Protivgradne rakete kao alternativna artiljerija

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi podaci su ispravni sem one nule koju sam dodao kasnije i ispravio gresku u kucanju...ako budem imao vremena naci cu original fajl ja sam to davno rasclanio u jednom dokumentu u kome pisem izmedju ostalih i o tim raketama...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Metanoja, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

peruni ::Svi podaci su ispravni sem one nule koju sam dodao kasnije i ispravio gresku u kucanju...ako budem imao vremena naci cu original fajl ja sam to davno rasclanio u jednom dokumentu u kome pisem izmedju ostalih i o tim raketama...

Ova tvrdnja ( boldano )je zamajavanje i omalovažavanje ekipe koja dosta pažljivo ovo sve čita i želi nešto saznati o razvoju raketa .

Do sada si izneo podatak da je potisak na startu 170 N pa smo to onda korigirali na 1700N , sad je po novom 177 N i tvrdiš da motor na tom režimu radi 4,5 s ok i to usvajamo kao ulaz u proračun .

U drugoj fazi je bio potisak 350 N pa ispravljen na 3500, po novom je 35 N i motor radi 24,5s.

177N x4,5s= 796 Ns 35Nx24,5 =857,5 Ns ukupno je to 1653,5 Ns

Navodiš da je specifični impuls 210 s to je jedna starinska oznaka koja je nastala od toga da jedan kilogram goriva koje gori 1 sekundu daje 210 kilograma potiska , pa kad se pokrate kilogrami ostane samo sekunda , da sad ne cjepidlaćimo ugrubo se uzima da je tih 210 s isto kao da kilogram goriva u jednoj sekundi razvije 2100 N potiska .

Po ovome kako si ti prepisao Kerštajnov rad , ili loše tipkao , ili se zajebavaš s nama ispada da je u toj cijeloj skalameriji samo 0.78 Kg goriva i da to onda leti 24 km daleko

Peruni daj se saberi i pažljivo pročitaj što je Kerštajn napisao , vjerojatno si pobrkao podatke od 3 rakete koje su rađene kao fol metorološke odnosno protugradne .

Vratimo se na tvoje slike kutijasti ( kontejnerski lanser ) po mome rep rakete malo viri van , a nos se nazire u lanseru , znači kutija je dugačka cca 1,5-2 m .

Ja sam na bazi tako kratkog lansera i velikih krila napisao da je konstruktor imao problema sa motorom odnosno zbog slabog motora i sa raketom , on jednostavno nije mogao nagurati raketu na potrebnu brzinu od barem 30 m/s kako bi ona kako tako stabilno letila , tu uopće ne govorim da bi ona nešto pogodila , ne govorim o rasturanju pogodaka na cilju. Govorim o tome da ta raketa lansirana iz tog lansera u pravcu sjevera ima velike šanse da ode u pravcu juga .




Zato sam i napisao da ona nije protugradna po zahtjevima HMZ , nebitno da li saveznog ili republićkog , jer koliko god se ti opirao neki TTZ je bio , a da ja sa stanovišta vojske to igračka.

Vjerojatno se radi o dvije rakete istog kalibra jedna sa hibridnim motorom , a druga sa nečim žestokim u startu , ili je onaj kutijasti lanser bio samo finta da se uzme lova .
S druge strane u radu kojeg iz nekog razloga nećeš objaviti , a iz njega vadiš podatke, ima i ova fotka lansera visokog oko 6 metara iz kojeg je stvarno moguće lansirati tu hibridnu raketu i pogoditi oblak.


.

Kerštajn je znao sve o tome , nije to radio profesionalno , to mu nije bio posao već hobi , a hobisti često znaju biti dobri poznavatelji materije , ali u tom svom hobiju znaju i zalutati, pogotovo u tako škakljivim temama kao što su eksplozivi ili raketna goriva . On nije mogao samo tako ušetati u SPS i reći trebam šipku goriva za raketu , nema te love za koju bi on to magao kupiti. Barutana u Kamniku je mogla , ali i to na kapaljku jer je šapu nad gorivom držao Pretis.

