S-125M1T "NEVA"

• 3Ovo se svidja korisnicima: zoran MKD, ssekir75, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za LDNR? Njima bi ova Pečora dobro došla.

• 11Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, Boris90, MB120mm, MarKhan, Kos93, amaterSRB, ssekir75, zlaya011, Panter, miodrag, lacko
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

More ni nama Pečora-2M ne bi bila zgoreg da se pogusti PVO teritorije i nadomeste one skršene 99.g

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pozdrav,dva pitanja

Postojale su i neke crveno-bele rakete,ne sivo bele kao ove standardne.
Da li one poseduju samo masu,znači bez apsolutno bilo čega u njima?
Najverovatnije su se koristile za vežbanje,skidanje s kamiona i postavljanje na rampu.

Da li je osmatrački radar P18 štetan za ljude,da li je neko imao instrukcije recimo da se pazi itd?
Sećam se ranije dok je bila analogna VHF televizija da je bilo dosta ometanja signala...Pretpostavljam da je to od P18,ne od low blow radara...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Baba_Yagi_Antena, pavlo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@baga_yagi

Naravno da su radarska zračenja štetna po ljude. Postoje i bezbednosne daljine u odnosu na radar u odnosu na glavni snop i bočne lepeze. To zavisi i od frekvencija zračenja radara, ali i od toga da li se radi o kružnom osmatračkom ili sektorskom nišanskom radaru. Više će štete naneti sektorski nišanski ako stojiš previše blizu u odnosu na glavni snop, a i frekvencije su mu više, nego kružni osmatrački koji te ne zrači sve vreme a i niže je frekvencije (obično)...
Naravno, to je opasno ako se zračenjima izložen u nekim dužim vremenskim intervalima, ilitiga ako si operator na radaru ili tehničar ili slično.
Mi operatori na radarima, imali smo dodatak na godišnji odmor, tzv. "radarsko odsustvo" od 5 dana i trebali smo (naglašavam "trebali") dobijati jogurt i još neke proizvode. Ja nisam, ali znam da smo tražili. Verovatno su VOJIN-ovci dobijali.
Postoji i priča da smo mi radaristi uglavnom "pravili" žensku decu...ne mogu ovo da potvrdim "naučno" iz ličnog primera (još), ali primeri mojih kolega radarista donekle mogu ovo učiniti zanimljivim.
Takođe, ako osoba doživi infarkt, bez obzira da li prođe samo sa "stentom" ili sa ozbiljnim implantima tipa "pejsmejker", ne može više raditi na radaru. U jedinici u kojoj sam radio, imali smo jednog zastavnika koji je radio na radaru za merenje visine PRV-9/16, ali od onda je bio "referent za zalivanje cveća" u komandi puka.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kubovac
Hvala na zanimljivim informacijama
Inače pročitah da P18 za razliku od P12 nema mogućnost određivanja visine cilja,kako je to moguće?
Koliko sam shvatio P18 može recimo da odredi pravac i daljinu do cilja,vazdušnom linijom,no bez ugla (u odnosu na antenu) koji bi,pretpostavljam,sinus funkcijom odredio i visinu cilja?
Šta se kod Neve koristilo prilikom određivanja visine cilja?

• 4Ovo se svidja korisnicima: pavlo, Salence74, ladro, Baba_Yagi_Antena
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Baba_Yagi_Antena ::@Kubovac
Hvala na zanimljivim informacijama
Inače pročitah da P18 za razliku od P12 nema mogućnost određivanja visine cilja,kako je to moguće?
Koliko sam shvatio P18 može recimo da odredi pravac i daljinu do cilja,vazdušnom linijom,no bez ugla (u odnosu na antenu) koji bi,pretpostavljam,sinus funkcijom odredio i visinu cilja?
Šta se kod Neve koristilo prilikom određivanja visine cilja?

Razlika je u PPI pokazivačima.
Naime, radar P-18 ima samo 2 PPI (IKO) indikatora kružnog osmatranja od kojih se jedan može izvući na izdvojeno mesto i to na udaljenost do 500 metara, zadržavajući pritom sve mogućnosti i opcije upravljanja radarskim zračenjem i radarskom informacijom.

Sa druge strane, radar P-12 ima 1 PPI (IKO) indikator kružnog osmatranja i jedan E-indikator elevacije.
Preciznost određivanja visine cilja je bila mala. Visinu je određivao po principu goniometra, upoređivanjem faza gornjeg i donjeg seta jagi antena.
Kada se koristio E-indikator i Goniometar, daljina osmatranja i otkrivanja je bila niža, pa se ređe koristio.

