila osovine očajnički kidisali na te konvoje, svesni njihove važnosti. Poznat je primer tragedije konvoja PQ -17 kada je zajedno sa potopljenim brodovima na dno otišlo 210 aviona, 430 tankova, 3350 kamiona, kao i hiljade tona vojnog materijala.

Avionima su dovozili terete po najtežoj mogućoj ruti: Aljaska-Čuhotka-Jakutija-Krasnojarsk. Samo po toj aviotrasi bilo je uspešno prebačeno oko 8000 aviona (oko 5000 lovaca P-39 ''Ejrkobra'', P-63 ''Kingkobra'', preko 2000 bombardera A-20 ''Boston'', i B-25 ''Mičel'', kao i 710 C-47 ''Daglas'').
Trasa BBC Aljaska - Sibir bila je duga 6.500 kilometara. Dnevno , po lepom vremenu mogla su da se obave četiri vazdušna mosta. Na Aljasci u bazi Ferbenks bila je smeštena sovjetska tehnička komisija (misija) za prijem aviona.

Prebacivanje aviona vršeno je ''štafetno'' (ili ''relejno'', kako se to nekada u našoj armiji nazivalo). Prva etapa je bila od Ferbenksa do Noma, letom iznad Beringovog moreuza - 860 kilometara. Zatim iznad teritorije SSSR još 700 kilometara do aerodroma u naselju Uelkalj. Druga etapa u dužini od 1450 kilometara bila je neobično složena. Ona je išla nad nenaseljenom oblašću Čuhotke a završavala se u naselju Seimčan na reci Kolima (ozloglašena oblast Gulaga). Treća etapa je išla do Jakutsta u dužini od 1340 kilometara, a peta, završna od Kirenska do Krasnojarska, u dužini od 920 kilometara. Tu je avione primala specijalna komisija VVS.

Deo aviona odlazio je formiranje borbenih aviopukova, a deo je nastavljao dalje vazduhom ili železnicom za popunjavanje frontovske avijacije. Avioni su sa Aljaske doletali bez grejanja u kabini (!), bez autopilota i odmrzivača stakala.
Za tri godine rada ove rute ukupno je havarisan 41 lend-lizni avion (15 lovaca, 18 bombardera A-20, dva bombardera B-25 i šest ''Daglasa''), kao i tri sovjetske mašine koje su nadzirale , odnosno opsluživale trasu. Ukupno je poginulo 115 avijatičara. Statistički posmatrano, zanemarljiv gubitak uzimajući u obzir naprezanja i uslove.

Posebno se u toj epopeji izdvaja prelet hidroaviona katalina. Komanda Folote izdvojila je 26 najuvežbanijih ekipa iz Severne, Tihookeanske i Crnomorske flote. Prebacivanje ''Katalina'' odvijalo se po trima maršrutama - severnoj, južnoj i istočnoj. Prosečna dužina bila je 4.500 kilometara. Prosečno vreme preleta - 45 sati. Dužina istočnog puta (kroz Beringov moreuz do Vladivostoka) iznosila je 9960 milja. Do Crnomorske flote trebalo je doleteti još 1250 milja po užasnim uslovima - vrelini, kiši i olujama. Neki od aviona su leteli čak i preko Bermudskog trougla - od Natala (Južni Brazil) do Batersta (Zapadna Afrika). Posle toga - port Liotej (Maroko) - ostrvo Džerba (Tunis) - jezero Habanija (Irak) i na kraju Baku.

Važno je naglasiti sledeće:
Ovo oružje je značajno manje stizalo u dejstvujuće armije! Veći deo je deljen vojnim okruzima, rezervi Stavke, jedinicama na Dalekom istoku, Srednjoj Aziji i Zakavkazju, zatim policijskim formacijama, učilištima, ženskim redarskim službama i raznim rezervnim jedinicama. Razlog je više nego jasan: surova frontovska logistika nije imala vremena ni mogućnosti da se bavi tako raznorodnim sistemima, a ogromna prostranstva SSSR netaknuta borbenim dejstvima gutala su sve vrste oružja i oruđa. Evo i tablice količine primljenih sredstava:





Objašnjenje:
U svakoj od rubrika koje se nalaze ispod naslova ''Наименование'', imate dve horizontalne kolone:
-всего naravno znači ukupan broj
-в.т.ч. в действюущей армии - znači: od tog broja, u dejstvujućoj armiji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Врло занимљива шема транспорта ленд-лиз помоћи кроз Персију.



Dopuna: 28 Okt 2010 15:46

Што се тиче обима војне помоћи кроз ленд-лиз, прво што падне на памет су борбена средства. Њихову количину и улогу је Сириус лепо описао - укратко нису била пресудна.
Неки од совјетских асова - на пример Покришкин, можда и најбољи савезнички ас, се прославио на Еркобри (кога зачудо американци нису волели).

Али, далеко је била битнија помоћ у ”неборбеним” материјалима.
Овде је листа материјала која је послата у Ленд-лизом, свим земљама
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Захваљујући огромном броју камиона и џипова, совјетске армије су се далеко брже кретале, њихова камионска индустрија је наставила да прави лаке тенкове.

У СССР је послат велик број пољских телефона и радио станица, које су побољшале комуникацију са јединицама на фронту.

Иако је помоћ за железнички транспорт стила од краја 1943, и била је у мањем броју, и ту је била врло битна помоћ у средствима за комуникацију и надзор пруге, што је омогућило бољи транспорт железницом.

Укратко, помоћ савезника Совјетском савезу је омогућила да се брже порази Немачка.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apsolutno tačan zaključak. Naravno da je svaki metak bio dragocen. Rusi, koji su stari kompilatori, iskoristili su priliku da ladno iskopiraju mnoge sklopove pa i cele sisteme. Pri tom su savladali i mnoge logističke probleme.

Svako treće vozilo koje se kretalo pod zastavom CA bilo je iz savezničke pomoći.

PS
Meni je bila novost ono putešestvije katalina preko pola Zemljine kugle - od Brazila do Bakua.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Било би поштено, да се постови о ленд лизу са теме о Курској бици, пребаце на ову тему или да постоји тема специјално за то, кад већ они који иницирају оф топик на теми о таквом догађају не виде да то није у реду

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

djole81 ::Било би поштено, да се постови о ленд лизу са теме о Курској бици, пребаце на ову тему или да постоји тема специјално за то, кад већ они који иницирају оф топик на теми о таквом догађају не виде да то није у реду

Spojićemo, nije nikakav problem. Nije to pitanje poštenja ili nepoštenja, daleko bilo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::

Spojićemo, nije nikakav problem

Погинули совјетски хероји заслужују, поштовање и на тај начин

Ипак је њихово пожртвовање , више него колосално