Zbog tog monopola na gorivo , ali i grdih problema sa osvajanjima novih tipova goriva za nove rakete mi se nismo bavili tim sporednim pravcima raketnog pogona , bilo je posla i bez toga , ali smo pratili sve što se događa . Išli smo na kongrese i pisali stručne radove ali i obaveštajne zvještaje i procjene. Bilo bi suludo u poslovnom smislu da ne pratimo eventualnu konkurenciju u zemlji , pa tako i ekipu iz Celja ili Beograda , Karlovca , Rijeke ili Zagreba , svi su oni nešto petljali , kemijali sa protugradnima i sa gorivima

Tu moram neke stvari razjasniti , na prvom mjestu su bili Tito i partija , a partiju je čuvala armija , a mi smo tu armiju naoružavali , i tu smo bili jedinstveni , ali ako smo bili braća po oružju, kese nam nisu bile sestre. Kao direktor firme sam morao zatrti svaki pokušaj konkurencije ili biti tri koplja ispred njih , pa tako i sa tim protugradnim raketama.

Kerstein je na jednoj raketi imao dva potiska onaj prvi je bio pol tone , a onaj drugi 38 kila odnosno 380 N , raketica teška 8,5 kila i to bi imalo smisla da je napravio i sa ovim hibridom .. 60 g ubrzanja u fazi bustera i onda laganini nagurati to na 10 kilometara visine.

Zato mislim da je nastala zbrka oko svega , zbog pogrešne interpretacije nekoliko stručnih radova na kongresima i popratnih fotografija koje su izronile na netu.

Zajedno možda uspijemo tu zbrku raspetljati .

• 2Ovo se svidja korisnicima: raketaš, ray ban11
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Lansiranje ranije postavljane slovenačke rakete malo uvećano.



Mlaznica uvećana...



I malo obrađena...

• 2Ovo se svidja korisnicima: ray ban11, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Prije par dana smo raspravljali o tome da li su bili neki TTZ za raketu ili nisu , ja ih nemam kod sebe u arhivi očito mi nisu trebali jer nisam bio toliko visoko pozicioniran da ih moram znati .

Ove fotke dobro pokazuju način rada profesionalaca od amatera , radi se samo o lovi i resursima koji stoji na raspolaganju jednoj profi ekipi.

Kolega je na Prevlaci ispitivao nešto na Ognju isti dan kad su dečki iz Titograda ispitivali TG 10, u biti su se oni šlepali , jer kad su već kamera i radar postavljeni i kalibrirani zbog Ognja onda se može sačekati lansiranje 5 raketa dok se janjetina ispeče i vino oladi , jel tako.

Kolega je slikao TG -10 i naravno donio podatke sa radara , onda se netko sjetio da je u kabinetu prof, Bazjanca vidio knjigu Sounding Rockets gdi je opisana varijanta Locky. Slijedio je put u Zagreb kao na konsultacije kod Bobe vezano za PGR , i u roku od 5 dana je bila gotova informacija i proslijeđena onima gore.

Nakon par dana je odozgor došla zapovijed šefovima sektora da se pored već postojeće varijante PGR u program realizacije i troškove ubaci i nova varijanta dvostepene rakete, ono što je zanimljivo već se tada spominje samogorući materijal na kom se radilo čisto istraživaćki jer je bila procurila informacija da T 72 ima samogoreču čahuru .

Dalje se traži numerička provjera spoljne balistike u cilju zadovoljenja TZ HMZ , to bi u prijevodu značilo Tehničkih Zahtjeva Hidro Meteoorološkog Zavoda .

Radi brzine napraviti raketu od postojećih metalnih raketnih motora , a onda od stakloplastike .

Vrlo je bitan zadatak da se stakloplastićni motor mora rastepsti i pasti do 500 m od lansera .

I na kraju je sve jasno rok 20 dana i konsultacije sa svim ustanovama , a uzor su Locky i TG-10 i Japanci kojih se više ne sjećam .

U firmi se nismo titulirali po činovima , bitan je bio položaj , a ne čin ,a mislim da je Voja tada bio potpukovnik.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo sam istraživao i ako se neće nitko ljutit, da iznesem par rezultata. Nisam kompetentan, ali brojevi i matematika jesu i potvrđuju odnosno opovrgavaju prethodna pisanja (raketaš vs peruni).

Znači kao reper za procjenu i rezultati testiranja:
Ukupna masa: 10 kg
Masa pogonskog motora: 1,9 kg
Korisna masa: 3,8 kg

Startni potisak: 187 kp / 1,7 s
Tiskanje: 143-133 kp / 10,3 s

I takva pod kutem lansiranja od 45 deg natiska 11,7 km !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uffff opet moram računati , ali hvala ti na informacijama

187 kp x1,7s =318 s/ 210 s=1,5 kg goriva

138 Kp x10,3s= 1420 s/210s= 6,8 Kg

Ukupno je u toj raketi goriva 8,3 Kg, ako je korisni teret 3,8 kg .. to je već 12,1Kg bez komore krila i mlaznice.