Slika 1: Pokazivači u kabini radara P-12. Levo je (pravougani) E-indikator daljine i elevacije, desno je PPI (IKO) indikator kružnog osmatranja daljine i azimuta. U sredini (kružna skala zelene boje) nalazi se Goniometar:



Kako operatori u Stanici za vođenje raketa sistema S-125 Neva utvrđuju visinu (ugao elevacije) cilja?

Ukoliko je podatak o visini cilja dostupan, može se javiti posadi u Stanici za vođenje raketa koja taj podatak unosi. Zatim se antena UV-10 rotira po azimutu i nakon zahvata cilja po azimutu i daljini, vrši se usmeravanje antene po uglu elevacije. Nakon zahvata cilja, počinje automatsko praćenje cilja.
Ovaj podatak može doći od radara P-12 komandne baterije ili pak od sistema VOJIN.
Preko centralizovanog sistema upravljanja Vektor ili Senjež, uključi se režim prijema podataka od IADS (integrisanog sistema PVO) i zahvat cilja bi trebao biti automatski.
JNA/VJ nije imala IADS kada je u pitanju sistem NEVA. Bilo je pokušaja sa sistemom AS-75, ali nije zaživelo.

Ukoliko podatak o visini nije dostupan, onda komandant diviziona može odrediti početnu visinu pretrage i antena se rotira ka cilju po azimutu. Kada se cilj zahvati po azimutu i daljini, vrši se pretraživanje antenom UV-10 po visini snopom širine 10 stepeni. Kada se cilj zahvati i po uglu elevacije, zahvata se i počinje automatsko praćenje.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Baba_Yagi_Antena, MB120mm, zlaya011
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Evo da prikažem i izgled unutrašnjosti kabine radara P-18, da se može uporediti sa izgledom kabine radara P-12.
Već sam rekao da radar P-18 ima 2 PPI (IKO) indikatora kružnog osmatranja od kojih se jedan može izvući na izdvojeno mesto i to na udaljenost do 500 metara, zadržavajući pritom sve mogućnosti i opcije upravljanja radarskim zračenjem i radarskom informacijom.

Slika 1: PPI (IKO) indikatori kružnog osmatranja u kabini radara P-18

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala,razumeo
Ne znam stručne termine,ali ukratko ja sam to shvatio ovako,P18 da horizontalni ugao gde treba da se usmeri nišanski radar SNR 125,iz tog položaja se zatim po vertikali traži cillj.
Sve se to vrši antnom UV 10.Ako se odluči da se cilj obori, antena UV 10 šalje signal kompjuteru koji šalje signal anteni UV 12,a ova,raketama.
To je čak i mnogo praktičnije nego da se ima i visinski radar,no ipak, gubi se malo vremena pretpostavljam
Da li rampe i posle lansiranja prazne prate poziciju nišanskog radara?

Zašto i dan danas kada je elektronika postala jeftina vučemo kablove itd...Da se ima volje sve te veze od osmatračkog do nišanskog od nišanskog do rampi trebale bi biti bežične,sve bi se moglo i automatizovati, a raketa bi se čak mogla i proizvoditi,ali forumaši se ništa ne pitaju,tako da mogu samo da maštam

• 3Ovo se svidja korisnicima: zixmix, Baba_Yagi_Antena, kib0
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^Lepo je imati bezicne veze i ne zahebavati se sa koturima i kablovima ali je na kraju balade koliko je meni poznato ipak jedino zicana veza bezbedna od ometanja.

• 7Ovo se svidja korisnicima: voja64, Baba_Yagi_Antena, zlaya011, lacko, Lucije Kvint, ILGromovnik, Longrange
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

@Baba_Yagi

Bežična veza je moguća i funkcioniše recimo na sistemu Kub. Ali se lako ometa. Žična veza je pouzdanija ali ima svoja ograničenja, pre svega "prostorno", a i u brzini protoka informacija.
Današnja tehnologija optičkih kablova ovaj problem u većoj meri rešava.

Pisao sam već o načinu rada sistema Neva. Ne mogu pronaći na kojoj stranici, pa ću samo postaviti nekoliko ilustracija koje sam uradio i biće mnogo jasnije.

Slika 1: Otkrivanje cilja



Slika 2: Praćenja cilja



Slika 3: Praćenja cilja i navođenje raketa