Sa najboljim raketnim gorivom AP +HTPB i optimaliziranim oblikom punjenja to je cca 5,5 litara volumena .
Ako usvojimo da je promjer punjenja 70 mm i da je vanjski 76 mm , onda se radi o komori dugačkoj preko 1,6 m i koja od karbonskih niti i sa najboljom toplinskom izolacijom mora biti teška minimalno 2,5 kg i još nekoliko +++ krila, mlaznica ,dance , cca 1 kg

Došli smo do 15,6 Kg .

Možemo se sad otegnuti i 5 godina skidati kilograme , ali je i ovo što sam sad napisao je sitaucaija koja bi bila nakon dvije tri godine rada . Uzeo sam sve jako optimistično i da je Isp 210 što je za realne i male motore san snova , uzeo sam da je gustoća karbonske strukture 1,6 i termoizolacija ispod 2 , a nije u realnim motorima .



Ali bez frke polako budu izronili svi podaci o tom motoru i toj raketi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E sad sam ja zbunjen
Podaci o ukupnoj težini rakete (10 kg), masi goriva (1,9 kg) i volumenu komore (1,4 litre) su konstrukcijski. Komora je dia 62,8x450mm (unutrašnja mjera), a vrijednosti potiska su dobiveni mjerenjem (digitalni dinamometar).
Nešto ne štima jer sigurno znam, a i konstrukcija tako kaže da nije bilo više od ove količine goriva !

Inače podaci su za raketu koja je kompletno metalna (10 kg), kritični presjek mlaznice dia 15x10mm. Jedino ako nemam krivo tumačenje dijagrama očitanja potiska. Na ordinati je potisak kako je i navedeno, a apscisa valjda sekunde iako nije navedeno, ali to bi se trebalo podrazumjevati. Ili možda ipak sekunda na minus prvu !? Onda ima smisla.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne trebaš biti zbunjen , rekoh sve ćemo polako skontati . Ako je to motor( gorivo ) od protugradne rakete , a mislim da je , onda su ta vremena kratka. Znači faza tog velikog potiska traje 0,17 s , a ostatak motora radi 1,03 s i to je ok sa taj mali promjer motora.

Ove podatke o potisku koje navodiš uzimam s rezervom , to su pre mali potisci za to gorivo i za mlaznicu promjera 15 mm , ja bih prije rekao da je to mjeren tlak u motoru , meni se sasvim uklapa da je tlak pripale bio 187 bara , a da je onda motor malo šetao gore dolje sa serdnjim tlakom od oko 138 bara .

Kod tog tlaka 138 bara i kod mlaznice od 15 mm taj bi motor trebao dati oko 450 Kp potiska , akod onog tlaka od pripale daje oko 500 kila.

To je karakteristika svih tih zvijezda punjenja za protugradne nešto veći potisak u startu onda malo padne i na kraju poraste . Ima tu puno finesa ali nikom se nije dalo puno petljat po tome nego su poručivali iz Viteza goriva sa istim profilom zvijezde , a različitih dužina , što donekle mijenja karakteristika dijagrama motora.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Haha, puno nepoznanica što i nije čudo kako je nastala, zbrda zdola.
Inače presjek je na temi VLR malog kalibra.

Ovo sigurno ima smisla i definitvno sam ofulo prvi put, motor je radio samo 1,2 s.
Vrijednosti potiska su baš to, na više dijagrama i tablica definirane. Nekoliko testiranja, na -10 i na +20 deg C, i uvijek definirane kao potisak. I u pravu ste, start oko 187 kp pa drži oko 133-140 i onda pred sami kraj digne na 158.
I po aparaturi mjerenja, potisak sigurno. Radni tlak u komori je bio 12 MPa.

Kakvo gorivo i u kojem obliku...pojma nemam. Mislim da nije ono koje sam nekad davno iz zajebancije palio i divio se učinku, ono sivo, zrnato sa čini mi se Al špenom. Kako samo prži
Čak mislim da je u pitanju čista ''štanga'' bez zvijezde.
Čudna mi je i pripala, pri mlaznici, mislim da na ''pravim raketama'' pripala ide od kontra strane.

• 1Ovo se svidja korisniku: Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljive podatke iznosiš , Ja ču poći od pretpostavke da ne znam o tom motoru ništa već da trebam na osnovu tih nekoliko šturih i kontradiktornih podataka napraviti obaveštajnu analizu.

Ako pođemo od količine goriva koje se nalazi u komori možemo puno toga izvući .
Volumen 1,4 litre i masa od 1,9 kg goriva puno govore.

Kad bi taj volumen bio pun goriva onda bi masa jednog normalnog raketnog baruta tipa NGR 105 bila

1,4 litre x 1,6 = 2,24 Kg , a ti navodiš da je masa 1,9 , znači 340 grama gubimo na centralnoj šupljini u gorivu , koja po tome ima volumen 340/1,6 = 212 cm3, i sad ako uzememo da je ta šupljina oblika zvijezde onakve iste kao sa Mišonje (srednji promjer tih zuba i uzubina je 25 mm ), dobijemo volumen šupljine

2,5x2,5x3,14/4= 4,9 cm2 i puta 45=220 cm 3 što je blizu onom izračunatom u prethodnom retku .

Znači za sada sa dosta sigurnosti znamao da je u pitanju neki NGR i da je zvijezda u pitanju .

Da je u pitanju neko drugo gorivo veće gustoće ili drugog oblika punjenja onda bi se rezultati razlikovali.

NGR u normalno konstruiranom motoru daje oko 2080 N s specifičnog impulsa odnosno 2080 N potiska u sekundi za kilogram goriva .

Mi imamo 1,9 Kg X2080 =3952 Ns, i ako motor radi 1,2 s onda bi on dao neki prosječni potisak od 3293 N .

Taj potisak je u startu nešto veći zbog pripale i erozionog izgaranja koje je prisutno kod dugačkih zvijezda , ali čim se kanal u zvijezdi malo proširi erozija pada na nulu i potisak padne oko 20 % , a onda se pod kraj digne iznad toga , ali se za grubu analizu može uzeti prosječni i on da iznosi 3952 N.

Podatak da je kritični otvor mlaznice 15 mm,( površina At = 1,76 cm 2 ) i da ja tlak srednji u motoru Pc=120 bara definira potisak motora F = At x Pc x Cf x g = 1,76 x120 x1,64 x9,81 = 3398 N.

Pri tome se barata sa pojmom specifični potisak 1,64 , to je tabelaran podatak izračunat iz termodinamičkih karakteristika goriva , tu su znači u igri temperatuta izgaranja i molekularna masa plinova i tlak izgaranja i tlak do kog se ekspandira motor .

Neslaganje od 500 N upućuje da se u motoru razvijaju dosta promjenjivi tlakovi i da bi se u konačnici trebalo obaviti metodom korak po korak kompletan proračun , ali za ovaj nivo identifikacije motora mislim da je slaganje ok.


Kad bi taj tvoj motor bio puna šipka koja gori samo izvana onda bi potisak na startu bio ogroman , a padao bi drastično kako se odvija izgaranje , a kad bi gorio samo sa čela onda bi morala biti brzina izgaranja 45/1,2 = 37,5 cm u sekindi što nije moguće ne postoje takva goriva . Brzine izgaranja su obično oko 1-1,5 cm /s.

Budući je taj motor nastao u ratnim uvjetima puno toga mu se progledalo kroz prste , pa tako i pripala kod mlaznice,i preteška komora i slabo efikasna bojeva glava, ali sve je to kasnije u hodu bilo popravljeno. Ne može se očekivati od inženjera koji su do tada pravili lokomotive ili parne kotlove da odjednom znaju sve o raketnim motorima , a nas nekoliko koji smo nešto znali o svemu tome smo se razletili na 5 strana.

Inače sam siguran da na dijagramima koje imaš nije potisak nego pritisak , naime potisak motora se vrlo rijetko mjeri , iako je to najvažniji parametar raketnog motora , obično se mjeri pritisak u motoru, jer se lakše mjeri i bude puno točnije ako se potisak izračuna iz pritiska, nego ako se potisak direktno mjeri .

Potisak se mjeri ako se baš ganja neka nauka i ako je izražena erozija ( širenje ) mlaznice , a kod tih malih motora koji rade kratko nema erozije.